JS NewsPlus - шаблон joomla Продвижение
Srijeda, 01 Listopad 2014 | Login

Latest News

Optužnice SFRJ protiv branitelja II

Petak, 09 Rujan 2011 14:23 Napisao/la

I-223

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Novi Varoš, na putu Okučani-Gradiška, 1-2. maj 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Glavnina stanovništva Zapadne Slavonije se povlačila iz pravca Okučani ka Staroj Gradiški i Savi sa namerom da, preko mosta kod Gradiške, pređe na teritoriju Republike Srpske u Bosansku Gradišku.

 

Pripadnici Hrvatske vojske su vršili snažan napad kod Nove Varoši sa namerom da preseku ovaj magistralni put kojim se kretalo više hiljada stanovnika.

 

Svedok 628/95-11 navodi:

 

"... u Okučanima sam uzeo svoj traktor i prikolicu, pokupio najnužnije stvari i sa susedom sam se pridružio konvoju izbeglica koji se od Okučana kretao prema Bosanskoj Gradiški.

 

Konvoj je krenuo u probijanje oko 05.00 časova ujutru.

 

Pripadnici Hrvatske vojske su ispred Nove Varoši, iz šume Prašnjak koja je udaljena od puta oko 50 m, otvorili žestoku vatru iz pešadijskog i teškog naoružanja na konvoj sa civilima. Među civilima je bilo mnogo žrtava. Prevozna sredstva su gorela. Taj proboj je trajao ukupno 8 časova na dužini puta od oko 4 m, do kanala Strug.

 

Konvoj je morao često da zastaje, a zatim bi, kada bi napadači bili potisnuti, nastavljao put. Video sam veoma veliki broj mrtvih civila na putu, tako da su vozila, koja su nastavljala proboj pored njega, morala da prelaze i preko leševa.

 

Prema mojoj slobodnoj oceni, na putu je ostalo 400 do 450 ubijenih civila.

 

Među poginulima sam prepoznao jedino:

 

1. Vukadinović Zorana i

 

2. Cicvara Milana.

 

Kada smo prešli kanal Strug, na putu do Save, bili smo pod neprekidnom artiljerijskom vatrom Hrvatske vojske..."

 

Svedok 628/95-1 iznosi sledeće:

 

"... Kada su pripadnici Hrvatske vojske 1. maja 1995. godine oko 20.00 časova presekli put Okučani - Nova Gradiška, kod Nove Varoši, kojim su se iz pravca Okučana kretale izbeglice srpske nacionalnosti, ugledao sam na mestu zvanom Pustara, kako se iz pravca Okučana prema Novoj Varoši približava jedan automobil marke "Mercedes" žute boje, sa okučanskom registracijom. U njemu se nalazilo pet putnika.

 

Video sam kada su ispred ovog vozila izašla dvojica hrvatskih vojnika i zaustavili ga. Jasno sam čuo njihov razgovor i dozivanje jednog od njih:Hodi, imaš pet Srba, zakolji ih . Verovatno je dozivao nekog od svojih drugova koji su stajali pored puta. Ubrzo je na put istrčalo pet hrvatskih vojnika, koji su stali neposredno pored vozila i počeli da pucaju u putnike iz automata sve dok nisu ispraznili šaržere.

 

Pošto su poubijali sve putnike u automobilu, gurnuli su automobil sa kolovoza u desnu stranu, u kanal. Ubijeni putnici su ostali u ovom automobilu..."

 

Svedok 654/95-5 navodi:

 

"... Agresija hrvatskih oružanih snaga na Zapadnu Slavoniju je započela 1. maja 1995. godine. Tog dana je bila organizovana evakuacija civilnog stanovništva iz Okučana za Gradišku. I ja sam bio angažovan na ovim zadacima. Tokom dana sam autobusom, u četiri ture, prevozio žene i decu. Na ovim zadacima bili su angažovani i vozači autobusa L.N, R.M. i M.Č.

 

Poslednju turu sam napravio oko 21.30 časova.

 

Mada su put Okučani-Gradiška u prethodnim turama neprekidno granatirale i bombardovale iz aviona hrvatske oružane snage, mi smo uspevali da se probijemo bez posledica.

 

Ovim pravcem, od Okučana prema Gradiški, kretala se i kolona automobila, traktora i kamiona.

 

Oko 21.30 časova sam krenuo svojim autobusom u kome su bili žene i deca. Iza mene je bio autobus kojim je upravljao M.Č. I ovog puta su granatirali naše autobuse. Međutim, prvi put tog dana je na delu puta od polovine sela Novi Varoš do mosta na Strugi, u dužini od oko 500 m, na autobus otvarana vatra iz pešadijskog naoružanja iz kuća i dvorišta pored puta, kao i iz obližnje šume Prašnik. Zbog toga sam povećao brzinu i uspeo neoštećen da se probijem preko kanala Strug.

 

Na putu kroz navedeni deo sela Novi Varoš, video sam kada je ispred mene bio pogođen jedan automobil "Zastava 101" koji je skrenuo u desno i udario u jednu kapiju, a zatim i jedna "Zastava 750", koja je takođe bila pogođena iz pešadijskog naoružanja. Ona je skrenula u desnu stranu udarivši u kuću pored puta. Nisam mogao da vidim šta se dešavalo sa putnicima u ovim automobilima, jer je bila noć, a nisam smeo da smanjim brzinu. Ispred sebe sam video jedan traktor za čijim je volanom sedeo jedan starac vozeći prikolicu na kojoj se nalazilo nekoliko civila. Video sam trenutak kada je starac bio pogođen iz puške iz koje je pucano iz dvorišta sa leve strane puta. Kada je starac pao na desnu stranu od volana, traktor je skrenuo u desno i udario u stub, a zatim se prevrnuo. Koliko sam mogao da primetim, civili su ostali na putu, ali nisam video šta je sa njima posle toga bilo..."

 

Svedok 654/95-2 navodi:

 

"... Ja sam izjutra 2. maja krenuo iz Okučana oko 05.15 časova svojim kamionom prema Savi. Išao sam preko sela Novi Varoš, mada se tokom cele noći i tog jutra čula pucnjava iz tog pravca. Na ulazu u selo Novi Varoš, čuo sam specifičnu pucnjavu iz singapurskih pušaka, sa obe strane puta. Čuo sam kuršume koji su proletali iznad kamiona. Na ulazu u selo sam video kako jedan traktor stoji sa stvarima rasutim oko njega (posteljina, posuđe i dr.), a preko volana je ležao jedan čovek, nepomičan. Dalje u selu, video sam veći broj traktora i putničkih automobila, a pored njih su ležali mrtvi ljudi.

 

Kako je iz kuća sa leve strane puta, idući prema Savi, otvarana sve žešća vatra u pravcu kamiona, ja sam povećao brzinu. Da bih izbegao gaženje leševa, morao sam s desne strane preći na trotoar i pešačku stazu i na taj način sam izbegao zaustavljanje vozila i nekako uspeo da se nepogođen izvučem iz sela Novi Varoš.

 

S obzirom na situaciju u kojoj sam se nalazio, ne bih mogao da procenim koliko je Srba bilo ubijeno na putu kroz Novu Varoš. Video sam da su među ubijenima bili i

 

3. Odlović Ignjatije iz Benkovca,

 

4. vojnik sa nadimkom "Šuber" iz Okučana, i

 

5. "Migel", privatni trgovac iz Bodegraja.

 

Ja sam na putu od Okučana do Gradiške prošao pored punktova UNPROFOR-a, na mestu zvanom Pustara, pri izlazu iz Nove Varoši, kao i pored punkta na izlasku iz Nove Varoši, u pravcu Gradiške. Nisam video nijednog pripadnika "Plavih šlemova" na tim mestima. Punktovi su bili potpuno prazni..."

 

Svedok 654/95-4, koji je 1. maja bio u blizini Benkovca, takođe navodi:

 

"... Oko podne sam video jedan avion, verovatno marke "Mig". Leteo je sa južne strane u pravcu Pakraca i kada se našao između Rađenovca i Bijele Stene, na mestu zvanom Tromeđa, video sam da je izručio bombe koje su odmah zatim eksplodirale i čuo sam jaku detonaciju. Kasnije sam čuo da se na mestu zvanom Tromeđa kod Bijele Stene nalazio konvoj od 400 civila na koje su pale bombe bačene iz ovog aviona i da je tom prilikom ubijen veliki broj civila.

 

Iz Okučana sam pošao ka Savi oko 21.00 sata. Kretao sam se na biciklu. Celim putem su padale granate u neposrednoj blizini puta kojim se kretao konvoj. Većina vozila se kretala sa upaljenim farovima.

 

Na ulazu u selo Novi Varoš, video sam da je jedan mali traktor marke "Ferguson" udario u stub pored puta a pored njega su ležali stariji čovek i žena - mrtvi. Nedaleko odatle, video sam prevrnut u jarku traktor marke "Ursuz" pored koga su takođe ležali mrtvi muškarac i žena, zatim automobil marke "Jugo 45", tamnoplave boje, u kome su bila tri ubijena lica, a zatim sam video jedan "Mercedes 300" bele boje, koji je udario u stub pored puta i u kome su se nalazila dva mrtva muškarca. Nedaleko odatle je stajao automobil marke "Regata" u kome nisam video nikog. Ovi automobili i leševi su se nalazili na relaciji dugoj oko 50 m, a ispred njih, na oko 100 m, naišao sam na druga prevozna sredstva, takođe zaustavljena na putu i prevrnuta pored puta. I pored njih je takođe bio veći broj ubijenih civila. Bio sam primoran da obilazim biciklom između ovih leševa i žurio sam da se što pre izvučem.

 

Koliko se sada sećam, video sam najmanje 25 ubijenih civila. Ceo ovaj prizor mogao sam, kao što sam napred naveo, videti pošto je većina vozila stajala.

 

Kada sam došao u Gradišku, u jednoj ulici sam video svoj automobil marke "Lada karavan", koji je stajao sa upaljenim svetlima i otvorenim vratima. To me je začudilo jer sam znao da je automobil ostao u Benkovcu. Ubrzo sam saznao da su automobil dovezle R.M. i K.M. koje su bile ranjene u Benkovcu, odnosno da je ona koja je bila lakše ranjena vozila moj automobil i dovezla ga sa ranjenom decom u Gradišku. Po dolasku u ovaj grad otišle su u bolnicu..."

 

Svedok 654/95-6 navodi:

 

"... 2. maja izjutra sam video da su mnogi Srbi krenuli u konvoju iz Okučana u pravcu Gradiške na Savi, odakle su dolazile vesti da Hrvati u selu Novi Varoš napadaju konvoje. Čuo sam da je prethodne večeri kada je bio napadnut konvoj bilo dosta žrtava.

 

Ja sam 2. maja oko 17.30 časova krenuo u pravcu Gradiške.

 

Na ulazu u Novu Varoš sam video mnoštvo polupanih automobila, traktora i kamiona. Na putu je ležao veliki broj ubijenih civila i naših vojnika. Istovremeno, našu kolonu su napadali Hrvata koji su se nalazili s leve strane puta, u pravcu našeg kretanja, u šumi Prašnik. Zbog toga je naše kretanje bilo usporeno, pa je kolona morala vrlo često da se zaustavlja i pod borbom da se probija dalje. Naše probijanje kroz Novu Varoš je trajalo sve do sutradan 3. maja, tako da smo u Gradišku na Savi stigli tek oko 19.00 časova. Za sve ovo vreme smo često morali da se zaustavljamo - na pojedinim mestima smo zadržavani i po nekoliko sati.

 

Ja sada ne bih mogao tačno da procenim koliko je u Novoj Varoši bilo ubijenih civila i vojnika, ali sam siguran da je bilo znatno više civila nego vojnika. Među ubijenima sam video i malu decu od nekoliko meseci, koja su ležala ubijena pored svojih mrtvih majki. Izbrojao sam troje male dece ubijene pored svojih majki, a bilo je svakako više, ali ja ovaj prizor nisam mogao gledati, pa sam izbegavao da obraćam veću pažnju.

 

Mada zbog toga nisam ni bio u stanju da bliže zagledam žrtve, među poginulima sam iz sela Rajića prepoznao

 

6. Bosanac Branka,

 

7. Kosovac Simu,

 

8. Đurašinović Iliju,

 

9. Pravica Stevu,

 

10. Bajić Milana i

 

11. Milašinović Milana,

 

a iz Bjelovara

 

12. Tešanović Vukašina iz Banja Luke i

 

13. izbeglicu koga sam znao pod nadimkom "Rumeni".

 

Od N.S. sam čuo da je video kada su Hrvati 3. maja čistili put kroz Novu Varoš, uklanjali havarisana vozila a leševe spaljivali, posle čega su oprali put kroz Novu Varoš..."

 

Svedok 628/95-2 navodi:

 

"... Ja sam 1. maja 1995. godine oko 18.00 časova odlučio da se traktorom probijem prema Gradišci. U Okučanima sam pokupio najosnovnije stvari i povezao svoju majku, strica, strinu i komšinicu. Kada smo stigli do naplatne rampe na auto-putu, video sam jednu ženu koja je ležala na putu pogođena granatom, a na Dubovačkom nadvožnjaku je pored jednog stuba stajao traktor, a do njega jedan čovek koji je ležao mrtav, a žena je bila ranjena. Kod punkta UNPROFOR-a, gde su ranije bili pripadnici nepalskog bataljona, video sam dva razmrskana automobila i pored njih dva-tri ubijena civila.

 

Nastavio sam dalje sa probijanjem dok su po putu i pored njega padale granate. U međuvremenu se bila stvorila kolona traktora, kamiona i drugih prevoznih sredstava koja su se kretala u istom pravcu kao i ja. Video sam kada su neka od ovih vozila bila pogođena granatom, pri čemu je bilo i žrtava.

 

Na ulazu u selo Novi Varoš granatiranje od strane Hrvata je postalo intenzivnije iz pravca šume Prašnik. Probijajući se dalje, nailazio sam na dosta slupanih automobila i drugih prevoznih sredstva, kao i na leševe na putu.

 

U blizini kafane "Složna braća" sam video nekoliko ranjenika, među kojima je bio i Lukić Ignjatije. Ovakvo stanje bilo je sve do izlaska iz sela Novi Varoš, do srušenog mosta na kanalu Strug.

 

Nisam bio u situaciji da procenim broj žrtava koje sam video pored puta. Sutradan, kada smo prešli preko Save, Hrvati su na ulasku u Novu Varoš ubili

 

14. Kesić Milku,

 

koja je, odlučivši da se vrati u Okučane, pošla automobilom iz Gradiške. Tom prilikom su teško ranili T.S...."

 

Svedok 628/95-3 navodi:

 

"... 2. maja oko 04.00 sata ujutru smo krenuli prema Gradišci, putem koji je prolazio kroz selo Novi Varoš. Civili su išli na traktorima, kamionima, automobilima, vojnim vozilima, a ja sam sa ostalim braniocima išao peške. Kada sam stigao u Novu Varoš, na putu sam video jedan broj ubijenih civila, polupane traktore i automobile, što je bila posledica napada Hrvata na konvoj civila koji je pokušao da se probije 1. i 2. maja. Dok sam se ovim putem kretao u koloni civila i vojnika, hrvatske oružane snage su i na nas otvorile vatru iz pešadijskog i artiljerijskog naoružanja iz pravca obližnje šume Prašnik, kao i iz kuća pored puta.

 

Ja među ubijenima nisam prepoznao nikoga, ali sam lično video pet meni nepoznatih leševa. Koliko sam mogao da vidim, najviše ubijenih civila je bilo na mestu zvanom Pustara i kod mosta na Strugi..."

 

Svedok 628/95-1 navodi:

 

"... Izvršili smo proboj kroz selo Novi Varoš, a za nama se kretala kolona civila. Tokom proboja kroz selo Novi Varoš, video sam veliki broj ubijenih civila koji su pokušali da se probiju 1. maja posle 20.00 časova. Među ubijenima je bilo i dece.

 

Na putu je stajao veliki broj kamiona i traktora na kojima je takođe bio veći broj ubijenih civila. Na jednom kamionu, koji je goreo, video sam na jednom od točkova dečju ruku.

 

Po proboju smo stigli do kanala Strug, a za nama se kretala kolona civila koju su takođe napale hrvatske oružane snage. I u ovoj koloni je takođe bio veliki broj žrtava..."

 

Svedok 628/95-10 o probijanju kroz Novu Varoš navodi:

 

"... Prolazeći kroz Novu Varoš 2. maja rano izjutra bili smo izloženi najžešćoj vatri hrvatskih oružanih snaga. Video sam prevrnute automobile, kamione i traktore. Koliko se sećam, oko 09.00 sati sam stigao do zadnjih kuća u selu Novi Varoš, u pravcu Gradiške na Savi. Zbog dejstva neprijateljske vatre smo bili prinuđeni da se zadržimo i tražimo sigurniji zaklon. Tu sam video nekoliko naših vojnika koji su pali smrtno pogođeni, među kojima je bio i jedan

 

15. potpukovnik iz Rajića,

 

čije ime ja ne znam. Nedaleko odatle sam video Petković Radeta koji je bežao prema Savi i više ga od tada nisam video i ne znam da li je živ. Onda su me zarobili, pa sam išao peške prema Okučanima. Video sam puno prevrnutih vozila na putu i pored njih dosta tragova krvi, ostatke ženske kose, ali nisam video ni jedan leš na putu. Jedino sam u jarku pored puta video leš ubijenog našeg vojnika

 

16. Cicvara Milana iz Smrtića,

 

koga sam poznavao od ranije. Usput sam sretao hrvatske vojnike..."

 

U svom iskazu svedok 618/95-4 navodi:

 

"... Ja sam pošao na traktoru koji je vozio moj sestrić zajedno sa ženom, majkom, suprugom i dvoje male dece. U Novoj Varoši su Hrvati iz obližnje šume otvorili unakrsnu vatru iz pešadijskog oružja na nas. To je bilo, koliko se sećam, posle 17.00 sati. Video sam da su mnogi koji su bili na traktorskim prikolicama padali na asfalt pogođeni mecima, a mlađi su iskakali, sklanjali se pored puta i bežali u pravcu Save. U toj opštoj zbrci, video sam kada je sa jednog od traktora pala Vuković Jela iz Gređana, rođena 1913. godine, koja je bila ranjena i zapomagala je: Nemojte me ostaviti .

 

Mi smo ubrzanom vožnjom traktora pošli kroz selo tako da smo uspeli da se izvučemo nepovređeni. Tokom ove vožnje, u opštoj zbrci i metežu koji je nastao, koliko sam ja mogao da primetim, na asfaltu sam video najmanje 15 poginulih civila, a veći broj ranjenih se teturao pored puta tražeći pomoć..."

 

Svedok 618/95-5 navodi pred istražnim sudijom:

 

"...Odlučeno je da moja jedinica krene kao prethodnica pred kolonom civila, pošto smo saznali da je prethodne noći izvršen napad na kolonu civila, koja se kretala u istom pravcu, u selu Novi Varoš. Ja sam bio na jednom od dva tenka koji su pošli na čelu kolone. Iza tenkova je išla grupa naših pešadinaca, a iza njih kolona civila.

 

Odmah kada smo ušli u selo Novi Varoš, video sam veliki broj leševa mrtvih civila koji su bili ubijeni prethodne noći pri pokušaju proboja prema Bosanskoj Gradišci. Leševi su ležali na asfaltnom putu i pored puta duž celog sela Novi Varoš sve do kanala Strug. Prema mojoj proceni, na ovom delu puta moglo je biti preko stotinu leševa: žena, staraca, a mislim da je bilo i dece. Dok smo tenkovima prelazili ovaj deo puta, bilo je sporadičnog granatiranja od strane Hrvata prema našim tenkovima. U momentu kada je naišla naša pešadijska jedinica i kolona civila, Hrvati su otvorili najjaču vatru iz pešadijskog i drugog oružja iz napuštenih kuća u selu i obližnje šume. Ja nisam bio u situaciji da vidim šta se dešavalo pozadi u koloni civila, a kasnije sam čuo da su mnogi od njih tom prilikom poubijani. Ova dva tenka koja su se probijala prema Savi bila su bombardovana iz hrvatskih aviona. Video sam da su bombardovani i civilni ciljevi u Staroj Gradišci.

 

Kasnije sam saznao da su u koloni civila ubijeni

 

17. Nikola Stanić i

 

18. Lauroš Željko iz Okučana,

 

a da su B. R. i M. Lj. ranjeni. Nije mi poznat broj poginulih civila u koloni koja je išla iza tenkova..."

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici helikopterskog desantnog odreda Hrvatske vojske,

 

2. deo 2. gardijske brigade "Gromovi" Hrvatske vojske,

 

3. deo gardijske brigade "Kune" Hrvatske vojske,

 

4. deo 5. gardijske brigade "Orlovi" Hrvatske vojske,

 

5. delovi 125. domobranske pukovnije (Kutina), i drugi.

 

DOKAZ: Spisi Komiteta 654/95, 628/95 i 618/95

 

 

 

I-224

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Žirovac, na putu Glina - Dvor na Uni, 8. avgusta 1995.

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: Kada je po čeo napad na teritoriju Republike Srpske Krajine, svedokinja, koja je živela u Slunju, krenula je 4. avgusta 1995. godine sa svojim detetom u koloni izbeglica prema Vojniću.

 

Kada je kolona, u kojoj se nalazila, stigla u predeo Gline u noći između 6. i 7. avgusta, granatirali su je pripadnici Hrvatske vojske.

 

Kada su 7. avgusta počeli da se približavaju Dvoru na Uni, oko 14.00 časova je počelo granatiranje iz pravca Dvora na Uni i kolona je razbijena. Granatiranje je trajalo do 8. avgusta, kada je oko 14.00 časova svedokinja ispred svoga vozila videla tri muslimanska vojnika u maskirnim uniformama sa zelenim trakama oko glave, koji su kundacima pušaka tukli jednog starijeg čoveka i mladića. Tada je videla da je taj stariji čovek obliven krvlju pao na zemlju i ostao da leži mrtav.

 

Počela je da beži, pa su vojnici pucali na nju, kao i na druge Srbe u koloni. Sa svih strana su se čuli jauci i kuknjava. Uspela je da se sakrije u obližnje šipražje, a kasnije je videla da je tu ostalo 4-5 mrtvih civila iz kolone.

 

Krenula je pešice prema Dvoru na Uni i videla je veliki broj ubijenih i puno oštećenih vozila ih kolone. Kretala se u grupi od njih 11. Svedokinja je u međuvremenu izgubila svoje dete.

 

Srela je čoveka sa bebom od dva meseca od koga je saznala da mu je žena neposredno pre toga ubijena.

 

Deo kolone u kojoj se svedokinja nalazila, bio je presečen u dužini od oko 3 km i, kako svedokinja procenjuje, samo njih jedanaestoro i taj čovek sa bebom su ostali živi.

 

Pešice su stigli do Dvora na Uni gde ih je hrvatska vojska avionima počela bombardovati, pa su morali tražiti zaklone pored puta.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici Petog korpusa Armije tzv. BiH, čiji je komandant Dudaković Atif,

 

2. Komandant hrvatskog Ratnog vazduhoplovstva, Agotić Imre,

 

3. Pripadnici Bjelovarskog Zbornog područja Hrvatske vojske, pod komandom generala Džanka Luke

 

4. Basarac Ivan, pripadnik Bjelovarskog Zbornog područja Hrvatske vojske i

 

5. Mareković Marjan, pripadnik Bjelovarskog Zbornog područja Hrvatske vojske.

 

DOKAZ: 695/95

 

 

 

 

 

 

 

I-225

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Medari, kod Oku čana, 1-2. maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Hrvatske oru žane snage su 1. maja 1995. godine u 05.00 sati počele napad na Zapadnu Slavoniju.

 

Hrvatske snage su u selo Medare, koje se nalazi na samoj granici srpske teritorije prema granici Republike Hrvatske, upale 1. maja i tom prilikom ubile sve civile koji nisu uspeli da pobegnu iz sela. Prema saznanjima svedoka, to su:

 

 

 

1. Burojević Ilija, star oko 75 godina,

 

2. Burević Mile, rođen 1935. godine,

 

3. Burević Leposava, Milova maćeha, stara oko 85 godina,

 

4. Vuković Milutin, rođen 11.06.1945. godine,

 

5-6. Vuković Cvijeta, rođena 15.03.1950. godine, od oca Mladena, Milutinova supruga i njihov sin, kao i kći:

 

7. Vuković Dragana, rođena 13.02.1988. godine,

 

8. Vuković Radmila, rođena 15.07.1978. godine,

 

9. Vuković Ranko, rođen 1955. godine od oca Stanoja, ubijen u blizini svoje kapije, i njegova majka,

 

10. Vuković Anđelka,

 

11. Vuković Anđelija, supruga Rankova, rođena 1958. godine od oca Jovana i njihovo dvoje dece,

 

12. Vuković Goran, rođen 1985. godine, i

 

13. Vuković Gordana, rođena 1988. godine,

 

14. Vlaisavljević Kata, rođena 1930. godine,

 

15. Grmuša Jovan, rođen 1933. godine, ubijen u svom dvorištu između bunara i garaže,

 

16. Grmuša-Dićko Ruža, Jovanova supruga, stara oko 60 godina, ubijena na istom mestu kao i njen suprug,

 

17. Dičko Željko, star oko 30 godina, ubijen ispred svoje kuće,

 

18. Đumić Draga, stara oko 88 godina, ubijena u svojoj kući u krevetu gde je ležala nepokretna duže vremena,

 

19. Mirković Ana, stara oko 85 godina,

 

20. Ninković, starica od 80 godina.

 

21. Popović Nikola, rođen 1927,

 

22. Popović Nada, Nikolina supruga, rođena 1930. godine.

 

23. Tomić Zora, stara oko 70 godina,

 

24. Treskanica Anka, stara oko 80 gidina,

 

25. Čanak Rade, star oko 88 godina, ubijen na pragu svoje kuće, i

 

26. Čanak Draga, Radova sestra, stara oko 85 godina.

 

Za najveći broj ovih lica svedoci pouzdano znaju da su ubijeni, a za druge koji se nigde ne pojavljuju predpostavlja se da ih je zadesila ista sudbina.

 

 

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici Gradiške brigade Hrvatske vojske,

 

2. Pripadnici 5. gardijske brigade "Orlovi" iz Vinkovaca,

 

3. Pripadnici 123. domobranske pukovnije iz Slavonske Po žege,

 

DOKAZ: 628/95-3, 715/95-29 i 715/95-30.

 

 

 

 

 

 

 

I-226

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Okučani, 1-2. maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Kada je svedok oko ponoći između 1. i 2. maja 1995. godine stigao u mesnu ambulantu u Okučanima, video je oko 15 leševa ubijenih civila i vojnika Vojske Republike Srpske Krajine.

 

Među njima su bili i:

 

1. Radujković Milan iz sela Dubovac,

 

2. Mišćević Branko iz sela Donji Bogićevci, i

 

3. Svraka.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Deo 2. gardijske brigade "Gromovi" Hrvatske vojske,

 

3. deo gardijske brigade "Kune" Hrvatske vojske,

 

4. deo 5. gardijske brigade "Orlovi" Hrvatske vojske,

 

5. delovi 125. domobranske pukovnije (Kutina), i drugi.

 

DOKAZ: 628/95-1

 

 

 

 

 

 

 

I-227

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Rajčići, kod Novske, 1. maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Grupa vojnika Republike Srpske Krajine naišla je na zasedu hrvatskih vojnika. Tom prilikom su ubijeni:

 

1. Petrović Zdravko i

 

2. Vučković Ranko,

 

a zarobljena su 4 borca među kojima je bio i

 

3. Arbutina Boško.

 

Nakon zarobljavanja, trojicu su vezali za jednu ogradu i tukli ih. Pretpostavlja se da je Arbutina, koga su odvojili i odveli u šumu prema Rajčićima, ubijen jer mu se od tada izgubio svaki trag.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici helikopterskog desantnog voda Hrvatske vojske i

 

2. pripadnici 20. gardijske brigade Hrvatske vojske.

 

 

 

DOKAZ: 654/95-7

 

 

 

 

 

 

 

I-228

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Bukov čani, kod Pakraca, 2. maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Svedok je prolazeći kroz ovo selo video u dvorištu jedne kuće dva leša - muškarca i žene starih oko 60 godina, verovatno muža i žene čija imena ne zna.

 

Jasno se videlo da su bili pogođeni metkom u čelo, verovatno iz neposredne blizine.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Ivkanec Nikola, zapovednik policijske stanice u Pakracu.

 

DOKAZ: 628/95-4

 

 

 

 

 

 

 

I-229

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Vrbovljani, kod Okučana, početkom maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Svedokinja je 11. maja 1995. godine videla da radnici koji su, po njenoj proceni, bili Hrvati iz Nove Gradiške, zatrpavaju grobove na seoskom groblju kod Okučana.

 

Pitala ih je da li to sahranjuju nedužni narod, a jedan od njih joj je odgovorio da to nije nedužni narod nego četnička stoka.

 

Svedokinja je uspela da izbroji 39 pojedinačnih grobova, a takođe je videla da je iskopana jedna veća grobnica u kojoj je zakopan veći broj civila.

 

Koliko je mogla da vidi, grobnice su kopali i zatrpavali bageri, a pomenuti radnici su određivali pojedinačne grobove.

 

Svedokinja pretpostavlja da su tu zakopavani civili koji su 1. i 2. maja 1995. godine ubijeni pri pokušali da pobegnu preko Save.

 

Svedokinja je saznala da su Hrvati i u Okučane dovozili leševe ubijenih Srba i zakopavali ih na gradskom groblju.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici helikopterskog desantnog odreda Hrvatske vojske,

 

2. deo 2. gardijske brigade "Gromovi" Hrvatske vojske,

 

3. deo gardijske brigade "Kune" Hrvatske vojske,

 

4. deo 5. gardijske brigade "Orlovi" Hrvatske vojske,

 

5. delovi 125. domobranske pukovnije (Kutina), i drugi.

 

DOKAZ: 618/95-6

 

 

 

 

 

 

 

I-230

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Vrbovljani, kod Okučana, 1. maja 1995. godine.

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: Prilikom ulaska hrvatskih oružanih snaga u selo Vrbovljane 1. maja 1995. godine, ubijen je:

 

1. Samardžija Drago, star 67 godina.

 

Njegov leš je viđen u jarku kod kuće Dragićević Mirke.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici delova 5. gardijske brigade Hrvatske vojske i

 

2. pripadnici 123. domobranske pukovnije Hrvatske vojske (Kutina).

 

DOKAZ: 618/95-16

 

 

 

 

 

 

 

I-231

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Benkovac, kod Okučana, 1. maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Grupa Srba - civila iz sela Skenderovca je pokušala da preko Okučana dođe do Gradiške u kamionu marke "Zastava", koji je vozio Cvijanović Rade. U tom kamionu se nalazilo desetak civila među kojima je bilo i dece starosti 8 do 10 godina.

 

Pripadnici Hrvatske vojske su otvorili unakrsnu pešadijsku vatru na kamion, kada su stigli u Benkovac.

 

Rađenović Miroslava, koja se nalazila na karoseriji, i njena ćerka Ljubica su bile ranjene. Posle ukazivanja prve pomoći, uspeli su da se prebace preko Save u Bosansku Gradišku.

 

Međutim, izgubio se svaki trag sledećim licima:

 

1. Dmitrović Zori, od oca Stevana,

 

2. Cvijanović Radetu i

 

3. Cvijanović Jeleni iz Skenderovca.

 

Iako se rodbina interesovala za njih i preko Crvenog krsta, nije mogla da sazna šta je bilo sa njima.

 

U isto vreme u Benkovcu je otvorena vatra i na vozilo marke "Golf", koje je vozila Komnenić Nada. U ovom vozilu je bilo i troje dece stare od 8 meseci do 10 godina. Tom prilikom su Komnenić Nada i jedno od njene dece ranjeni.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici dela 3. gardijske brigade "Kune" Hrvatske vojske (Osijek) i

 

2. pripadnici 125. domobranske pukovnije Hrvatske vojske (Kutina).

 

DOKAZ: 618/95-1

 

 

 

 

 

 

 

I-232

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Benkovac, kod Okučana, 2. maja 1995.

 

 

 

KRATAK OPIS: Na prilazu selu Benkovac sa severne strane, na jednoj livadi udaljenoj oko 200 m od prvih kuća sela Benkovac, ubijena je:

 

1. Marković Dobra iz sela Benkovac, stara oko 60 godina, koja je bila preklana preko grla, dok je čuvala ovce na svojoj livadi.

 

To su učinili pripadnici patrole Hrvatske vojske koji su izašli iz šume, a očevidac je bio saslušani svedok 618/95-2.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici Hrvatske vojske.

 

DOKAZ: 618/95-2

 

 

 

 

 

 

 

I-233

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Pakrac, 1. maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Napad na Pakrac, koji je počeo 1. maja 1995. godine oko 06.00 časova granatiranjem Pakraca i šireg područja, trajao je do oko 15.00 časova.

 

Civilno stanovništvo se sklonilo u podrume i druga skloništa. Kada je granatiranje završeno, jedan deo civila je iz Pakraca, Gavrinaca i drugih naselja krenuo konvojem prema selima Šeovici i Kraguju.

 

Pripadnici Hrvatske vojske su granatirali ovaj konvoj u kome su poginule dve devojčice:

 

1. Bosanac Jovanka, kći Jele, stara oko 14 godina, i

 

2. Kći Krajinović Radovana, stara 5-6 godina.

 

Tom prilikom su ubijene i dve žene:

 

3. Petković (nepoznatog imena) iz Kragulja i

 

4. Torbica (nepoznatog imena).

 

Ranjeno je oko desetak civila.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Končar Milan, zapovednik u Hrvatskoj vojsci.

 

DOKAZ: 654/95-1

 

 

 

 

 

 

 

I-234

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Šeovica, kod Pakraca, 3. maj 1995. godine.

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: U Šeovici se 3. maja sakupilo oko 2 000 lica - civila i pripadnika Vojske Republike Srpske Krajine. Pregovori između predstavnika srpskih vojnih i civilnih vlasti i hrvatskih predstavnika su vođeni 3. maja posle podne i 4. maja pre podne uz prisustvo UNPROFOR-a, koji je predstavljao argentinski general. Jasuši Akaši je trebalo taj sporazum da potpiše u ime UNPROFOR-a, a predaja je trebalo da se izvrši u 14.00 časova 4. maja 1995. godine u prisustvu UNPROFOR-a.

 

Međutim, predstavnici UNPROFOR-a nisu došli u zakazano vreme, a Hrvatska vojska je inscenirala srpski napad na Pakrac - navodno ispaljivanje dve granate je iskorišćeno kao povod da njeni pripadnici izvrše snažno granatiranje Šeovice u kojoj se nalazio veliki broj civila i vojnika.

 

Tom prilikom su ubijene dve devojčice, od kojih je jedna kćerka Miloševića iz Šeovica.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici 16. artiljerijske brigade Hrvatske vojske (Bjelovar),

 

2. pripadnici 3. gardijske brigade Hrvatske vojske,

 

3. pripadnici 125. domobranske pukovnije Hrvatske vojske (Kutina).

 

DOKAZ: 654/95-8

 

 

 

 

 

 

 

I-235

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Kosovac, južno od Okučana, početkom maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Svedok navodi da je prolaze ći pored sela Kosovac, južno od Okučana, video leševe 4-5 lica.

 

Na jednom od tih leševa je bila uniforma, a ostalo su bili civili.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici 5. gardijske brigade Hrvatske vojske, "Orlovi" (Vinkovci) i

 

2. Pripadnici 123. domobranske pukovnije Hrvatske vojske (Slavonska Po žega).

 

DOKAZ: 618/95-2

 

 

 

 

 

I-236

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Cerik, opština Br čko, juna i avgusta 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija 108 Brčanske brigade HVO Bosanske Posavine naredili su Kriznom štabu u Bijeloj da napadnu selo Cerik, pa je napad izvršen u dva navrata, 17. juna i 28. avgusta 1992. godine. U toku napada, srpsko civilno stanovništvo se dalo u bekstvo u okolna srpska sela, a slede ćih šesnaestoro civila, koji usled starosti i bolesti nisu uspeli da pobegnu, ubijeno je:

 

1. Simić Sima, sin Petra, rođen 28.01.1924. godine u Srnicama,

 

2. Marković Jovo, sin Ilije, rođen 30.12.1964. godine u Ceriku,

 

3. Andrić Spasoje, sin Mihajla, rođen 1932. godine u Ceriku,

 

4. Džombić Petar, sin Vojislava, rođen 20.11.1942. godine u Ceriku,

 

5. Zarić Žarko, sin Mike, rođen 1919. godine u Ceriku,

 

6. Ilić Laza, sin Jove, rođen 20.06.1933. godine u Ceriku,

 

7. Dragičević Milutin, rođen 1925. godine, iz Porebrica,

 

8. Jovičić Rista, sin Mitra, rođen 27.10.1926. godine u Duzekari,

 

9. Brković Mitra, kći Pere, rođena 22.09.1937. godine u Pirkovcima,

 

10. Brković Milena, kći Radovana, rođena 05.01.1975. godine u Brčkom,

 

11. Perica, star oko 18 godina, iz Špionice,

 

12. Paja, star oko 24 godine, iz Špionice,

 

13. Milićević Aca, sin Mike, rođen 1958. godine u Srnici,

 

14. Jovo iz Srnice, star oko 45 godine,

 

15. Sekulić Milivoje, sin Save, rođen 04.07.1940. godine u Bijeloj, i

 

16. Stevanović Nedeljko, sin Stanice, star oko 49 godina, iz Bijele.

 

Prilikom tih napada, zarobili su i kao taoce odveli, a zatim ubili:

 

17. Brković Radovana, starog oko 58 godina, iz Cerika,

 

18. Mijatović Danka, rođenog 1939. godine, iz Cerika, na lešu konstatovani višestruki prelomi kostiju glave i lica,

 

19. Mićanović Ostoju, rođenog 1939. godine, iz Cerika, na lešu konstatovani višestruki prelomi kostiju glave i lica,

 

20. Bolić Ostoju, rođenog 1939. godine, iz Bijele, na lešu konstatovani prelomi rebara i kostiju leve podlaktice,

 

21. Bojić Jovana, starog oko 50 godina, iz Bijele,

 

22. Savić Savu, starog oko 42 godine, iz Bijele, i

 

23. Milićević Cvijetina, rođenog 1940. godine, iz Bijele, predati samo delovi njegovog skeleta.

 

Posmrtni ostaci zarobljenih i ubijenih civila predati su 26.06.1994. u Gradačcu, a njihova indetifikacija izvršena je u mrtvačnici u Brčkom.

 

Pored izvršenih ubistava, prilikom napada su zapalili pravoslavnu crkvu i mlin, vlasništvo Zarić Ljube, kao i 105 kuća sa pratećim objektima. Prethodno su iz tih kuća opljačkali sve vrednije pokretne stvari.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Ramić Mustafa, sin Jusufa, rođen 06.02.1942. godine u Brčkom,

 

2. Ramić Ibrahim, sin Jusufa, rođen 11.02.1944. godine u Brčkom,

 

3. Čarčarević Andrija, sin Blaža, rođen 17.02.1925. godine u Bijeloj,

 

4. Božić Nika, sin Ive, rođen 22.06.1940. godine u Bijeloj,

 

5. Jurić Iva, sin Jure, star 48 godina, iz Cerika,

 

6. Jurić Luka, sin Ive, star 21 godinu, iz Cerika,

 

7. Hrgovčić Zlatko, sin Ive, rođen 20.11.1961. godine u Dubravama,

 

8. Petrović Dražan, sin Petra, rođen 18.08.1961. godine u Brčkom,

 

9. Marojević Pavo, sin Ilije, rođen 17.01.1948. godine u Dubravama,

 

10. Tomić Miša, sin Luke, rođen 21.08.1962. godine u Dubravama,

 

11. Đorđić Zvonimir, sin Jure, rođen 15.06.1947. godine u Bijeloj,

 

12. Čančarević Grga, sin Marjana, rođen 29.07.1957. godine u Bijeloj,

 

13. Mandeš Matija, sin Franje, rođen 25.06.1961. godine u Bijeloj, i

 

14. Gluharović Filip, sin Bartola, rođen 27.03.1967. godine u Bijeloj,

 

15. Stjepanović Ivan, sin Andrije, rođen 02.01.1970. godine u Bosanskoj Bijeloj.

 

DOKAZ: U spisima Komiteta pod brojem 144/95-3, 636/95-5, 636/95-6 i 740/95.

 

 

 

 

 

 

 

I-237

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

MESTO I VREME: Selo Gradice, na putu Br čko-Bjeljina, avgusta 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pripadnici hrvatskih oru žanih formacija sa leve obale reke Save na teritoriji Republike Hrvatske, pucnjima iz protivavionskog mitraljeza na kamion kojim je upravljao Zarić Ljuboje, a kretao se putem od Brčkog prema Bijeljini, pored desne obale reke, ubili su civile koji su se nalazili u kamionu:

 

 

 

1. Zarić Ljuboja, sina Save, rođenog 27.03.1932. godine u Ceriku i

 

2. Perić Dimitrija, rođenog 27.08.1950. godine u Bosanskoj Bijeloj.

 

Teške telesne povrede su naneli Đukić Petru, sinu Jove, rođenom 1942. godine u Ceriku.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici hrvatskih oru žanih formacija.

 

 

 

DOKAZ: Dokaz se nalazi u spisima 144/95-7.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I-238

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Bukvik Gornji, opština Br čko, 14 septembar 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih vojnih formacija 108 Brčanske brigade HVO Bosanske Posavine, naredili su Kriznom štabu u Bijeloj da napadnu selo Bukvik Gornji, pa je napad izvršen 14. septembra oko 14.00 časova, iz sela Gornje Skakave, Seonjak i Prijedor.

 

U toku napada se srpsko civilno stanovništvo dalo u bekstvo prema okolnim šumama, potocima i njivama, a dvanaestoro civila, uglavnom starijih osoba, bolesnih i nepokretnih, nije uspelo da pobegne.

 

 

 

Tom prilikom su ubijeni:

 

 

 

1. Vujić Mitar, sin Mitra, rođen 01.04.1945. godine u Gornjoj Skakavi. U noge je ranjen na seoskom putu, a ubijen u dvorištu Mićić Ljube u Bukviku, gde je i sahranjen;

 

2. Pejić Marko, sin Petra, rođen 28.03.1931. godine u Donjoj Skakavi.

 

Ubijen u podrumu svoje kuće iz vatrenog oružja, a sahranjen u bašti Ristić Milana u Donjoj Skakavi;

 

3. Pejić Cveta, kći Nikole, rođena 17.04.1938. godine u Srnici.

 

Ubijena u podrumu svoje kuće u Donjoj Skakavi iz vatrenog oružja, sahranjena u bašti Ristić Milana;

 

4. Pejić Cvijetin, sin Tanasija, rođen 1957. godine;

 

Ubijen na regionalnom putu R-458, kod pružnog prelaza u Bukviku;

 

5. Ristić Mirko, sin Zarije, rođen 04.08.1957. godine u Bukviku.

 

Ubijen na regionalnom putu R-458, kod pružnog prelaza u Bukviku;

 

6. Vujić Vasa, star oko 68 godina, iz Gornjeg Bukvika, koji je bio šlogiran i nepokretan, ubijen u dvorištu Lazić Savke u Malom Bukviku, gde je i sahranjen;

 

7. Tanacković Jovan, sin Todora, rođen 08.05.1912. godine u Gornjem Bukviku, koji je bio bolestan i nepokretan, ubijen u Malom Bukviku, gde je i sahranjen;

 

8. Tanacković Sava, sin Lazara, rođen 14.01.1912. godine u Gornjem Bukviku, ubijen u Malom Bukviku, gde je i sahranjen;

 

9. Sekulić Spasoje, sin Bogoljuba, rođen 28.06.1954. godine u Gornjem Bukviku, koji je bio šlogirano i nepokretano lice, koje se kretalo uz pomoć invalidskih kolica i štaka, ubijen na regionalnom putu R-458;

 

10. Pejić Blagoje, sin Koste, rođen 08.03.1912. godine u Gornjoj Skakavi, ubijen na putu prema kući Ristić Gojana iz Donje Skakave, iz vatrenog oružja;

 

11. Pejić Ilija, sin Miljana, star oko 18. godina, iz Bukovca, ubijen na seoskom putu, a sahranjen u dvorištu Mićić Ljube u Donjoj Skakavi i

 

12. Đurić Mila, star oko 78 godine, iz Gornjeg Bukvika, ubijen u dvorištu Zadružnog doma u Gornjem Bukviku, gde je i sahranjen.

 

Posle izvršenih ubistava, srušili su osnovnu školu i Zadružni dom u Gornjem Bukviku i opljačkali i zapalili oko 130 kuća i isto toliko pratećih objekata.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

 

 

1. Pljakić Ramiz, sin Hamdije, rođen u selu Ugao opština Sjenica, 17.07.1958 godine, završio vojnu akademiju, pre rata bio zaposlen u kasarni "Veljko Lukić-Kurjak" u Brčkom kao komandir 3. baterije HD-122 milimetara. Komandir 108. brigade HVO;

 

2. Ramić Ibrahim, sin Jusufa, rođen 11.02.1944. godine u Brčkom, završio Medicinski fakultet, član štaba 108. brigade HVO;

 

3. Čančarević Andrija, sin Blaža, rođen 17.12.1925. godine u selu Bijelom, predsednik Kriznog štaba u Bijeloj;

 

4. Đorđić Zvonimir, sin Jure, rođen 15.06.1947. godine u Bijeloj, komandir čete u Bijeloj i

 

5. Jurković Anđelko, sin Ignjacija, rođen 21.07.1963. godine u Tuzli, pre rata bio milicionar.

 

DOKAZ: Izjave 11 svedoka u spisima 144/95-8, 617/95-2, 617/95-3, 617/95-6 i 617/95-31.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I-239

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Sela Vitanovi ć, Bukvik Donji i Bukvik Gornji, opština Brčko, septembar 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih vojnih formacija 108. Brčanske brigade HVO Bosanske Posavine naredili su Kriznom štabu u Bijeloj da napadnu nezaštićena srpska sela Vitanović, Bukvik Donji i Bukvik Gornji, pa je napad izvršen 14. septembra 1992. godine, oko 14.00 časova, zbog čega se srpsko civilno stanovništvo dalo u bekstvo prema šumama, potocima i njivama, a dvanaestoro civilnih lica, uglavnom starijih osoba, bolesnih i nepokretnih, koja tom prilikom nisu uspela da pobegnu, ubijeno je:

 

 

 

1. Kaurinović Ilija, sin Boška, rođen 07.04.1918. godine u Donjem Bukviku, koji je bio invalid, ubijen je u kući Ćirić Rozalije u Vitanoviću;

 

2. Kaurinović Trivo, sin Save, rođen 21.04.1963. godine u Brčkom, ubijen je iz vatrenog oružja u dvorištu Arsenić Pere u Vitanoviću;

 

3. Jović Danilo, sin Pere, rođen 11.05.1966. godine u G. Špionici, ubijen je u dvorištu Ćirić Rozalije u Vitanoviću;

 

4. Vidović Đorđe, sin Miloša, rođen 10.08.1922. godine u Donjem Bukviku, koji je bio šlogiran i nepokretan, ubijen je na njivi u blizini svoje kuće;

 

5. Kerezović Đorđe, sin Nikole, rođen 29.08.1932. godine u Donjem Bukviku, ubijen je iz vatrenog oružja u bašti kuće;

 

6. Kerezović Cvijeta, kći Sime, rođena 11.02.1930. godine u Vujičićima, ubijena je zajedno sa mužem iz vatrenog oružja u bašti svoje kuće;

 

7. Bašić Cvijetin, sin Nikole, rođen 09.07.1954. godine u Donjem Bukviku, koji je bio retardiran i slep, zaklan je na putu ispred svoje kuće;

 

8. Bašić Gligor, iz Banovića, star oko 62 godine, ubijen je metkom u čelo u blizini crkve u Donjem Bukviku;

 

9. Brestovački Radojka, kći Blagoja, rođena 28.07.1933. godine u Vučilovcu, ubijena je iz vatrenog oružja u blizini svoje kuće u Donjem Bukviku;

 

10. Brestovački Milka, kći Nikole, rođena 15.02.1943. godine u Donjem Bukviku, ubijena je iz vatrenog oružja u blizini svoje kuće;

 

11. Piperčević Nikola, sin Ranka, rođen 16.06.1942. godine u Donjem Bukviku, ubijen je iz vatrenog oružja na njivi Vidović Smilje u Donjem Bukviku;

 

12. Maričić Janko, sin Save, rođen 08.04.1930. godine u Donjem Bukviku, ubijen je iz vatrenog oružja na pragu svoje kuće;

 

13. Kerezić Damjan, sin Jovana, rođen 14.12.1936. godine u Donjem Bukviku, ubijen je kod kuće Pantelić Ilije u Donjem Bukviku;

 

14. Bajić Radojka, kći Koste, rođena 05.07.1948. godine u Bukovcu, ubijena u dvorištu kuće Erić Save u Donjem Bukviku;

 

15. Veselinivić Pero, sin Ilije, rođen 14.11.1974. godine u Brčkom, ubijen je iz vatrenog oružja u dvorištu Erić Save u Donjem Bukviku i

 

16. Božić Mlađen, sin Jovana, rođen 1976. godine u Bukviku, ubijen je iz vatrenog oružja na putu, kod svoje kuće.

 

Pored izvršenih ubistava, srušili su pravoslavnu crkvu u Donjem Bukviku i opljačkali i popalili oko 190 kuća i isto toliko pratećih objekata u istom selu.

 

 

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

 

 

1. Ramić Mustafa, sin Jusufa, rođen 06.02.1942. godine u Brčkom, završio Mašinski fakultet,

 

2. Ramić Ibrahim, sin Jusufa, rođen 11.02.1944. godine u Brčkom, završio Medicinski fakultet,

 

3. Jakić Luka, sin Anta, rođen 29.04.1955. godine u Donjoj Skakavi,

 

4. Martinović Nika, sin Mate, rođen 12.06.1956. godine u Donjoj Skakavi,

 

5. Đakić Mensur, sin Salka, rođen 25.08.1949. godine u Brčkom i

 

6. Suljić Damir, sin Smaila, rođen 01.12.1967. godine u Brčkom.

 

 

 

DOKAZ: Izjave u spisima 144/95-6 i 617/95-39.

 

 

 

 

 

 

 

I-240

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Vuji čići, Gajevo i Lukavac, opština Brčko, septembar 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih vojnih formacija 108. Brčanske brigade HVO Bosanske Posavine izdali su naređenje Kriznom štabu u Gornjem Rahiću da napadnu sela Vujičiće, Gajevo i Lukavac. Napad na ova sela je izvršen 14. septembra 1992. godine, oko 14.00 časova, iz pravca Brke, Ćoseta i Rašljena.

 

U toku napada, srpsko civilno stanovništo se dalo u bekstvo prema selu Bukvik, dok je jedanaestro civila, koji usled starosti i bolesti nije uspelo da pobegne, ubijeno:

 

 

 

1. Lukić Nedeljko, sin Nedeljka, rođen 01.07.1940. godine u Vujčićima, ubijen je na seoskom putu, ispred svoje kuće, a zatim mu je odsečena glava i uz pomoć bagera je zatrpan zemljom u kanalu puta ispred kuće od strane muslimana;

 

2. Đurić Vaso, sin Nikole, rođen 29.04.1940. godine u Gornjoj Skakavi i njegov sin

 

3. Đurić Slađan, sin Vase, rođen 03.01.1975. godine u Gornjoj Skakavi, ubijeni su u bašti Tanić Živana i uz pomoć bagera zatrpani zemljom;

 

4. Mijatović Jovo, sin Mitra, rođen 17.01.1953. godine u Lukavcu, ubijen na seoskom putu i zakopan u kanalu pored puta;

 

5. Blagojević Mitar, sin Steve, rođen 19.02.1942. godine u Gajevima, ubijen u dvorištu svoje kuće;

 

6. Blagojević Stevan, sin Riste, rođen 02.07.1921. godine u Gajevima, ubijen u dvorištu svoje kuće;

 

7. Blagojević Ruža, kći Jovana, rođena 20.04.1941. godine u Bijeloj;

 

8. Tripić Ana, kći Jovana, rođena 21.05.1945. godine u Rašljanima;

 

9. Cvijanović Milana, kći Sime, 1968. godine rođena u Vujičićima;

 

10. Todorović Marko, sin Blagoja, rođen 1937. godine, iz Vujičića, ubijen u bašti svoje kuće i zatrpan bagerom od strane muslimana i

 

11. Tanić Gavro, star oko 70 godina, iz Vujičića, koji je prethodno bio ranjen, ubijen u bašti pored svoje kuće i zatrpan u kanalu pored puta ispred kuće.

 

Pored izvršenih ubistava, u navedenim selima su prvo opljačkli a zatim i popalili oko 330 kuća i pratećih objekata.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pljakić Ramiz, sin Hamdije, rođen u selu Ugao opština Sjenica, 17.07.1958 godine, završio Vojnu akademiju, pre rata bio zaposlen u kasarni "Veljko Lukić-Kurjak" u Brčkom kao komandir 3. baterije HD-122 milimetara. Komandant 108. brigade HVO;

 

2. Ramić Ibrahim, sin Jusufa, rođen 11.02.1944. godine u Brčkom, završio Medicinski fakultet

 

3. Pamukčić Enver, sin Avde, rođen 15.04.1952. godine u mestu Brka, završio Ekonomski fakultet, načelnik baterije, član Kriznog štaba,

 

4. Pamučkić Faruk, sin Elmahira, rođen 15.03.1950. godine u mestu Brka, pre rata bio milicionar, član Kriznoi štaba i

 

5. Osmanagić Jasminka, kći Rahima, rođena 26.08.1956. godine u Brčkom, pre rata radila u Službi javne bezbednosti u Brčkom.

 

DOKAZ: Spisi 144/95-10, 617/95-14 i 617/95-20.

 

 

 

 

 

 

 

I-241

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Brčko i deo koridora Brčko-Obudovac, od jula do septembra 1994. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pljakić Ramiz, komandant 108. motorizovane brigade i Matuzović, zapovednik IV operativne zone Bosanske Posavine, izdali su naređenje muslimansko-hrvatsko oružanim formacijama u rejonima Boderišta, Brke, Ulovića i Vučilovca, opština Brčko i Vidovica i Matića, opština Orašje, da izvrše artiljerijsko granatiranje Brčkog i dela koridora na relaciji Brčko-Obudovac, van zone ratnih dejstava, što je, u više navrata, sa većim brojem ispaljenih granata izvršeno.

 

 

 

I. U noći između 25. i 26. jula 1994. godine ispaljeno je ukupno 98 granata koje su nanele povrede civilnim licima. Teške telesne povrede su nanete:

 

 

 

1. Pejić Bosi, rođenoj 05.06.1913. godine, koja je na putu za bolnicu preminula.

 

2. Ostojić Mitru, rođenom 1948. godine,

 

3. Kovanđić Nedeljku, rođenom 1962. godine,

 

4. Nešić Ranku, rođenom 1964. godine,

 

5. Petrović Petru, rođenom 1941. godine,

 

6. Marić Vladimiru, rođenom 1940. godine,

 

7. Ignjatović Saši, rođenom 1975. godine i

 

 

 

Lake telesne povrede su nanete:

 

 

 

1. Mijić Borislavu, rođenom 1952. godine,

 

2. Maksimović Milanu, rođenom 1953. godine,

 

3. Mihajlović Stevi, rođenom 1967. godine,

 

4. Đurić Stevi,

 

5. Bijelić Jovici, rođenom 1949. godine,

 

6. Ilijić Ratku, rođenom 1942. godine,

 

7. Zimonjić Petru, rođenom 1949. godine,

 

8. Nikolić Miloradu, rođenom 1959. godine,

 

9. Purić Radi, rođenoj 1950. godine,

 

10. Simikić Stojanu, rođenom 1957. godine,

 

11. Rogić Dragiši, rođenom 1970. godine,

 

12. Čamber Radovanu, rođenom 1969. godine,

 

13. Rušac Dušanu, rođenom 1954. godine.

 

 

 

Materijalna šteta na civilnim i privrednim objektima procenjena je na 11 miliona dinara.

 

II. Na dan 04. avgusta 1994. godine, oko 05.30 časova, ispaljena granata je nanela materijalnu štetu na kući Dobrovin Bože u Brčkom, Ulica Zmaj Jovina 28, u iznosu od 10.000,00 dinara.

 

III. Na dan 06. avgusta 1994. godine oko 10.10 časova, ispaljeno je 6 granata, a oko 16.00 časova ipaljene su još tri granate na grad, od kojih su civilima nanete telesne povrede.

 

 

 

Teške telesne povrede su nanete:

 

1. Varcaković Danolu, rođenom 1982. godine i

 

2. Pajić Sinišu, rođenom 1965. godine.

 

 

 

Lake telesne povrede su nanete:

 

 

 

1. Dervišević Hidajeti, rođenoj 1944. godine,

 

2. Selimović Sofiji, rođenoj 1919. godine,

 

3. Blagojević Gavri, rođenom 1961. godine,

 

4. Tajkov Aleksandru, rođenom 1929. godine.

 

 

 

Materijalna šteta procenjena je na 34.000,00 dinara.

 

 

 

IV. Na dan 13. septembra 1994. godine u tri navrata, oko 10.25 časova, 21.10 časova i 21.40 časova, ispaljeno je ukupno 46 granata koje su nanele teške telesne povrede sledećim civilnim licima:

 

 

 

1. Nikolić Silviu, rođenom 1977. godine,

 

2. Babić Jovanu, rođenom 1938. godine,

 

3. Vujčić Joki, rođenoj 1912. godine,

 

 

 

dok su lake telesne povrede nanete:

 

 

 

1. Lukić Bošku, rođenom 1935. godine,

 

2. Radušić Raisi, rođenoj 1942. godine,

 

3. Ristić Aleksandru, rođenom 1944. godine,

 

4. Đukić Vesni, rođenoj 1976. godine,

 

5. Radušić Milki, rođenoj 1939. godine.

 

6. Rosić Savi, rođenoj 1924. godine,

 

7. Demirović Sabini, rođenoj 1980. godine,

 

8. Lakić Mladenu, rođenom 1982. godine,

 

9. Mitrović Goranu, rođenom 1972. godine,

 

10. Malčić Đurađu, rođenom 1961. godine,

 

 

 

Materijalna šteta je procenjena na 6.000.000,00 dinara.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pljakić Ramiz, sin Hamdije, rođen u mestu Ugao opština Sjenica, Republika Srbija 17.05.1958. godine, završio Vojnu akademiju, pre rata komandir 3. baterije HD-122 milimetara u kasarni "Veljko Lukić-Kurjak" u Brčkom, komandant 108. motorizovane brigade i

 

2. Matuzović Đuro, star oko 45 godina, iz Oštre Luke, zapovednik IV operativne zone Bosanske Posavine.

 

DOKAZ: Dokaz u spisu Komiteta pod brojem 144/95-11.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I-242

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Brčko, maja 1994. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pljakić Ramiz, komandant 108. motorizovane brigade izdao je naređenje muslimansko-hrvatskim oružanim formacijama u rejonu sela Brke i na brdu Vranovača da, van zone ratnih dejstava, izvrše artiljerijsko granatiranje Brčkog, što je sa više ispaljenih granata 10. maja 1994. godine, od 19.35 do 19.45 časova i izvršeno. Od ispaljenih granata su smrtno stradali sledeći civili:

 

 

 

1. Isailović Sjetlana, rođena 1967. godine, koja je bila u 8. mesecu trudnoće,

 

2. Isailović Božana, kći Sjetlane, rođena 1991. godine i

 

3. Isailović Božo, rođen 1933. godine.

 

 

 

Teške telesne povrede su nanete sledećim civilima:

 

 

 

1. Zeljić Mari, rođenoj 1953. godine i

 

2. Lukić Miletu, rođenom 1953. godine.

 

 

 

Lake telesne povrede su nanete sledećim civilima:

 

 

 

1. Mićić Miloradu, rođenom 1955. godine,

 

2. Lakić Đorđu, rođenom 1952. godine,

 

3. Aleksić Luki, rođenom 1973. godine,

 

4. Živković Cviji, rođenoj 1949. godine,

 

5. Simić Jeleni, rođenoj 1968. godine,

 

6. Tošić Neđi, rođenom 1959. godine,

 

7. Đurđić Petru, rođenom 1950. godine,

 

8. Marković Miladinki, rođenoj 1973. godine i

 

9. Pantić Milovanu, rođenom 1933. godine.

 

 

 

Materijalna šeta u samom gradu je procenjena na 1.000.000,00 dinara.

 

 

 

Narednog dana, 11. maja 1994. godine, oko 19.30 časova, jedinice na brdu Vranovača, sa pet tenkovskih granata izvršile su granatiranje trafo-stanice"Brčko 2-dizdaruša", pri čemu je pričinjena materijalna šteta od 2.618.000,00 dinara.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pljakić Ramiz, sin Hamdije, rođen 17.05.1958. godine u selu Ugao, opština Sjenica, završio Vojnu akademiju. Pre rata bio je komandir 3. baterije HD-122 milimetara u kasarni "Veljko Lukić-Kurjak" u Brčkom. Komandant je 108. motorizovane brigade.

 

DOKAZ: Izveštaj o delovanju artiljerije, izveštaj o poginulima i ranjenima, izveštaj o oštećenju trafostanice i iskaz svedoka u spisima 144/95-14.

 

 

 

 

 

 

 

I-243

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Brčko, maja i juna 1994. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Matuzovi ć, zapovednik IV operativne zone Posavine u Orašju, izdao je naređenje muslimansko-hrvatskim oružanim formacijama u okupiranom srpskom selu Vučilovcu da izvrše artiljerijsko granatiranje koridora i grada Brčkog, što je i izvršeno u dva navrata, 28. maja oko 11.00 časova 1994. godine i 12. juna 1994. godine oko 12.00 časova.

 

 

 

Kao posledice granatiranja, ubijeni su sledeći civili:

 

 

 

1. Kovačević Milan, rođen 1939. godine, iz K. Dubice i

 

2. Simić Ivica, rođen 1962. godine, iz Banja Luke.

 

 

 

Teške telese povrede nanete su:

 

 

 

1. Gajić Nataši, kćeri Jovana, rođenoj 1989. godine,

 

2. Ogurinac Uzeiru, rođenom 1955. godine u K. Dubici i

 

3. Momčilović Radetu, rođenom 1971. godine, iz Vojnića.

 

 

 

Lake telesne povrede nanete su:

 

 

 

1. Bobar Slobodanu, rođenom 1966. godine, iz Patkovače,

 

2. Jović Mihajlu, sinu Vasilija, rođenom 11.11.1969. godine u Zenici i

 

3. Todorović Ivanu, rođenom 1939. godine, iz Brčkog.

 

 

 

Pored toga, u samom gradu, na građevinskim objektima, putničkim i teretnim vozilima i sanitetskom vozilu, pričinjena je materijalna šteta u ukupnom iznosu od 800.000,00 dinara.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Matuzović Đuro, zvani "Tusin" star oko 45 godina, zapovednik IV operativne zone Posavine u Orašju.

 

 

 

DOKAZ: Spisi 144/95-16.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I-244

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

MESTO I VREME: Brčko, jula 1994. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pljakić, komandant 108. motorizovane brigade izdao je muslimansko-hrvatskim oružanim formacijama u rejonu sela Brka i na brdu Vrakovača naređenje da, van zone ratnih dejstava, izvrše artiljerijsko granatiranje Brčkog, što je u noći između 06. i 07. jula 1994. godine, od 19,30 do 0,30 časova, sa više granata i izvršeno.

 

 

 

Sledećim licima su od ispaljenih granata nanete telesne povrede:

 

 

 

1. Mihajlović Stevi, rođenom 1967. godine u Donjem Čađevcu, nanete su teške telesne povrede, a

 

2. Lukić Nadi, rođenoj 1965. godine u Brčkom,

 

3. Jokanović Nedi, rođenoj 1981. godine u Brčkom i

 

4. Pajić Lazi, rođenom 1971. godine u Brčkom, lake telesne povrede.

 

Materijalna šteta na civilnim i privrednim objektima procenjena je na 1.000.000,00 dinara.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU :

 

1. Pljakić Ramiz, sin Hamdije, rođen 17.05.1958. godine u selu Ugao, opština Sjenica, završio Vojnu akademiju. Pre rata bio je komandir 3. baterije HD-122 milimetara u kasarni "Veljko Lukić-Kurjak" u Brčkom. Komandant je 108. motorizovane brigade.

 

 

 

DOKAZ: Komitet broj 144/95-18.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I-245

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Bijela, opština Br čko, aprila 1993. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Pripadnik muslimansko-hrvatkih oru žanih formacija, Mijatović je 10. aprila 1993. godine, u kući Lukić Momira u Bijeloj, iz vatrenog oružja ubio

 

Mićić Jevdokiju, staru 70 godina.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Mijatović Marjan, sin Petra, rođen 06.07.1972. godine u Bijeloj.

 

DOKAZ: Izjave u spisima 144/95-15.

 

 

 

 

 

 

 

I-246

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Travnik, maj-septembar 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Kada se JNA 19. maja 1992. godine povukla iz Travnika, svedok je sa još tri Srbina bio zatvoren u vešernici stambene zgrade u Ulici Slavka Rodića br. 14 u Travniku. Tu je proveo 11 dana u toku kojih su zatvoreni Srbi sve vreme bili izloženi gladovanju i žeđi. Dnevno su njih četvorica dobijali po polovinu ili četvrtinu hleba, koju su im ubacivali kroz prozor, a vodu su sakupljali u plastičnu čašu koju bi podmetnuli ispod vodovodne cevi koja je po neki put malo kapala.

 

Tu su ih svakodnevno tukli čime su stigli, a najčešće bezbol palicama.

 

Posle 11 dana su prebačeni u fabriku "Bratstvo" u Travniku gde su ih držali u delu kalionice koji je bio ograđen žicom. Tu je bilo smešteno 17 Srba.

 

Tu su svakodnevno dobijali batine. Kada je jednog dana Pavić Siniša, star 23 godine, iz Visokog, uzvratio udarac stražaru čiji je nadimak "Hase", ovaj ga je kundakom puške oborio na zemlju, a drugim udarcem kundakom mu je probio grudni koš posle čega je ovaj umro.

 

Takođe je usmrćen i Srbin čije je prezime Tegetlija, koji je bio zarobljen kod Jajca.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. "Hasa", musliman, stra žar, visok oko 185 cm,

 

2. Abdulah, irački državljanin, koji je bio na specijalizaciji u fabrici "Bratstvo" u Travniku, a kada je počeo rat pridružio se muslimanima i isticao se u premlaćivanju zatvorenih Srba,

 

3. Hadžiomerspahić Selim, star 35-40 godina, koji je pre rata bio u fabrici "Bratstvo" portir, a po izbijanju rata zadužen za bezbednost u fabrici,

 

4. Lasić Mirko, komandant HVO,

 

5. Kordić Mario,

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 155/95.

 

 

 

 

 

 

 

I-247

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Potkozova ča, opština Han Pijesak, decembra 1993. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Na dan 11. decembra muslimanske oru žane formacije iz Kladnja su napale srpsko selo Potkozlovača. Kada su zauzeli selo, počeli su sa ubijanjem civila. Tom prilikom su ubijeni:

 

 

 

1. Bastah Radovan, koji je zaklan,

 

2. Marić Leposava, supruga Marić Miloša, ubijena hicem u glavu prilikom pokušaja bekstva,

 

3. Šokanović Vojislav, koga su živog zapalili u njegovoj kući,

 

4. Narandžić Branko,

 

5. Grozdanović Milutin, koji je umro od zadobijenih rana nakon jednog dana,

 

a ranili su Bastah Marka i Trifunović Gojka.

 

 

 

Pored toga, muslimanski vojnici su sve kuće u selu Potkozlovača opljačkali i oduzeli oko 100 komada sitne i krupne stoke.

 

Nakon toga su zapalili 21 kuću sa pratećim objektima. Zapalili su kuće sledećih lica: Trifunović Gojka, Gvozdenović Dragutina, Dupljanin Momira, Sokanović Draga, Bastah Marka, Šokanović Vojislava, Bastah Radovana, Bastah Nenada, Golijan Neđa, Paunić Radomira, Samarđić Rada i Samarđić Marka i Mlađena.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Vrabac Zijad, sin Asima i majke Fatime, ro đene Zakić, rođen 09.08.1965. godine u selu Nevačka, opština Han Pijesak, sa prebivalištem u selu Nevačka, pre rata bio zaposlen u SO Han Pijesak kao geometar, pripadnik Kladanjskog muslimanskog odreda,

 

2. Muškić Džemail, sin Ragiba i majke Mejre, rođen 02.07.1964. godine u Cerskoj, opština Vlasenica, pripadnik Cerskog muslimanskog odreda,

 

3. Kurtić Rahim, sin Alije, rođen 25.08.1973. godine u Rovašima, opština Vlasenica,

 

4. Dervišević Sejfudin, sin Ćamila i majke Šahe, rođen 15.01.1971. godine u mestu Skrugrić, opština Vlasenica,

 

5. Rizvanović Ibrahim, sin Šabana, rođen 15.07.1973. godine u Rovašima, opština Vlasenica,

 

6. Dervišević Suljo, sin Sabrije, i majke Bejde, rođen 04.10.1960. godine u mestu Cerska, opština Vlasenica, pripadnik Cerskog muslimanskog odreda,

 

7. Suljić Sejfudin, sin Bećira i majke Hasnije, rođen 04.09.1963. godine u mestu Drum, opština Vlasenica,

 

8. Bajrić Džemal, sin Omera, rođen 15.05.1971. godine u mestu Cerska, opština Vlasenica, pripadnik Cerskog muslimanskog odreda,

 

9. Salimović Lutvo, sin Smaila, rođen 15.05.1973. godine u mestu Rovaši, opština Vlasenica,

 

10. Mehmedović Zaim, sin Salka, rođen 15.03.1972. godine u mestu Skrugić, opština Vlasenica,

 

11. Alić Azem, sin Sulja i majke Rahime, rođen 17.08.1970. godine u mestu Maćeha, opština Vlasenica,

 

12. Šuljaković Amir, sin Avda, rođen 02.01.1972. godine u mestu Gobeljima, opština Vlasenica, pripadnik Cerskog muslimaskog odreda,

 

13. Sejmenović Mijo, sin Nusreta i majke Čamke, rođen 04.09.1958. godine u mestu Rovaši, opština Vlasenica,

 

14. Muškić Beriz, rođen na području opštine Vlasenica, bez bližih podataka,

 

15. Turković Munib, sa područja opštine Vlasenica, bez bližih podataka,

 

16. Ikanović Amir, sa područja opštine Vlasenica, bez bližih podataka,

 

17. Nukić Džemal, sa područja opštine Vlasenica, bez bližih podataka,

 

18. Alić Fahrudin, sa područja opštine Vlasenica, bez bližih podataka,

 

19. Hasanović Elvis, sa područja opštine Vlasenica, bez bližih podataka,

 

20. Perhatović Avdo, sa područja opštine Vlasenica, bez bližih podataka,

 

21. Mustafić Salim, sa područja opštine Vlasenica, s tim što sa istim imenom i prezimenom postoje dva lica i to: Mustafović Salim, sin Salka, rođen 02.01.1961. godine u Cerskoj, pripadnik Cerskog odreda i Mustafović Salim, sin Salika, rođen 03.01.1967. godine u selu Skrugriću, opština Vlasenica,

 

22. Mustafić Alija, na području opštine Vlasenica postoje tri lica sa istim imenom i prezimenom i to: Mustafić Alija, sin Salika, rođen 01.11.1962. godine u Skrugriću, Mustafović Alija, sin Bešira i majke Zajne, rođen 03.01.1972. godine u Raševi i Mustafić Alija, sin Sulje i majke Ajše, rođen 20.02.1970. godine u Raševi,

 

23. Bećirović Mustafa, na području opštine Vlasenica postoje dva lica sa istim imenom i prezimenom i to: Bećirović Mustafa, sin Nezira, rođen 17.04.1974. godine u mestu Nedeljišta i Bećirović Mustafa, sin Hajra, rođen 25.04.1959. godine u mestu Pomol,

 

24. Hardarević Mirsad, na području opštine Vlasenica postoje dva lica sa istim imenim i prezimenom i to: Hajdarević Mirsad, sin Mehmedalije, rođen 15.03.1974. godine u Nedeljištu i Hajdarević Mirsad, sin Huseina, rođen 01.01.1972. godine u Cerskoj,

 

25. Baltić Rašid, sin Hašima, rođen 06.01.1974. godine u Cerskoj, pripadnik Cerskog muslimanskog odreda,

 

26. Matus Adnan, drugih podataka nema.

 

 

 

DOKAZ: Nalaz lekara i uvi đaj na licu mesta sa foto-dokumentacijom, spisak pripadnika muslimanskih oružanih formacija sa imenima vojnika koji su bili zaduženi sa automatskim naoružanjem pronađen na licu mesta, službeni izveštaj sa izjavama svedoka koji se nalazi i dokumentaciji Komiteta pod brojem 136/95-1.

 

 

 

 

 

I-248

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Žeravica i selo Rečica, opština Han Pijesak, avgusta 1993. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Dana 02.08.1993. godine, pripadnici muslimanskih oružanih formacija su napali srpska sela Rečice i Žeravice.

 

U selu Rečice nije bilo žrtava među civilnim stanovništvom jer su se meštani spasili bežanjem. U selu je zapaljeno sedam kuća sa pratećim oblektima, koje su pre toga opljačkane. Zapaljene kuća su vlasništvo Golijan Dušana i Milovana, Golijan Tome i Vasa, Golijan Stevana i njegove braće, Vasković Rajka, Golijan Svetozara i Golijan Milorada.

 

Pripadnici muslimanskih oružanih formacija su istog dana napali srpsko selo Žeravice i tom prilikom su ubili:

 

 

 

1. Golijan Dobrivija, rođenog 06.04.1926. godine, stalno nastanjenog u Žeravici,

 

2. Todorović Rajku, rođenu 1958. godine, koja je bila mentalno obolela,

 

3. Golijan Aleksu, rođenog 1923. godine,

 

4. Sokanović Danicu, rođenu 1926. godine,

 

5. Golijan Milovana, rođenog 1967. godine,

 

6. Mirović Marka, rođenog 1923.godine,

 

7. Sokanović Jovana, rođenog 1931. godine,

 

8. Sokanović Zoru, rođenu 1936. godine, suprugu Sokanović Jovana.

 

 

 

Prilikom napada su ranjeni Sokanović Dana, koja je ranjena u ruku, a nakon toga zarobljena i odvedena od strane muslimanskih vojnika u Kladanj i Golijan Velimir rođen 1946. godine. Pored Sokanovića Dane, inače učenice osmogodišnje škole, u Kladanj je odvedena i Mirović Milojka, rođena 1926. godine.

 

Kada su zauzeli selo, muslimanski vojnici su opljačkali i popalili preko 70 srpskih kuća zajedno sa pratećim objektima, a iz sela su oterali oko 200 komada krupne stoke.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Huseinović Brajko, sin Hamida i majke Ajše, rođene Doljančić, rođen 07.10.1059. godine u Rubnićima, opština Han Pijesak, po zanimanju trgovac, pre rata bio zaposlen u TP "Napredak", u Han Pijesaku, sa prebivalištem u mestu Rubinići, opština Han Pijesak,

 

2. Vrabac Rifet zvani "Bekan" sin Đulbega i majke Seme rođene Bubić, rođen 01.12.1961. godine u mestu Nevačka, opština Han Pijesak, po zamimanju otpremač građe, pre rata bio zaposlen u ŠIP "Planinsko", Han Pijesak, sa prebivalištem u Nevečkoj, opština Han Pijesak,

 

3. Vrabac Rizvo, sin Šahbaza, rođen 10.11.1953. godine u Nevačkoj, opština Han Pijesak, po zanimanju vozač, pre rata bio zaposlen u ŠIP "Planinsko" Han Pijesak sa prebivalištem u Nevačkoj,

 

4. Makanić Bećir, sin Jakuba i majke Cure, rođen 15.04.1957. godine u Bešićima, opština Vlasenica, po zanimanju mašinski tehničar, sa prebivalištem u Vlasenici, komandant 1. Cerskog muslimanskog odreda,

 

5. Vrabac Ismet, zvani "Redžo", sin Ćubaga i majke Sene rođene Bubić, rođen 01.09.1963. godine u Nevačkoj, opština Han Pijesak, po zanimanju radnik, pre rata bio zaposlen u ŠIP "Planisko", Han Pijesak, sa prebivalištem u Nevačkoj,

 

6. Vrabac Muhamed, sin Muje, rođen 10.02.1939. godine u Nevačkoj, opština Han Pijesak, po zanimanju poštar, pre rata bio zaposlen u PTT Han Pijesak, sa prebivalištem u Nevačkoj,

 

7. Imanović Rešid, sin Bajra, rođen 13.07.1955. godine u Nevačkoj, opština Han Pijesak, po zanimanju bravar, pre rata bio zaposlen u ŠIP "Planinsko" Han Pijesak, sa prebivalištem u Nevačkoj, pre rata bio rezervni oficir JNA,

 

8. Avdagić Zaim, sin Himza, rođen 28.05.1946. godine u Turalićima, opština Vlasenica, po zanimanju drvoseča, pre rata bio zaposlen u ŠIP "Planinsko" Han Pijesak, sa prebivalištem u Nevačkoj, opština Han Pijesak,

 

9. Avdagić Zijad, sin Himze, rođen 1962. godine u Turalićima, opština Vlasenica, po zanimanju radnik, pre rata bio zaposlenu DP "Stupčanica", Olovo, sa prebivalištem u Nevačkoj, opština Han Pijesak,

 

10. Duraković Galib, sin Osmana i majke Mevle, rođene Šanderović, rođen 12.08.1945. godine u Šaševcima, opština Olovo, po zanimanju kočijaš, pre rata bio zaposlen u ŠIP "Planinsko" Han Pijesak, sa prebivalištem u Pijenovcu, opština Han Pijesak,

 

11. Glasić Hajrudin, sin Begana, rođen 05.01.1953. godine u Rubinićima, opština Han Pijesak, po zanimnju radnik, pre rata bio zaposlen ŠIP "Planinsko", Han Pijesak, sa prebivalištem u Rubinićima,

 

12. Harderbašić Šemso, sin Hamida, rođen 24.01.1939. godine u Nevačkoj, po zanimanju radnik, pre rata bio zaposlen u DP "Stupčanica", Olovo, sa prebivalištem u Nevačkoj, opština Han Pijesak,

 

13. Čamdžić Ramiz, rođen 1938. godine u mestu Podglavica, opština Kladanj, po zanimanju mesar, sa prebivalištem u Podglavici, opština Kladanj,

 

14. Mutapčić Alija, rođen 1957. godine u Vlasenici, po zanimanju radnik, sa prebivalištem u Vlasenici, naselje "Baćino Brdo".

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o uvi đaju sa lica mesta, sa foto-dokumentacijom, nalazi lekara kao i izjave svedoka koje se nalaze u dokumetaciji Komiteta pod brojem 136/95-2.

 

 

 

I-249

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Vratilo na putu Kalinovik-Miljevina, opština Foča- 20.09.1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Na putu Klinovik-Miljevina se 20. septembra kretalo teretno motorno vozilo u kome se nalazilo 39 civilnih lica srpske nacionalnosti.

 

Muslimanska oružana jedinica, koju je predvodio Sead Prazina, sačekala je u zasedi u mestu Vratilo, opština Foča, teretno vozilo i iz pešadijskog naoružanja otvorila vatru na civilna lica koja su se nalazila u vozilu. Tom prilikom su njeni pripadnici ubili sva lica koja su se nalazila u njemu. Među ubijenima, indentifikovana su sledeća lica isključivo srpske nacionalnosti, što je napadačima bilo poznato:

 

 

 

1. Lesko Vujadin, od oca Spasoja, star 44 godine, iz Miljevine,

 

2. Bozalo Radomir, od oca Milorada, star 35 godina, iz Miljevine,

 

3. Ognjenović Velimir, od oca Sime, star 32 godine, iz Miljevine,

 

4. Sarić Milovan, od oca Marka, star 55 godina, iz Miljevine,

 

5. Andrić Rade, od oca Gojka, star 53 godine, iz Miljevine,

 

6. Nego Veselin, od oca Rajka, star 24 godine, iz Miljevine,

 

7. Andrić Rajko, od oca Miloša, star 30 godina, iz Miljevine,

 

8. Mastilo Slobodan, od oca Lazara, star 16 godina, iz Maljevine,

 

9. Mastilo Duško, od oca Lazara. star 20 godina, iz Maljevine,

 

10. Vasović Milosav, od oca Neđa, star 37 godina, iz Miljevine,

 

11. Škobo Slavko, od oca Jola, star 41 godinu, iz Miljevine,

 

12. Miletić Gordon, od oca Radovana, star 30 godina, iz Miljevine,

 

13. Miletić Mišo, od oca Marka, star 65 godina, iz Miljevine,

 

14. Vuković Milorad, od oca Vlada, star 29 godina, iz Miljevine,

 

15. Vuković Milenko, od oca Marka, star 45 godina, iz Miljevine,

 

16. Trifković Risto, od oca Milana, star 48 godina, iz Miljevine,

 

17. Vlaški Velibor, od oca Jova, star 19 godina, iz Trnova,

 

18. Cicović Danilo, od oca Branislava, star 22 godine, iz Miljevine,

 

19. Nogo Milan, od oca Veljka, star 34 godine, iz Miljevine,

 

20. Stanković Velja, od oca Nikole, star 41 godinu, iz Miljevine,

 

21. Stanić Milorad, od oca Živka, star 33 godine, iz Miljevine,

 

22. Klepić Rajko, od oca Čeda, star 30 godina, iz Trnovca,

 

23. Mijatović Petko, od oca Janka, star 30 godina, iz Maljevine,

 

24. Stanković Mlađen, star 30 godina, od oca Jove,

 

25. Popović Radomir, od oca Nikole, star 25 godina, iz Trnova,

 

26. Popović Mladen, star oko 30 godina, iz Trnova,

 

27. Golijanin Ratomir, od oca Draga, star 51 godinu, iz Trnova,

 

28. Golijanin Slavka, od oca Branka, stara 52 godine, iz Trnova,

 

29. Golijanin Novak, iz Trnova,

 

30. Obućina Slavko, od oca Draga, star 36 godina, iz Trnova,

 

31. Obućina Cvija, od oca Branka, stara 62 godine, iz Trnova,

 

32. Sarić Milica, stara oko 25 godina, iz Kalinovika,

 

33. Elez Mato, star oko 50 godina, iz Kalinovika,

 

Komisija koja je izvršila identifikaciju nije mogla da identifikuje još šest ubijenih civila - tri muškarca i tri žene.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Prazina Sead iz sela Jela če, opština Foča, musliman, komandant muslimanske jedinice koja je izvršila napad na ovo vozilo.

 

DOKAZ: Zapisnik o izvršenom uvi đaju i identifikacija poginulih od 21.09.1992. godine, foto-dokumentacija i iskazi zarobljenog muslimanskog vojnika i dokumentacija pod brojem 128/95, kao i spis Osnovnog suda u Foči Kri-78/92.

 

 

 

NAPOMENA Dopuna prijave I-131.

 

 

 

 

 

I-250

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Bugojno, 1992. godine.

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: Na podru čju opštine Bugojno je živelo oko 9.000 Srba. Hrvati i muslimani koji su bili u koaliciji stalno su vršili pritisak na Srbe, upućivali su im pretnje, psovali im majku srpsku i nazivali ih snajperistima i četnicima. Srbe su udaljavali sa rukovodećih radnih mesta u opštini, pa su tako razrešili dužnosti direktora i saslušanog svedoka i rasporedili ga na sporedne poslove. Otpočeli su sa hapšenjem viđenijih Srba

 

 

 

U ovom periodu u Bugojnu su ubijeni i:

 

 

 

1. Levović Luka,

 

2. Babić Milenko iz sela Vileši,

 

3. Lugonja Mara, koja je bila korisnica socijalne pomoći,

 

4. Starica, koja se prezivala Zelen, a koju je ubio jedan hrvatski vojnik sa objašnjenjem da je u čarapi nosila radio-stanicu i da se njom služila.

 

5. Egić Jovo, koga su hrvatski vojnici, nakon što im je doneo jagnje na njihov zahtev, ubili,

 

6-7. Bračni par Gligorić iz Ul. Slavka Rodića,

 

8. Nikić Sekula, kome su prvo odsekli uši i nos.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Rustenpašić Semin, koji je imao svoju vojnu jedinicu,

 

2. Žulj Pero, iz sela Lug,

 

3. Kajić zvani "Garov" iz sela Vučipolje kod Bugojna,

 

4. Mehrić Vrba,

 

DOKAZ: Svedok 234/95-19.

 

 

 

 

 

I-251

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

MESTO I VREME: Selo Poto čani, kod Bugojna, kraj maja i početak juna 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Krajem maja 1992. godine, najverovatnije 25. ili 26. maja, u selu Potočani su muslimanski vojnici u uniformama "Zelenih beretki", kojima je komandovao Semin Rustanpašić, ubijeni sledeći Srbi:

 

 

 

1. Čavić Draga, od oca Nedeljka, rođen 1933. godine, i

 

2. Lukić Milenko.

 

Početkom juna u ovom selu su ubijeni i :

 

3. Čavić Ljubo, od oca Ljube, rođen 1911. godine, i njegova supruga:

 

4. Čavić Bosa, od oca Alekse, rođena 1924. godine - zaklani su ispred svoje kuće. Na Ljubinim grudima je bio urezan veliki krst. Bosa je bila zaklana i bile su joj odsečene obe dojke, izvađene oči i odsečene uši. Obe ruke su joj bile odsečene do lakata,

 

5. Čavić Jelena, od oca Milana, rođena 1928. godine, kojoj je bio odsečen nos, uši, ruke i izvađene oči,

 

6. Mara, rodom iz Kupresa, koja je zaklana,

 

7. Prgomelja Radojka, od oca Stanoja, rođena 1944. godine. Njoj je bila odsečena desna noga i nos, izvađene oči i bila je isečena po celom telu.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Rustanpašić Semin, komandant jedinice "Zelenih beretki",

 

2. Bajrić Senad,

 

3-6. Erić, Ćorina, Rizvan i Duraković, pripadnici "Zelenih beretki".

 

DOKAZ: Svedok 234/95-13.

 

 

 

 

 

I-252

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Hlap čevići kod Visokog, 20. juna 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: U ovom selu u kome su živeli muslimani, postojale su samo tri srpske kuće. U 06.00 časova 20. juna muslimanski vojnici su, pored svedoka, uhapsili još petoro Srba iz ovog sela, koje su kasnije streljali:

 

 

 

1. Damjanović Slavka, od oca Jeremije, rođenog 1935. godine, njegovu suprugu,

 

2. Damjanović Danicu, od oca Obrena, rođenu 1940. godine,

 

3. Ristić Dušanku, od oca Miloša, rođenu 1945. godine i njenog sina

 

4. Ristić Željka, od oca Neđe, rođenog 1966. godine, i

 

5. Masala Sretu, od oca Miloša, starog oko 45 godina.

 

Odmah su ih povezali konopcem, vezujući svima ruke iza leđa. Saopštili su im da će svi biti streljani, psujući im pri tom majku srpsku i četničku. Naredili su im da krenu u pravcu centra sela, a usput su ih udarali pesnicama, nogama na kojima su imali čizme i kundacima. Svi vojnici su nosili uniforme "Zelenih beretki".

 

Kada su došli u centar sela, Ramić Nusret je naredio da stanu pored zida kuće Suada Kape. Nakon toga je iz grupe izveo Željka Ristića i pitao ga gde se nalaze minska polja. Željko na to pitanje nije ni stigao da odgovori, a Ramić mu je ispalio rafal u grudi. Neposredno posle toga je okrenuo cev automatske puške prema ostalima i sa udaljenosti od 3-4 m pucao u njih. Posle ispaljenog rafala svi su pali, a među njima i svedok. Posle toga je, dok su ležali na zemlji, ispalio još jedan rafal po njima.

 

Nakon toga su se vojnici udaljili.

 

Iz ove grupe je, pored svedoka, ostao živ i S. M..

 

Svedoka su pogodila četiri metka.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Ramić Nusret iz sela Seoča kod Visokog,

 

2. Uznalić Muhamed, od oca Himze, rođen 1966. godine u selu Okolišće i drugi pripadnici "Zelenih beretki".

 

DOKAZ: Svedok 234/95-8 i 292/95-13.

 

 

 

I-253

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Perin Han kod Zenice, oktobra 1993. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Kada su pripadnici muslimanske vojske ušli u Perin Han, ubili su braću:

 

1. Stanković Simu i

 

2. Stanković Stevu.

 

 

 

Ubijeni su u svojoj kući udarcima tvrdim predmetima u predelu glave i sahranjeni u zajedničkoj grobnici u selu Mutnici.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici Vojske tzv. BiH

 

DOKAZ: Svedok 234/95-23.

 

 

 

 

 

 

 

I-254

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Ljubuški, logor u zgradi bivšeg zatvora no ć između 10. i 11. juna 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: U ovom logoru je bilo zatvoreno i 64 Srba iz Kupresa, među kojima su bili i:

 

1. Vuković Đorđe i

 

2. Šerbez Anđelko iz Bugojna.

 

 

 

Hrvatski vojnici su od ove dvojice zahtevali da priznaju da su klali hrvatsku decu, uz obećanje da će ih posle priznanja pustiti kući.

 

Kada su po nagovoru priznali da su klali hrvatsku decu, počeli su strahovito da ih tuku. Tom prilikom je Đorđe Vuković od zadobijenih povreda umro, pa su tada naredili zatvorenicima R. K. i M. K. da iznesu njegovo telo, što su ovi i učinili. Zatim su ga, naočigled svih zatvorenika u dvorištu, polili benzinom i zapalili.

 

Posle 15 minuta je umro i Anđelko Šerbez, pa je i njegov leš iznet, poliven benzinom i zapaljen.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Tomić Siniša, pravnik iz Ljubuškog, upravnik logora u Ljubuškom,

 

2. Paradžić Krešo zvani "Ćupo",

 

3. Macić Neđo.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-6.

 

 

 

 

 

 

 

I-255

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Homolje kod Konjica, 20. aprila 1993. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Na drugi dan srpskog Uskrsa 20. aprila 1993. godine u Donje selo kod Konjica, u kome je živeo svedok, ušli su muslimani, u čijem sastavu su bili i mudžahedini, pa su iz kuća izvodili Hrvate i Srbe pošto je tih dana došlo do sukoba između Hrvata i muslimana. Žene i decu nisu dirali. Izveli su 15 Srba i oko 85 Hrvata. Sve su ih zajedno sproveli na jednu čistinu kod sela Homolje na oko kilometar i po od Donjeg sela. Tamo su odvojili na jednu stranu Hrvate, a na drugu Srbe.

 

To su učinili pripadnici "Jukine" vojske, među kojima je bilo i mudžahedina, većinom Turaka. Sa njima je bio i jedan Somalijac, koji je pomalo znao srpski jezik.

 

Kada su ih odvojili, prvo su ih naterali da legnu na zemlju sa licima okrenutim prema tlu, a zatim su počeli da ih tuku.

 

 

 

Iz grupe u kojoj su bili Srbi, izdvojili su:

 

 

 

Ristić Obrena, od oca Đorđa rođenog 1957. godine,

 

Kuljanin Zorana, rođenog 1955. godine i

 

Golubović Neđu, autoprevoznika.

 

 

 

Potom su ih javno streljali.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Prazina Jusuf "Juka" i drugi pripadnici njegove jedinice.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 243/95-6.

 

 

 

 

 

 

 

I-256

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Sarajevo, Ul. Rave Jankovi ća, 11. marta 1995. godine oko 15.30 časova.

 

 

 

KRATAK OPIS: Sa Trga Pere Kosori ća, sa zgrade "Loris", iz dela Sarajeva pod kontrolom muslimanskih oružanih formacija, pucano je iz snajpera na devojčice koje su se igrale "lastiša" ispred zgrade br. 59:

 

 

 

1. Lalović Milicu, od oca Ranka, rođenu 1984. godine, iz Novog Sarajeva, i

 

2. Učur Natašu, od oca Nedeljka, rođenu 1986. godine.

 

Lalović Milica je dovezena mrtva u bolnicu Kasindo, sa prostrelinom u predelu glave, a Ugur Nataša je umrla 15 minuta nakon prijema u istu bolnicu sa prostrelinom u predelu glave.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Piskić Senad, rođen 1956. godine u Gračnici, pre rata zaposlen kao kelner u restoranu "Galeb" na Grbavici, pripadnik tzv. armije BiH, koji se javno hvalio da je ubio ove dve devojčice, kao i još 20 Srba iz snajpera.

 

DOKAZ: 410/95.

 

 

 

 

 

 

 

I-257

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Serdari, opština Kotor Varoš, septembar 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: U selu Serdari je živelo samo 10 srpskih porodica kojima su muslimani i Hrvati iz tog i okolnih sela onemogućavali sredinom 1992. godine izlazak iz sela. Kada su 05. septembra 1992. godine pokušali da izađu iz sela, ubili su ih pripadnici muslimanskih oružanih formacija "Zelenih beretki":

 

 

 

1. Serdar Borivoje, od oca Branka, rođen 1972. godine, i

 

2. Serdar Radenko, od oca Jove, rođen 1972. godine.

 

 

 

U ovo selo su 17. septembra 1992. godine oko 06.30 časova upali muslimanski vojnici u uniformama "Zelenih beretki", koje je predvodio Besim Čehić, pa su počeli da pale kuće i ubijaju goloruko civilno stanovništvo koje nije uspelo da pobegne iz sela.

 

Pre nego što su upali u kuću R, ubacili su bombu i, provalivši ulazna vrata, ušli su u kuću i pronašavši R. koja je tada bila u petom mesecu trudnoće, pucali u nju i pogodili je u predelu grudi. R. je jedva ostala živa, sa teškim posledicama.

 

 

 

Tom prilikom su ubili:

 

 

 

Serdar Bosiljku, od oca Jefte, rođenu 1938. godine,

 

Serdar Jelenka, rođenog 1961. godine,

 

Tepić Ljubicu, od oca Đorđa, rođenu 1953. godine, kao i njene dve maloletne kćerke:

 

Tepić Slobodanku, staru 11 godina i

 

Tepić Snežanu, staru 5 godina,

 

Bencuz Slavka, od oca Jefte, rođenog 1937. godine,

 

Bencuz Slavojku, rođenu 1971. godine,

 

Serdar Dragu, rođenog 1938. godine i njegovog sina

 

Serdar Slavišu, rođenog 1970. godine, kao i njegovu suprugu:

 

Serdar Spomenku rođenu 1972. godine,

 

Serdar Branka, rođenog 1936. godine,

 

Serdar Radmilu, rođenu 1970. godine,

 

Serdar Slavka, rođenog 1934. godine,

 

Serdar Mirka, rođenog 1962. godine,

 

Serdar Danku, rođenu 1934. godine.

 

 

 

Posle toga su zapalili kuće Srba u selu Serdari.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Čehić Besim od oca Safeta, rođen 1965. godine u selu Hanifići, pre rata taksista,

 

2. Planinčić Fikret, od oca Abaza, rođen 1958. godine,

 

3. Smajić Mirsad, rođen 1964. godine,

 

4. Smajić Nijaz, rođen 1961. godine.

 

DOKAZ: 234/95-14, 234/95-16, 234/95-17 i 234/95-18.

 

 

 

 

 

 

 

I-258

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Selo Vrana, opština Biograd na moru, septembar - oktobar 1991.godine

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: Dana 30.09.1991.godine u popodnevnim časovima, četvorica hrvatskih vojnika su izvršila pretrese srpskih kuća u selu Vrani. Trojicu Srba:

 

1. Volarević Nikolu,

 

2. Drča Savu i

 

3. Bogunović Nenada, od oca Nikole.odveli su u svoj Krizni štab u selu. Odatle su ih odveli na Vransko jezero i držali zatvorene u ribarskoj kućici.

 

Bogunović Nenadu se od tada gubi svaki trag. Prema pričanju hrvatskih vojnika njega su polili benzinom i zapalili.

 

Mada je svedok tražio informacije o njegovom nestanku i od predstavnika UNPROFOR-a, nije dobio nikakve podatke.

 

Ostale Srbe su držali u izolaciji, onemogućavajući im svako kretanje.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Prebeg Boris, komandir hrvatske jedinice u Vrani, rodom iz okoline Varaždina,

 

2. Golem Mladen,rođen u Vrani, emigrant povratnik, pripadnik HV,

 

3. Jajčanin Tomislav, rođen u Vrani, pripadnik HV,

 

4. Klarić Damir, rođen u Vrani, pripadnik HV.

 

DOKAZ: Svedok br.236/95 - 13

 

 

 

 

 

I-259

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA : Namerno ubijanje civila

 

 

 

MESTO I VREME: Zadar, sredinom aprila 1992. godine.

 

 

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: Ležaja Vaso, rođen u Karinu, živeo je u svojoj kući u Zadru od 1968.godine i radio u Gradskom saobraćajnom preduzeću. Dana 17.04.1992.godine je odveden iz svoje kuće. Njegov leš sa odsečenom glavom je nađen posle tri dana. Svedok je kasnije saznao da su 17.04.1992. godine u kuću Ležaja Vase, noću oko 02.00 sata, došla četvorica uniformisanih Hrvata, digli ga iz kreveta i odveli na mesto Bokanjac u Zadru i tu ga ubili iz automata, a potom mu odsekli glavu.

 

Telo sa odsečenom glavom je video jedan Hrvat koji je poznavao porodicu Ležaja i javio njegovom ocu. U kuću pokojnog Ležaja u Zadru, uselio se Hrvat, pripadnik policije.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

NN lica u uniformama hrvatskih vojnika.

 

 

 

DOKAZ: Iskaz svedoka br. 236/95 - 14

 

 

 

 

 

I-260

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

MESTO I VREME: Okolina Islama Gr čkog kod Benkovca, 13.09.1991.godine.

 

KRATAK OPIS: Stegnjaja Branko i njegova supruga Anka, koji su živeli u svojoj porodičnoj kući u Islamu Grčkom, a radili u Zadru, u "Narodnom listu", vraćali su se 13.09.1991.godine s posla iz Zadra, na uobičajeni način, autobusom koji je saobraćao na liniji Zadar - Posedarje. Tog dana autobus nije stao na stanici na kojoj oni silaze, već dva kilometara pre te stanice, kod poljoprivrednog dobra "Nova Bistrica". Tu su sišli i uputili se prema svojoj kući u Islamu Grčkom, preko polja, oko tri kilometara udaljenog od kuće. Na oko 500 metara od magistrale, u polju, ubijeni su, a njihovi posmrtni ostaci pronađeni su 10.11.1991.godine. Prema zapisniku koji je sačinila ekipa koja je izvršila uviđaj - Stegnjajić Branko je ubijen tako što mu je nožem ili drugim sečivom odsečena glava (koja nije ni pronađena), a njegova supruga Anka tako što su joj tupim predmetom po glavi naneti smrtonosni udarci. Na licu mesta su pronađeni predmeti koji su njima pripadali.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: NN pripadnici HDZ.

 

 

 

 

 

DOKAZ: Izjava u dokumentaciji Komiteta pod br.236/95 - 8.

 

 

 

 

 

I-261

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

MESTO I VREME: Selo Polje kod Dervente, 09. maja 1992. godine.

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: Kada su hrvatsko-muslimanske oru žane snage upale u selo Polje, u njemu su zatekle samo starije, bolesne, ili ranjene stanovnike. Sve one koje su pronašli, odmah su usmrtili, i to:

 

 

 

Banović Đorđa, od oca Gligora, rođenog 05.05.1938. godine,

 

Banović Danicu, od oca Obrada Ćerića, rođenu 1945. godine,

 

Milošević Milenka, od oca Nedeljka, rođenog 31.10.1945. godine,

 

Milojević Zorana, od majke Anice, rođenog 21.07.1947. godine,

 

Vasić Vida, od oca Ignje, rođenog 1920. godine,

 

Jovičić Rajka, od oca Krste, rođenog 1946. godine,

 

Banović Dušana, od oca Vida, rođenog 1931. godine,

 

Micić Peru od oca Riste,

 

Ćurčić Mirka, od oca Obrada, rođenog 07.08.1952. godine,

 

Živković Boru, od oca Dušana, rođenog 25.11.1956. godine, i

 

Milić Gospavu, od oca Pavla, rođenu 1916. godine.

 

Leševi su posle toga zakopani u Polju. Kada je 24. marta 1995. godine izvršena ekshumacija po naredbi istražnog sudije Osnovnog suda u Derventi, kod osam lica je konstatovan utisnuti prelom kostiju lobanje, što je izazvalo razorenje mozga i smrt.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici 109. muslimanko-hrvatske brigade.

 

DOKAZ: Spis Komiteta broj 249/95, sa nalazom i mišljenje sudsko- medicinskih veštaka prof. Dunjića i doc. Aleksandrića, kao i iskaz svedoka.

 

 

 

 

 

I-262

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

 

MESTO I VREME: Mostar, 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: 1. Jovanovi ć Milan, od oca Trifka, rođen 1925. godine, ekonomista u penziji, živeo je sa svojom suprugom u društvenom stanu u Mostaru kada je izbio građanski rat i kada je počelo masovno pretresanje stanova Srba i njihovo odvođenje u logore. Pored toga, Srbima je bilo zabranjeno kretanje.

 

Od 15.maja 1992. godine, kada im je "radi traženja propagadnog materijala i oružja" izvršen prvi pretres stana, uniformisani muslimani (pripadnici Teritorijalne odbrane) i Hrvati (pripadnici HVO i HOS-a), izvršili su im ukupno još sedam puta pretres stana.

 

Prilikom svih ovih pretresa nije pronađeno ništa što bi ih moglo da ih kompromituje.

 

Na Milanov stan je 30. maja 1992. godine ispaljena "Zolja" koja je znatno oštetila stan. Raketa je na stan svedoka, kao i na stanove drugih Srba, ispaljena namerno i sa bliskog odstojanja.

 

Prilikom pretresa koji je izvršen 08. jula 1992. godine, unformisani muslimanski vojnici su terali Milanovu suprugu da se klanja u skladu sa muslimanskim običajima i tukli su je po glavi.

 

Pripadnici HVO su u dva navrata hapsili Milana Jovanovića, supruga svedokinje, a u toku jula 1992. godine su ga odvodili u Zapadni logor na "informativni razgovor".

 

Na vratima stana porodice Jovanović se 02. avgusta 1992. godine u 23.45 časova čulo lupanje. Kada je Milan Jovanović otvorio vrata, nepoznati uniformisani vojnik ga je pitao da li je on Milan Jovanović i kada je ovaj potvrdno odgovorio, ispalio je u njega dva rafala iz automata. Kada je Milan pao, ispalio mu je još jedan rafal u glavu.

 

Supruga je kasnije saznala da se radilo o pripadnicima diverzantske grupe Jusufa Prazine, koji su u to vreme boravili u Mostaru u stanu bivšeg sudije Slavka Šantića, dok je druga bila u stanu "Pileta" u Ul. Avenija.

 

Nakon toga je Jovanovićeva supruga dobila potvrdu od poverenika HVO za mesnu zajednicu Bijeli brijeg u Mostaru da joj je suprug "poginuo kao civilna žrtva rata", iako je ona tražila da se napiše kako se stvarno dogodilo - da je ubijen.

 

U isto vreme su na sličan način u Mostaru ubijeni i:

 

 

 

2. Čvoro Milan u naselju Rudnik i

 

3. Skočajić Ranko u svojoj privatnoj kući u Blagaju.

 

 

 

Opštinski stožer HVO je Jovanović Milanu oduzeo vozilo marke "Jugo" - "do prestanka potrebe za istim vozilom", kako je u potvrdi navedeno, a koje njegovoj supruzi nikada nije vraćeno. Krajem 1993. godine, svedokinja je uspela da bude razmenjena preko Crvenog krsta i sada živi kao izbeglica.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pripadnici diverzantske grupe Jusufa Prazine,

 

2. Elezović Sabina, koja je rukovodila grupom za likvidaciju Srba,

 

3. Antić Ranko, pripadnik MUP-a u Mostaru,

 

4. Belović Sergej,

 

5. Marčinko Josip, koji je pre rata radio u SUP-u u Mostaru, a u kritično vreme u Zapadnom logoru je bio pripadnik Vojne policije HVO,

 

6. Ključanin Ibro, komandant muslimanskog štaba u Ul. Avenija u Mostaru.

 

 

 

DOKAZ: Dokumentacija Komiteta 507/95.

 

 

 

 

 

II-088

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Varaždin, početkom maja 1995. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Zarobljeni vojnik Vojske Republike Srpske Krajine

 

Lukić Goran iz Dubovca,

 

koji je u zatvoru u Varaždinu bio podvrgnut strahovitoj torturi, umro je na putu iz Varaždina za Bjelovar od zadobijenih povreda.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Upravnik i stražari logora u Varaždinu.

 

DOKAZ: 618/95-3

 

 

 

 

 

 

 

II-089

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), gradski stadion, oktobra 1992. godine.

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: U logoru na stadionu je bila zatvorena i medicinska sestra

 

Blagojević Desanka iz Tešnja, koja je rođena najverovatnije 1946. godine.

 

Ona je bila žrtva silovanja, a jednom prilikom, kada se vratila u sobu sa saslušanja, bila je ispečena. Terali su je da sedne na usijani rešo, a takođe su joj usijani rešo stavljali i na druge delove tela. Pekli su je rešoom po svim delovima tela, po zglobovima, u predelu kolena, laktova, debelog mesa.

 

Rešo su donosili i u prostoriju gde su se nalazile druge žene, pa su uključivali i stavljali ga na Desanku zbog toga što su joj pronašli neke brojeve telefona na papirićima koje je imala ušivene u reveru od odeće. Nju su mučili i na taj način što su joj čupali kosu sa glave.

 

Prilikom prelaska iz Bosanskog u Slavonski Brod, Blagojević Desanka, koja je bila prebijana i u ranama od opekotina, veoma teško se kretala, pa je u tome morala da joj pomaže saslušena svedokinja.

 

U jednom momentu na Desanku je pucao Mlivić i usmrtio je.

 

Ovo se dogodilo prilikom oslobađanja Broda, na putu između Bosanskog i Slavonskog Broda.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Mlivić Kadrija, rodom iz Sijekovca, pripadnik 101. Bosansko-brodske brigade HVO,

 

2. Jurković zvani "Mangaš", pripadnik 101. Bosansko-brodske brigade HVO.

 

DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojevima 584/94-14 i 584/94-32.

 

 

 

 

 

II-090

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

 

 

 

 

MESTO I VREME: Nova Gradiška, logor u kasarni, oktobra 1991. godine.

 

 

 

 

 

KRATAK OPIS: Među zatvorenim Srbima, u kasarni se nalazio i

 

Radić Jovo, star 67 godina, iz sela Požeški Čečevac kod Nove Gradiške. On je od posledica batina umro i njegovo telo je ležalo četiri dana pre nego što su ga izneli.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušavanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 423/94.

 

 

 

 

 

 

 

II-091

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

 

 

MESTO I VREME: Škripov Gaj, opština Trnovo, jul - novembar 1992. godine.

 

 

 

KRATAK OPIS: Muslimansko-hrvatske oru žane formacije su 30.07.1992. godine napale srpske odbrambene položaje na mestu Škripov Gaj, na oko 3 kilometra od Trnova. Tom prilikom su pripadnici muslimansko-hrvatskih oružanih formacija zarobili, a potom i ubili pripadnike Vojske Republike Srpske, i to:

 

1. Parežanin Darko, sin Neđa, rođen 10.03.1963. godine u Sarajevu,

 

2. Popović Spasoje, sin Svetozara, rođen 1930. godine u selu Tošići, opština Trnovo,

 

3. Trgovčević Radovan, sin Jove, rođen 09.06.1955. godine u selu Tošići, opština Trnovo.

 

Ovi vojnici su nakon zarobljavanja mučeni, a zatim i ubijeni. Prilikom uviđaja na licu mesta, konstatovano je sledeće: posmrtni ostaci navedenih vojnika nađeni su nezakopani na površini zemlje. Kod Parežanin Darka, lobanja je bila odvojena od ostalog dela kostura. Prednji zubi u donjoj i gornjoj vilici su bili nasilno izbijeni, a na levoj strani temena lobanje, na sastavu temene i potiljačne kosti, konstatovana je prostrelna rupa veličine 2,5 dž 1,5 cm. Iz ovoga proizilazi da je u žrtvu pucano dok se nalazila u ležećem ili sedećem položaju. Lobanja Popović Spasoja nije pronađena. Posmrtni ostaci Trgovčević Radovana nađeni su u rovu dubine oko 60 cm, s tim što se njegov kostur nalazio u kosom položaju sa glavom pobijenom u zemlju, a nogama okrenut nagore.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici muslimansko-hrvatskih vojnih formacija.

 

DOKAZ: Izjava svedoka pod brojem 32, zapisnici o uvi đaju broj 2632-4 i 2632-42, foto-dokumentacija A-31, 32 i 33 i Kz. br. 29, koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 228/94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-092

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Logor u Godinjskim barama, izme đu Trnova i Goražda, jun - avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Služba javne bezbednosti Godinjske bare je 10. juna 1992. godine, pod rukovodstvom Godinjak Ethema i Šarić Medarisa, formirala logor za Srbe.

 

Logor se nalazio u jednoj privatnoj, tvrdo zidanoj šupi veličine 2,5 m dž 3,5 m sa betonskim podom i sa jednim malim zakovanim prozorom. Zatvor su čuvali pripadnici bivše SJB Trnovo: Ramić Ramiz, Karačić Enes, Dedović Fahro, Nišić Emir, Bibović Samir, Kećo Muzafer i drugi.

 

Istog dana u logor su dovedeni građani srpske nacionalnosti: Ivanović Mlađen, Klepić Nenad, Vlaški Radenko, Elez Jovo, Elez Savka i pravoslavni sveštenik Neđo Popović.

 

Narednih dana u zatvor su dovođeni i drugi pripadnici srpske nacionalnosti, tako da je u toj maloj prostoriji veličine oko 8,5 m2 boravilo 16 i više lica.

 

Ova prostorija nije imala otvora osim jedne rupe na zidu, pre čnika oko 12 cm, koja je služila za ventilaciju tako da su zatvorenici na smenu disali kroz ovu rupu. Fiziološke potrebe su vršili u VC-u čučavcu, koji se nalazio u uglu te prostorije. Ljudi su zbog tegoba i zagušljivosti često padali u nesvest.

 

Stražari su zatvorenike svakodnevno tukli raznim drvenim predmetima, kundacima, rukama i nogama.

 

Zatvorenike su terali da pale srpsku zastavu i pevaju muslimanske pesme "Volimo te Alija" i "Ne daj se Bosno", dok su ih istovremeno snimali video-kamerama. U ovim tučama su se naročito isticali Savčić Dino, Torlak Nijaz, Hamzić Edin, Šamić Safet i Cibra Izet.

 

U ovom zatvoru su od posledica batinanja umrli:

 

1. Džilić Milorad, sin Vlada, rođen 1940. godine u selu Crna Rijeka, opština Trnovo, borac Vojske Republike Srpske. Umro je 04. avgusta 1992. godine. Njegov leš se nalazio dva dana među zatvorenicima u ovoj maloj prostoriji jer stražari nisu dozvoljavali da se iznese. Zatvorenici su ga tek nakon dva dana izneli i zakopali u obližnjoj šumi zvanoj Runjavica. Ekshumacijom i uviđajem na licu mesta koji su izvršeni 29.07.1993. godine, konstatovani su prelomi ruku i nogu, kao i fraktura lobanje.

 

2. Badnjar Dušan, sin Mitra, rođen 1953. godine u selu Jelašnica, opština Kalinovik, borac Vojske Republike Srpske, zarobljen na Rogaju. Njegovi posmrtni ostaci nađeni su zakopani u obližnjoj šumi zvanoj Runjavica.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Godinjak Ethem, zvani "Edo", sin Ibrahima, ro đen 20.11.1951. godine u Sarajevu, musliman, pre rata je bio načelnik SJB Trnovo,

 

2. Šarić Medaris, rodom iz Hercegovine, do rata bio aktivan oficir JNA (poručnik ili potporučnik), star oko 35 godina, oženjen Mahmutović Nerminom iz Trnova. U početku rata bio komandant Trnovsko-hadžićkog bataljona, a kasnije postavljen za komandanta tzv. "Glavnog štaba oružanih snaga Trnova",

 

3. Ramić Ramiz,

 

4. Karačić Enes, sin Hasana, rođen 22.01.1962. godine u selu Golubići, opština Kalinovik, pre rata bio milicionar,

 

5. Dedović Fahro,

 

6. Nišić Emir,

 

7. Bibović Samir,

 

8. Kećo Muzafer,

 

9. Savrčić Dino, sin Sulejmana i majke Izete, rođen u Sarajevu,

 

10. Torlak Nijaz,

 

12. Hamzić Edin, sin Ismeta, rođen 27.08.1970. godine u selu Hamzići, opština Trnovo. Pre rata je bio milicionar,

 

13. Cibra Izet, sin Begana, rođen 18.01.1967. godine u selu Delijaš, opština Trnovo. Pre rata je bio poštar.

 

14. Bratić Merim, pripadnik HOS-a.

 

DOKAZ: Izjave svedoka i zapisnici o uvi đaju broj 2632-8 nalaze se u dokumentaciji Komiteta pod brojem 228/94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-093

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Logor u selu Dej čići kod Trnova, u prostorijama osnovne škole, jun - avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U ovom logoru je bilo zatvoreno preko 150 lica srpske nacionalnosti, pretežno žena, dece i staraca. Muškarci su bili zatvoreni u jednoj prostoriji, dok su žene i deca bili odvojeni u drugim prostorijama. Čuvari ovog zatvora bili su meštani iz susednih sela iz porodica Dedići, Durme, Oručević i Mulaosmanović, a komandant logora je bio Durmo Safet.

 

Uz dozvolu čuvara, u logor su svakodnevno dolazili ekstremisti, među kojima su od strane svedoka prepoznati: Kolar Ismeta, Dedić Suno, Sačić Dino, Čibra Izet, Drnjaković Samir, Ćosić Avdo, Lehić Zejnil, Dedić Aziz, Dedić Avdija, Dedić Suljo, Zoltan Muhamed i Oručević Hamid.

 

Oni su se svakodnevno iživljavali nad zatvorenim bespomoćnim Srbima. Tukli su ih metalnim polugama, gumenim palicama, rukama i drugim predmetima. Od ovih tuča, zatvorenici su bili u krvi i padali su u nesvest.

 

U zatvoru je od posledica batinanja umro

 

1. Miovčić Milenko, rođen 1923. godine. Miovčića su u više navrata tukli raznim predmetima po glavi, stomaku, rukama i po nogama. Početkom avgusta 1992. godine, tukli su ga po glavi flašom napunjenom vodom, nakon čega je pao u komu i posle dva dana je umro. Zatvoreni Srbi su ga zakopali blizu sela Dejčića, na lokalitetu zvanom Požega. Ekshumacijom i uviđajem koji su izvršeni 07.08.1993. godine, konstatovana je fraktura lobanje u predelu desne slepoočnice.

 

Pored Miovčića, od posledica batinanja je preminuo i

 

2. Šehovac Nikola iz Gornje Presjenice, dva dana nakon što je razmenjen.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Durmo Safet, komandant logora,

 

2. Kolar Ismeta, zvana "Nevenka", k ći Bajre, rođena 05.03.1962. godine u selu Jablanica, opština Trnovo,

 

3. Dedić Suno, sin Bajra, rođen 19.01.1965. godine u selu Dejčići,

 

4. Sačić Dino, sin Sulejmana, rođen u Sarajevu,

 

5. Cibra Izet, sin Begana, rođen 18.01.1967. godine u selu Delijam, opština Trnovo, po zanimanju poštar,

 

6. Drnjaković Samir,

 

7. Ćosić Avdo, sin Alije, star oko 26 godina, iz Kijeva,

 

8. Lehić Zejnil, sin Saliha, rođen 02.01.1958. godine u selu Bogatići, opština Trnovo,

 

9. Dedić Aziz, sin Husa, rođen 01.01.1964. godine u selu Dejčići, opština Trnovo,

 

10. Dedić Avdija zvani Avdo, sin Agana, rođen 03.03.1973. godine u selu Dejčići, opština Trnovo,

 

11. Dedić Suljo, sin Agana, iz sela Dejčića,

 

12. Zoltan Muhamed, sin Sulja, rođen 31.07.1960. godine u selu Batići, opština Trnovo,

 

13. Oručević Hamid zvani "Henda", iz Dejčića.

 

DOKAZ: Izjave svedoka, zapisnik o uvi đaju broj 29 i foto-dokumentacija broj 128 nalaze se u dokumentaciji Komiteta pod brojem 228/94.

 

 

 

 

 

II-094

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME : Rejon Jablanice, opština Lopare, januar 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija su 23. januara 1994. godine izvršili napad na odbrambene položaje Republike Srpske u rejonu Jablanice i tom prilikom zarobili 6 boraca, a zatim ih mučili i ubili:

 

 

 

1. Antić Branka, sina Čedomira, rođenog 1944. godine,

 

2. Perić Mihajla, sina Cvije, rođenog 1945. godine u D. Crnaljevu,

 

3. Stevanović Stevana, sina Ilije, rođenog 1941. godine u D. Crnaljevu,

 

4. Pupić Mlađena, sina Pere, rođenog 1941. godine u D. Crnaljevu,

 

5. Tešić Milorada, sina Vasilija, rođenog 1950. godine i

 

6. Mihajlović Svetozara, sina Milorada, rođenog 1953. godine u Dvorovima.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici izviđačko-diverzantske čete 2. korpusa izviđačko-diverzantske čete V operativne grupe zvane "Panteri" i diverzantske grupe čiji je vođa Goran zvani "Ustaša".

 

DOKAZ: Dokaz u spisima 171/95-1.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-095

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Selo Teo čak, opština Ugljevik, septembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Muslimansko-hrvatske oru žane formacije iz Teočaka napale su 10. septembra 1992. godine selo Priboj, opština Lopare, zbog čega se srpsko civilno stanovništvo dalo u bekstvo.

 

U zaseoku Đokići, prilikom bežanja, uhvaćen je civil

 

Gajić Mićo od oca Živana, rođen 10.11.1921. godine u Priboju, koji je zatim sproveden u zatvor u Teočaku, gde je danima tučen i zlostavljan, usled čega je i preminuo u zatvoru.

 

Posle izvršene razmene 23.09.1992. godine, na lešu je konstatovano više teških telesnih povreda po glavi, telu i polnom organu (izvađeni testisi).

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici muslimansko-hrvatskih formacija iz Teo čaka.

 

DOKAZ: Izjave svedoka i foto-dokumentacija, sve u spisima 171/95-2.

 

 

 

 

 

II-096

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Hadžići, kraj maja 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Četvorica vojnika vojske Republike Srpske su 26. maja 1993. godine bili zarobljeni i odmah zatim su usmrćeni:

 

 

 

1. Mičić Milorad, rođen 1956. godine u Miševićima, opština Hadžići,

 

2. Zimonja Sreten, od oca Srete, rođen 12.02.1968. godine u Lokvama, opština Hadžić, iz Hadžića,

 

3. Marilović Radenko od oca Veljka, rođen 12.06.1954. godine u Ušivaku opština Hadžići, iz Ušivaka, opština Hadžići, i

 

4. Šekerović Goran, od oca Marka, rođen 1961. godine u Zenici, iz Hadžića.

 

Posredstvom UNPROFOR-a su 28. juna 1993. godine leševi ove četvorice srpskih vojnika predati vlastima Republike Srpske na groblju u Vlakovu.

 

Tom prilikom je lekar kod Mičića konstatovao da na glavi ima probijeno teme i polomljene vilice i da mu nedostaje levo stopalo. Kod Zimonjića je konstatovano da ima prelom donje i gornje vilice, nosne kosti i slepoočnice i da mu je leva ruka u podlaktici slomljena. Kod Marilovića je konstatovano da mu je pola glave sa desne strane potpuno razbijeno, da mu je levo uho odsečeno, leva šaka otkinuta i da su mu obe ruke polomljene. Kod Šekerovića je konstatovano da mu je prerezano grlo, a lobanjske kosti smrskane.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

ockquote>

Pripadnici tzv. Armije BiH.

 

DOKAZ: Komitet 122/95-4.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-097

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Sela Bodelište i Lipovac, opština Br čko, mart-april 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija iz mesta Gornji Rahić su po narađenju štaba 108. brigade HVO Bosanske Posavine, napali 08. marta 1993. godine selo Bodalište, a 27. aprila 1993. godine selo Lipivac i ukupno zarobili, a zatim mučili i ubili, 15 pripadnika Vojske Republike Srpske, čije su leševe predali 11. marta i 07. maja 1993. godine.

 

Stanković dr Zoran, specijalista sudske medicine VMA u Beogradu i Ninković dr Dragan, lekar iz Brčkog su prilikom obdukcije u Medicinskom centru u Brčkom konstatovali:

 

 

 

1. Pekić Mirku, sinu Cvijetina, rođenom 1938. godine u Ulicama, izvađena su mu oba oka, slomljena gornja i donja vilična kost, a ubijen je iz vatrenog oružja iz neposredne blizine;

 

2. Pudić Miroslavu, sinu Nikole, rođenom 03.03.1959. godine u Brčkom, polomljena je donja i gornja vilična kost, nos mu je povređen oštricom mehaničkog oruđa, nanete su mu povrede na desnoj strani lica, a ubijen je sa više hitaca, iz neposredne blizine;

 

3. Pudić Siniši, sinu Jovana, rođenom 1974. godine u Brčkom, odsečeno je levo uvo, a ubijen je iz vatrenog oružja, iz blizine, pucnjima u glavu i grudni koš;

 

4. Tomić Stojan, sin Ratka, rođen 28.03.1972. godine u Grbavici, povređen je u predelu čela, a ubijen iz neposredne blizine;

 

5. Tadić Petru, sinu Lazara, rođenom 16.07.1943. godine u Potočarima, izvađana su oba oka, povređene očne jabučice i slomljena gornja vilica, a ubijen je iz neposredne blizine, pucnjem u grudni koš;

 

6. Tomić Nikoli, sinu Sime, rođenom 16.12.1943. godine u Grbavici, slomljena je leva ključna kost, oštricom sekire na potiljku naneta veća rana, a ubijen sa više ispaljenih hitaca, iz neposredne blizine, u predelu grudnog koša;

 

7. Tomić Draganu, sinu Ratka, rođenom 14.07.1944. godine u Brčkom, naneti krvni podlivi po telu, a ubijen sa više hitaca, iz neposredne blizine;

 

8. Jovičić Ranko, sin Pere, rođen 10.12.1945. godine u Mrtvici, ubijen je iz vatrenog oružja, pucnjima, iz neposredne blizine, u predelu glave;

 

9. Bajić Iliji, sinu Mitra, rođenom 26.04.1956. godine u Bukovcu, pucano je iz neposredne blizine u telo i glavu;

 

10. Pudić Radanu, sinu Krste, rođenom 11.08.1974. godine u Brčkom, pucano iz neposredne blizine u telo i glavu;

 

11. Vujčić Gojku, rođenom 15.05.1959. godine u Prkoviću, pucano iz neposredne blizine u telo i glavu;

 

12. Pudić Stojanu, sinu Đoke, rođenom 04.09.1953. godine u Brčkom, odsečena je glava;

 

13. Jovičić Perici, sinu Ranka, rođenom 08.03.1972. godine u Brčkom, odsečena je glava;

 

14. Padežanin Željku, rođenom 1973. godine u Boboti, smrskana je glava, a ubijen iz neposredne blizine, iz vatrenog oružja i

 

15. Marjanović Radovanu, sinu Milana, rođenom 31.05.1958. godine u B. Gradišci, smrskana je glava, a ubijen je, iz neposredne blizine, iz vatrenog oružja.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pljakić Ramiz, sin Hamdije, rođen u selu Ugao, opština Sjenica, Republika Srbija, 17.05.1958. godine, završio Vojnu akademiju, pre rata bio zaposlen u kasarni "Veljko Lukić-Kurjak" u Brčkom kao komandir 3. baterije HD-120 milimetara, sada komandant 108. brigade HVO,

 

2. Saković Šemsa, sin Mehmeda, rođen u Potkamenu 12.07.1957. godine, član Kriznog štaba,

 

3. Gušo Rašid, sin Alije, rođen u Brčkom 02.11.1961. godine, komandir 3. bataljona.

 

DOKAZ: Dokaz u spisima 144/95-9.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-098

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Orašje, 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija su početkom maja meseca 1992. godine otpočeli sa hapšenjem civilnog stanovništva srpske nacionalnosti u Orašju, Bukovoj Gredi, Kopanicama i drugim mestima na području opštine Orašje.

 

Uhapšeni civili su smešteni u logore, koji su se nalazili u fiskulturnoj sali gimnazije u Orašju i osnovnoj školi u Donjoj Mahali.

 

Pripadnici Vojne policije u tim logorima, osim izvršenih ubistava, mučili su i nečovečno su postupali sa uhapšenim civilima, prisiljavali su ih na prinudni rad, izgladnjivali ih, silovali su ženska lica, a prisvajali su ili uništavali njihovu pokretnu imovinu:

 

 

 

Ubijena su sledeća civilna lica:

 

 

 

1. Gavrić Pera, star oko 40 godina, iz Bukove Grede, obešen je 10.05.1992. godine u kupatilu škole u Orašju;

 

2. Maksimović Mihajlo, star oko 38 godina, iz Borova Sela, umro u Donjoj Mahali od zadobijenih povreda prilikom tuče;

 

3. Klipanović Milan, star oko 38 godina, iz Borova Sela, umro u Donjoj Mahali od zadobijenih povreda prilikom tuče;

 

4. Gajić Makso, star oko 30 godina, iz Lončara, zaklan kamom u šupi kod zemljoradničke zadruge u Donjoj Mahali od strane Kalinić Dragana;

 

5. Ristanić Žarko, rođen 1955. godine u Gajevima, umro 04.02.1993. godine;

 

6. Gavrić Andreja, star oko 45 godina, iz Bukove Grede, zadavio je Kljajić Damir krajem 1992. godine u logoru;

 

7. Stojnić Ranko, star oko 30 godina, iz Prijedora, batinama onesvešćen, a zatim ubijen iz vatrenog oružja u glavu;

 

8. Cvijanović Aćimu, rođenom 1937. godine, iz Bukove Grede, od udaraca lancem, koje su mu je 14.07.1992. godine naneli Kljajić Damir, Kljajić Ivica i lice zvano Emir, ispalo je oko iz glave. Posle je umro;

 

9. Sarić Savo, rođen 1940. godine, iz Bukove Grede, umro je 06.06.1992. godine od zadobijenih povreda;

 

10. Petrović Aleksandar, rođen 1953. godine, iz Bukove Grede, umro je 14.06.1992. godine od mučenja kome ga je izložio Živković Ante u logoru Donja Mahala;

 

11. Malinkić Manojlo, rođen 1944. godine, iz Kozarske Dubice, tučen je svakog dana, zbog čega se, udarajući glavom u ploče na kojima je spavao, sam ubio u januaru mesecu 1993. godine,;

 

12. Arsenić Ignjat, sin Vlajka, star oko 40 godina, iz Vučilovca, ubijen je u logoru u Donjoj Mahali;

 

13. Džajić Gruju, starog oko 30 godina, iz Čelnica, kastrirala je Hadžiomerović Elvira 29.01.1993. godine, usled čega je preminuo narednog dana;

 

14. Božić Radojka, rođena 1932. godine, iz Bukove Grede, podlegla je od posledica batinanja 24.06.1992. godine u bolnici u Vinkovcima;

 

15. Cvijanović Pero, rođen 1928. godine, iz Bukove Grede, izvođen je kao tuberkulozni bolesnik u posebnu prostoriju, a pogubljen je najverovatnije između 10. i 15.08.1992. godine u logoru u Donjoj Mahali;

 

16. Cvijanović Brano, sin Pere, rođen 1969. godine, iz Bukove Grede, poginuo je 22.08.1992. godine kopajući tranšeje;

 

17. Cvijanović Drago, rođen 1963. godine, iz Bukove Grede, ubijen je 09.05.1992. godine u Bukovoj Gredi;

 

18. Maksimović Marka, rođenog 1937. godine, iz Bukove Grede, ubili su nožem, a zatim ga zapalili u selu 09.05.1992. godine;

 

19. Cvijanović Čedu, rođenog 1943. godine, iz Bukove Grede, streljali su u Bukovoj Gredi 11.05.1992. godine, pošto su mu prethodno nožem odsekli tri prsta desne ruke;

 

20. Maksimović Žarko, rođen 1952. godine, iz Bukove Grede, ubijen je 09.05.1992. godine na njivi u Bukovoj Gredi;

 

21. Maksimović Zoran, rođen 1968, godine, iz Bukove Grede, ubijen je 09.05.1992. godine na njivi u Bukovoj Gredi;

 

22. Gavrić Milan, rođen 1974. godine, iz Bukove Grede, ubijen je 09.05.1992. godine na njivi u Bukovoj Gredi;

 

23. Vasiljević Lazar, rođen 1961. godine, iz Bukove Grede, ubijen je 09.05.1992. godine u Bukovoj Gredi;

 

24. Gavrić Mitar, rođen 1939. godine, iz Bukove Grede, ubijen je 09.05.1992. godine u Bukovoj Gredi;

 

25. Stojkov Ljuba, rođen 1963. godine, iz Orašja;

 

26. Pavlović Angelina, rođena 1934. godine, iz Donjeg Žabara;

 

27. Blagojević Bogdan, rođen 1933. godine, iz Letnice;

 

28. Pekić Luka, sin Janka, rođen 29.08.1963. godine u Bukovcu, umro 06.06.1992. godine u logoru u Donjoj Mahali od zadobijenih povreda;

 

29. Goranović Marko, star oko 35 godina, iz Dubice;

 

30. Goranović Branko, star oko 46 godina, iz Dubice;

 

31. Šabanović Šaphaz, star oko 38 godina, iz Šibošnice, pre rata pripadnik JNA;

 

32. Nikolić Marko, rođen 1910. godine, iz Vučilovca;

 

33. Ostojić Petra, rođena 1910. godine, iz Vučilovca;

 

34. Maksimović Milan, rođen 1952. godine, iz Bukove Grede, ubijen je 17.08.1992. godine u Oštroj Luci, prilikom kopanja rovova i

 

35. Vidović Mirko, star oko 30 godina, iz Borova, kome je Kljajić Damir prvo nožem probio jezik.

 

Osim toga, četiri vojnika srpske nacionalnosti, koja su u decembru 1992. godine zarobljena prilikom napada na Vučilovac, ubijena su u logoru Donja Mahala u prvoj polovini januara meseca 1993. godine, a tri uhapšena civila srpske nacionalnosti, koja su bolovala od tuberkuloze, odvedena su u oktobru mesecu 1992. godine, navodno kod lekara, a posle toga nisu vraćena u logor.

 

Pored navedenih civila, u logoru Donja Mahala ubijeno je još oko 40 nepoznatih lica srpske nacionalnosti sa područja opština Derventa, Odžak i Brod.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Maturović Đuro, zvani "Tusa", star oko 45 godina, iz Oštre Luke, opština Orašje, zapovednik 106. brigade HVO IV operativne zone Bosanske Posavine u Orašju;

 

2. Vicentić Pero, zvani "Konj" i "Viktor Petar", iz Donje Mahale, opština Orašje, star oko 30 godina, šef Vojne policije u logoru Donja Mahala;

 

3. Knežević Marko, zvani "Lana", sin Tunja, iz Ugljare, opština Orašje, star oko 30. godina, sada zamenik šefa Vojne policije u logoru Donja Mahala;

 

4. Kljajić Damir, iz Donje Mahale, opština Orašje, rođen 1972. godine, vojni policajac;

 

5. Kljajić Ivica, sin Ive, iz Ugljara, rođen 1968. godine, vojni policajac;

 

6. Jurić Mirko, zvani "Kemi", star oko 20 godina, iz Donje Mahale, opština Orašje, vojni policajac;

 

7. Filipović Pejo, zvani "Babo" i "Vuk sa Save", iz Donje Mahale, opština Orašje, star oko 65 godina, vojni policajac;

 

8. Marković Miroslav, zvani "Šikan", iz Ugljara, opština Orašje, star oko 35 godina, vojni policajac;

 

9. Filipović Ivica, zvani "Ćorak", iz Donje Mahale, opština Orašje, star oko 32 godine, vojni policajac;

 

10. Filipović Niko, zvani "Nikso", iz Donje Mahale, opština Orašje, star oko 35 godina, vojni policajac;

 

11. Živković Anto, zvani "Žika", iz Donje Mahale, opština Orašje, star oko 23 godine, vojni policajac;

 

12. Đurić Stjepan, zvani "Stile", iz Donje Mahale, opština Orašje, star oko 25 godina, vojni policajac;

 

13. Baotić Mate, zvani "Čikan", iz Donje Mahale, opština Orašje, star oko 27 godina, vojni policajac;

 

14. Kabaklić Ahmed, zvani "Grga", iz Orašja, star oko 37 godina, vojni policajac, bivši nastavnik fizičkog vaspitanja;

 

15. Hrustović Smajil, zvani "Smajo", iz Orašja, star oko 28 godina, vojni policajac;

 

16. Hadžiomerović Elvira, kći Alije, stara oko 35 godina, po zanimanju trgovac, evidentičar u logoru Donja Mahala;

 

17. Terzić Nina, stara oko 23 godine, iz Odžaka, evidentičar u logoru Donja Mahala;

 

18. Pamukčić Bakir, sin Mućeta, iz Orašja, star oko 30 godina, vlasnik kafića u Orašju, vojni policajac;

 

19. Agančetović Zijad, zvani "Zijo" i "Beća", sin Mehmeda, star oko 27 godina iz Orašja, bivši radnik DP "Polirond" Orašje, radio na mestu portira, sada vojni policajac;

 

20. Kalinić Dragan, iz Slavonske Požege, star 27 godina.

 

DOKAZ: 144/95-12 i 144/95-13.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-099

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Donja Mahala, opština Orašje, maja-jula 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici Vojne policije muslimansko-hrvatskih oružanih formacija su u logoru u Donjoj Mahali, po naređenju Štaba komande 106. brigade HVO Bosanske Posavine, vršili mučenja i zastrašivanja i nečovečno su postupali sa uhapšenim civilima i ratnim zarobljenicima, koji su bili zatvoreni u logoru u vremenu od 18. maja do 18. jula 1992. godine. Kao posledica takvog postupanja, kod uhapšenog civila

 

Pekić Luke, sina Janka, rođenog 29.08.1963. godine u Bukovcu je 06.06.1992. godine nastupila smrt, dok su

 

Maksimović Cvijetin, sin Cvijetina, rođen 03.11.1970. godine u Lukavcu i Panić Slobodan, sin Cvijetina, rođen 08.10.1970. godine u Brčkom, zadobili teške telesne povrede.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Vincetić Pero, zvani "Konj",

 

2. Viktor Petar, star oko 30 godina, iz Donje Mahale, šef Vojne policije u logoru,

 

3. Kljajić Damir, zvani "Dama", star oko 22 godine, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

4. Kljajić Ivica, star oko 25 godina, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

5. Jurić Mirko, zvani"Kemi", star oko 20 godina, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

6. Filipović Pejo, zvani"Babo" i Vuksa Save, star oko 65 godina, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

7. Marković Miroslav, zvani "Šikan", star oko 35 godina, iz Ugljara, vojni policajac,

 

8. Filipović Ivica, zvani "Ćorak", star oko 32 godine, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

9. Filipović Niko, star oko 35 godina, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

10. Živković Anto, zvani "Žika", star oko 23 godine, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

11. Đurić Stjepan, zvani "Stile", star oko 25 godina, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

12. Baotić Marto, zvani "Čikan", star oko 27 godina, iz Donje Mahale, vojni policajac,

 

13. Karalić Ahmed, zvani "Graga", star oko 37 godina, iz Orašja, vojni policajac, bivši nastavnik fizičkog vaspitanja,

 

14. Hrustović Smail, zvani "Smajo", star oko 28 godina, iz Orašja, vojni policajac,

 

15. Hadžiomerović Elvira, kći Alije, stara oko 35 godina, evidentičar u logoru,

 

16. Terzić Nina, stara oko 23 godine, iz Odžaka, evidentičar u logoru,

 

17. Pamukčić Bakir, sin Mućeta, star oko 30 godina, vojni policajac, i

 

18. Agančetović Zijad, sin Mehmeda, star oko 27 godina, iz Orašja, vojni policajac.

 

 

 

 

 

DOKAZ: U spisima Komiteta pod brojem 144/95-13.

 

 

 

 

 

 

 

II-100

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Sarajevo, logor u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", jul 1992 - februar 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Dok je boravio u ovom logoru, svedok je, kao i drugi zatvoreni Srbi, bio izložen čestim tučama i maltretiranjima.

 

U ovom periodu su, po znanju svedoka, u ovom logoru ubijeni, ili su umrli od posledica batina ili gladi, ili su nestali i o njima se ništa ne zna pa se osnovano sumnja da su takođe usmrćeni, sledeći zatvoreni Srbi:

 

 

 

1. Rakanović Uroš, umro od povreda zadobijenih pri tuči,

 

2. Odžaković Zoran, umro od povreda zadobijenih pri tuči i od gladi,

 

3. Kuzmanović Petar, umro od povreda zadobijenih pri tuči i od gladi,

 

4. Šoja Ostoja, ubijen,

 

5. Pjevac Pero, ubijen i sahranjen na groblju "Lav" u blizini bolnice.

 

6. Đeranić Mato, nestao,

 

7. Marinković Radoje, nestao,

 

8. Matović Slobodan, nestao,

 

9. Damnjanović Slavka, nestala,

 

10. Radojčić Mihajlo, nestao,

 

11. Živković Nedeljko, nestao,

 

12. Raković Stevo, nestao,

 

13. Pikulić Pero, nestao,

 

14. Radović Vojko, nestao,

 

15. Vukadin Vojin, nestao,

 

16. Turanjanin Slavko, nestao,

 

17. Čajević, nestao

 

U ovoj kasarni su zatvoreni Srbi bili izloženi gladovanju. Dobijali su dva puta dnevno hranu koja se sastojala od retke supe i kriške hleba. U hranu su im ubacivali neku hemijsku supstancu zbog koje su mnogi zatvorenici dobijali proliv i umirali od iscrpljenosti. I s FACE="Courier New">â m svedok je od toga nekoliko puta padao u komu.

 

Svedok je u ovom logoru bio smešten u prostoriji veli čine 2 m h 3 m u kojoj je bilo 12 ljudi.

 

U toj prostoriji nije bilo kreveta, već su ležali na betonu. Nije bilo ni grejanja.

 

Higijenski uslovi su bili vrlo loši. Po 15 i više dana nisu se umivali.

 

Na jedan od najvećih srpskih praznika Svetog Savu, 27. januara 1993. godine upravnik zatvora je izveo sve zatvorenike Srbe u dvorište i tražio da skinu košulje. Tako polugoli su stajali oko pola sata na temperaturi od minus 20 0. Tom prilikom im je rekao da je to dobro za njih i da treba da se provetre.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Dautović Kemo, komandant Vojne policije,

 

2. Dolan Himzo, bivši zastavnik JNA, upravnik zatvora u kasarni "Viktor Bubanj".

 

 

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 675/94-2.

 

 

 

II-101

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Grubišino Polje, avgusta 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: Miloševi ć Spasoje, od oca Rada, rođen 1957. godine, u junu 1991. godine je ostao bez posla, pošto je u Stanici milicije u Grubišinom Polju, gde je do tada radio kao milicionar, odbio da kao Srbin stavi hrvatski simbol - šahovnicu na grudi.

 

U isto vreme je sa posla otpuštena i njegova supruga.

 

Nakon toga su bračnom paru Milošević počele da stižu pretnje telefonom. Na njihovu kuću, koju su noću kao i kuće ostalih Srba u Grubišinom Polju obeležili, počeli su tokom noći da pucaju.

 

Na dan 15. avgusta 1991. godine, on je pošao da kupi pivo kada su ga pripadnici Zbora narodne garde uhapsili i zatvorili u svoje prostorije u hotelu u Grubišinom Polju.

 

Kada je saznala za to, njegova supruga je otišla u ovaj hotel, na čijem ulazu je umesto otirača bila postavljena srpska zastava. Tu su odbili da joj daju bilo kakvo obaveštenje. Nakon toga je otišla u SUP u Grubišinom Polju, gde ju je načelnik Tot Šandor obavestio da oni nemaju veze sa hapšenjem njenog muža, da pripadnici Zbora narodne garde hapse Srbe po posebnom spisku, kao i da to nije u njihovoj nadležnosti. Takođe joj je rekao da on sa četnicima neće da ima nikakva posla.

 

Miloševićevoj supruzi je posle nekoliko dana u poverenju jedan pripadnik ZNG rekao da je Spasoje ubijen.

 

Tek 25. septembra 1991. godine je saznala da je njegov leš zakopan u nekoj njivi pored Grubišnog Polja. U SUP-u u Grubišinom Polju je obaveštena da je to tačno i da je bager komunalnog preduzeća zatrpao leš njenog muža, a kada je protestvovala zbog toga što nije obaveštena o smrti supruga, rečeno joj je da se takvi leševi ne sahranjuju u prisustvu rodbine.

 

Tek posle 6 meseci je uspela da dobije dozvolu za ekshumaciju leša svoga supruga koja je izvršena 15. aprila 1992. godine. Leš je bio zavijen u šatorsko krilo. Leš je jedino prepoznala po patikama, ali nisu dozvolili da se šatorsko krilo razvije niti da se izvrši obdukcija, pa je leš sahranjen tako da ga nije ni videla.

 

Porodična kuća porodice Milošević je za vreme sahrane obijena i izvršen je pretres.

 

Nakon toga je supruga bila prinuđena da proda kuću i napusti Grubišino Polje sa decom.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Gustin Stojan, komandant ZNG u Grubišinom Polju.

 

DOKAZ: Svedok 235/95-2.

 

 

 

NAPOMENA: Dopuna prijave II-029.

 

 

 

II-102

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Breza, logor u magacinu rudnika "Breza", prva polovina juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U ovom logoru je u dve prostorije bilo zatvoreno oko 30 uhapšenih Srba. Zatvorenici su u ovim prostorijama le žali na golom betonu, a u toku prvih nedelju dana nisu dobijali ništa za hranu. Dobijali su samo flašu vode za piće.

 

U tu prostoriju su dnevno više puta ulazili muslimanski vojnici i udarali uhapšene Srbe nogama, pesnicama, palicama, kundacima od oružja i dr. Posle svake tuče, zatvorenici su ostajali da leže na podu modri i krvavi, a muslimanski vojnici koji su ih tukli tražili su da obrišu krv sa poda.

 

 

 

U ovom logoru su od zadobijenih povreda umrli:

 

 

 

1. Subotić Momčilo iz Gornje Breze i

 

2. Subotić Zdravko zvani "Baja" iz Breze.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Marković Ante, do izbijanja rata inspektor milicije,

 

2. Sirotanović Arif,

 

3. Mlivić Mustafa,

 

4. Silajdžić Ago, lični pratilac Alije Izetbegovića.

 

5. Haldžić Mithad,

 

6. Dedić i drugi pripadnici "Zelenih beretki".

 

 

 

DOKAZ: Svedoci 292/95-1, 292/95-2 i 292/95-4.

 

 

 

 

 

II-103

 

 

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Zatvor u Biha ću, krajem 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Zajedno sa ostalim civilinim stanovništvom srpske nacionalnosti, u zatvor u Bihaću je 26. oktobra 1994. godine odvedena i:

 

 

 

1. Kenjalo Boja, stara oko 106 godina, iz sela Račići kod Bihaća, gde je i ubijena.

 

 

 

U ovom zatvoru su takođe ubijeni i sledeći penzioneri:

 

 

 

2. Kenjalo Mihajlo, rođen 1912. godine u Račiću kod Bihaća i

 

3. Gogić Marko, rođen 1923. godine u Ćelijama.

 

 

 

Tela Kenjalo Mihajla i Gogić Marka su razmenjena 01. decembra 1994. godine pa je konstatovano da je Kenjalo Mihajlu odsečena desna noga, a Gogić Marku naneta ubodna rana u predelu srca.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Upravnik i osoblje zatvora u Biha ću.

 

DOKAZ: 413/95 i 520/95.

 

 

 

II-104

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Selo Brnjik, opština Lopare, juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija iz Brnjika su 05. juna u popodnevnim časovima napali srpski deo sela, zaseok "Cvetkovići", pa je 5-6 pripadnika Vojske Republike Srpske iz Lukavice krenulo u pomoć da zaštiti i izvede iz zaseoka preostale civile.

 

Na putu prema zaseoku, iz vatrenog oružja je u predelu grudnog koša ranjen, a zatim i zarobljen

 

Đurić Goran, od oca Neđe, rođen u Lukavici 15.10.1936. godine.

 

Zarobljenog ranjenika su odveli u selo Brnjik gde je ubijen. Na njegovoj lobanji je konstatovan utisnuti prelom veličine 10 cm h 15 cm koji je nastao udarcem tvrdim i tupim predmetom u gornji deo glave.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici muslimansko-hrvatskih formacija iz Brnjika.

 

 

 

DOKAZ: Izjave i foto-dokumentacija, u spisima 171/95-3.

 

 

 

 

 

II-105

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Jablanica, novembar - decembar 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici Vojske Republike Srpske:

 

 

 

1. Čolović Risto, od oca Stojana, rođen 1955. godine,

 

2. Radulović Miljan, od oca Branka, rođen 1974. godine,

 

3. Simić Mirko, od oca Đorđa, rođen 1959. godine, i

 

4. Pudar Slobodan, od oca Mladena, rođen 1970. godine.

 

 

 

Pošto su ih 13. novembra 1994. godine zarobili, pripadnici muslimanskih oružanih formacija su ih zatvorili u podrum Muzeja revolucije u Jablanici, gde su ih jedno vreme držali vezane bodljikavom žicom i mučili najrazličitijim vidovima torture.

 

Ovu četvoricu zarobljenika su sredinom decembra 1994. godine ubili muslimanski major Nihad i Salčin Adnan, koji su u te svrhe koristili kramp i sablju. Prvo su ubijeni Čolović i Radulović, a posle toga Simić i Pudar.

 

Posle razmene njihovih leševa, što je izvšeno u Podveležju, obdukcijom je konstatovano:

 

 

 

Kod Čolovića utisnuti prelom kostiju lobanje, prelomi kosti krova i baze lobanje i lica, ustrelne rane na obe podkolenice, prelom kostiju obe podkolenice, kao i prelom četiri rebara.

 

 

 

Kod Radulovića je konstatovano na grudima dve ubodne rane koje su nanete spreda odozdo nagore i s desna u levo, kao i utisnuti prelom kostiju lica.

 

 

 

Simićev leš je predat bez glave, koja je odsečena posredstvom zamahnutog mehaničkog oruđa.

 

 

 

Kod Pudara je konstatovano postojanje strelne rane na levoj strani vrata, kao i utisnuti prelom kostiju lica i sekotine na vratu, kao i davnašnji prelom leve lakatne kosti.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Seno Džino, upravnik logora u Muzeju revolucije u Jablanici,

 

2. Nihad, zamenik upravnika logora,

 

3. Salčin Adnan i drugi pripadnici muslimanskih oružanih formacija.

 

DOKAZ: 392/95 i 371/95.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-106

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Visoko, logor u bivšoj kasarni JNA, avgusta 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Stražari logora u Visokom Burko Šaćir i Ahmić Almir izveli su iz zatvoreničke sobe zatvorenog Srbina,

 

 

 

1. Paradžina Rajka,

 

i istog pretukli. Tom prilikom su mu naneli telesne povrede od kojih je on umro u zatvoreničkoj sobi.

 

Ova dvojica su takođe pretukli

 

2. Dundžić Rajka, i njegovu suprugu

 

 

 

Maru, koji su uhapšeni prilikom pokušaja bekstva iz Visokog, pa su dovedeni u ovaj logor. Od zadobijenih povreda Dundžić je umro u zatvorskoj sobi posle dan-dva.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Burko Šaćir, rođen 1956. godine, iz Stuparića, opština Visoko, pripadnik Teritorijalne odbrane u Visokom,

 

2. Ahmić Almir, star oko 23 godine, iz Goduša u opštini Visoko, pripadnik Teritorijalne odbrane u Visokom.

 

 

 

DOKAZ: 112/95-15.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

II-107

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

 

MESTO I VREME: Visoko, Dom zdravlja, krajem jula 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Raković Vojin, koji se sa drugim Srbima iz Visokog nalazio zatvoren u logoru u kasarni u Visokom, bio je zbog zadobijenih povreda doveden u Dom zdravlja u Visokom na pregled.

 

Rakovića je u hodniku Doma zdravlja presreo Dedić Mustafa i počeo da ga tuče drškom od pištolja sve dok ovaj nije pao na pod. Tom prilikom, Raković je zadobio telesne povrede i prenet je u logor u besvesnom stanju.

 

Od zadobijenih povreda istog dana je umro.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Dedić Mustafa, star oko 50 godina, vozač u Domu zdravlja u Visokom, sa stanom u naselju Luke C-3 u Visokom.

 

DOKAZ: 112/95-12.

 

 

 

 

 

 

 

III-083

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Okučani, maj - jun 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je nakon puštanja iz logora u Zagrebu gde je bio zatvoren posle zarobljavanja, boravio u Oku čanima.

 

Svakodnevno su ga privodili pripadnici hrvatske policije i na razne načine maltretirali. Primoravan je, kao i preostali Srbi u Okučanima, da obavlja razne fizičke poslove.

 

Pošto mu je bila zabranjena sloboda kretanja, ostalo vreme je bio prinuđen da sedi kod kuće.

 

Zbog toga je napustio Slavoniju i sada živi kao izbeglica.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

NN pripadnici hrvatske policije.

 

DOKAZ : 618/95-2

 

 

 

 

 

III-084

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Selo Kruš čica kod Jajca, april - septembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U zaseoku Brdari sela Kruš čica, na 11 km od Jajca prema Travniku, živelo je 15 srpskih porodica.

 

Početkom 1992. godine, Hrvati i muslimani, koji su predstavljali većinu u ovom selu, formirali su Štab hrvatsko-muslimanskih oružanih snaga.

 

Ovaj Štab je strogo kontrolisao kretanje Srba koji su morali da se javljaju svaki dan četiri puta dnevno u Štab koji se nalazio u osnovnoj školi. Patrole hrvatsko-muslimanskih snaga su svakodnevno dolazile u zaseok Brdari, vršile kontrolu stanovništva i pretrese kuća. Patrole su upadale u kuće Srba navodno tražeći oružje, a oduzimale su im novac, zlato i druge vredne stvari. Sve to je izazvalo uznemirenje kod srpskog stanovništva koje je počelo da sklanja žene i decu iz sela i da ih odvodi na bezbednija mesta.

 

Krajem avgusta u selo su došli pripadnici muslimanskih oružanih snaga iz okoline Prijedora i Kozarca, koji su bili u uniformama i naoružani automatskim oružjem. Oni su svim Srbima oduzeli automobile.

 

Svedok je bio očeviodac kada je jedna Srpkinja pošla da obiđe kravu kod svoje kuće, pa ju je grupa od 5-6 ovih vojnika uvela u kuću gde su je zadržali više od sat vremena. Po izlasku je bila modra od batina i svedok sumnja da je bila silovana.

 

Kada je svedok 12. septembra došao u svoju kuću, došla je i jedna devojka - muslimanka, u uniformi i pitala ga je gde mu je žena. Kada joj je odgovorio da je kod rodbine, kazala mu je da je došla da se s njim j..., pa je raskopčala bluzu i pokazujući mu gole grudi počela da mu se nameće, ali je svedok izbegavao da ima odnose s njom. Onda mu je naredila da sedne na kauč i tada je u kuću upalo desetak naoružanih muslimana. Pošto im je ona kazala da nije hteo da ima odnos s njom, jedan od njih, koji je bio starešina, rekao mu je: "Kad nisi hteo ovakvu žensku da j..., ili ću te sunetiti ili ću te uštrojiti kao konja".

 

Naredio mu je da se skine go, pa mu je bajonetom od puške probio mišicu leve ruke i pokušao da useče na levo rame polumesec sa zvezdom, napravio mu preko vrata dva reza i ubadao ga u levu nadkolenicu i u leđa. Od toga je bio obliven krvlju. Potom ga je uhvatio za ud i preteći da će mu ga odseći, napravio je dve zasekotine po udu od čega je svedok osetio jak bol.

 

Tada je naišao musliman iz tog mesta, koji je poznavao svedoka, i on je sa puškom naredio da ga ostave, pa se svedok tako spasao.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Matić Šekib, komandant Štaba muslimansko-hrvatskih oružanih snaga u selu Kruščici,

 

2. Smajić Ahmet.

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka, koji se zajedno sa lekarskom dokumentacijom (J-2) nalazi u spisu Komiteta pod brojem 561/94-7.

 

 

 

 

 

III-085

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Jajce, maj - oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Posle ubistva sedmorice Srba, rezervista bivše JNA, u autobusu kod Jajca, zavladao je opšti strah kod Srba u Jajcu i okolini pa su mnogi počeli da napuštaju grad koji su krajem maja 1992. godine blokirale hrvatsko-muslimanske oružane snage tako da Srbi nisu više mogli da izlaze iz grada.

 

Vršeni su sistematski pretresi srpskih kuća, garaža i drugih objekata.

 

U drugoj polovini juna 1992. godine, pripadnici HVO su priveli svedoka u zatvor u bivšem SUP-u gde je zatekao 12-13 Srba civila. Tom prilikom mu je bila oduzeta samo lična karta, ali ga nisu ispitivali. Posle dvadesetčetvoročasovnog zadržavanja u ovom zatvoru, pustili su ga.

 

Posle nekoliko dana ponovo su mu vršili pretres stana, tražeći navodno oružje. Više puta privodili su ga u Komandu HVO, u zgradi policije na tzv. "informativni razgovor".

 

Početkom avgusta, kada su u borbama sa Srpskom vojskom poginula 3-4 pripadnika HVO, među kojima je bio i brat Ilije Gavrića, ovaj je uhapsio svedoka i njegovog oca i sproveo ih je u svoju kuću. U toj kući ih nisu ispitivali već su odmah počeli da ih tuku, a ta tuča je trajala neprekidno 3-4 sata. Od udaraca, svedoku je koža na leđima popucala i bio je sav u modricama, pa je trebalo više od mesec dana da mu zarastu rane na leđima.

 

Tom prilikom, Gavrić mu je podnosio nož pod grlo, pretio klanjem, što je jako uplašilo svedoka jer je Gavrić bio u alkoholisanom stanju.

 

Pošto su ih pretukli, pustili su ih kući i tri dana su ih svakih pola sata pozivali telefonom u stanu, proveravajući da li su svedok i njegov otac tu. Zabranili su im izlaske iz stana, uključujući i odlazak u sklonište prilikom uzbuna. Ovakva kontrola je trajala dvadesetak dana.

 

U prvoj polovini septembra 1992. godine, u kraju gde je svedok stanovao, pokupili su sve Srbe civile i doveli ih do zgrade SUP-a. Tu su ih ukrcali u kamion kojim su ih odvezli na prvu borbenu liniju. Vojnici su ih tu maltretirali, tukli i vređali da bi ih posle toga naterali da na prvoj borbenoj liniji kopaju rovove. Tom prilikom su bili izloženi vatri sa srpske strane.

 

Pripadnici HVO su u to vreme oduzeli svedoku i putničko vozilo marke "Zastava 101".

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Perak Ilija, koji je pre rata dr žao privatnu kafanu,

 

2. Gavrić Ilija, pripadnik HVO iz Jajca.

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 561/94-12.

 

 

 

 

 

 

 

III-086

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Jajce, maj - oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U maju 1992. godine, svedoku je jedan musliman pokazao spisak Srba iz Jajca na kome se nalazilo i njegovo ime, objasnivši mu da je to spisak Srba koje treba zaklati. Na tom spisku je ime svedoka bilo tre će po redu. Svedok je postojanje ovog spiska prijavio SUP-u, ali oni nisu ništa preduzeli.

 

U to vreme je veći broj Srba već napustio Jajce, a svedok je sa suprugom ostao u Jajcu u uverenju da je sve to prolazna pojava i da neće doći do rata.

 

U njegov stan su dolazili pripadnici policije HVO i vršili mu pretrese stana. Pri susretu na ulici, muslimani i Hrvati su svedoka provocirali na nacionalnoj osnovi, pa su pojedini muslimani vadili na njega pištolj i pretili mu kao "četničkom špijunu".

 

Muslimanska patrola ga je 04. juna presrela u gradu, pa je jedan od njih repetirao automat na svedoka, opsovao mu srpsko-četničku majku i naterao ga da legne potrbuške i raširi noge. Tada ga je pretukao nogama, a cev automata držali su mu prislonjenu na plećke.

 

Svedok, koji je bio ugledni prosvetni radnik u Jajcu, objašnjava da je to bio najteži trenutak u njegovom životu.

 

Spasio ga je jedan poznanik Hrvat, koji je, videvši sve ovo sa svog balkona, doviknuo da ne diraju svedoka. Na to je vojnik koji ga je tukao, podigao automat i ispalio rafal u pravcu ovog Hrvata.

 

U avgustu mesecu, svedok je odveden da kopa rovove na prvoj borbenoj liniji u selo Gornja Vrbica.

 

Kada je oficiru HVO pokazao lekarski dokument iz koga je proizilazilo da boluje od angine pektoris i da je oslobođen radnih obaveza, Zjajo mu je odgovorio da to lekarsko uverenje ne važi jer ga je izdao lekar koji je Srbin i da može da važi samo potvrda koju izda lekar koji je musliman.

 

Svedoka su više puta odvodili na prvu borbenu liniju da kopa rovove i tada se nalazio na 150 m od srpskih linija i bio je u situaciji da bude zasut granatama i mitraljeskom paljbom sa srpske strane. Tom prilikom mu je povređen grudni koš.

 

Na položaj su ih dovodili kroz minsko polje.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Zjajo Sabahudin, zvani "Budo", ranije zaposlen u "Elekrobosni" u Jajcu.

 

 

 

DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 561/94-13/1.

 

 

 

 

 

III-087

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Jajce, maj - avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Oko 28. maja 1992. godine, muslimani i Hrvati su zaveli strog režim u Jajcu. Blokirali su grad tako da Srbi nisu mogli iz njega ni da izlaze ni da ulaze. U Jajcu je pod blokadom ostalo između 900 i 1.000 Srba.

 

Srbi su uglavnom boravili u stanovima i nisu smeli nigde da izlaze. Dva vojnika HVO su svedoka privela u policijsku stanicu, u zgradi bivšeg Zavoda za zapošljavanje. Tamo su mu saopštili da ne sme nigde da izlazi iz stana i da svako jutro i veče mora da se javlja u policiju. Svedoku je vršen pretres stana i traženo mu je oružje i radio-stanica.

 

Svedoka je prilikom odlazaka u policiju najčešće ispitivao Perak koji ga je vređao po nacionalnoj osnovi, govoreći mu da kao Srbin nema šta da traži u Jajcu, da su Srbi divljaci i da treba da idu preko Drine.

 

Hrvatski vojnici i policajci koji bi se zatekli u prostorijama policije prilikom dolaska svedoka na javljanja, takođe su ga provocirali i vređali, a više puta su ga šutirali, udarajući ga čizmama po nogama, tako da su mu od toga ostali vidni ožiljci.

 

Preko lokalne radio- i TV-stanice u Jajcu, svakodnevno je vršena propaganda i vređani su Srbi po nacionalnoj osnovi. Reporteri Radio-Jajca dovodili bi decu prvog razreda osnovne škole da učestvuju u emisijama u kojima bi, na primer, pitali: "Jel FACE="Symbol">c da su četnici bili divljaci i varvari?", i govorili "Tvoj učitelj je bio četnik, on te više nikada neće učiti".

 

Na televiziji su prikazivali zarobljene Srbe koji su bili vidno povređeni.

 

Svedok je iz Jajca izašao 23. avgusta, kada je vršena razmena civilnog stanovništva, a pre toga mu je izvršen detaljan lični pretres i pretres prtljaga.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Perak Ilija, Hrvat iz Bareva kod Jajca, bivši privatni ugostitelj,

 

2. Bilić Mladen, Hrvat, profesor fizičkog vaspitanja u Srednjoj tehničkoj školi u Jajcu,

 

3. Hidajet Zjajo, reporter Radio-Jajca,

 

4. Hebović Meri, reporter Radio-Jajca.

 

 

 

DOKAZ: Dokazi se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod br. 561/94-11.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-088

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Jajce, maj - oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Blokada Jajca od strane muslimansko-hrvatskih snaga početkom maja 1992. godine, zatekla je svedoka u njegovoj kući u Jajcu.

 

Srbi koji su ostali u blokiranom Jajcu nisu smeli da se kreću nigde od svojih kuća i bili su pod potpunom kontrolom hrvatsko-muslimanske policije i vojske.

 

Krajem septembra, Zgonjić je svedoku stavljao automat pod vrat i pretio ubistvom kada ga je sreo na ulici.

 

Kada je svedok 04. oktobra otišao po vodu na izvor, bio je pogođen iz snajpera u desnu slepoočnicu, pa je ostao bez oka.

 

Pripadnici HVO su početkom jula isterali svedoka iz kuće, čiji je on bio vlasnik, i zapretili mu da ne sme više da dolazi u kuću jer će ga u protivnom ubiti.

 

Pošto su njegovu kuću opljačkali, palili su je u tri maha 13. i 17. avgusta i 02. septembra 1992. godine, kada je lično zatekao Branka Stupara koji je počeo da mu pali kuću.

 

Takođe su zapaljene i kuće Srba Jokić Petra, Topić Mirka, Terzija Novaka, Šarić Stojanke i Miličić Jovice.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Zgonić Muradif, koji je svedoka ranio iz snajpera,

 

2. Kajić Bruno, profesor matematike iz Jajca, komandant stožera HVO,

 

3. Rihner Tihomir, nastavnik osnovne škole u Jajcu,

 

4. Jaušer Alojz, vozač iz Jajca,

 

5. Jelica Slavko, zvani "Švabo", iz Jajca, metalski radnik "Elektrobosne",

 

6. Žužić Galib, zvani "Gašo", iz Jajca, koji je provocirao i pretio svedoku,

 

7. Stupar Branko, zvani "Patak", koji je pljačkao srpske kuće i učestvovao u njihovom paljenju.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 561/94-8.

 

 

 

 

 

 

 

III-089

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Virovitica, 1991-1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je živeo sa svojom porodicom u Virovitici, gde je bio i penzionisan.

 

Maltretiranje Srba u Virovitici je počelo 1991. godine.

 

Ćerka svedoka, koja je pohađala VIII razred osnovne škole maltretirana je tako što su joj deca po knjigama ispisivala reč "četnik". Takođe, i deca iz zgrade u kojoj je stanovao, govorili su "Evo ide četnik".

 

Svedoku su poznanici Hrvati govorili: "Sad je vreme da koljemo Srbe", "Sad je vreme da koljemo četnike".

 

Kada bi svedok otišao u kafanu, govorili su mu: "Beži Srbine napolje", ili "Dođi Srbine da mi pušiš k....".

 

Dva puta su ga pretukli Hrvati. Prvi put ga je iznenada s leđa udario Knežević, kada je stajao na ulici pred semaforom i od toga je izgubio svest.

 

Drugi put, kada je napustio kafanu, dva mladića su ga noževima prinudila da se vrati u kafanu, pa je tada grupa mladića, među kojima je bio i Knežević, kao i neki "Mravac", počela da ga tuče i kada se svedok osvestio bio je sav u krvi i u modricama.

 

Svedok navodi i imena drugih pretučenih Srba, kao i da su Srbi Mićo Petrović i Željko Vujašković nestali i da se o njima ništa ne zna.

 

Kada je krajem 1992. godine od nekog čoveka u kafani čuo priču da više ne može buldožerom da zatrpava Srbe ubijene u selima Lončarice, Dapčevica i Grubišino Polje, svedok je odlučio da pobegne iz Hrvatske i sada živi kao izbeglica i Srbiji.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Knežević Srećko, iz Virovitice,

 

2. "Mravac".

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 698/94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-090

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Tuzla, 1992-1994. godina.

 

KRATAK OPIS: Svedok navodi:

 

"... Čim je počeo rat dobili smo kao Srbi otkaz na poslu.

 

U Tuzli za Srbe nema opstanka, dete ne smeš da pustiš na ulicu bez kontrole. Uvek se neko nađe da ga šutne, ošamari i viče mu FACE="Symbol">c četnik FACE="Symbol">c .

 

Muslimanske izbeglice, kojih je pun grad, vrše pritisak na nas Srbe da se selimo, a problem je u tome što mi ne možemo da izađemo iz grada.

 

Bilo je opšte hapšenje Srba sposobnih za vojsku, koji su prisilno terani u uniforme i na ratište...".

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Bešlagić Selim, gradonačelnik Tuzle,

 

2. Bajrić Mehmed Meša, načelnik Stanice javne bezbednosti,

 

3. Delibegović Enver, komandant Teritorijalne odbrane i

 

4. Prcić Faruk, lider Patriotske lige u Tuzli.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istra žnim sudijom Opštinskog suda u Odžacima koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 540/94.

 

 

 

 

 

III-091

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Livno, 1992-1993. godina.

 

KRATAK OPIS: Saslušani svedok, koji je ina če rođen u Livnu, bio je tokom 1992. godine kao Srbin zatvoren od kraja aprila tri meseca u logoru u garaži SUP-a, a potom u osnovnoj školi "Ivan Goran Kovačić" u Livnu od septembra meseca 1992. godine.

 

Posle toga je bio pušten na slobodu i raspoređen u "radnu jedinicu" koja je bila sastavljena od Srba, pa je do juna 1993. godine, kada je razmenjen, svakodnevno sa drugim Srbima morao da radi najteže fizičke poslove kao što je kopanje rovova u selu Rujane i Čaprazlije na prvoj borbenoj liniji, da kopa razne kanale, a sve pod stražom hrvatskih i muslimanskih vojnika.

 

U martu 1993. godine mu je zapovednik Vojne policije Jašarević dao srpsku zastavu i naredio mu da je trčeći pronese kroz Livno. Pošto je postupio po ovoj naredbi, 30 pripadnika Vojne policije ga je tuklo tako što je svako od njih morao da ga udari najmanje po deset puta.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Jašarević Amir, kapetan, zapovednik Vojne policije u Livnu.

 

 

 

DOKAZ : Svedok 234/95-10.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-092

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Selo Drivuša, opština Zenica, 27. jun 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Kritične noći svedokinja se nalazila u svojoj kući sa svekrom i svoje dvoje male dece, pošto joj je suprug bio kao Srbin zatvoren u KPD Zenici.

 

Kapetanović, Kahriman i Jugić su nasilno provalili ulazna vrata i ušli u kuću i svedokinja ih je, kada se probudila, zatekla u hodniku. Sva trojica su bila u uniformama. Podnoseći joj nož pod grlo pitali su je zašto nije otvorila vrata kada su zvonili, pa kada im je ona odgovorila da nije čula, počeli su da joj psuju četničku majku i da je udaraju. Tražili su da im preda novac i zlato, preteći da će ih u protivnom sve poklati.

 

U jednu sobu su uterali svekra i svekrvu oštećene, a njoj je prvo Kapetanović naredio da sa njim pođe u kupatilo, pa je po ulasku zaključao vrata i naredio joj da skine spavaćicu. Pošto je svedokinja oklevala, pretio joj da će je ubiti, a pri tome je držao nož u ruci. Pošto je raskopčao pantalone, zahtevao je da uzme njegov ud u usta. Kada mu je ona kazala da to nikada nije radila svome mužu, Kapetanović joj je odgovorio: "Valjda si to gledala u filmovima". Potom je udario pesnicom po glavi, pa je ona onda morala da uradi ono što je on zahtevao od nje. Pošto se na taj način zadovoljio, naredio joj da legne, pa je potom izvršio nad njom nasilnu obljubu, pitajući je da li hoće da joj napravi četnika ili da joj svrši u usta. Pošto se zadovoljio, morala je da mu obriše ud.

 

Kada je Kapetanović izašao iz kupatila unutra je ušao Kahriman, koji joj je takođe stavio ud u usta, a nakon toga joj je ud stavio u analni otvor, što ju je bolelo, počela je da vrišti, a on je uhvatio za kosu i glavu joj udarao u zid.

 

Pošto su iz stana pokupili televizor i video-rikorder, skinuli svedokinji sa prstiju tri zlatna prstena i otrgli sa uha zlatnu naušnicu, napustili su stan čija je ulazna vrata Jugić čuvao.

 

Sutradan je svekar svedokinje prijavio slučaj Vojnoj policiji u Tuzli, pa je policija dolazila u stan.

 

Svedokinja je bila pozivana na saslušanje u Vojni sud u Zenici, gde je pri tome bila izložena raznim maltretiranjima.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Kapetanović Senad, zvani "Senče", iz Zenice,

 

2. Kahriman Bećo, iz Gornje Zenice,

 

3. Jugić Šefik, sva trojica pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

 

 

DOKAZ : Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 112/95-2.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-093

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Selo Mezgraja, opština Ugljevik, septembar 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Muslimansko-hrvatske oru žane formacije iz Teočaka su 13. septembra oko 05.30 časova, po naređenju Avdičevića i Mašića, sa više granata izvršili napad na selo Mezgraja, zaseok Gajići. Zatim su izvršili pešadijski napad van zone ratnih dejstava i ubili sledeće civile:

 

 

 

1. Gajić Neđu, od oca Jovana, rođenog 1926. godine,

 

2. Gajić Desanku, od oca Cvijetina, rođenu 1931. godine,

 

3. Aleksić Cvijetina, od oca Jovana, rođenog 1934.godine.

 

Teške telesne povrede naneli su Stevanović Ružici, od oca Cvetka, rođenoj 1950. godine. Od posledica granatiranja je ranjena i Nešković Milica, rođena 1932. godine.

 

Pored toga, spaljene su njena kuća i pomoćni objekti porodice Gajić Steve, kao i kuća porodice Stevanović Ružice, dok su minsko-eksplozivnim sredstvima u znatnom delu oštećene i onesposobljene kuće Aleksić Cvijetina i Gajić Predraga.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Avdičević Dževad zvani "Babak", sin Džemila, rođen 01.06.1964. godine u Teočaku-Sniježnica, komandant brigade"Hajrudin Mešić" u Teočaku i

 

2. Mašić Bahir, sin Mehe, rođen 02.09. 1964. godine u Srednjoj Trnovi, zamenik komandanta brigade "Hajrudin Mešić" u Teočaku.

 

 

 

DOKAZ : Zapisnik o uvi đaju, službene beleške o obavljenim razgovorima sa Gajić Stevom, Gajić Milenom, Aleksić Vasilijom i Nešković Milicom, izveštaj o pregledu leševa od strane dr. Zorana Despotovića i otpusnica iz bolnice za Nešković Milicu, kao i foto-dokumentacija, sve u spisima 174/95-4.

 

 

 

 

 

 

 

III-094

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Zenica, jula 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija Kahriman, Kapetanović i Jugić su 20. juna oko 03.00 časa provalili u kuću čiji je vlasnik poznat Komitetu, Ulica Zahida Bukurevića i, uz pretnju da će izvršiti ubistvo njegove porodice (supruge, snahe i dvoje maloletnih unučadi), prisvojili su sve vrednije pokretne stvari iz kuće, a Kahriman i Kapetanović su, uz pretnju pištoljem, silovali kći vlasnika.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Kahriman Beća iz Zenice,

 

2. Kapetanović Senad iz Zenice i

 

3. Jugić Šefik iz Zenice.

 

 

 

DOKAZ : Dokazi u spisima 173/95-1.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-095

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Bjelovar, 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedokinja je imala stan od 67 m2 u Bjelovaru u Ulici Lasinskog. U toj zgradi, svedokinja je bila jedino lice srpske nacionalnosti. Svakih nedelju dana kod nje su dolazili razni Hrvati i uporno insistirali na tome da im pokaže da li ima rešenje za stan, pa kada bi im ga ona pokazala, oni su odlazili, ali su posle njih dolazili drugi i tako je bilo neprekidno.

 

Posle velikih teškoća svedokinja je uspela da dobije domovnicu.

 

Kada je 1992. godine zatražila da dobije pasoš, u MUP-u u Bjelovaru su odbili da joj daju pasoš, rekavši da svi Srbi prethodno moraju da odu na ispitivanje u MUP. Znajući da će biti maltretirana ako ode i saznavši da su tada mnogim Srbimaoduzimali domovnice koje su im prethodno izdali, u septembru 1992. godine je izašla iz Bjelovara i ilegalno napustila Hrvatsku.

 

Sada živi kao izbeglica u Srbiji.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Najviši organi vlasti u Bjelovaru.

 

 

 

DOKAZ : Zapisnik o saslušanju svedoka, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 430/94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-096

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Mostar, jula - avgusta 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedokinja, koja je stara 53 godine, radila je kao fabrička radnica i živela je sama u svom stanu.

 

Po izbijanju ratnih dejstava, iz dana u dan su dolazile patrole pripadnika Paragine vojske koji su vršili pretres njenog stana.

 

Svi Srbi u njenoj okolini bili su pod stalnom kontrolom crnokošuljaša, a svedokinji je bilo zabranjeno da kontaktira kako sa Srbima tako i sa Hrvatima i muslimanima.

 

U julu 1992. godine je došla patrola od četiri uniformisana lica, koja su odmah počela da je tuku psujući joj četničku majku i raspitujući se za jednog njenog rođaka.

 

Tu u njenom stanu ova četvorica su je oborila na krevet, pa su joj tom prilikom držali ruke i noge, dok joj je jedan od njih pocepao odeću i izvršio nad njom silovanje. Posle toga to je učinio i drugi. Posle toga su joj naredili da pokupi sve dragocenosti i novac i da pođe sa njima.

 

Odveli su je u logor u bivšoj vojnoj ambulanti.

 

Tu je prvo saslušao Zelenika, upravnik ovog logora, koji joj je oduzeo prsten koji je jedino od nakita imala, kao i ušteđevinu od 20.000. DEM, bez izdavanja potvrde. Potom ju je smestio u samicu u kojoj je svakodnevno bila fizički maltretirana, a u toku noći je dolazio Zelenika i silovao je.

 

U ovom logoru je ostala 29 dana i za to vrema je silovao i Mrmo. Takođe su je silovali i drugi vojnici.

 

Inače, noću su se često čuli jauci žena i svedokinja navodi imena dve žene koje su takođe bile silovane u ovom logoru.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Zelenika Ivan, upravnik logora, u bivšoj vojnoj ambulanti,

 

2. Mrmo Omer, stražar u logoru.

 

 

 

DOKAZ : Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta od brojem 595/95.

 

 

 

 

 

III-097

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Zagreb, 1991 - 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Hrvati su Srbe u Zagrebu po čeli da maltretiraju 1991. godine. Maltretiranja su iz dana u dan bivala sve gora, tako da je postalo nepodnošljivo. Svedoka su zvali telefonom svakodnevno. Njemu, njegovoj supruzi i sinu govorili su da su četnici, da treba da idu za Srbiju, da će ih ubiti sve troje. Uznemiravanja su često bila i noću.

 

Na lokalnoj televizijskoj stanici su za Srbe govorili sve najgore, pa kada bi ga pozvali telefonom puštali su snimak prenosa takvih emisija.

 

U više navrata je dobijao pisma kucana mašinom bez potpisa u kojima su mu upućuvane pretnje da kao Srbin mora da se iseli iz Zagreba.

 

Pretnje su bile svakodnevne, a svedok se nije usudio da se obrati policiji jer je jedan njegov sused Srbin odlazio više puta u SUP i prijavljivao uznemiravanje na šta su mu u SUP-u rekli da oni ništa ne mogu da preduzmu i da on s FACE="Courier New">â m mora da se čuva.

 

Na poštanskom sandučetu svedoka bila su napisana četiri slova S, a na spratu gde je stanovao pojavio se i natpis:"Srbi, marš van, poklaćemo vas, šta čekate ovde".

 

Jednom prilikom kada je svedok izašao u šetnju, a to je činio retko jer je izbegavao izlaske zbog mogućih neprijatnosti, vređali su ga na ulici i nazivali su ga četnikom. Tada je na ulazu u zgradu gde je stanovao primetio natpis: "Srbima ulaz zabranjen".

 

Maltretiranja su bila svakodnevna i sve gora i gora, a svedoka su posebno pogodile pretnje da će mu ubiti dete, pa je zbog toga 01. jula 1992. godine napustio Zagreb i sada živi u Novom Sadu kao izbeglica.

 

U jednom od pretećih pisama pisalo je da će proći kao "Miloš iz carine", za koga je saznao da je ubijen na radnom mestu.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Organi vlasti u Zagrebu.

 

 

 

DOKAZ : Svedok 71/95

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-098

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Sarajevo, 1992 - 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Pošto je oko dva meseca proveo u logorima za Srbe prvo u prostorijama fudbalskog kluba "Famos", potom u osnovnoj školi "Aleksa Šantić" u Hrasnici, pa u Društvenom domu u Hrasnici, svedok je bio pušten na slobodu, ali je svakog dana morao da se javlja Vojnoj policiji "Zelenih beretki".

 

To je trajalo tri meseca i za to vreme muslimanski vojnici su devet puta dolazili i pretresali mu stan. Tom prilikom su mu uzimali stvari iz kuće koje bi im se dopadale i odnosili ih sobom bez izdavalja potvrde o oduzimanju. Pretresi su obično vršeni u noćnim časovima i prilikom tih pretresa tukli su ga i upućivali mu pretnje.

 

U razdoblju od novembra 1992. do septembra 1994. godine svedok je bio uključen u "radnu jedinicu" koja je brojala 124 Srba. Oni su u pratnji "Zelenih beretki" išli na kopanje rovova na Igman, Stojčevac, Ilidžu, Bjelašnicu i druga mesta. Morali su da nose radne mantile plave boje i plave kape da bi se znalo da su to Srbi. Pri prolasku kroz muslimanska naselja, stanovnici muslimanske nacionalnosti su im prilazili, tukli ih, nazivali ih četnicima i psovali im majku srpsku. Nemilosrdno su ih tukli i vojnici koji su ih čuvali.

 

Svaki Srbin u toj jedinici morao je dnevno da iskopa rov dužine 2,5 m, dubine 140 cm, a širine 60 cm.

 

Pored kopanja rovova, muslimanski i hrvatski vojnici su ih terali da iznose ranjenike i leševe njihovih poginulih vojnika sa prve borbene linije. Samo povremeno su ih puštali kućama, a često su ostajali i po 15 dana na položajima kopajući rovove.

 

Tako je iz "radne jedinice" u kojoj je bio ovaj svedok, poginuo 21 Srbin a ranjeno je 13 Srba - većinu njihovih imena svedok navodi.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici "Zelenih beretki" u Sarajevu.

 

 

 

DOKAZ : Svedok 234/95-2.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-099

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Vrana, Opština Biograd, oktobar 1991.godine.

 

KRATAK OPIS: Grupa hrvatskih vojnika je po četkom oktobra opkolila kuću svedoka u kojoj je on živeo sa ženom i četvoro dece i držala njega i porodicu u izolaciji sve do hapšenja i odvođenja iz sela 02.11.1991.godine.

 

Svakodnevno su ih maltretirali i zlostavljali na različite načine. Prilikom ispitivanja šamarali su ga pred ženom i decom.

 

Po kući su mu prosipali vino, u podrumu bušili bačve sa vinom i sipali u njih naftu. Svaki dan su ubijali po nešto od stoke koju je imao. Tako su mu iz vatrenog oružja ubili 40 koza, 8 ovaca, i dva magarca. Samo dve koze su odneli da bi ih koristili. Zaklali su mu i jednog psa, a drugog su ubili. Naočigled žene i dece su ga vodili na lažna streljanja u obližnju šumu. Govorili su: "Ajde, idemo te ubiti", a onda su šamarajući ga i vređajući ga usput, uz pretnju oružjem, vodili na streljanje i posle dva do tri sata vraćali.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1.Prebeg Boris, rodom iz okoline Vara ždina, komandir jedinice HV u Vrani,

 

2. Golem Mladen, iz Vrane, pripadnik HV,

 

3. Jajčanin Tomislav, iz Vrane,

 

4. Klarić Damir, iz Vrane.

 

 

 

DOKAZ : 236/95 - 13

 

 

 

 

 

 

 

III-100

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Zadar, oktobra 1991. godine

 

KRATAK OPIS: Dana 07.10. 1991. godine oko 14.00 časova, dok je svedok, koji je godinama živeo u Zadru, čekao u dvorištu Medicinskog centra u Zadru suprugu koja je završavala radnu smenu u ovoj zdravstvenoj ustanovi, opkolilo ga je oko 15 uniformisanih pripadnika hrvatske policije sa automatima, uz uzvik:"Evo četnika"! Taj koji je uzviknuo, ošamario ga je, a ostali su ga oborili na asfalt i naredili mu da ljubi "hrvatsku zemlju". Odatle su ga odveli u ulaz Medicinske škole, nedaleko odatle, i tu ga tukli rukama, nogama i kundacima od oružja. Posle dvadesetak minuta tuče, odveli su ga u hol susedne zgrade i nastavili i tu da ga tuku, zajednički sa još jednom novopridošlom grupom policajaca.

 

Posle ove tuče koja je trajala oko pola sata, odveli su ga u hol zgrade u ulici gde se nalazi MUP, sud i zatvor. Dok je u prisustvu policajaca čekao "dalji postupak", video je na dva metra ispred sebe metalni kavez sa rešetkama u kome su bila zatvorena trojica mlađih lica u civilu. Policajci i pripadnici ZNG pozivali su lica u kavezu da prilaze rešetkama, pa su ih boli ili udarali cevima od pušaka i drugog naoružanja. Ovi su od udaraca padali u nesvest, a policajci su ih polivali vodom.

 

Posle dvadesetak minuta "čekanja" u holu, svedoka su odveli u ćeliju - samicu, a potom premestili na sprat u zatvorsku prostoriju gde je zatekao trojicu Srba iz Zadra koje je poznavao. Dok je boravio u ovom zatvoru, stražari su ga izvodili noću u neku mračnu prostoriju i tu ga tukli.

 

Za mesec dana boravka u zatvoru svedok je izgubio 16 kilograma. Svedoka su u zatvoru zadržali do 04.11.1991.godine, kada su ga bez ikakvog rešenja ili suđenja odveli na razmenu u Pakovo selo i menjali zajedno sa drugim Srbima civilima za svoje zarobljene vojnike. Ovaj svedok je živeo je u Zadru sa ženom i dvoje dece i radio u Tehničkom školskom centru. Imali su privatnu kuću u Ulici Ive Tijardovića. Neposredno pošto je on razmenjen, supruga je dobila otkaz u Medicinskom centru gde je radila 25 godina i zajedno sa decom pobegla iz Zadra.

 

Kuća im je prvo opljačkana, a potom zapaljena.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1.Ikić Ante, rodom iz Gorice, Opština Biograd n/m, pripadnik MUP-a,

 

2.Vitlov Dubravko, aktivista HDZ,

 

3.Krpina Drago, pripadnik HDZ, poslanik u Saboru Republike Hrvatske.

 

 

 

DOKAZ : Svedok 236/95 - 9.

 

 

 

 

 

IV-171

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Daruvar - Bjelovar, maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: I pored toga što je bio sklopljen sporazum o predaji Srba, hrvatske oružane snage su 4. maja od 14.00 do 17.00 časova neprekidno granatirale dubinu srpske teritorije u Zapadnoj Slavoniji, gađajući i konvoje sa civilima. Zatim su sa svojim jedinicama otpočele da nadiru na srpsku teritoriju.

 

Svedok je zarobljen u Kragulju gde su njemu i ostalima uzeli osnovne podatke. Svi muškarci su, bez obzira na godine starosti, odvojeni od žen FACE="Courier New">â i dece koji su ostali u Kragulju.

 

Odatle su ih oko 21.00 časa prevezli autobusom u Daruvar. Tu ih je dovedeno oko 100.

 

Među zarobljenim muškarcima bilo je i starijih od 80 godina, kao što su bili V. V, R. V, R. S. i drugi.

 

U Daruvaru su ih smestili u sportsku halu zvanu "Češki dom" gde su hrvatski vojnici šamarali i udarali puškama privedene Srbe. Svedok je dobio udarac kundakom puške u rame. Odvojili su stare i iznemogle od mlađih i ostavili ih u Daruvaru.

 

Oko 02.00 časa po ponoći, mlađi muškarci su autobusom prevezeni iz Daruvara u Bjelovar i smešteni u halu u sportskom centru.

 

U Bjelovaru je, poema proceni svedoka, bilo oko 800 zarobljenika. Svi su se oni, iako su bili vojnici, predali u civilnim odelima. Jedino je komandant brigade, potpukovnik Harambašić Stevo imao uniformu.

 

Odmah po dolasku im je naređeno da se skinu i tada su im uzeti osnovni podaci.

 

Narednog dana u 06.00 sati je počela prozivka za ispitivanje. Svedok je pozvan u prvoj grupi, kojoj su vezali ruke lisicama i pojedinačno ih ispitivali. Vojni policajci su ih tokom ispitivanja tukli. Svedok je dobio i udarce pendrekom. Nakon ispitivanja koje je trajalo do 16.00 časova, vratili su ih u halu.

 

I ostali zarobljenici su vođeni po grupama na ispitivanje. Postupak je bio isti kao i sa prvom grupom.

 

Svedok je svih 6 puta, koliko je izvođen na ispitivanje, maltretiran i tučen. Najviše ga je tukao jedan kriminalistički inspektor koji je bio u civilnom odelu. Na njegovom stolu je stajala poveća fotografija Ante Pavelića. Na zidu su bili ustaški simboli u obliku slova "U".

 

Hrana, koju su dobijali dva puta dnevno, bila je loša i nedovoljna. Ujutru i uveče u 21.00 čas bi dobijali po jedan mali sendvič. Svedok je u toku prva četiri dana jeo svega jedanput, jer je u vreme deljenja hrane bio na ispitivanju.

 

Hrvatski vojnici bi ih, prilikom odlaska u klozet, sačekivali i tukli ih i maltretirali. Zbog toga većina nije smela da ide u klozet.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici MUP-a Hrvatske.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-18

 

 

 

IV-172

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Bjelovar, logor u sportskoj hali, maja 1995. godine,

 

KRATAK OPIS: Pošto se 4. maja 1995. godine predao sa delom svoje jedinice Vojske Republike Srpske Krajine, svedok je odveden u logor u Bjelovar, koji je bio smešten u sportskoj hali.

 

Svedok je prilikom uzimanja podataka bio u prilici da vidi spiskove i zna da je u jednom momentu poslednji broj zarobljenika bio 763. Me đutim, taj broj nije konačan, jer su i posle toga dovođeni novi zarobljenici.

 

Drugi dan po zatvaranju, 6. maja, podeljene su im uniforme koje su morali da obuku. Zatim su dovedene ekipe stranih i domaćih novinara kojima su prikazani kao zarobljeni četnici. Oni su ih fotografisali. Po odlasku novinara, oduzeli su im uniforme i vratili im njihova odela.

 

Svima je oduzet novac i dragocenosti koje su imali kod sebe. Svedok je video da su jednom zarobljeniku oduzeli 15.000 DEM, a drugom 5.000 DEM. Taj novac i sve druge oduzete vrednosti nisu nikome vraćene.

 

Zarobljenici su po grupama vođeni na isleđivanje u Vojno-istražni centar koji je bio u zgradi MUP-a. Svedok je stigao na red za isleđenje 13. maja u grupi od 12 zarobljenika. Za vreme isleđivanja su bili smešteni u garaži Vojno-istražnog centra. Većinu zarobljenika su tokom isleđivanja tukli i maltrtirali. Među onima koji su tukli zarobljenike, isticao se policajac zvani "Kiseli".

 

Za vreme njihovog boravka u garažama, organizovano je dovođenje Hrvata iz Bjelovara koji su vršili prepoznavanje zarobljenika. One na koje bi ukazali, izdvajali bi, odvodili ih iz garaže i prebijali ih.

 

Svedok je takođe video da su pojedini zarobljenici već pretučeni dovođeni u sportsku dvoranu. Tako je doveden M. V, koji je bio pretučen do besvesti: on je u predelu rebara imao kateter iz koga je curila sukrvica zbog polomljenih rebara i povrede unutrašnjih organa.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pervan Darko, aktivni oficir HV, star 30-35 godina, zapovednik logora,

 

2. Kozić, šef Vojne policije,

 

3. Olovski Neven, inspektor u policiji,

 

4. "Kiseli" i drugi pripadnici hrvatske policije u Varaždinu.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-3

 

 

 

 

 

 

 

IV-173

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Bjelovar, logor u sportskoj dvorani, po četkom maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je zarobljen 3. maja 1995. godine kao pripadnik Vojske Republike Srpske. Narednog dana je odveden u logor u sportskoj dvorani u Bjelovaru.

 

U Bjelovaru je 4 puta izvođen na ispitivanje. Tom prilikom su ga islednici - vojni policajci tukli i mučili. Tukli su ga pendrecima i vrećama napunjenim peskom. Tada bi padao u nesvest, a oni bi ga polivali vodom. Kada bi došao svesti, nastavljali bi da ga tuku i ispituju. Insistirali su na tome da im kaže ko je od Srba navodno vršio zločine i bio u komandnom sastavu jedinica. Kako najčešće nije znao odgovore, dobijao je još veće batine. Tom prilikom mu je slomljeno jedno rebro. Pored toga, ima bolove u kičmi i u predelu bubrega.

 

Istom postupku su bili podvrgnuti i ostali zarobljenici. Video je da je najteže povrede imao S. M, koji je bio prethodno tučen u zatvoru u Varaždinu. U Bjelovar je doveden veliki broj zarobljenika iz Varaždina. Svi oni su bili podvrgnuti strahovitim torturama.

 

U zatvor u Bjelovar je, pored ostalih, doveden i mladić iz jednog sela kod Okučana, koji je bio toliko pretučen da svedok ne veruje da je preživeo.

 

Zarobljenici su bili posebno tučeni prilikom odlazaka u klozet.

 

Svedok je u ovom zatvoru u Bjelovaru ostao 8 dana.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pervan Darko, aktivni oficir HV, komandant logora.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-1

 

 

 

 

 

 

 

IV-174

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Bjelovar, logor u sportskoj dvorani, maj 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Posle zarobljavanja u Šeovi ću, gde je po proceni svedoka zarobljeno oko 2000 Srba, svedok je bio u grupi koja je 4. maja odvedena prvo u Pakrac, a potom u Bjelovar.

 

Kada su dovezeni pred sportsku dvoranu, iz autobusa su izvodili po četvoricu i u hodniku dvorane su prvo uzimali lične podatke i ispitivali ih gde su bili i šta su radili od 1991. godine. Zatim su ih vodili na tuširanje hladnom vodom.

 

Prethodno su im naredili da predaju sve stvari koje su imali u džepovima, kao i lična dokumenta. Sve što su im tada oduzeli, nisu im ni kasnije vratili.

 

U hali su ih rasporedili na mesta sa kojih više nisu smeli da se pomeraju.

 

Istog dana su im naredili da skinu svoju odeću i obuku hrvatske uniforme za koje svedok misli da su američkog porekla. Uniforme su na rukavu imale amblem HVO, koji je svedoku skinuo jedan od stražara. Dok su, po naređenju morali da šetaju u uniformama, novinari su ih snimali. Posle odlaska novinara su morali da skinu te uniforme i da ih vrate i da ponovo obuku svoja odela.

 

Vojni policajci su istog dana, 5. maja, gazili i tukli čizmama svedoka i T. P, dok su ležali na podu u samoj sportskoj dvorani.

 

Narednog dana, 6. maja, svedok je odveden na ispitivanje u zgradu MUP-a. Ispitivali su ih vojni i civilni islednici. Svedoka, koga su tri puta odvodili na ispitivanje, uvek su počinjali da tuku od izlaska iz vozila i nastavljali da ga tuku i prilikom ispitivanja. Prvi put ga je ispitivalo civilno lica, a ostala dva puta vojna policija. Tukli su ih i islednici i policajci koji su se nalazili u istoj prostoriji. U tome je učestvovao i Šurkalović Mišo.

 

Svedoku su od udaraca čizmom prilikom batinanja slomljena dva rebra, a u predelu kičme ima oteklinu.

 

Najviše su bili tučeni zarobljenici D. M, koji je ostao u zatvoru, B. M, za koga svedok ne zna gde se nalazi i P. F. i I. B, koji su takođe ostali u zatvoru.

 

Predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta su svedoka registrovali 6. maja u sportskoj dvorani.

 

Posle odvođenja kod istražnog sudije, svedok je u dvorištu istražnog zatvora bio u grupi kojoj je oko 17.00 časova naređeno da stane uza zid i da se okrene licem prema njemu: čelom i prstima nogu su morali da dodiruju zid, a ruke su morali da drže na leđima 5 cm iznad pojasa. U tom položaju stajali su sve do 23.00 časa - punih 6 sati, zbog čega su svi bili iscrpljeni do krajnjih granica.

 

Svedok posle saslušanja nije dobio nikakvo rešenje od ni od sudije ni od policije.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Končar Mića, jedan od rukovodilac u MUP-u u Pakracu,

 

2. Šurkalović Mišo, iz Lipika, koji je bio u vojnoj uniformi,

 

3. Pervan Darko, aktivni oficir HV, komandant logora.

 

 

 

DOKAZ: 654/95-8

 

 

 

 

 

 

 

IV-175

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Bjelovar, logor u sportskoj dvorani i istra žni zatvor, maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok se pripadnicima Hrvatske vojske predao 4. maja. 1995. godine u Šeovici. Sa grupom od oko 750 zarobljenih vojnika Vojske Republike Srpske Krajine prebačen je u Bjelovar u logor u sportskoj dvorani. Sa njim je prebačen i jedan broj civila, muškaraca starijih od 60 godina.

 

Dok su boravili u ovoj dvorani, hrvatski vojnici su dolazili u noćnim satima i maltretirali ih i tukli.

 

Na ulaznim vratima dvorane je bila istaknuta velika slika Ante Pavelića, hrvatskog poglavnika za vreme Drugog svetskog rata, koja je skidana prilikom povremenih poseta stranih delegacija. U toj dvorani ih je posetio i Mate Granić, ministar inostranih poslova Hrvatske, zajedno sa nekim diplomatskim predstavnicima i ubeđivao ih da ostanu u Hrvatskoj, obećavajući im razne pogodnosti. Za tu priliku su dobili uniforme sa amblemima šahovnice na grudima, koje su morali da obuku. Taj događaj je sniman i za televiziju.

 

Svakodnevno su vršene prozivke onih koji su odvođeni na saslušanja u kasarnu HVO. Dok su čekali, bili su smeštani u garaže. U garažama su bili primoravani da pevaju ustaške pesme, a stražari su ih tukli pendrecima i nogama. Terali su ih da šamaraju jedan drugoga. Iz garaže su odvođeni na ispitivanja na drugom spratu.

 

Na ovim ispitivanjima su ostajali po 8 do 10 sati. Većina je bila i po više puta ispitivana. Svedoka su ispitivali dva puta, nakon čega je bio vraćen u sportsku dvoranu.

 

Svedok je iz sportske dvorane odveden u istražni zatvor, gde je bio primoran da popunjava anketni list na kome je pored ostalog morao da odgovori i na pitanje "Da li volite Hrvatsku?". Iz istražnog zatvora su pojedinačno odvođeni kod sudije. Međutim, svedok nije dobio nikakvu odluku - rešenje o pritvoru ili o sprovođenju istrage.

 

U logor u sportskoj dvorani u Bjelovaru dovedena je i grupa zatvorenika iz Varaždina. Većina je bila pretučena i imala je vidne telesne povrede - polomljene ruke, noge, povrede glave, a jedan je donet u ćebetu.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pervan Darko, aktivni oficir HV, komandant logora.

 

 

 

DOKAZ: 628/95-4

 

 

 

 

 

IV-176

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Bjelovar, logor u školi, maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je posle boravka u zatvoru u Novoj Gradiški pušten na slobodu. Međutim, nakon povratka u Okučane ponovo su ga zatvorili i odveli u Bjelovar, u logor u jednoj školi. Zatvorenici su bili smešteni u učionice i sportsku dvoranu.

 

Svedok je tri puta izvođen na ispitivanja. Tom prilikom su ga maltretirali i tukli. Udarali su ga pendrecima i nogama. Naređivali su mu da stane do zida, da se uzdigne na nožne prste, a ispod peta bi mu stavili eksere sa vrhom okrenutim prema petama. U tom položaju je morao da stoji 45 minuta, s tim što mu je bilo zabranjeno da se naslanja na zid. Zbog nepodnošljivog položaja u kome se nalazio, povremeno je bio primoran da se nasloni na eksere, što je izazivalo strahovit bol.

 

Posebno su ih tukli kada su odlazili u klozet. Terali bi ih da u klozetu ližu pločice. Tukli su ih i u učionicama u kojima su bili smešteni. Vojnici bi povremeno ulazili u učionice i batinali sve po redu. Tako su K. iz Podravske Slatine slomili jednu nogu i obe ruke.

 

M. D. je sav pretučen doveden iz zatvora u Varaždinu: stomak mu je bio sav otekao i modar. Njega su nastavili da tuku i u Bjelovaru.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pervan Darko, aktivni oficir HV, komandant logora i osoblje logora.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-2

 

 

 

 

 

IV-177

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Varaždin, logor u sportskoj dvorani, maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je nakon zarobljavanja doveden u logor u sportskoj dvorani u Varaždinu. U toj dvorani je, po njegovoj proceni, bilo preko 600 zarobljenika.

 

Po dolasku su ih odveli na kupanje tokom koga su ih policajci udarali rukama i nogama.

 

U dvorani su morali da sede na podu sa rukama na leđima i glavom pognutom prema kolenima.

 

Istog dana su počeli da ih izvode na ispitivanja koja su obavljana u svlačionicama. Jedan broj zarobljenika je odvođen u grad radi ispitivanja. Zarobljenike su i tom prilikom tukli i maltretirali. Mnogima su nanete povrede, kao što je slučaj sa M. V, B. S, M. S. i L. G, koji se nije vratio sa jednog od ispitivanja. Svedok ne zna šta se desilo s njim.

 

Tukli su ih i kada su odlazili u klozet. Zbog toga su izbegavali da odlaze u klozet, tako da neki nisu vršili nuždu i po pet dana.

 

U dvorani su ih maltretirali, stalno su bile nekakve prozivke, terali su ih da pevaju ustaške pesme. Svedok navodi da za sve vreme svog boravka u ovoj dvorani nije mogao da spava.

 

Pre dolaska stranih delegacija u dvoranu, deljene su im cigarete, čaj i voda, a po njihovom odlasku im je sve to oduzimano.

 

Svedok je vođen na ispitivanje u grad, koliko zna, u zgradu MUP-a gde je morao da ispunjava upitnik sa pitanjima o tome kojim jedinicama je pripadao od 1991. do 1995. godine, koje su naoružanje imali, odakle su ga dobijali, ko je komandovao jedinicama, itd.

 

Svedok je iz ovog logora prebačen u Gavrince, gde je posredstvom UNHCR-a uspeo da se prebaci na teritoriju Republike Srpske.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici MUP-a Hrvatske.

 

 

 

DOKAZ: 628/95-5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-178

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Pakrac, po četkom maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je nakon zarobljavanja odveden sa grupom zarobljenika u Pakrac i smešten u zgradu policije, gde su odmah po čeli da ga ispituju. Pri tom su ga tako jako tukli čizmama i pesnicama da je od tih udaraca pao u nesvest. Kada je došao svesti video je da se nalazi u ćeliji. Policajci su ga i ovde tukli, i to tako što su pojedinačno ulazili u ćeliju i bez ikakvog razloga ga tukli kako je ko hteo.

 

Narednog dana, 3. maja, odveli su ga u prostorije jedne srednje škole u kojoj je bili smeštena Vojna policija. U toj zgradi je takođe bio ispitivan. Za vreme ispitivanja su ga takođe tukli nogama i šakama. Ovde je zatekao zarobljenika S. koga su takođe tukli.

 

Obojicu su posle ispitivanja izveli u dvorište škole i iživljavali se na njima na razne načine: terali su ih da pasu travu u dvorištu, pri čemu su ih gazili, primoravali su ih da kupe pikavce od cigareta, da skaču i hvataju muve u letu, pri čemu su morali glasno da govore "Ja hvatam muvu" i dr.

 

Policija je za vreme boravka svedoka u Pakracu dovela televizijsku ekipu koja je snimala njegovo saslušanje, pri čemu je morao da daje onakve odgovore kakve su policajci tražili od njega. Pri tom je morao da zapali i cigaretu pred kamerom, čime je htelo da se pokaže kako je odnos prema njemu bio korektan. To ispitivanje je emitovano preko televizije u Hrvatskoj.

 

U ovu školu dovedeno je 20 zarobljenika iz okoline Pakraca, koje su stražari tukli celu noć.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Končar Milan, zapovednik u HV,

 

2. Ivkanec Nikola, zapovednik u policiji.

 

 

 

DOKAZ: 654/95-7

 

 

 

 

 

 

 

IV-179

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Slavonska Po žega, logor u ženskom zatvoru, početkom maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Zarobljene srpske vojnike su posle smeštanja u ovaj logor tukli i maltretirali. Posebno su ih tukli kada su se vra ćali sa ispitivanja, u hodniku, tako da su u ćeliju ulazili isprebijani. Stražari su ulazili i u ćelije, koje su bile ograđene čeličnim rešetkama, i tukli ih. Takav postupak je bio svakodnevan.

 

Noću im nisu dozvoljavali da spavaju, već su im naređivali da prave sklekove do besvesti, da pevaju ustaške pesme i drugo.

 

Svedok je zajedno sa još 26 zarobljenika prebačen u Vojno- istražni zatvor Remetinac u Zagrebu, gde su nastavili da ga ispituju.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici MUP-a Hrvatske.

 

 

 

DOKAZ: 654/95-7

 

 

 

IV-180

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Nova Gradiška, logor u sportskoj dvorani, 2-9. maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Hrvatski vojnici su 2. maja pokupili Srbe koje su zatekli u Okučanima i autobusima ih odvezli u Novu Gradišku. Smestili su ih u sportsku dvoranu. U njoj su bili pomešani muškarci i žene, a bilo je i puno male dece.

 

Svedokinja ne ume da proceni koliko je Srba bilo u toj dvorani, ali kaže da je ona bila puna.

 

Tog dana im nisu dali ništa od hrane.

 

Svakodnevno su ih vodili na ispitivanja, izjutra i uveče.

 

Svedokinja nije bila tučena, ali je videla kada su sa ispitivanja vraćali njene poznanice sa povredama. Navodi imena njih četiri.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici MUP-a Hrvatske i Hrvatske vojske.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-6

 

 

 

 

 

IV-181

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Varaždin, logor u sportskoj dvorani, maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je zarobljen 2. maja 1995. godine oko 15.00 časova u Garišnici. Zatekao se u blizini stanice milicije kada su naišla tri vojna transportera sa oznakom UNPROFOR-a. U ubeđenju da se u njima nalaze pripadnici UNPROFOR-a, on i prisutni nisu reagovali. Iz transportera su iskočili pripadnici hrvatskih oružanih snaga spremnih za dejstvo. Za njima je stiglo oko još hiljadu pripadnika hrvatske policije i oružanih snaga. Tom prilikom je po proceni svedoka, zarobljeno oko 6.000.

 

Zarobljenici su odvedeni u logore u Varaždin, Bjelovar, Daruvar, Slavonsku Požegu, Kutinu i Zagreb.

 

Svedok je 3. maja oko 04.30 časova odveden zajedno sa oko 600 zarobljenika u Varaždin, gde je bio smešten u logor u sportskoj dvorani.

 

Svedok navodi:

 

"... Kada smo stigli u ovu dvoranu, naređeno nam je da sednemo na pod, stavimo ruke na leđa i glavu pognemo prema kolenima. Tako su nas držali sve do 09.00 sati, kada su nas odveli na tuširanje hladnom vodom.

 

Kada bi stražari u dvorani primetili da neko od nas podiže glavu dok sedimo u tom položaju, odvodili bi ga u klozet na batinanje. Ja sam nekoliko puta odvođen iz dvorane u klozet na batinanje.

 

Ispitivanje je vršeno u hodniku, a kad bi ispitivači ocenili da neko od nas daje lažne podatke odvodili bi nas u klozet i tukli. Ova ispitivanja su vršena nekoliko puta dnevno sa svakim od nas, a ja sam tako ispitivan u hodniku tri puta. Prva ispitivanja vršena su u hodniku, a ostala u prostorijama na spratu. Ja sam tučen prilikom ispitivanja, kojom prilikom sam od udaraca čizmama dobio teške povrede u predelu rebara, a prednji gornji zubi su mu izbijeni.

 

Od 5. maja, pojedini zarobljenici su posle ispitivanja odvođeni u zatvore u Bjelovaru i Zagrebu. Koliko je meni poznato, zarobljenici koji su odvođeni u Zagreb nisu puštani na slobodu i o njima se od tada više ništa ne zna.

 

Predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta posetili su nas tek 20. maja 1995. godine, kada su nas registrovali i dali nam legitimacije MKCK-a.

 

Neke zarobljenike su pre te posete iz ovog logora izveli u drugi logor i oni nisu prijavljeni predstavnicima MKCK-a.

 

Kada sam ja odveden iz Varaždina, tamo u logoru je ostalo još oko 200 zarobljenika.

 

Ja sam u Varaždinu video ljude kojima su bile slomljene ruke, noge, imali su teške povrede glave i drugih delova tela, kao što je bio slučaj sa L. M. za koga mi nije poznato gde se sada nalazi..."

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici MUP-a Hrvatske i Hrvatske vojske.

 

 

 

DOKAZ: 628/95-8

 

 

 

IV-182

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Orašje, logor u Srednjoškolskom centru, oktobar-novembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedokinja je za vreme boravka u ovom logoru bila svakodnevno tučena kao i drugi zatvoreni Srbi. Tukli su je palicama po nogama i rukama. Takođe su je vezali za nogu i jednu ruku pa su je tako vešali. Tukli su je pesnicama po svim delovima tela, dok joj nisu izbili 7 zuba u donjoj vilici. Stavljali su joj cev pištolja u usta, a stavljali su joj u usta i bombu.

 

Hrvatski vojnici su joj mokrili u usta i terali je da guta mokraću.

 

Ležali su na golom podu, bez prostirke i bez pokrivača.

 

Svedokinju nisu silovali u ovom logoru, ali su je terali na protivprirodni blud, pa je morala hrvatske vojnike da zadovoljava na taj način što su joj stavljali ud u usta.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Vicentić Pero, "Pera Konj", zapovednik Vojne policije Oraške brigade HVO,

 

2. Damir Kljaić, "Dama".

 

 

 

DOKAZ: 584/94-17.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-183

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Odžak, logor u fabrici "Strolit", maj - jun 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Nakon dovo ženja u ovaj logor svedok se osećao veoma loše, jer su ga prethodno pretukli. Kada je zatražio lekarsku pomoć, saopštili su mu da se Srbima takva pomoć ne pruža i da će tu da umre.

 

Nakon toga je došao Tomić sa još šest vojnika HVO, pozvao svedoka i opsovao mu majku srpsku. Rekao je da mora da govori istinu jer će u protivnom biti prebijen. Kako je svedok poznavao od ranije Tomića, mislio je da će ga on zaštititi, pa mu je rekao da nema šta da priča, na šta je Tomić naredio vojnicima da počnu da ga udaraju. Tukli su ga nogama i rukama po raznim delovima tela sve dok nije izgubio svest. Posle toga je Tomić naredio stražarima da svedoka odvedu, rekavši im da je to najveći četnik koji je klao hrvatske i muslimanske žene i decu, iako to nije bilo istina. Rekao je da će ponovo da dođe za 15 dana da vidi šta su učinili s njim.

 

Kada se posle 15 dana Tomić opet pojavio, ponovo je naredio vojnicima da ga udaraju, pa su svedoka tukli sve dok nije izgubio svest.

 

Svedok je u ovom logoru ostao 40 dana i za to vreme su ga hrvatski vojnici svakodnevno tri puta izvodili na tuču. Tukli su ga nogama i rukama, držalicama, kundacima od oružja, palicama i raznim drugim sredstvima.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Tomić Pero, iz Slavonskog Broda.

 

 

 

DOKAZ: 584/94-26.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-184

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Osijek, juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je bio uhapšen u Donjem Miholjcu i priveden u Crvenu kasarnu u Osijeku, gde je ostao u zatvoru mesec dana.

 

Prilikom hapšenja, oduzeto mu je 1.000 DEM, zlatni lan čić i ručni sat, što mu nikada nije vraćeno.

 

Svedoka su svakodnevno saslušavali i tukli palicama po raznim delovima tela. Tražili od njega da prizna da je četnik.

 

Ne mogavši da izdrži, pokušao je da se obesi, ali u tome nije uspeo jer mu je pukao kanap.

 

Po izlasku iz logora, lečen je u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu zbog psihičkih posledica.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Glavaš Branimir.

 

 

 

DOKAZ: Svedok pod brojem 584/94-25.

 

 

 

 

 

 

 

IV-185

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Slavonski Brod, logor u kuglani u kafani "Kod Bardaka", juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U ovom logoru su bili zatvoreni Srbi iz Hrvatske, koje svedok nije poznaao, ali je video da su po povratku sa saslušanja bili ote čeni i u krvi.

 

Jedne večeri je došao Cindrić koji je bio u uniformi policajca HVO i odveo ga u prostoriju u kojoj je bio sto na kome je bilo puno hrane i pića i tada mu je saopštio: "Ovde ćeš raditi sve što ti se pokaže sa suprotne strane", a onda su uključili dve kamere koje su snimale.

 

Svedok navodi da je tada prvi put video sebe kako loše izgleda: imao je ogromnu bradu i dugu kosu, jer mu nisu dozvoljavali da se brije u logorima u kojima je prethodno boravio. Obukli su mu kožuh, stavili veliku šubaru sa kokardom na glavu, obuli mu srbijanske opanke, duge čarape i potom pustili srpsku muziku. Tada mu je Cindrić pokazao da treba da ustane i da igra, pa je svedok to morao da učini, a kada mu je pokazao da pije iz flaše u kojoj je bila voda i to je morao da čini.

 

Neposredno posle toga došla je neka žena za koju misli da je bila Nada Alisa sa zagrebačke televizije i dala mu je tekst koji je trebalo da izgovori, a u kome je pisalo da je četnički vojvoda, da je silovao hrvatske i muslimanske devojke mlađe od 13 godina, da im je sekao dojke i da je klao hrvatsku i muslimansku decu.

 

Svedok je rekao da to ne može da izgovori, i tada ga je Cindrić udario nekim teškim predmetom po vratu.

 

I posle ovoga su nastavili ga muče: vezali su ga za noge i vešali. Svedok ne zna koliko dugo je bio obešen, jer je izgubio svest.

 

Davali su mu elektro-šokove tako što su ga u predelu grudnog koša polili vodom i stavljali neke predmete u vidu četki na koje je bila priključena elektroda, što je kod njega izazivalo strahovite bolove i krvarenje iz nosa i usta.

 

Kanapom su mu vezivali polni organ i dok je držao ruke podignute u vis tukli ga sve dok se ne bi onesvestio. Pre toga su mu pretili da će mu, ukoliko padne, odseći polni organ ili da će ga pri padu sam sebi iščupati.

 

Svedok je u ovom logoru u kuglani bio u prostoriji u podrumu i spavao je na golom betonu bez ikakve prostirke i pokrivača.

 

Jednog dana svedoka su odveli sa grupom uhapšenih Srba u drugu prostoriju, naredili mu da otvori usta, izvukli mu jezik napolje i kada su ga osušili krpom, stavljali su mu upaljene cigarete na jezik, preteći mu da će biti likvidiran ako kaže bilo šta o tome. To isto su uradili i drugima koji su bili u toj grupi.

 

Iz te prostorije su ih odveli u susednu prostoriju gde su ih postavili za sto koji je bio pun hrane i pića, pa su doveli predstavnike neke međunarodne organizacije. Svedok nije mogao ništa da jede zbog rana na jeziku, a Cindrić je objašnjavao tim predstavnicima da je svedok veliki četnik i da čak neće da jede hranu koja se nalazila na tom stolu.

 

Svedok je četiri puta izvođen iz ovog logora na razmenu u Gradišku, ali nije bio razmenjen.

 

Jedne večeri, nekoliko dana pre razmene, izvodili su zatvorene Srbe u prostoriju u kojoj su hrvatski vojnici jeli i pili i veselili se uz muziku na harmonici. Tu su svedoku i još jednoj grupi Srba, koje su doveli, naredili da se skinu goli i da stanu jedan naspram drugog, pa su morali da uzmu naizmeni čno jedan drugom ud u usta.

 

Svedok navodi da je ovo bilo naređeno i ocu i sinu, čija imena navodi, tako da su morali da zadovoljavaju jedan drugoga na protivprirodni način.

 

Svedok je prilikom hapšenja imao 100 kg, a kada je razmenjen imao je samo 61 kg.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Cindrić, zvani "Cindra" i drugi pripadnici policije HVO

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka i lekarska dokumentacija (D-6) koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-18.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-186

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, jula 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Jedne ve čeri je u prostoriju u kojoj se nalazio svedok ušao Kljajić koji ga je udarao nogama, psovao mu majku četničku, a onda je rekao: "Sad ću da te zakoljem".

 

Naredio mu je da se skine go do pojasa, a potom da legne na stomak, pa kada je svedok već bio ubeđen da će ga zaklati, Kljajić mu je vrhom noža na leđima zasekao krst i četiri slova "S".

 

Kada mu je Kljajić ponovo opsovao majku, svedok mu je to uzvratio, jer je, kako objašnjava, bio ubeđen da će ga ovaj ubiti, što je svedok s obzirom na svakodnevne tuče i maltretiranja, u stvari, i želeo jer bi mu na taj način bile prekraćene sve muke.

 

Kljajić je otišao ostaviviši ga za kratko samog i kada se posle izvesnog vremena vratio u ruci je nosio veliki pištolj, govoreći da će njime da ga ubije.

 

Međutim, on ga je tada samo pretukao.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Kljajić Blažan, pripadnik HVO.

 

lockquote>

 

 

DOKAZ: 584/94-28.

 

 

 

 

 

 

 

IV-187

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), zatvor u zgradi opštine, 30. mart - 03. april 1992. godine

 

KRATAK OPIS: Svedoka, koji je star 45 godina, uhapsili su zajedno pripadnici HVO i "Zelenih beretki" u stanu i odveli ga u zgradu opštine Brod, gde su ga zatvorili u sobu br. 31.

 

Prilikom hapšenja su mu oduzeli novo putni čko vozilo marke "Lada", ključeve od kuće i ušteđevinu od 2.000 DEM.

 

Nakon privođenja u zgradu opštine, počeli su da ga saslušavaju ispitujući ga gde se nalazi srpska vojska i koliko je ima i ne prihvatajući njegova objašnjenja da on o tome nema podatke. Zbog toga mu je Josip gasio cigaretu na spoljnim delovima šake desne i leve ruke od čega su mu ostali vidni ožiljci. Potom ga je cigaretom opekao u predelu desne slepoočnice, a onda su mu ucrtali simbol ustaša slovo "U" na čelu i udarali su ga nogama, rukama i delovima od slomljene stolice. Od tih udaraca bio je sav u krvi i gubio je svest.

 

Ovakva tortura se ponavljala svakih šest časova, kada bi dolazili u prostoriju u kojoj je bio zatvoren i nemilosrdno ga tukli. Oldobašić ga je naterao da se skine go, pa ga je tukao ražnjem koji je služio za pečenje jagnjadi. Omerović ga je hvatao za glavu i udarao ga, sve dok se ne bi onesvestio, o čeličnu kasu koja se nalazila u toj prostoriji,.

 

Josip mu je, takođe, nožem odsekao brkove i naterao ga da ih pojede.

 

Takav "tretman" trajao je četiri dana i četiri noći i ponavljao se svakih šest časova.

 

Tom prilikom je zadobio prelom desne potkolenice, prelom rebara sa leve i desne strane i oštećenje kičme.

 

Pripadnici HVO su ga 03. aprila odveli u Sarajevsku ulicu u blizini fudbalskog stadiona i naterali ga da se popne na terasu na prvom spratu delimično srušene kuće Gligora Benaka i da odatle poziva srpsku vojsku, koja se nalazila u blizini, i da ih zamoli da ne pucaju.

 

Svedok je dva puta pozivao srpsku vojsku, ali se niko nije javio. Kada je treći put pokušao da je zove, hrvatski vojnici su ispalili rafal prema njemu, pa su ga pogodili u predelu prepone leve noge. Svedok je tada skočio sa terase i uspeo je da prebegne na srpsku teritoriju.

 

Nakon toga je prebačen u bolnicu u Doboju gde je bio duže vreme na lečenju.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Štuc Anto, zvani "Britva", iz naselja Tulek u Brodu,

 

2. Omerović Nedžad, pripadnik "Zelenih beretki",

 

3. Kljajić Blažan, pripadnik HVO,

 

4. Oldobašić Dedo, pripadnik HVO,

 

5. Josip, pripadnik HVO,

 

6.Oldobašić Dedo, zvani "Kvaka", koji je do rata bio zaposlen u fabrici čarapa u Brodu.

 

 

 

DOKAZ: 584/94-29.

 

 

 

IV-188

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, 18-26. avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pošto je bila uhapšena, svedokinja, koja je u to vreme bila stara 65 godina, smeštena je u prostoriju sa još četiri starije i tri mlađe žene.

 

Odmah posle smeštaja u tu prostoriju ušao je jedan hrvatski vojnik i izveo je tri mlađe žene iz te prostorije. Kada su se vratile pričale su da su bile silovane.

 

Jedan hrvatski vojnik je u prisustvu ove svedokinje zahtevao od žene iz sela Polja, čiji je identitet poznat Komitetu, da se skine. Kada je ona rekla da ima menstruaciju, on ju je, u prisustvu svedokinje, naterao da ga zadovoljavi na taj način što joj je stavio ud u usta.

 

Za vreme boravka u ovom logoru, hranu su dobijali svaki drugi-treći dan: po malo parče hleba i malo kuvane hrane, a hrvatski vojnici su govorili: "Vi ste stare, vama i ne treba hrana".

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Jocić Lukica, upravnik logora

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-30.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-189

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, 7. jul - 19. avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedokinja, koja je preko 50 godina stara, uhapšena je u Brodu sa svojim suprugom, pa su zajedno odvedeni u logor na stadionu gde su ih razdvojili. Svedokinju su zatvorili u prostoriju u kojoj je bilo još 12 žena, a muža u prostoriju sa muškarcima.

 

Svedokinja navodi imena 9 žena sa kojima je bila u istoj prostoriji u kojoj su spavale u 5-6 kreveta. U tu prostoriju su dolazili hrvatski vojnici i naređivali im da se skinu gole, pa su ih sve silovali. To su činili u prisustvu ostalih žena, s tim što su ih prethodno tukli i pretili im da će ih pobiti ukoliko se budu branile.

 

Ponekad su ih odvodili u druge prostorije u kojima su bile spavaonice za hrvatske vojnike, pa su ih i tamo silovali.

 

Mlađe žene su odvodili i na prvu borbenu liniju i kada su se one vraćale pričale su da ih je tamo silovalo po 6 do 10 vojnika. Te žene su, prema iskazu svedokinje, veoma grozno izgledale kada su se vraćale, jer su ih pored silovanja još i tukli.

 

Svedokinja navodi da ne može da precizira koliko ju je hrvatskih vojnika silovalo, ali da se u svakom slučaju radilo o velikom broju. Izvodili su je u prostoriju u kojoj bi čekalo i po deset vojnika, a onda bi je prvih pet silovalo, a ostali bi joj stavljali ud u usta i na taj način se zadovoljavali. Pored toga, stavljali su joj i cev od pištolja u vaginu. Iživljavali su se i na druge načine i pri tome su joj psovali majku i nazivali je četnikom.

 

U noćnim časovima čuli su se krici i jauci iz odeljenja u kome su bili muškarci, a čuli su se i pucnji. Videla je više puta da su muškarce izvodili potpuno gole i tukli ih do besvesti.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Štuc Anto, zvani "Britva" iz Dervente,

 

2. Lepan Drago, i drugi vojnici.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pod brojem 584/94-31.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-190

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, septembra 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedokinja, koja je stara 38 godina, uhapšena je u Brodu zajedno sa mužem i odvedena u logor na gradskom stadionu u Brodu.

 

Zatvorili su je u prostoriju za žene u kojoj je bilo još 6 žena.

 

Odmah posle smeštanja u ovu prostoriju, počeli su da dolaze hrvatski vojnici koji su svedokinju i druge žene, sa kojima je bila smeštena, silovali. Svi su bili u uniformama HVO. Pre toga su im najčešće upućivali pretnje da će ih ubiti ili zaklati i udarali ih pesnicama po raznim delovima tela.

 

Pored toga, svedokinju su vodili na prvu borbenu liniju gde su je silovali muslimanski i hrvatski vojnici koji su bili na borbenoj liniji. Posle toga bi ih vraćali u logor. Blažević ju je vodio na položaj.

 

Svedokinja se seća da ju je jedne večeri silovalo deset hrvatskih vojnika.

 

Pored toga, prisiljavali su je na protivprirodni blud, tako što su joj stavljali ud u usta.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Jozić Lukica, iz Koraća kod Broda, upravnik logora na stadionu,

 

2. Glavić Ivica, iz Sijekovca kod Broda,

 

3. Slabić Taib, musliman iz Broda,

 

4. Čabraić Drago, iz Novog Sela,

 

5. Blažević Ivica, zvani "Čedo", iz Novog Sela kod Bosanskog Broda,

 

6. Mlivić Kadrija, musliman iz Sijekovca,

 

7. Jurica, zvani "Magaš", iz Broda,

 

8. Lepan Drago, iz Broda,

 

9. Lepan Tadija, iz Broda,

 

10. Antolović Adam, koji su svi silovali svedokinju.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-32.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-191

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u Srednjoškolskom centru, kraj septembra 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Za vreme boravka svedokinje u ovom logoru, dva srpska zatvorenika uspela su da pobegnu. Posle toga su hrvatski vojnici naredili svim muškarcima da se skinu potpuno goli, pa su ih tukli nogama, rukama i palicama, sve dok se većina nije onesvestila.

 

Posle toga su im vezali noge konopcem i tako ih vešali. Tako obešeni za noge visili su po nekoliko časova, a neki i celu noć.

 

Pri tome su ih udarali svim raspoloživim sredstvima.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Jozić Lukica, upravnik logora.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-32.

 

 

 

 

 

 

 

IV-192

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor na gradskom stadionu, kraj juna - kraj avgusta 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedokinja, koja je u vreme pritvaranja bila stara 64 godine, dovedena je iz Broda, gde je živela sa svojom porodicom koju su sačinjavali dva punoletna sina i ćerka.

 

Smeštena je u prostoriju u kojoj je bilo još desetak žena. Odmah su je odveli u jednu podrumsku prostoriju u kojoj joj je hrvatski vojnik, pošto ju je pitao gde joj se nalaze sinovi, naredio da skine naočari i počeo da je udara po glavi. Od tih udaraca joj je oštećen sluh. Udarao je sve dok nije izgubila svest. Posle toga je vraćena u zajedničku prostoriju.

 

Hrvatski vojnici su u prostoriji u kojoj se svedokinja nalazila vršili silovanje svih žena iz te prostorije. Često su upadali noću u tu prostoriju i naređujući im da se sve skinu gole, silovali ih. Nju kao stariju, naterali bi da ih zadovoljava na taj način što bi joj stavljali ud u usta i na taj način se iživljavali.

 

Silovanje je vršeno u prisustvu svih žena u toj prostoriji, a ponekad bi ih izvodili i van prostorije i tamo ih silovali. Kada bi se te žene vratile, pričale su da ih je silovalo i po sedam hrvatskih vojnika.

 

Zatvorene žene su bile ponižavane i maltretirane svakodnevno. Pored toga, tukli su ih, psovali im majku srpsku i majku četničku i govorili da će ih poslati Savom za Beograd, a pretili su da će ih pobiti i da im nema života u hrvatskoj državi, iako Bosanski Brod nikada nije bio u sastavu hrvatske države.

 

Kada je dolazila delegacije Međunarodnog Crvenog krsta, žene iz ove prostorije krili su tako što su ih odvodili u Bosanski Brod u kajakaški klub, govoreći da njihove prostorije treba da dezinfikuju.

 

Svedokinja je oslabila 20 kg zbog loše ishrane u logoru.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Vrbanjac Indira, koja je bila upravnik ženskog dela logora na gradskom stadionu u Brodu i koja je prisustvovala silovanjima ili je, pak, dovodila hrvatske vojnike koji su u njenom prisustvu vršili silovanja.

 

 

 

DOKAZ: 584/94-33.

 

 

 

 

 

 

 

IV-193

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u magacinu Robne ku će "Beograd", početkom jula 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedoku i još četvorici Srba zatvorenih u ovom logoru je 05. jula oko 13.00 časova naređeno da izađu u dvorište.

 

Prozvao ih je Hamzić. Kada je svedok izašao, počeli su da ih tuku nogama i rukama, kao i bezbol palicama po raznim delovima tela.

 

Svedok je od tih udaraca izgubio svest, a kada je počeo da se podiže Miloš ga je udario nogom u predelu kolena leve noge i tom prilikom polomio mu je zglob kolena leve noge.

 

Posle ovih udaraca nije mogao da se kreće, pa su ga stavili u gepek nekog vozila i povezli, preteći mu usput da će ga ubiti.

 

Svedok nije znao da će doći do razmene.

 

Odveli su ga na razmenu u Dragalić kod Gradiške.

 

Posle razmene je odveden u bolnicu u Prnjavoru gde mu je ukazana prva pomoć, a nakon toga je prevezen u bolnicu u Banja Luci na Odeljenje ortopedije gde je zadržan od 05. do 23. jula 1992. godine. Posle toga se lečio do decembra 1992. godine i imao je više operacija noge i u predelu glave.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Hamzić Nihad, zvani "Fric", iz Dervente,

 

2. Brico Jozo,

 

3. Miloš Marko.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka i medicinske dokumentacije koji se nalaze u Komitetu pod brojem 412/94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-194

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Osijek, druga polovina januara 1992. godine

 

KRATAK OPIS: Pošto je bio zarobljen kao pripadnik JNA, svedok je bio zatvoren u zgradi MUP-a u Osijeku.

 

Zarobljenog svedoka i druge Srbe - vojnike izvodili su iz zatvora i vodili ih po Osijeku. Za to vreme su ih šutirali i udarali kundacima. Kada bi naišli na civile koji su stajali u nekom, na primer, redu za hleb, tada su ih gurali pred njih i podsticali da ih udaraju i šutiraju.

 

Dok su ih vodili kroz grad, morali su na sav glas da govore da su bili u prvim redovima četničke vojske, da su ubijali i klali nedužne ljude, da su silovali decu i da su palili kuće.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Filipović, pripadnik MUP-a u Osijeku i dr.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka i drugi dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 622/94.

 

 

 

 

 

 

 

IV-195

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor Čelebići kod Konjica, krajem maja 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pošto se predao u Donjem selu kod Konjica, svedok je 25. maja 1992. godine odveden u logor u Čelebićima. Odmah po dovođenju, stražar koji je uzeo podatke od njega i od još četvorice zarobljenika, postrojio ih je uz zid i naredio im da okrenu lice prema zidu i da sa podugnutim rukama stoje i da se ne mrdaju. U tom položaju su proveli punih šest časova.

 

Sledećeg dana je odveden na saslušanje kod Alikadić "Bate", koji ga je ispitivao ko je ubio dva njihova vojnika u Donjem selu, ali kako nije znao da mu odgovori, on je dograbio flašu i njom udario svedoka po glavi. Potom mu je gurnuo cev pištolja u oko i govorio da će ga ubiti i baciti psima da ga rastrgnu.

 

Ponovo je postavio pitanje ko je ubio mislimanske vojnike i nezadovoljan odgovorom, uzeo je drugu pivsku flašu i njom udario svedoka po glavi.

 

Potom je svedoku o glavu razbio još 20 pivskih flaša.

 

Posle toga mu je naredio da klekne, pa ga je u tom položaju udario nogom u glavu još 25-30 puta.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Alikadić "Bato", sin Himze,

 

2. Mucić Zdravko zvani "Pavao", upravnik logora Čelebići

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik svedoka 354/95.

 

 

 

 

 

IV-196

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Vitez, 1992. godina.

 

KRATAK OPIS: Srpsko stanovništvo u Vitezu je činilo manjinu.

 

Hrvati i muslimani su još pre izbijanja rata organizovali skupove u Vitezu na kojima su govorili da su u Hrvatskoj Hrvati ugroženi od strane Srba, da su Srbi najveći zlikovci, da ih treba poubijati i proterati. Tim skupovima prisustvovali su i ljudi koje su dovodili iz Hercegovine i drugih krajeva i oni su tražili da im se podeli oružje i da se ubijaju Srbi. Pravili su lutke na kojim su bila napisana imena Slobodana Miloševića, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, pa su te lutke javno spaljivali u centru Viteza ispred pošte.

 

Hrvatski i muslimanski vojnici počeli su i da upadaju u srpske kuće i stanove, da ih pretresaju i da oduzimaju sve što bi im se dopalo. Pri tome su tukli sve prisutne Srbe i zabranjivali im da se kreću po gradu, a ako se nađu na ulici da ne smeju da razgovaraju.

 

Upadali su u kafiće čiji su vlasnici bili Srbi i odnosili sve što bi im se svidelo, a nakon toga bi ih zatvarali.

 

U aprilu 1992. godine otpočela je hajka na Srbe u Vitezu. Počeli su da hapse uglednije Srbe i da ih odvode u nepoznatom pravcu. Mnogi su nestali i o njima se ništa ne zna.

 

U stan saslušanog svedoka su 09. juna bez zvonjenja ili lupanja provalili Vlado Ramljak i još trojica Hrvata u crnim uniformama sa velikim slovom "U" na kapama, kakve su za vreme II svetskog rata nosile ustaše koje su na teritoriji NDH sprovodile genocid nad Srbima. Odmah su svedoku stavili lisice na ruke, izvršili pretres, a nakon toga mu krpom zavezali oči i stavili ga u vozilo.

 

Odveli su ga u podrum neke kuće u naselju Kruščica gde su ga držali zatvorenog devet dana.

 

Stalno su ga tukli po stomaku, grudima i po glavi. Tako su mu izbili 10 zuba i polomili 5-6 rebara sa leve i desne strane.

 

Za to vreme nisu mu davali ništa od hrane, niti su mu davali vodu. Stalno su mu psovali majku srpsku i četničku, govorili da će biti ubijen, da za njega više nema života. Lisice na rukama su mu bile sve vreme čvrsto vezane i zasekle su mu ruke do kosti.

 

Dok su ga tukli, svedoku su puštali traku sa snimljenim glasovima njegove supruge i deteta na kojima su emitovani njihovi krici i razgovor sa njima, na osnovu čega se dalo zaključiti da su ih mučili.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Šantić Ivica, inženjer,

 

2. Valenta Anto, inženjer,

 

3. Skopljak Pero, bivši hrvatski sveštenik, sva trojica aktivisti HDZ u Vitezu,

 

4. Marelja Marinko,

 

5. Kraljević Darko,

 

6. Delić Ljuban,

 

7. Garić Ivo,

 

8. Korovija Nikola,

 

9. Ramljak Vlado, bivši milicionar iz sela Gornja Večerinka kod Viteza.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-20.

 

 

 

IV-197

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor u hotelskom kompleksu Tisovac kod Busova če, jun-jul 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U ovom hotelskom kompleksu se nalazio glavni sto žer ustaške komande i u njemu je u malim prostorijama bio zatvor za Srbe.

 

Zatvorene Srbe su teško zlostavljali i tukli. Na ustaški pozdrav "Za dom", morali su da odgovaraju "Spremni".

 

Saslušani svedok nije bio zlostavljan s obzirom na to da je zbog prethodne torture bio u teškom zdravstvenom stanju i potpuno nepokretan.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Policajac "Zoka".

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-20.

 

 

 

 

 

IV-198

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Jajce, zatvor u zgradi SUP-a, jul - septembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedoka su posle zatvaranja smestili u samicu sa betonskim podom, koja je bila bez ikakvog nameštaja.

 

Dok je bio u samici, stražari su ga svake noći tukli po nekoliko puta.

 

Pretili su mu da će dovesti "Filku", specijalistu za slučajeve kao što je njegov, pa se to i dogodilo jedne noći kada je ona došla i postavila ga uz drvena vrata ćelije i počela da baca bajonete sa automatskih pušaka u njegovom pravcu, zabadajući ih pored njegovog tela, kao što se radi u cirkusu.

 

Posle toga mu je iscepala košulju, pa je po njegovom telu gasila cigarete i tako mu napravila desetak plikova.

 

Bajonetom mu je napravila posekotinu po nosu.

 

"Filka" je dolazila još desetak puta i tukla svedoka.

 

Kada je svedok bio prebačen u skupnu sobu, jedne noći je u tu sobu upalo 4-5 pijanih vojnika HVO koji su došli sa fronta, pa su počeli sve da ih tuku. Vojnici su bili premazani maskirnim bojama po licu.Svi zatvoreni Srbi su bili obliveni krvlju. Naterali su ih da ližu svoju krv sa betonskog poda, ne dozvoljavajući im pri tom da podižu glave. Kada je u jednom momentu svedok podigao glavu, udaren je po desnoj ruci tako da mu je kost naprsla na tri mesta.

 

 

 

Pored toga, izvodili su ih i pojedinačno na hodnik i tu ih tukli.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Enes, komandir HOS-a iz Zavidovi ća, star oko 30 godina, visok oko 180 cm,

 

2. "Filka", stara oko 23-25 godina, visoka 165 cm, dobro razvijena i uhranjena,

 

3. Šimun Saraf.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka 561/94-3 koji je potvrdio i svedok broj 561/94-5, kao i nalaz Komisije veštaka koja je pregledom ustanovila da je svedok imao prelom glavice desne ramene kosti, što je imalo za posledicu atrofiju miši ća desnog ramena pojasa i smanjenje pokretljivosti desne ruke, a takođe i prelome dva rebra. Kao posledica pretrpljenih fizičkih i psihičkih trauma, kod njega su se razvile trajne promene ličnosti, koje su mu u znatnoj meri smanjile opštu životnu i radnu sposobnost (J-1).

 

 

 

IV-199

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Jajce, zatvor u SUP-u i Srednjoškolskom centru, jun - oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedokinja, koja je seljanka i stara 57 godina, uhapšena je u svojoj kući u selu i prvo je odvedena u zatvor u SUP-u.

 

Tu su joj prilikom ispitivanja upućivali različite pretnje, ali je nisu tukli. Naredili su joj da stane ispred vrata, pa su zabadali noževe u vrata pored nje.

 

Puštali su joj snimljenu kasetu na kojoj se govori o stradanju Srba od strane Hrvata i muslimana, pa je pominjano i da su članovi njene porodice stradali od Hrvata i muslimana. Pominjala su se imena njenog muža i sina za koje se tvrdilo da su ubijeni i da su muslimani i Hrvati sa njihovim odsečenim glavama igrali fudbal.

 

Tu kasetu su joj svakodnevno puštali.

 

Kada je bila puštena iz zatvora, svedokinja je bila, kako navodi, toliko izmučena i izgubljena da nije prepoznala svog rođenog sina i muža kada ih je srela.

 

Oseća posledice boravka u zatvoru koje se sastoje u tome što ne sme ni za trenutak da ostane sama. Posebno se plaši noću, kada ne može da spava.

 

Posle hapšenja svedokinje, u selu Grdovo kod Jajca odvedene su joj tri krave, dve ovce, 11 kokošaka i 11 svinja.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Ušić, musliman iz Biokovine kod Jajca.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pod brojem 561/94-4.

 

 

 

 

 

 

 

IV-200

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Jajce, logor u upravnoj zgradi "Elektro-Vrbasa", 06-24. septembra 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je posle zarobljavanja doveden u Komandu policije Teritorijalne odbrane tzv. Armije BiH, koja se nalazila u podrumskim prostorijama upravne zgrade "Elektro-Vrbasa", gde je zatekao trojicu Srba od kojih je saznao da su zarobljeni u selu Barevo. Oni su bili u uniformama JNA, bosi, pretu čeni i u krvi. Sva trojica su bila odvedena i stražari su kasnije pričali da oni plivaju u Vrbasu, iz čega je svedok zaključio da su ubijeni.

 

Ovaj svedok je odmah bio pretučen i tom prilikom je zadobio više povreda na glavi, koje su krvarile. Takođe su mu izbijena dva zuba.

 

Svedok je jedne noći odveden u kancelariju gde su mu stavili mikrofon za rever pa je svedok kasnije saznao da je njegovo saslušanje direktno prenošeno preko Radio-Jajca u emisiji koja je nazvana "Ponoćni razgovor sa četnikom".

 

Jedan od policajaca je u toku ispitivanja ispred svedoka oštrio nož, probajući oštrinu noža na papiru koji je sekao i povremeno ubadao vrhom noža svedoka u levu ruku, koja mu je bila povređena i otečena. Imali su pripremljena pitanja i tučen je svaki put kada nije umeo ili nije odgovorio na njih.

 

Često se dešavalo da noću sa fronta dolaze muslimanski vojnici koji su ulazili u ćeliju i tukli svedoka i one koji su bili zatvoreni s njim.

 

Izbegavali su odlazak u klozet jer su pri odlasku dobijali batine od stražara koji su bili u hodniku.

 

Svedoka su posebno tukli po osetljivim delovima nogu: po unutrašnjim delovima butina, po cevanicama i stopalima, kao i po prstima nogu, od čega su mu oticale noge i otpadali nokti sa prstiju na nogama.

 

Kao posledicu boravka u ovom zatvoru, svedok teško podnosi minimalne fizičke napore, ima strah od okoline, noćne košmare, bolove u kičmi, teškoće u disanju.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Bostandžija Hamid, iz Jajca,

 

2. Zgonić Mujo, koji je bio zaposlen u "Elektro-Bosni",

 

3. Skiljan Zijad, milicionar u Stanici javne sigurnosti u Jajcu,

 

4. Zjajo Muharem,

 

5. Mukić Safet.

 

 

 

DOKAZ: 561/94-6.

 

 

 

 

 

 

 

IV-201

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Nova Gradiška, zatvor u kasarni, krajem 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: U prostoriji naspram prostorije gde su bili zatvoreni muškarci nalazi se prostorija u kojoj su bile zatvorene žene.

 

U te prostorije su vrlo često upadali pripadnici ZNG i silovali zatvorene žene. Krici zatvorenih žena gotovo svakog dana su se čuli iz te sobe.

 

Među zatvorenim ženama bila je i jedna ranjena devojka iz Zaječara koju su više njih silovali. Naterali su jednog mladića koji je bio zarobljen da je i on siluje. Svedok navodi njegovo ime.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici ZNG i upravnik zatvora.

 

 

 

DOKAZ: 423/94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-202

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Tuzla, logor u hangarima na aerodromu, decembar 1993. godine

 

KRATAK OPIS: S vedok je kao pripadnik Vojske Republike Srpske bio zarobljen početkom decembra 1993. godine i odmah odveden u hangar na aerodrom u Tuzli. Bio je smešten u prostoriji veličine oko 4 h 3 m sa još 26 Srba. Zbog malog prostora nisu mogli da leže, već su jedino mogli da čuče ili da se leđima oslone o zid.

 

U ovoj prostoriji je bio potpun mrak, pošto nije dopiralo dnevno svetlo. Noću se palila sijalica i bilo je instalirano zvono koje je bilo uključeno cele noći, tako da nisu mogli da spavaju.

 

Odmah po dolasku su mu skinuli delove uniforme, tako da je svedok ostao samo u dugačkim gaćama i potkošulji.

 

Prva tri dana nisu dobijali nikakvu hranu ni vodu. Posle toga su im davali hranu koja se, u stvari, sastojala od otpadaka hrane koju su dobijali muslimanski vojnici, u starim konzervama, pa kako nisu dobijali ni kašike ni viljuške, a ni nož, čorbastu hranu su pili, a ostalo jeli rukama.

 

Higijenski uslovi u ovom logoru bili su loši: uopšte nisu dobijali vodu za pranje, niti su se umivali, a fiziološke potrebe su obavljali u kanti koja se nalazila u uglu prostorije u kojoj su bili smešteni.

 

Muslimanski vojnici su ih svakodnevno zlostavljali i mučili na razne načine. Jednom su u prostoriju uneli dasku debljine 2 cm, pa su sve terali da glavom udaraju u tu dasku, govoreći da žele da vide čija je glava najtvrđa.

 

Zatvorenike su terali na međusobne seksualne odnose, tako da su morali da obavljaju protivprirodni blud u analni otvor ili da jedan drugome stavljaju ud u usta.

 

Noću se iz susednih prostorija čulo zapomaganje i vriska žena, što je poticalo najverovatnije od žena koje su bile silovane.

 

Ovaj logor su dva puta posetili članovi Međunarodnog Crvenog krsta, ali svedok smatra da se prvi put nije radilo o delegaciji pravog Crvenog krsta. Prilikom druge posete, zbog straha su morali da kažu da im je u logoru dobro, iako se moglo zaključiti da uslovi su bili veoma loši.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Komandant logora na aerodromu Tuzla i

 

2. "Kameni", visoki funkcioner u logoru, koji je bio onizak rastom, plav i sa krivim nosem, kao i drugi muslimani, osoblje logora.

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka u dokumentaciji Komiteta pod brojem 88/95.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-203

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Gornji Rahi ć, opština Brčko, septembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U toku i posle napada muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija koji je 14.09.1992. godine izvršen na selo Bukvik, zarobljeni su civili, koji nisu uspeli da pobegnu iz sela i oduzete su im sve vrednije lične stvari (novac, zlato, odeća i dr). Zatim su odvedeni u logor, koji se nalazio u Gornjem Rahiću. Po naređenju Pljakića i Avdića, stražari u logoru Hadžić, Čauševići Kalić, mučili su i nečovečno postupali sa uhapšenim civilima koje su prilikom ispitivanja udarali rukama, nogama, gumenim palicama i kundacima, preteći im da će ih zaklati. Na taj način su naneli teške povrede sledećim uhapšenim civilima:

 

 

 

1. Đukić Peri, sinu Pere, rođenom 07.09.1916. godine u Vujičićima,

 

2. Grbović Radošu, sinu Đorđije, rođenom 14.02.1933. godine u Paščenskom kraju,

 

3. Mitrović Pavlu, sinu Pavla, rođenom 23.04.1944. godine u Donjem Bukviku,

 

4. Zarić Milenku, sinu Paje, rođenom 01.02.1968. godine u Brčkom,

 

5. Radić Pavi, sinu Mihajla, rođenom 02.10.1967. godine u Brčkom,

 

6. Radić Cvijetinu, sinu Cvijetina, rođenom 06.01.1962. godine u Bukovcu,

 

7. Piperac Borislav, sinu Pere, rođenom 08.01.1962. godine u Gajevima,

 

8. Đukić Vasi, sinu Save, rođenom 17.03.1962. godine u Vujičićima.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

e>

1. Pljakić Ramiz, komandant 108. brigade HVO,

 

2. Avdić Kadrija, sin Alije, rođen 23.09.1959. godine, u Ratkovićima, upravnik logora u Gornjem Rahiću,

 

3. Hadžić Galib, sin Himze, rođen 21.11.1947. godine, u Brčkom, glavni inspektor u logoru,

 

4. Čaušević Omer, sin Mede, rođen 17.03.1968. godine, u Bijelom Polju, glavni stražar u logoru i

 

5. Klić Nijaz, zvani "Bego", strežar u logoru.

 

 

 

DOKAZ: Izjave svedoka, nalazi i mišljenje lekara specijaliste o povredama svedoka, sve u spisima 144/95-3.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-204

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Gornji Rahi ć i Maoči, opština Brčko, maj-septembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija su u toku maja i septembra meseca 1992. godine slali zarobljene civile srpske nacionalnosti u logore koji su se nalazili u Gornjem Rahiću, Maoči i Tuzli.

 

Stražari i pripadnici Vojne policije su u tim logorima mučili i fizički zlostavljali zatvorene civile (udarali ih gvozdenim šipkapa, plastičnim kablovima, noževima im nanosili rane po telu, gasili im cigarete po telima i dr.), a prisiljavali su ih i na otkopavanje neaktiviranih mina. Na taj način su postupali sa sledećim zatvorenim civilima:

 

1. Pavlović Aleksandrom, sinom Damjana, rođenim 04.02.1956. godine u Obodovcu,

 

2. Delić Zoranom, sinom Marka, rođenim 08.08.1960. godine u Brčkom,

 

3. Radušić Milenkom, sinom Save, rođenim 07.04.1969. godine u Brčkom

 

4. Dragičević Ilijom, sinom Dušana, rođenim 05.06.1962. godine u Brčkom,

 

5. Todić Vasiljkom, sinom Stanka, rođenim 06.05.1956. godine u Jablanici,

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Avdić Kadrija, sin Alije, rođen 23.09.1959. godine u Ratkovićima, biši milicionar u SUP-u Brčko, upravnik logora u Gornjem Rahiću,

 

2. Hadžić Galib, sin Himze, rođen 21.11.1947. godine u Brčkom, bivši inspektor SUP-a Brčko,

 

3. Osmanović Osman, sin Šemse, rođen 14.03.1960. godine u Brčkom, bivši inspektor SUP-a Brčko,

 

4. Fazlović Novalija, sin Muše, rođen 01.01.1948. godine u Islamovcu, bivši inspektor SUP-a Brčko,

 

5. Fazlović Ferid, sin Muše, rođen 05.05.1954. godine u Islamovcu, završio Ekonomski fakultet,

 

6. Osmanović Ferhad, sin Šemse, rođen 16.04.1954. godine u Brčkom,

 

7. Adrović Redže, star 50 godina, iz Živinica, upravnik zatvora u Tuzli, bivši radnik SDB u Živinicama,

 

8. Selimović Bajazit, star oko 48 godina, iz Bratunca i

 

9. Matuzović Vlada, star oko 25 godina, iz Živinica.

 

 

 

DOKAZ: Izjave svedoka i lekarska dokumentacija u spisima 144/95-17.

 

 

 

 

 

IV-205

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Rijeka, jul 1993 - jun 1994. godine, logor u garnizonom zatvoru u Ciotini 24.

 

KRATAK OPIS: Pošto je izdr žao kaznu zatvora po rešenju sudije za prekršaje, inspektor Radman Ive je 16. jula 1993. godine priveo svedoka u vojni garnizoni zatvor u Ciotini 24, blizu železničke stanice.

 

Po dolasku u ovaj zatvor, počeli su odmah kao Srbina da ga vređaju i maltretiraju i da mu prete da će ga zapaliti. Smestili su ga u prostoriju u kojoj je bilo zatvoreno još 14 Srba, čija imena svedok navodi.

 

Ovde je vladala praksa maltretiranja i premlaćivanja zatvorenika, pa su ih pripadnici policije, koji su ih čuvali, tukli gde god su stigli i čime bi stigli. Sve vreme su provodili u zatvorenom prostoru. Nisu ih uopšte izvodili na šetnje.

 

Svedok je stekao utisak da o ovom zatvoru niko ništa nije znao.

 

Svedoka nisu saslušavali niti vodili na suđenje, a tek u aprilu 1994. godine su ih prvi put izveli na šetnju.

 

Uz pomoć zajednice Srba u Hrvatskoj, svedok je krajem juna 1994. godine došao preko Mađarske u Jugoslaviju.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Horvat Tomislav, starešina logora,

 

2. Hordić Nedeljko, star 25-26 godina, iz Rijeke,

 

3. Nazlić Ivo iz Gospića koji živi u Rijeci, imao je običaj da skida zatvorenike gole i da ih tuče palicom,

 

4. Tomica iz Karlovaca, pripadnik HOS-a, tukao i mučio zatvorenike. Jednom prilikom je svedoku vezao lisicama ruke, položio ih na sto i nožem ga ubadao po šakama.Od toga su mu ostali vidni ožiljci,

 

5. Cindrić Ivan iz Slunja, bio je kratko vreme u ovom logoru. Pretežno je verbalno maltretirao zatvorenike.

 

 

 

DOKAZ: 532/94-5

 

 

 

 

 

 

 

IV-206

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Tuzla, logor u starom rudniku kod stadiona "Slobode", druga polovina maja 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je sa 140 vojnika JNA bio zarobljen 15. maja u Kozlovcu, nakon čega su svi dovedeni u logor "Stari rudnik" kod stadiona "Slobode", gde su bili smešteni u podzemne prostorije.

 

U prostoriji sa svedokom je bilo 30 zarobljenih vojnika JNA.

 

Svaki dan su ih tukli. Ispred prostorije u kojoj su bili zatvoreni uvek je bilo 5-6 stražara koji su ih tukli čime bi stigli, najčešće nogama, kundacima od pušaka i raznim palicama.

 

Hranu su dobijali svaki drugi dan po jedan obrok koji se sastojao od neke supe i jedne konzerve.

 

Stražari su posebno voleli da organizuju tuče između zatvorenih Srba, tokom kojih su Srbi morali jedan drugog da udaraju sve dok se stražari ne bi zadovoljili.

 

Terali su ih na međusobne homoseksualne odnose, a takođe su morali i da jedan drugome stavljaju ud u usta.

 

Morali su takođe da jedu svoj izmet, da pasu travu, a nekima su stražari mokrili u usta.

 

Za 15 dana koliko su proveli u ovom logoru, ubijeno je desetak vojnika.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Hadžimehmedović Mithat, komandant logora, star 39 godina, pre rata završio Ekonomski fakultet i radio kao ekonomista u "Rudaru" u Tuzli, glavni inicijator iživljavanja nad zatvorenim Srbima,

 

2. Mešanović Alija, star oko 38 godina, pre rata bio zaposlen u JNA kao građansko lice u Vojnoj komandi u Tuzli, lično vršio streljanja, ima svoju posebnu jedinicu, zamenik komandanta logora,

 

3. Grbo Pašaga, isticao se u mučenju zatvorenih Srba, u Tuzli poseduje dve javne kuće u kojima su zatvorene Srpkinje.

 

 

 

DOKAZ: Dokumentacija Komiteta pod brojem 127/95.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-207

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor u Dretelju, druga polovina avgusta 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru svedokinja je bila podvrgnuta silovanju, kao i druge žene čija imena navodi.

 

U surovom postupanju prema zatvorenicima posebno se isticala Jasna, koja je naročito maltretirala žene.

 

Na svedokinju je posebno težak utisak ostavilo silovanje žene čije ime navodi, koja je bila silovana pred mužem i sinom i to je, kako navodi, bio strašan prizor.

 

Takođe, na svedokinju je stravičan utisak ostavilo ubistvo Balaban Bože iz Mostara, koji je opisan u ranijim prijavama.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Golić Jozo, Hrvat, pripadnik HOS-a i

 

2. Jasna, pripadnik HOS-a.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 595/95.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-208

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Sarajevo, Centralni zatvor, februar 1993 - novembar 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je u avgustu 1993. godine prvi put evidentiran od strane Međunarodnog Crvenog krsta. Iako je pre toga bio zatvoren više od godinu dana, uporno su ga krili od Crvenog krsta. Tom prilikom ga je pregledao lekar koji mu je rekao da će zbog njegovog teškog stanja urgirati da bude oslobođen.

 

Zbog stalnih tuča i maltretiranja u ovom zatvoru, zatvoreni Srbin Zelić Dragan iz Ključa izvršio je samoubistvo.

 

Bajramović koji je često obilazio zatvorenike, maltretirao ih je na razne načine, tukao ih i pucao iznad njihovih glava.

 

Kod svedoka u ćeliju su nekoliko puta dovodili strane novinare i pokazivali su svedoka kao četničkog vođu koji je delio oružje Srbima i organizovao ustanakn protiv muslimanske vlasti. Jednom prilikom je svedok bio odveden da bi ga snimala neka neka nemačka televizijska ekipa, pa pošto nije pristao da ga snime, Dautović ga je tom prilikom tukao.

 

Za vreme boravka u ovom zatvoru, jednom licu, čije ime svedok navodi, bajonetom su izbili oko, a drugom su pržili ruke usijanom žicom.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Bajramović Ismet, zvani "Ćelo", upravnik zatvora i

 

2. Dautović, stražar.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 675/2-94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-209

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Sarajevo, zatvor u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", druga polovina 1992. godine - početak 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Po dovo đenju u ovaj zatvor svedok je bio saslušan i tom prilikom islednici su pravili beleške, pa su mu rekli da će kasnije otkucati zapisnik.

 

Kada su posle dva dana doneli taj zapisnik, insistirao je da ga pročita. Kada ga je pročitao, video je da u zapisniku nije uneto ono što je govorio, već sasvim drugo, pa je rekao da ne želi da potpiše takav zapisnik. Odmah su počeli da ga tuku palicama.

 

Posle toga ga je saslušao i Ignjac, koji mu je rekao da ga saslušava u svojstvu javnog tužioca. U sobi je prilikom saslušanja bio i stražar koji ga je celo vreme tukao, dok je Ignjac tražio da sve prizna.

 

Svedok je u ovom zatvoru dobio rešenje o pritvoru u kome je bilo navedeno da mu se određuje pritvor od mesec dana od 04. avgusta 1992. godine, iako je svedok bio uhapšen mesec dana ranije. Na to rešenje je uložio žalbu, ali mu je upravnik zavora vratio tu žalbu i rekao da nema na šta da se žali, mada je u rešenju u pouci o pravnom leku pisalo da ima pravo na žalbu u roku od tri dana po prijemu rešenja.

 

Svedok je izveden na suđenje 13. januara 1993. godine. Njegov branilac je tom prilikom predložio da se pretres odloži s obzirom na loše zdravstveno stanje svedoka jer je, kako navodi, izgledao kao da je izašao iz Aušvica. Kada je bio zatvoren svedok je imao 85 kg, a za vreme suđenja je imao samo 42 kg. Sudija je odbio ovaj predlog. Svedok je rekao da on nije ratni zločinac jer u ratu nije ni učestvovao i da je uhapšen u bolnici. Sudija je u toku suđenja vikao na njega i naredio je policiji u sudnici da ga istuče. Nakon toga je izbačan iz sudnice, a kasnije mu je saopšteno da je osuđen na 15 godina zatvora.

 

Svedok je ostao u zatvoru do 09. novembra 1994. godine, kada je razmenjen.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Ignjac, navodno javni tu žilac

 

2. Tefdedaria Fahrudin, stažar

 

 

 

DOKAZ: 675/94-2.

 

 

 

 

 

IV-210

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Breza, logor u prostorijama "Elektroterme", jun-oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U podrumskoj prostoriji veli čine 6 dž 5 m nalazilo se između 30-40 uhapšenih Srba. Oni su ležali na golom betonu bez ikakvih pokrivača. Prostorija u kojoj su zatvoreni Srbi bili smešteni, bila je mračna, a pod i zidovi su bili od betona. U ovoj prostoriji nije bilo prozora, niti svetla.

 

Hranu su dobijali samo jedanput dnevno i ona se sastojala od malog parčeta hleba i dve kašike kuvanog pasulja ili pirinča. Ponekad su im davali i nezaslađeni čaj.

 

Neprekidno su im pretili da će svi biti poubijani, da Srbima nema života u muslimanskoj državi, psovali su im majku četničku i majku srpsku. Kada bi ušao neki muslimanski vojnik, svi su morali da ustanu i da ga pozdrave sa "Merhaba gospodine".

 

Često su ih izvodili u susednu prostoriju gde su ih tukli i davali im da potpisuju neke izjave. Tukli su posebno mlađe zatvorene Srbe.

 

Govorili su da će ih voditi na suđenje, ali do toga nije došlo.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Marković Ante i drugi pripadnici "Zelenih beretki" i HVO.

 

 

 

DOKAZ: Svedoci 292/95-1, 292/95-2, 292/95-4.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IV-211

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Visoko, juna - septembra 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedoka su u njegovom stanu u Visokom uhapsili vojnici koji su nosili oznake HOS-a, koje ranije nije poznavao. Odveli su ga u ku ću Envera Bašića, u selo Srginje, gde je sa još tri Srbina iz Visokog bio puna tri meseca zatvoren u jednoj podrumskoj prostoriji, pre nego što su ih prebacili u drugi logor.

 

Ispitivali su ga gde Srbi imaju radio-stanicu, da li ima oružje, kojoj stranci koji Srbin pripada i slično. Pri tome su ih tukli palicama po svim delovima tela, a posebno u predelu podkolenica i nadkolenim delovima obe noge, po leđima i po glavi. Svedok navodi da je, kada su ga udarali palicom po glavi, mislio da će mu glava prsnuti od tih udaraca i tada bi padao u nesvest. Polili bi ga vodom, pa bi nastavljali ponovo da ga tuku.

 

Svakodnevno su ga više puta izvodili na tuče u drugu prostoriju gde je bilo i po 50 vojnika sa palicama.

 

Hranu su dobijali samo jadanput dnevno i ona se sastojala od malog parčeta hleba i po malo paštete.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Zeherović iz sela Bradve kod Visokog, koji je ranije radio u Građevinskom preduzeću "Zvezda" u Visokom.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-22.

 

 

 

 

 

 

 

IV-212

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Zenica, logor u Muzi čkoj školi, krajem 1992 - početkom 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedoka je po privo đenju u ovaj logor jedan policajac najpre udario glavom u predelu nosa, usled čega mu je odmah potekla krv.

 

Muzička škola ima tri sprata i na svim spratovima je bilo uhapšenih Srba, a svedok je zatvoren u podrumske prostorije.

 

Svedok je u svako doba i danju i noću čuo krike i jauke iz drugih prostorija, koji su dopirali sa svih spratova.

 

Odmah po privođenju, Faruk Abdić je naredio da se svedoku i drugim Srbima koji su sa njim bili zatvoreni oduzmu putnička vozila i da svojim potpisima potvrde da te automobile dobrovoljno predaju muslimanskoj vojsci.

 

Prilikom ispitivanja, najčešće su im držali cev "Škorpiona" na slepoočnici i udarali ih kundacima. Tukli su ih i nogama na kojima su imali čizme, posebno u predelu bubrega.

 

Noću su u prostorije logora upadali maskirani vojnici koji nisu ništa govorili i samo su ih tukli do besvesti.

 

Hranu su dobijali samo jedanput dnevno, a bilo je i dana kada nisu dobijali ništa za jelo. Hrana se sastojala najčešće od malog komada hleba i po dve-tri kašike kuvanog pasulja. Kada je izašao iz logora imao je 46 kg, a kada su ga zatvorili 75 kg.

 

U to vreme u logoru se pričalo da se iz Muzičke škole ne može izaći živ. Međutim, jednog dana pojavio se predstavnik Međunarodnog Crvenog krsta, pa su dobili ligitimacije Crvenog krsta i posle toga su bili prebačeni u KPD u Zenici.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Abdić Faruk, starešina logora,

 

2. Draginović Rasim,

 

3. Smajo i

 

4. Hodža, stražari.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-22.

 

 

 

 

 

 

 

IV-213

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Rama, kod Gornjeg Vakufa, kraj aprila 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pošto je bio zarobljen kao pripadnik bivše JNA, svedoka su odveli u prostoriju bivše stanice milicije u Rami.

 

Tu su ga odmah predstavili kao " četničkog vojvodu", vezali su mu ruke i noge za metalni stub u prostoriji koju su držali otvorenu, pa su pozivali narod koji je prolazio i govorili im da mogu da mu rade šta hoće. Civili su ulazili u tu prostoriju i udarali svedoka nogama i rukama, a jedna starica koja je išla sa štapom kazala je da ne može da ga udara rukama, pa je iskoristila štap kojim ga je udarala po glavi.

 

Posle toga su ga uniformisani hrvatski vojnici u crnim uniformama sa oznakom slova "U", što je simbol ustaških fašističkih formacija iz II svetskog rata, izveli iz te prostorije, vezali za banderu i saopštili da će biti streljan. Pre toga su mu ošišali kosu i na glavi napravili veliko slovo "U".

 

Postrojili su vod za streljanje, ali je tada jedan od njih rekao: "To je blaga kazna. Njega treba obesiti". Potom su doneli klupu na koju su ga popeli i vezali jedan kraj konopca za granu drveta a drugi kraj sa omčom su mu stavili oko vrata.

 

Tada je naišao jedan Hrvat koji je poznavao svedoka i sprečio da ga obese, pa su ga skinuli s klupe, vezali mu oči i potom ga odveli u drugu zatvor.

 

Svedoka je u prostorijama stanice milicije u Rami posebno mučio Ambrozije Tovilo, koji mu je zario nož u nadlakticu leve ruke. Tada je potekla krv u mlazu, pa je on najpre krv sa vrha noža olizao, a prisutni hrvatski vojnici su se ugledali na njega pa su i oni lizali tu krv i njom se mazali po licu.

 

U toj grupi je bilo dvoje dobrovoljaca iz Holandije i Davor Glasnović, iz Kanade.

 

Tovilo je svedoku klještima iščupao nokte sa tri prsta desne noge. Pored rana na nadlaktici leve ruke, napravio mu je rez nožem na vratu, od čega mu je ostao vidan ožiljak.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Tovilo Ambrozije, zvani "Okolja",

 

2. Glasnović Davor, dobrovoljac iz Kanade, i

 

3-4. dvojica dobrovoljaca iz Holandije.

 

 

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik 234/95-6.

 

 

 

 

 

 

 

IV-214

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Grude, logor u kanalu gara že za opravku motornih vozila, početkom maja 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Ratnog zarobljenika, saslušanog svedoka, dovezli su iz Livna u Grude, pa su ga smestili u kanal gara že za popravku motornih vozila.

 

Uniformisani vojnici koji su ga doveli u tu garažu, kao i oni koji su se tu zatekli, udarali su ga nogama na kojima su imali čizme, palicama i kundacima. Kada bi pao, ponovo su ga podizali i udarali do onesvešćivanja.

 

Kada se onesvestio, ubacili su ga u kanal koji su pokrili daskama, a posle izvesnog vremena su ponovo skinuli daske i izvukli su ga napolje, pa nastavili da ga tuku.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Prilić Ivan i drugi pripadnici hrvatske vojske.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik svedoka 234/95-6.

 

 

 

 

 

 

 

IV-215

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Ljubuški, logor u zgradi bivšeg zatvora, juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Saslušani svedok pred istra žnim sudijom navodi:

 

" ... Dok sam boravio u logoru u Ljubuškom u leto 1992. godine, jednog dana doveli su jednog starijeg civila iz Stoca, Srbina. Mučili su ga.

 

On je poverovao njihovoj priči da će ga pustiti ako prizna da je ubijao Hrvate.

 

Gledali smo prizor. Starac kaže: FACE="Symbol">c Jesam FACE="Symbol">c .

 

Ustaša pita: FACE="Symbol">c Koliko? FACE="Symbol">c

 

FACE="Symbol">c Trinaestoro FACE="Symbol">c .

 

Ustaša ne veruje. Tuku ga.

 

Tada reče da je ubio 18-toro.

 

Tada mu priđe Macić Neđo i naglim pokretom nožem izvadi mu oko. Začuo se jauk.

 

Ustaša naređuje: FACE="Symbol">c Progutaj FACE="Symbol">c . Čovek na svom dlanu drži vlastito oko i drhti zajedno sa dlanom.

 

Gledam i gubim dah.

 

Ustaša uzima oko i gura ga žrtvi u usta. Gura, gura, proteruje kroz grkljan, silom...".

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Macić Neđo, stražar,

 

2. Tomić Siniša, upravnik logora Ljubuški

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-6.

 

 

 

 

 

 

 

IV-216

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Ljubuški, logor u zgradi bivšeg zatvora jun - avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je u ovom logoru boravio oko mesec dana. Za to vreme je sa drugim zatvorenim Srbima odvođen na prinudan rad po najvećoj vrućini.

 

Kada je jednom prilikom pobegao jedan od logoraša iz njegove grupe, hrvatski vojnici koji su ih čuvali, pretukli su ih posle toga do besvesti. Nisu im davali ništa da jedu, niti su im dali vodu punih 15 dana.

 

Za to vreme davali su im po šaku soli dnevno što je još više izazivala žeđ i dovodila do nesnosnih muka.

 

Svedok je iz ovog logora odnet na nosilima na razmenu u Stolac.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Tomić Siniša, upravnik logora u Ljubuškom,

 

2. Paradžić Krašo, zvani "Ćupo",

 

3. Macić Neđo,

 

4. Sušac Ivica,

 

5. Antić Pero,

 

6. Milićević Nedo,

 

7. Matić Nedo,

 

8. Solin Mladen,

 

9. Erneš Branko, koji su se svi isticali u prebijanju zatvorenih Srba u ovom logoru.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-6.

 

 

 

 

 

 

 

IV-217

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor Kerestinec u Zagrebu, februar - jun 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Kada je svedok bio odveden u ovaj logor, do čekali su ih vojnici u ustaškim uniformama i sa ustaškim oznakama koji su odmah počeli da ih tuku. Te tuče su se nastavile svakodnevno, a pored toga su stalno su izmišljali nove načine za torturu i ponižavanja

 

Zatvorenici su mučeni i na taj način što bi im na ruke stavljali lisice, pa bi te lisice vezivali konopcem čiju bi drugu stranu prebacivali preko metalne cevi koja je bila ispod plafona. Zatim bi zatezali konopac i na taj način su zatvorenici bili obešeni. U takvom položaju bi ostajali po sat-dva pre nego što bi ih spustili na pod. Za to vreme su ih tukli i većina je gubila svest.

 

Zatvorenici su dobijali elektro-šokove koji su izazivali strahovite bolove.

 

Zatvorenicima su gasili cigarete po telu, a stavljali su im i kašiku soli u usta, ne dozvoljavajući im posle toga da uzimaju vodu.

 

Prilikom odlazaka u klozet, prekidali bi ih čim bi počeli da mokre.

 

Terali su ih da goli igraju sa zatvorenim ženama i to je trajalo noću od 22.00 do 04.00 časa.

 

Zatvorene žene bi naterali da kleknu pa bi onda dovodili zatvorene muškarce kojima su one morale da uzimaju ud u usta. Te žene su i silovane, pa su neke pričale svedoku da ih je silovalo i po 12 hrvatskih vojnika. Svedok navodi imena osam zatvorenih žena u ovom logoru.

 

Donosili su i pokvarena jaja (mućkove) koje su im razbijali u usta i ta jaja su strahovito smrdela.

 

Pored ostalog, zatvorene Srbe su terali da ljube fotografiju Ante Pavelića ustaškog poglavnika iz II svetskog rata, kao i da pevaju ustaške pesme.

 

Zatvorenici su spavali na betonu, bez pokrivača. Samo kada bi predstavnici Međunarodnog Crvenog krsta dolazili u posetu, unosili su krevete u zatvoreničke prostorije, koje su posle njihovog odlaska iznosili.

 

Svedok je od prebijanja imao prelom nekoliko rebara koja su mu nepravilno srasla.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Komanda i osoblje logora Kerestinec.

 

 

 

DOKAZ: 292/95-7.

 

 

 

 

 

IV-218

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Poljare kod Dervente, logor u osnovnoj školi "Vuk Karadžić", 16-18. jun 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Po dolasku u ovaj logor svedok je zatekao oko 100 uhapšenih Srba.

 

Upravnik logora Lipovac mu je odmah saopštio da će narednog dana biti streljan u 08.00 časova. Svedok je ovo ozbiljno shvatio jer su nekoliko dana pre toga u tom logoru bili streljani Stjepanović i Marković.

 

Svedok je sutradan sa još trojicom bio izveden u dvorište, pa im je naređeno da se skinu goli do pojasa, a potom da stanu uz jednu ogradu i da se okrenu prema ogradi. Lipovac je komandovao grupi vojnika "Pali!" i oni su ispalili plotun, ali svedoka nije pogodilo nijedno zrno. Posle toga je vraćen u logor i odmah je odveden sa drugim Srbima na kopanje rovova u selo Vrhove.

 

Svedok je još jednom bio izvođen na inscenirano streljanje.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Lipovac Damir, zapovednik logora, od oca Ante, ro đen 1969. godine u Polju.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 584/94-35.

 

 

 

 

 

IV-219

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor Rabi ć kod Dervente, kraj aprila-maj 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Srbi zatvoreni u ovom logoru bili su smešteni u podrumske prostorije u kojima nije bilo svetla. Le žali su na betonskom podu, pa kako je beton uvek bio poliven vodom morali su da leže u vodi. Posteljinu nisu imali. U istoj prostoriji su obavljali i fiziološke potrebe, tako da se osećao nepodnošljiv smrad.

 

Zatvorene Srbe su svakodnevno izvodili na saslušanja i tukli ih do besvesti. Saslušanom svedoku su prilikom ovakvih saslušanja počupali nokte na prstima obe noge. Nokte su mu čupali kleštima. Na desnoj ruci su mu odsekli parče prsta zajedno sa noktom.

 

Svedok je za vreme saslušanja morao da drži tri sastavljena prsta obe ruke na stolu, dok su ga udarali nožem i palicom po tim prstim. Tako mu je oštećen kažiprst leve ruke.

 

Prvih 13 dana boravka u logoru ništa im nisu davali za jelo, osim po jednu ljutu papriku i malo soli. Dnevno su im davali po jednu kafenu šolju vode. Posle 13 dana boravka u logoru davali su im dnevno po 4 kg hleba na 120-130 uhapšenih Srba, koliko ih se tada nalazilo u logoru.

 

Noću niko nije mogao da spava jer su hrvatski vojnici ulazili u svako doba i iživljavali se tukući uhapšene Srbe. Svedoka su jedno veče izveli iz prostorije logora, pa su mu stavili kesu na glavu i uveli ga u neku prostoriju gde su ga ispitivali i tukli.

 

Jednog dana je Azra Kovačević makazama za voće rasekla školjku levog uha svedoku, od čega mu je ostalo vidno oštećeno. Kada je posle toga jedan vojnik koga su zvali "Sandžaklija" video svedoka sa takvim uvom, rekao je da mu je oštećen "suvenir" - na njegovom opasaču se inače tada nalazilo 6-7 odsečenih ljudskih ušiju. Taj "Sandžaklija" je došao do Č. P. pa mu je zabio nož u školjku levog uva i potezom u stranu rasekao mu ušnu školjku.

 

Zapovednik logora koga su zvali "Slovenac", saopštio je svedoku da je proglašen za ratnog zločinca i da je osuđen na smrt.

 

Zdravko Čondrić je neposredno posle toga došao kod svedoka i rekao mu da mu on može pomoći i spasiti mu život pod uslovom da d FACE="Courier New">â intervju za Hrvatsku televiziju i radio. Da bi spasio život, svedok je pristao da kaže ono što su od njega tražili, pa su ga snimili.

 

Kod svedoka je posle tog snimanja došao upravnik praveći se da ne zna za dolazak Čondrića i novinara i postavio mu pitanje ko ga je i zašto intervjuisao. Zatim ga je izveo u dvorište pred postrojeni stroj kome je komandovao da puca u njega. Poslušavši komandu, postrojeni vod je i pucao - ali iznad glave svedoka.

 

Šest puta su ga izvodili pred hrvatske vojnike i prikazivali ga kao "četničkog vojvodu", pa su ga oni pretukli nogama i rukama.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Dečan Đura, iz Osiječke brigade,

 

2. Miloš Mario,

 

3. Grbić,

 

4. Kovačević Azra,

 

5. NN "Sandžaklija", vojnik,

 

6. Maras Zlatko, iz Živinice, kod Dervente,

 

7. Maras Joško, iz Živinice, kod Dervente,

 

8. Maras Marinko, iz Živinice, kod Dervente,

 

9. Škorić Mirko, iz Dervente,

 

10. Škorić Mato, iz Dervente,

 

11. Hamzić Mihad, zvani "Fric",

 

12-13. Braća Skelić Haris i Muris,

 

14. "Slovenac", zapovednik logora,

 

15. Čondrić Zdravko.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka 584/94-18 i lekarska dokumentacija za njega (D-4).

 

 

 

 

 

IV-220

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Derventa, logor u bivšem domu JNA, sredinom juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Hrvatski vojnici su svedoku odmah po dovo đenju u ovaj logor 09. juna dali šaku soli što je morao da proguta, a potom su ga odveli u drugu prostoriju u kojoj je bilo 25 uhapšenih Srba. Naredili su mu da ne sme s njima da razgovara.

 

U toku noći u ovu prostoriju su doveli još Srba, tako da ih je bilo ukupno 60. Radilo se o prostorijama veličine svega 4 h 4 m, pa su morali da stoje, jer nije bilo mesta da sede ili da leže.

 

Dvojica vojnika u uniformama HVO su narednog dana u 10.00 časova izveli svedoka u hodnik pa mu naredili da stavi ruke iza vrata i da se sagne. Posle toga ga je jedan od ove dvojice uzjahao, a zatim mu naredio da se kreće na kolenima. Tako je svedok morao da pravi više krugova noseći ovog vojnika na leđima.

 

Nakon toga su mu naredili da stane uz zid pa su počeli da ga udaraju po raznim delovima tela palicama, rukama, nogama i kundacima od oružja.

 

Udarali su ga sve dok se nije onesvestio. Tada su ga polivali vodom.

 

Od zadobijenih povreda bio je sav u krvi, otečen i modar.Posle toga su ga naterali da pije mokraću iz klozetske šolje.

 

U domu JNA je ostao 8 dana. Svakog dana su ga tukli po dvaput, obično pre podne u 10.00 časova i oko 23.00 časa.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Sin Vrdoljak Joke, star 25-30 godina, iz Dervente, koji je svakodnevno tukao svedoka.

 

 

 

DOKAZ: Svedok čije se iskaz nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 584/94-35.

 

 

 

 

 

IV-221

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Derventa, logor u Domu JNA, 26. aprila 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Kada su osvojili naselje Čardak na periferiji Dervente, pripadnici hrvatske i muslimanske jedinice iz Dervente i 108. Riječke brigade HVO, kao i jedinice "Sandžaklija" izvršili su masovna ubistva i klanja stanovnike srpske nacionalnosti.

 

Tom prilikom su zajedno sa svedokom uhapšena još 33 lica.

 

Odmah su počeli strahovito da ih udaraju, pa su ih potom vezali i sa podignutim rukama iza vrata sproveli do Doma JNA. U Domu JNA su počeli da ih tuku, a onda im naredili da se skinu potpuno goli i da se izuju, pa da stanu pored zida. Naterani su da progutaju po šaku soli i da pojedu jugoslovenski novac koji su imali kod sebe, dok su im devize oduzeli.

 

Potom su nemilosrdno počeli da ih tuku nogama, na kojima su imali čizme. Udarali su ih i kundacima od oružja, metalnim palicama koje su bile dugačke 50 cm i prečnika 1,5 cm, kablovima, milicijskim palicama.

 

Sve su ih tukli dok nisu popadali na pod na kome je bilo razbijenog stakla, pa su ih naterali da puze ili da kleče na staklu.

 

Pored toga, imali su i parče konopca na čijem jednom kraju je bio vezan čvor, pa bi ih terali da uzmu taj čvor u usta i da se kreću četvoronoške kao psi. Zatim bi iznenada i naglo trzali drugi kraj konopca te su mnogima tako izbili zube.

 

Pod u prostoriji gde su ih držali bio je sav u krvi, pa su ih Azra i drugi hrvatski vojnici terali da ližu krv sa poda.

 

Sve ovo je trajalo od 13.00 časova, kada su ih doveli u ovaj logor, pa do 22.00 časa uveče. Saslušanog svedoka su potom potpuno golog odveli u samcu, koja je bila veličine 1 m h 1 m. Tu su ga polili vodom i tako je proveo ostatak noći.

 

Sutradan ujutru su svedoka i ostale stanovnike iz Čardaka, koje su bili zatvorili u drugim prostorijama, naterali da obuku vojne uniforme, iako su svi uhapšeni kao civili dok su se nalazili kod svojih kuća, da bi ih zatim tako u uniformama fotografisali. Potom su prebačeni u drugi logor.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Kovačević Azra,

 

3. "Mornar",

 

4. "Mungos", pripadnici Hrvatske vojske.

 

 

 

DOKAZ: 584/94-18.

 

 

 

 

 

 

 

IV-222

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor u Domu za retardirane u Filip Jakovu kod Zadra, novembar 1991- januar 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Grupa od preko 20 naoru žanih hrvatskih vojnika je 02.11.1992. godine izvela svedoka iz kuće u selu, gde ga je držala u izolaciji, ubacila ga u kombi i odvela u Biograd u stanicu milicije. Za njim su doveli njegovu ženu i četvoro dece i posle šest časova zadržavanja sve su ih odveli u Filip Jakov i smestili ih u Dom za retardiranu decu. Soba u koju su ih smestili imala je samo jedan drveni krevet, jednu stolicu, klozet čučavac i lavabo. Svakom od njih su dali po dva ćebeta. Morali su da spavaju po dvoje u krevetu, a četvoro na podu. Dnevno su dobijali hranu koja se sastojala od komada hleba, dva kropmpira i eventualno kriške salame koju im je doturala medicinska sestra u beloj unuformi. U ovoj sobi je svih šestoro držano tri meseca. Posle toga su deci dali zasebnu sobu. U toku prva tri meseca nisu im dozvoljavali nigde da izlaze, čak ni u šetnje po krugu koji je inače ograđen žicom. Kada su ih posle tri meseca pustili u šetnju po krugu nisu im dozvoljavali ni sa kim da razgovaraju. Svedok je uočio da je u tom domu, pored retardiranih bolesnika, bilo smešteno i nekoliko uhapšenih srpskih porodica. Stalno su bili pod prismotrom stražara.

 

Svedok smatra da su ih tu držali da bi poludeli. Iz ovog logora su posle 9 meseci premešteni u logor u odmaralištu Elektroprivrede, gde su svedok i njegova porodica ostali do januara 1993.godine kada ih je hrvatska policija predala srpskim vlastima u Rovanjskoj.

 

Svedok je uhapšen sa 80 kg fizičke težine, a izašao je sa 50 kg. Žena i deca su izašli sa teškim traumama.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1.Klarić Damir, iz Vrane, pripadnik HV,

 

2.Kapetanović Miroslav, pripadnik HV,

 

3.NN stražari i osoblje logora u Filip Jakovu.

 

 

 

DOKAZ: 236/95 - 13.

 

 

 

IV-223

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Brod (Bosanski Brod), logor u skladištu robne kuće "Beograd", u naselju Tulek, 24. jun - 06. oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Kada je svedok doveden u ovaj logor, u njemu je bilo vrlo malo uhapšenih Srba iz Broda, ali se njihov broj narednih dana pove ćavao, naročito kada su dovedeni Srbi iz Dervente i Odžaka.

 

Hrvatski vojnici su u ovaj logor ulazili i danju i u noću i tukli su nemilosrdno sve zatvorene Srbe.

 

Zatvoreni Srbi su svakodnevno izvođeni da kopaju rovove u obližnjim selima gde su bile borbene linije, kao i da skidaju krovove sa srpskih kuća i da iz njih iznose nameštaj i druge stvari.

 

Za to vreme su ih hrvatski vojnici, koji su ih čuvali, nemilosrdno tukli, preteći im da će njihove leševe poslati Savom za Srbiju.

 

Za vreme kopanja rovova u mestu Žeravac, isturili su ih kao štit ispred hrvatskih vatrenih linija. Naredili su im da pevaju ustaške pesme. Međutim, srpska vojska nije pucala na njih.

 

U ovom logoru je bilo i žena, koje su hrvatski vojnici, koji su u logor slobodno ulazili, silovali.

 

I pojedine zatvorene Srbe su terali da siluju te žene, a među njima i svedoka da siluje N. M.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Garić Goran, zapovednik logora.

 

 

 

DOKAZ: 584/94-20.

 

 

 

 

 

 

 

IV-224

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Zadar i okolina 25.05 - 06.06. 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Hratski vojnici su svedoka, koji je bio vojnik RSK, po zarobljavanju pretukli na mestu zarobljavanja. Tukli su ga dok se nije onesvestio. Kada se osvestio, nalazio se u kamenolomu u Bibinjima, gde su ga ponovo tukli. Dobio je tu oko pedeset udaraca po svim delovima tela.

 

Potom su ga odveli u Sukošan nedaleko od Zadra u jednu napuštenu ku ću sa rešetkama na prozorima. Zatvoren je u prostoriju adaptiranu u ćeliju i tu je ponovo bio tučen do onesvešćivanja. Noću je čuo da hrvatski vojnici komentarišu između sebe da nije trebalo toliko da ga prebiju da ne mogu da ga saslušavaju. Dolazio je i lekar koji mu je dao neku injekciju. Došla je i novinarka Radio-Zadra i vršila pritisak da d FACE="Courier New">â izjavu čiju mu je sadržinu saopštila.

 

Narednog dana su ga odveli na mesto gde su ga zarobili, a potom ga opet vratili u Sukošan, ali sada u neku drugu kuću u koju su ga zatvorili. Čuo je da se hrvatski vojnici dogovaraju da ga likvidiraju. Potom ga je hrvatska Vojna policija odvela u Zadar u kasarnu "Marko Orešković". Od ulaska u krug kasarne pa do prvog sprata tuklo ga je najmanje pedesetak vojnika i policajaca. Prostorija na prvom spratu u koju su ga doveli bila je bez svetla. Tu su ga, najčešće prilikom odlazaka u klozet, svakodnevno tukli, obično karate zahvatima. Jednom prilikom su ga naterali da iz zapušanog klozeta konzervom zahvata mokraću i da je popije.

 

Razmenjen je 06.06.1992. godine u Žitniću. Bio je sav u povredama koje su TV-ekipe snimile.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. NN hrvatski vojnici,

 

2. Ušljebrka N, starešina u logoru u Sukošanu.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 236/95-23.

 

 

 

 

 

 

 

IV-225

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Slavonski Brod, logor u kafani "Kod Bardaka", 1992-1993. godina.

 

KRATAK OPIS: Podrumske prostorije ove kafane koriš ćene su kao logor za Srbe iz Slavonskog Broda i njegove okoline. U njemu je bilo zatvoreno i do 80 Srba. Ovaj logor nazivali su srpsko mučilište.

 

Jedan od vidova tortura u ovom logoru bilo je i posipanje sone kiseline po telima Srba što je izazivalo razaranje tkiva i bilo praćeno velikim bolovima.

 

Jedan od onih na koga su sipali sonu kiselinu bio je i

 

Milić Vlada iz Slavonskog Broda,

 

kome je posle toga morala da bude odsečena noga i koji je nakon toga umro.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Bilandžić, zvani "Šuger", zapovednik Vojne policije u Slavonskom Brodu,

 

2. Filipović Ilija, izvršilac Bilandžićevih naloga,

 

3. Trgomet, zvani "Glavonja".

 

 

 

DOKAZ: 359/95-1 i 359/95-2.

 

 

 

 

 

 

 

IV-226

 

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor Čelebići kod Konjica, jun - avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimanskih oru žanih formacija su 15. juna 1992. godine zatvorili svedoka, zajedno sa drugim Srbima iz sela Brđani kod Konjica, u logor Čelebići.

 

Stražari su im odmah po dolasku pucali iznad glava iz automatskog oružja da bi ih zastrašili, a zatim su svedoka sa još šestoricom zatvorenika smestili u betonski šaht dubok oko 4 metra, prečnika oko 1 metra koji su zatim zatvorili a metalni poklopac vezali žicom. U tom šahtu su proveli 20 časova. Zbog nedostatka vazduha bili su polumrtvi kada su ih izvukli.

 

Zatvorenici su u logoru iznurivani glađu i žeđu, tako da svedok nije mogao da vrši veliku nuždu 34 dana, a sa 100 kilograma telesne težine koliko je imao prilikom dolaska u logor, spao je na 70 kg.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Mucić Zdravko, zvani "Pavo", komandant logora.

 

DOKAZ: 178/94-3.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

V-056

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Selo Kuline kod Dervente, 30. april 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Patkovi ć Vasilije, od oca Sime, rođen 20. decembra 1922. godine u selu Vinski SO Bosanski Brod, živeo je u selu Kuline i na kućnom pragu zaklan je 30. aprila 1992. godine.

 

Radilo se o invalidu bez desne noge koji je bio s FACE="Courier New">â m kod ku će kada su ušle hrvatske jedinice čiji su ga pripadnici usmrtili.

 

Susedi su ga sahranili u dvorištu, a na dan 10. septembra 1993. godine istražni sudija Osnovnog suda u Derventi izvršio je ekshumaciju leša a dr Ljubomir Curkić je tada izvršio obdukciju. Tom prilikom je konstatovan i prelom potiljačnih kostiju na glavi veličine 7 dž 9 cm.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Duspada Ivan, načelnik Službe bezbednosti u Derventi

 

2. Stanić Iko, predsednik HDZ za Derventu

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju sina pok. Patkovi ća, Luke, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 438/94-4, kao i brata Patković Riste pod brojem 584/94-21, uključujući i zapisnik o ekshumaciji i obdukciji leša Osnovnog suda u Derventi Kri. 78/93.

 

 

 

 

 

 

 

V-057

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Nova Gradiška, oktobar 1991 - januar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je morao da le ži kod kuće pošto su mu obe noge bile ranjene kada je bio pogođen iz snajpera.

 

Pripadnici oružanih snaga su 10. oktobra napali selo Sinlije u kome je svedok živeo. Svedok je ležao u krevetu u pidžami kada su u njegovu kuću upali pripadnici ZNG koji su mu podneli nož pod grlo i gurnuli cev puške u usta, preteći da će ga ubiti. Zatim su mu naredili da ustane i da pođe sa njima.

 

Kada su sve Srbe iz ovog sela sakupili, počeli su da im pale kuće.

 

Sve su ih potom oterali u logor u Novu Gradišku.

 

Svedoka su smestili u kasarnu u Gradiškoj koja je bila pretvorena u logor. U prostoriji u kojoj je on bio smešten, bilo je oko 20 zatvorenih Srba.

 

Odmah su počeli da ih tuku puškama, pendrecima i čekićima. Pošto su mu prethodno oduzeli štake, svedok nije imao oslonac i odmah je pao.

 

Vojnici su često upadali u sobe i masovno tukli sve zatvorene Srbe.

 

Svedok je u ovom logoru ostao do 16. januara 1992. godine.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Arić Stjepan iz sela Zakolja kod Nove Gradiške i drugi pripadnici ZNG.

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istra žnim sudijom Opštinskog suda u Prijepolju, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 57/95.

 

 

 

 

 

 

 

V-058

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Rajski Do, opština Trnovo, 12. novembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih formacija su 12. novembra na Rogoju, na mestu zvanom Kucin, kao ranjenog pripadnika Vojske Republike Srpske zarobili a zatim ubili Vitković Pera, rođenog 1950. godine u Trnovu, privatnog autoprevoznika iz Trnova.

 

Njegovi posmrtni ostaci su 18.09.1993. godine pronađeni u Rajskom Dolu, u blizini istoimenog hotela na oko 5 km daleko od mesta zarobljavanja i ranjavanja.

 

Noge Vitkovića su bile čvrsto vezane metalnom sajlom dužine oko 6-7 m, a debljine oko 6 mm. Drugi kraj sajle je bio vezan za komad drveta dužine oko 80 cm a debljine oko 6-8 cm. Kosti su uglavnom bile izlomljene, posebno kosti lobanje koja je bila u smrskanom stanju, a delovi odeće su bili poderani. Sve ovo ukazuje na to da je telo Pera Vitkovića od mesta zarobljavanja na Kucinu do Rajskog Dola vučeno po zemlji, verovatno privezano za neko vozilo.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Godinjak Ethem, sin Ibrahima, ro đen 20.11.1951. godine u Sarajevu, musliman, pre rata bio je načelnik SUP Trnovo.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o uvi đaju, foto-dokumentacija i drugi dokazi nalaze se u dokumentaciji Komiteta pod brojem 228/94.

 

 

 

 

 

 

 

V-059

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Selo Jablanica, opština Lopare, avgust 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija iz Jablanice u delu sela zvanom "Grabik" su 19. avgusta, iz zasede, napali lakim oružjem ("Osa") vojno sanitetsko vozilo E-2369, kojim su prevoženi jedan bolesnik i jedan ranjeni vojnik Vojske Republike Srpske, koji je ranjen istog dana u borbi u blizini Jablanice. Napadnuto vojno sanitetsko vozilo se prevrnulo i zapalilo, pa su u vozilu izgoreli:

 

 

 

1. Mićić Radomir, sin Srbe, rođen 20.03.1961. godine u Peljavama, težak ranjenik,

 

2. Božić Vladan, sin Milana, rođen 21.01.1971. godine u Jablanici, bolesnik,

 

3. Janković Vojislav, sin Mitra, rođen 07.12.1958. godine u Jablanici, bolničar i

 

4. Abadžić Božidar, sin Savatija, rođen 24.09.1970. godine u Jablanici, vozač sanitetskog vozila.

 

Svi su bili pripadnici VP 5500.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici muslimansko-hrvatkih oru žanih formacija iz Jablanice.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o uvi đaju, foto-dokumentacija i skica lica mesta, sve u spisima 171/95-4.

 

 

 

 

 

 

 

V-060

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Selo Bukvik, opština Br čko, septembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U toku napada na selo Bukvik i druga obli žnja srpska sela koji je izvršen 14. septembra 1992. godine, pripadnici muslimansko-hrvatskih oružanih formacija su zauzeli previjalište, koje se nalazilo u kući Pajić Čede i Mande u kome su bili smešteni ranjenici, koji su bili ranjeni prilikom napada na to selo.

 

Đakić Mensur, kao komandant bataljona, naredio je da se zarobljeni ranjeni civili pogube, što je Ljubinović Ševket odmah i izvršio. Tog dana je ubio:

 

 

 

1. Radić Živana, sina Mihajla, rođenog 20.09.1966. godine u Bukovcu, koji je bio ranjen u glavu,

 

2. Veselinović Savu, sina Ilije, rođenog 04.09.1939. godine u Vitanovićima, koji je bio ranjen u nogu,

 

3. Purić Vlajka, sina Avrama, rođenog 05.09.1940. godine u Bukovcu, koji je bio ranjen u levo rame.

 

Majka ubijenog Radić Živana svedoči:

 

"... Moj Živan je bio ranjen tako što mu je metak ušao u usta s desne strane i izašao na temenu glave... Dok sam gledala sina i ostale ranjene, naišli su muslimanski vojnici, pa je jedan od njih uperio u mene cev od oružja u predelu leđa, a potom naredio drugima da pucaju u ranjene. Rekao je doslovno: FACE="Symbol">c Ubijte ranjene FACE="Symbol">c , i oni su u mom prisustvu ispalili rafale u predelu grudi u Živana i ostalu dvojicu ranjenih. Mene su onda odgurnuli, a potom odveli u logor sa ostalima...".

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Đakić Mensur, sin Salka, rođen 25.08.1949. godine u Brčkom, komandant bataljona iz sastava 108. Brčanske brigade,

 

2. Ljubinović Ševket, sin Jusufa, rođen 1953. godine u Brki.

 

 

 

DOKAZ: Izjave 12 svedoka u spisima pod brojem 144/95-3, kao i 617/95-8, 617/95-9, 617/95-25, 617/95-26 i 617/95-33.

 

 

 

 

 

 

 

V-061

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Zenica, logor u KPD, jun - oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Mada je bio veoma teško ranjen, svedok je u Gradskoj bolnici u Zenici "Crkvice" zadr žan svega 6 dana. Posle toga je prebačen u logor koji se nalazi u okviru KPD u Zenici. Iako je bio nepokretan, smešten je u deo logora u kome se nalazilo oko 400 uhapšenih Srba iz okoline Zenice. Ležao je na podu bez pokrivača i prostirača.

 

Muslimanski vojnici su svakodnevno, a naročito u noćnim časovima, izvodili uhapšene Srbe tako da je svedok čuo krike i dozivanje u pomoć, a kada su se ovi vraćali bili su svi izubijani, modri, otekli i u krvi.

 

Pričali su da su ih tukli u nekoj prostoriji u kojoj je bilo 15-10 cm vode.

 

Svedok je u ovom logoru ostao do kraja oktobra 1992. godine, kada je razmenjen.

 

Uhapšen je kao civil i protiv njega nije bio pokrenut krivični postupak.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Šišak Firad, upravnik KPD Zenica.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-8.

 

 

 

 

 

 

 

V-062

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Split, Bolnica "Firule", sredinom 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je posle mu čenja u zatvoru u Ljubuškom izgubio svest i osvestio se tek u bolnici "Firule" u Splitu.

 

Kada je došao k sebi, madicinska sestra u bolnici "Firule" mu je saopštila da se u njemu nalazi ustaška krv i da je sva četnička izvađena.

 

Svedoka je jednog dana za vrema njegovog boravka u ovoj bolnici prepoznao Jakov Pašalić koji je bio na kolicim. Pašalić ga je prvo udario u predelu nosa i polomio mu nosne kosti, a nakon toga mu je naredio da skine čaršav kojim je bio pokriven. Policajac koji je čuvao svedoka, dao mu je palicu kojom ga je Jakov udarao po celom telu, a potom i po tabanima obe noge. Udarao ga je tako jako da je sav pocrneo od tih udaraca. To je trajalo sve do dolaska dežurnog lekara koji je to prekinuo.

 

Pošto mu je Pašalić zapretio da će ga sigurno ubiti sledeći put, svedok je posle 4-5 dana boravka u bolnici prebačen u zatvor "Lora" u Splitu.

 

U zatvoru "Lora" ga je sačekao Vrgić Tomo rečima: "Evo novog četnika", pa ga je udario nogom u predelu vilice koja mu je već bila polomljena na tri mesta. Vilica je popucala, pa su svedoka ponovo vratili u bolnicu gde mu je bez anestezije ponovo nameštena vilica i postavljene žice. Odmah nakon toga je opet vraćen u "Loru".

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pašalić Jakov iz Rujana kod Livna,

 

2. Vrgić Tomo, zvani "Tonči", stražar u zatvoru "Lora" u Splitu.

 

 

 

DOKAZ: 234/95-6.

 

 

 

 

 

 

 

V-063

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Konjic, decembra 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Posle pretrpljenog mo ždanog udara, Mitrić Slavko iz Konjica, koji je tada imao 63 godine, otežano se kretao i govorio.

 

Njega su pripadnici hrvatsko-muslimanske policije pretukli prvi put 01. decembra na ulici samo zato što je Srbin. Tada ga je od dalje tuče spasila poznanica nesrpske nacionalnosti, koja je slučajno naišla.

 

Drugi put, 22. decembra, kada se nije vratio kući njegova supruga je pozvala Radio-Konjic i zamolila da ga potraže. Ubrzo je preko radio-talasa dobila obeveštenje da se njen muž nalazi u Komandi hrvatsko-muslimanske vojske i da će ga oni dovesti u stan. Kada se ni dva časa kasnije nije vratio kući, pozvala je Komandu i od njih obaveštenje dobila da se on više ne nalazi kod njih, već u bolnici.

 

Supruga je otišla u bolnicu gde je zatekla muža koji je tu bio doveden pet minuta ranije. Bio je sav u krvi i sa brojnim povredama po glavi, rukama i nogama, kao i po drugim delovima tela.

 

Nakon toga je dobio visoku temperaturu i nikada više nije bilo moguće uspostaviti kontakt s njim.

 

Umro je posle nekoliko meseci.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Guska Jasmin, načelnik SJB Konjic i

 

2. Delalić Zejnel, komandant TO u Konjicu.

 

 

 

DOKAZ: 123/95.

 

 

 

 

 

 

 

V-064

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Jablanica, logor u Muzeju revolucije, novembar 1994 - mart 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je bio zarobljen kao teško ranjeni vojnik Republike Srpske.

 

Odveden je u logor za Srbe koji se nalazio u podrumskim prostorijama muzeja u Jablanici kod stadiona. Bio je smešten u prostoriji bez prozora i, prema njegovoj proceni, u logoru je bilo još oko 60 zatvorenih Srba. Komandant logora Seno D žino je tukao svedoka i, preteći mu da će mu nožem izvaditi creva, napravio mu rez nožem u predelu stomaka.

 

Njegov zamenik Nihad je svedoku sekao prst po prst na levom stopalu. Nezir Agan mu je lično nožem odsekao prst na desnom stopalu.

 

Tako mu je odsekao četiri prsta. Posle toga je Nihad doneo srpsku šubaru sa kokardom kao srpskim simbolom i naredio mu da je stavi na glavu, a zatim mu je dao napisanu izjavu koju je morao da izgovori pred kamerama muslimanske televizije. Tek nakon toga je dobio zavoj kojim je s FACE="Courier New">â m sebi previo stopala koja su mu krvarila.

 

Svakodnevno su ga tukli, a prinudili su ga i da pije mokra ću.

 

Tek posle 40 dana ga je registrovao Međunarodni Crveni krst. Međutim, on nije smeo da se žali njihovoj delegaciji na tretman u zatvoru. Tek uz pomoć MCK, čiji je lekar konstatovao da je iskrvario i da je dobio trovanje, upućen je u bolnici u Jablanicu gde su mu amputirali stopala obe noge. Posle 6 dana je vraćen u logor u muzej. Jednom prilikom je u bolnicu došao vojnik koji se zvao Nihad koji je u infuziju, na koju je svedok bio prikopčan, sipao konjak. Takođe ga je naterao da popije punu šaku apaurina i da posle toga pije rakiju.

 

I posle povratka iz bolnice u logor, svedok je bio ponovo izložen tučama i maltretiranju.

 

Navodi ime jednog zarobljenog srpskog oficira koji je, mada je bio ranjen u ovom logoru, bio 53 dana držan vezan lisicama za kasetu.

 

Svedoku su pre razmene skinuli i oduzeli proteze koje je dobio od Crvenog krsta i pomoću kojih je mogao da se kreće.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Džino Seno, upravnik logora u muzeju u Jablanici, pre rata radio u SUP-u u Jablanici,

 

2. Nihad, koji je rođen u Sandžaku, zamenik upravnika logora,

 

3. Nezir Agan, načelnik IV Korpusa muslimanske vojske,

 

4. Nihad, muslimanski vojnik.

 

 

 

DOKAZ: 392/95.

 

 

 

 

 

V-065

 

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Zadar i okolina, januar - maj 1993.godine.

 

KRATAK OPIS: Nakon što su 23.01.1993.godine zarobili 15 srpskih vojnika na položaju kod Maslenice, hrvatski vojnici su trojicu ranjenih Srba odmah ubili na licu mesta, a ostale su neprekidno, od mesta zarobljavanja do zatvora u koji su ih odveli, tukli. Kod Starigrada je od zadobijenih povreda umro još jedan zarobljenik. Preostali srpski zarobljeni vojnici su u zatvorima bili neprekidno, sve do razmene 25.05.1993.godine, izloženi batinanju i drugim oblicima nečovečnog postupanja od strane zatvorskih vlasti, zatim od strane civila, vojnika kao i od strane žena,. Zarobljeni su sledeći vojnici Republike Srpske Krajine:

 

1. Badža Živko,

 

2. Veselinović Stevan,

 

3. Grozdanović Nikola,

 

4. Gnjatović Đuro,

 

5. Jokić Slobodan,

 

6. Kljajić Perić Rade,

 

7. Kuridža Đuro,

 

8. Komazec Željko,

 

9. Lončar Jovo,

 

10. Ljubičić Mijić Boško,

 

11. Oluić Jovan,

 

12. Oluić Ilija,

 

13. Pešelj Obrad,

 

14. Radmilović Dušan i

 

15. Švonja Strahinja.

 

Na licu mesta su ubijeni sledeći teže ranjeni srpski zarobljeni vojnici:

 

1. Ljubičić-Mijić Boško, od oca Nikole, rođen 1952. godine u Krupi,

 

2. Pešelj Obrad, od oca Ilije, rođen 1950. godine u Bilišanima, i

 

3. Badža Živko, od oca Jovana, rođen 1956. godine u Bilišanima.

 

Ljubičić Mijić Boška je ubio hrvatski vojnik koji je iz neposredne blizine ispalio na njega rafal iz automatske puške samo zato što je pokušao da doda čuturicu sa vodom ranjenom drugu Badža Živku.

 

Na Pešelj Obrada, koji je bio teško ranjen i nije mogao da izađe iz bazena, hrvatski vojnik je bacio bombu i ostavio ga mrtvog u bazenu. Kada je Badža Živko, koji je, kao i Pešelj, bio ranjen od eksplozije bombe zatražio od hrvatskih vojnika da mu daju vode, jedan od njih je, upitavši ga "Hoćeš li viski?", pucao u njega iz automatskog oružja iz neposredne blizine.

 

Svedoci su pre ovih ubistava čuli kako se hrvatski vojnici dogovaraju među sobom da pobiju ranjene vojnike "jer ne mogu da hodaju."

 

Posle zarobljavalja, hrvatski vojnici su preko Starigrada poveli preostalih 12 zarobljenih srpskih vojnika prema Zadru. Usput su ih tukli svim i svačim, zadržavali se da ih tuku hrvatski vojnici i civili koje su sretali, sve do Komande u Starigradu gde ih je sačekao špalir hrvatskih vojnika koji su ih ponovo tukli. Zarobljenike Jokić Slobodana i Olujić Jovu posebno su i tukli. Jokić Slobodanu su i gasili cigarete po licu. Kada su pretučene zarobljenike u sumrak ponovo ubacivali u kamion kojim su ih vozili iz Starigrada ka Zadru među njima nije bilo:

 

 

 

4. Jokić Slobodana, od oca Mihaila, rođenog 1968. godine u Zadru.

 

Svedoci su videli da je Jokića iz kamiona pozvao jedan hrvatski vojnik koga su od ranije poznavali i koji ga je tukao i nad njim se iživljavao. Jokića su tukli i drugi hrvatski vojnici. Od zadobijenih povreda je umro. Hrvati su razmenili Jokićev leš 23.05.1993. godine. Hrvatski vojnici su pretučene zarobljenike iz Starigrada prevezli čamcem u Ražanac i čim su ih iskrcali naredili su im da stanu uz zid neke zgrade, da podignu ruke u vis i u takvom položaju su dozvolili meštanima da ih i oni tuku. Posle tuče su ih u Zadar prevezli kamionom u kome je prethodno prevožena stoka i čiji je pod bio pokriven stočnim izmetom. U delu Zadra koji se zove Voštarnica, ponovo su ih postrojili i dozvolili civilima da ih tuku. Od dobijenih batina većina zarobljenih je padala u nesvest.

 

Odatle su ih odveli u kasarnu "Marko Orešković" i tu po dvojicu vezali lisicama i držali bez hrane i vode dva dana. Vojnici, čuvari i druga lica su ih za to vreme tukli u posebnoj prostoriji.

 

Posle dva dana su ih odveli u Okružni zatvor u Zadru. Policajci su ih prilikom dovođenja u zatvor tukli palicama. Smestili su ih u nekoliko ćelija i nastavili da ih tuku redovno svaki dan. Izvodili bi ih najčešće noću, naređivali im da kleknu, podignu ruke u vis i u tom položaju bi ih tukli čizmama, cokulama, rukama i drugim sredstvima. Tukle su ih i žene koje su slobodno ulazile u zatvor. One su im čupale kosu i terale ih da otvore usta pa im pljuvale u usta. Jednom zarobljeniku je jedna žena zapalila brkove i naterala ga da proguta izgorele dlake od brkova. Terali su ih i da i da se međusobno tuku, a ako bi ocenili da to ne čine dovoljno jako, onda bi ih i stražari tukli. Terali su ih da pevaju ustaške pesme, zatim pesmu o njihovom drugu Jokiću koga su usput ubili, a koju su smislili. Terali su ih da ližu prašinu, da jedu izmet iz klozeta, da ljube đonove cipela čuvarima. Mokrili su im u usta. Jednom zarobljeniku su stavljali kvaku od vrata u usta govoreći mu da je to pileće meso. Nabijali su im glavu u korpu za smeće i pri tome prislanjali pištolj uz glavu.

 

Pojedinci su bili naterani da zadovoljavaju stražare tako što su im ovi stavljali polni organ u usta.

 

Jedanput mesečno ih je posećivao lekar, ali s obzirom na to da je bio u pratnji stražara, nisu smeli ni na šta da mu se požale. Lekove koje bi im prepisao, nisu dobijali.

 

Imali su pravo da se jave na lekarski pregled, ali ako bi neko od njih to učinio, medicinsko osoblje i bolesnici koji bi se zatekli u zdravstvenoj ustanovi bi ih tukli.

 

Mada predstavnicima Međunarodnog Crvenog krsta koji su ih posećivali nisu smeli da se žale da ih tuku, ovi su to mogli da zaključe po njihovom spoljnjem izgledu.

 

Hrana davana zatvorenim zarobljenicima bila je oskudna i najčešće se sastojala od parčeta hleba i komadića mesnog nareska ili kafene šolje nečeg što je trebalo da podseća na supu.

 

Zarobljenim srpskim vojnicima, koji su razmenjeni 25. maja 1995. godine kod Otočca, prethodno je oduzeta sva dokumentacija vezana za postupke koji su vođeni protiv njih. Većina njih su zbog pretrpljenih tortura sada teški invalidi.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Kurtović Zlatko, komandir jedinice HV koja je zarobila srpske vojnike i pripadnici njegove jedinice:

 

2. Bušić Ante, rođen 23.08.1952. godine u Gorici, kod Grude, od oca Joze, predsednik HDZ u Obrovcu (najviše tukao Jokić Slobodana, koji je umro od zadobijenih povreda),

 

3. Brkić Branko, istražni sudija koji je vodio istragu, zatvorenicima je, i pored toga što je jasno video da su tučeni, postavljao pitanje da li su tučeni, a kada bi neko od njih rekao da jeste, naređivao bi da ga vrate u ćeliju gde bi dobijao još veće batine,

 

4. Jurjević, pripadnik HV (učestvovao u premlaćivanju Jokić Slobodana i drugih zarobljenika u Starigradu),

 

5. Erlić Ivica, star oko 25 godina, stražar u Okružnom zatvoru u Zadru, iz Tinja, (isticao se u tuči i maltretiranju zatvorenih srpskih zatvorenika),

 

6. Bajilo Edi, star oko 28 godina, stražar u Okružnom zatvoru u Zadru, iz Arbanasa kod Zadra (isticao se u tuči i maltretiranju zatvorenih srpskih zarobljenika),

 

7. Ušljebrka Ivica, stražar u Okružnom zatvoru u Zadru, iz Bjeljine, kod Benkovca (isticao se u tuči i maltretiranju srpskih zatvorenika),

 

8. Dubroja Joško, star oko 25 godina, stražar u Okružnom zatvoru u Zadru, iz Zemunika (isticao se u tuči i matretiranju zatvorenih srpskih zatvorenika).

 

 

 

DOKAZ: Svedoci 236/95-15, 236/95-16, 236/95-17, 236/95-18, 236/95-19, 236/95-20, 101/95 i 291/95.

 

 

 

 

 

 

 

VI-050

 

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Bjelovar, maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je nakon zarobljavanja u Šeovici 4. maja 1995. godine sproveden u grupi od oko 400 zarobljenika u Bjelovar. Prvo je smešten u sportsku dvoranu. Tu su bili popisani, a zatim tuširani hladnom vodom. Nakon toga su po čeli da ih ispituju.

 

Isleđivani su u civilnom i Vojnom istražnom zatvoru. Svedok je bio u oba zatvora.

 

Prvo je bio u civilnom zatvoru gde je sa još 8-9 zarobljenika bio smešten u veoma zagušljivu ćeliju. Kada su izvođeni u kancelariju na saslušanje, tukli su ih pendrecima, nogama i rukama. Svedok je video da je najviše pretučen P. S, koji je zbog toga jedva mogao da hoda. Ne zna gde se on sada nalazi.

 

Svedok je 13. maja prebačen u istražni zatvor Vojnog suda u Bjelovaru. Po dovođenju su ih postrojili uza zid tako što su čelo i noge morali da prislone uza zid, a ruke da drže na leđima. U tom položaju su stajali sat i po - sve dok nisu pozvani u sudnicu.

 

Saslušavao ga je vojni istražni sudija Mihael Malčić. Posle dva dana i dve noći boravka u ovom zatvoru, svedoku je 15. maja saopšteno da je oslobođen.

 

Međutim, pre toga su ih zatvorili u jedno kupatilo gde su ostali do 24 sata. Nakon toga su ih prebacili u Šeovicu, gde su bili u kućnom pritvoru.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici oružanih snaga Republike Hrvatske.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-7

 

 

 

 

 

 

 

VI-051

 

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Travnik, logor u kasarni "Petar Me ćava", oktobar - početak novembra 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Kada su ga doveli u ovaj logor, svedoku su predo čili njegovu navodnu izjavu da su mu kod kuće pronašli radio-stanicu, pušku sa snajperom i 1.000 metaka i, mada to nije bilo tačno, terali su ga da takvu izjavu potpiše.

 

Svedok je posle višednevnog zlostavljanja morao da potpiše traženu izjavu. Pored toga, prinudili su ga da svom bratu, koji se nalazi u Srpskoj vojsci, napiše pismo i da ga obavesti gde se nalazi u zatvoru i da je osuđen zato što je kod njega pronađena radio-stanica, snajperska puška i 1.000 metaka, kao i da od svog brata traži da oslobodi 26 muslimanskih zarobljenika. Zbog toga je stavljen u prvu kategoriju zarobljenika iako je uhapšen kao civil.

 

Za vreme boravka u ovom logoru u Travniku, svedok nije dobio rešenje o pritvoru, a na kraju je bio razmenjen 02. novembra 1992. godine.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Beba Salko, musliman, starešina u logoru.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka 561/94-3.

 

 

 

 

 

VI-052

 

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Logor u Trnovu u zgradi obdaništa, avgust - novembar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Početkom avgusta meseca 1992. godine, kada su bili rasformirani logori u Godinjskim barama i u selu Dejčićima, zatvorenici su prebačeni u novoformirani logor u Trnovu, koji je bio smešten u zgradi obdaništa.

 

Broj zatvorenika još nije utvrđen, ali iz činjenice da je iz ovog logora dnevno odvođeno na razmenu 50 Srba, proizilazi da je kroz ovaj logor prošao veliki broj Srba, pretežno civila.

 

U ovom logoru su zatvorenici svakodnevno zlostavljani i batinjani.

 

U dogovoru sa čuvarima, svakodnevno su dolazili muslimanski ekstremisti koji su tukli zatvorenike, a među njima su se posebno isticali: Belonja Mirza, Hamzić Edin, Cibra Izet, Sačić Senad, Ramić Ramiz, Karačić Enez, Gagula Safet i Imamović Džemail.

 

Naročito su tukli zarobljenog borca Vojske Republike Srpske iz Kalinovika, Lalović Dragana.

 

Zatvorenici su u početku dnevno dobijali samo jedan vrlo slab obrok hrane, a ponekad ni to, da bi kasnije dobijali dva obroka dnevno.

 

Spavali su na podu, najčešće bez ikakvih prostirača i pokrivača.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Belonja Mirza,

 

2. Hamzić Edin, sin Ismeta, rođen 27.08.1970. godine u selu Hamzići, opština Trnovo, po zanimanju milicionar,

 

3. Cibra Izet, sin Begana, rođen 18.01.1967. godine u selu Delijaš, opština Trnovo, po zanimanju poštar,

 

4. Sačić Senad,

 

5. Ramić Ramiz,

 

6. Karačić Enes, sin Hasana, rođen 22.01.1962. godine u selu Golubičić, opština Kalinovik, bio milicionar,

 

7. Gagula Safet, sin Huska, rođen 23.04.1967. godine u selu Kumjenovići, opština Foča, do rata bio milicionar u Trnovu,

 

8. Imamović Džemal, sin Sunja, rođen 22.01.1964. godine u selu Delijaš, opština Trnovo.

 

 

 

DOKAZ: Izjave svedoka koje se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 228/94.

 

 

 

 

 

 

 

VI-053

 

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Suhopolje kod Virovitice, novembar 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici Zbora narodne garde su po četkom novembra pritvorili svedoka i posle saslušanja, koje je trajalo 3-4 sata, pustili su ga kući. Posle 10 dana su ga ponovo zatvorili, ali su ga tada vređali, govoreći mu da je velikosrbin i četnik. Dva dana nakon toga su ga odveli u selo Klisa gde su ga razmenili za neke hrvatske građane.

 

Na taj način je svedok prinudno iseljen iz Hrvatske i sada živi kao izbeglica u Srbiji.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici Zbora narodne garde iz Virovitice.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 400/95.

 

 

 

 

 

VI-054

 

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Visoko, jul - oktobar 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Krajem jula 1992. godine pripadnici muslimanske vojske sa oznakama zelenih beretki kojima je komandovao Ibrahim Puri ć opkolila je naselje Zbilje u kome je bio izvestan broj srpskih porodica. Sve Srbe - njih 36 građana su zatvorili u kuće Milinka Erzanovića, Mladena Marića i Zdravka Mirića. Ispred ovih kuća postavljena je straža - po tri stražara ispred svake kuće.

 

Prilikom stvaranja ovog logora, krajem jula, tukli su

 

Milutina Lukića, od oca Srećka, rođenog 1942. godine,

 

a zatim su ga ubili iz vatrenog oružja ispred njegove kuće.

 

Srbi zatvoreni u ovim kućama nisu smeli da se udaljavaju, a povremeno su ih odvodili u vikend-naselje u Varoško polje gde su muškarce prebijali palicama, električnim kablom, gumenim crevima, držalicama poljoprivrednih alatki i kundacima. Tuče su trajale do gubitka svesti, čak i po nekoliko časova.

 

Saslušanog svedoka su jednom tukli naprekidno od 12.30 do 18.00 časova. Za to vreme mu je izbijeno 6 zuba.

 

Muslimanski vojnici su onemogućavali Srbima zatvorenim u ovim kućama da dobijaju vodu i hranu, čije su im zalihe prethodno oduzeli.

 

Usled nedostatka hrane i svakodnevnih tuča, svedok je u ovom periodu oslabio sa 91 kg na 56 kg.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Purić Ibrahim, komadant jedinice "Zelenih beretki", pre rata taksista u Zenici.

 

 

 

DOKAZ: 292/95-19.

 

 

 

 

 

 

 

VII-051

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Vrbovljani, kod Oku čana, početkom maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Hrvatske vojne snage su u selu Vrbovljani kod Oku čana zapalili 30 kuća čiji su vlasnici bili Srbi.

 

Takođe su zapalili kuće Srba u obližnjim selima Gređani i Čovac.

 

Svedokinji su oterali dve krave, dve svinje i 18 prasadi. U svom dvorištu je po povratku iz logora zatekla samo svoje mrtvo tele.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici oružanih snaga Republike Hrvatske.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-6

 

 

 

 

 

VII-052

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Donji Miholjac, 1991-1992. godina.

 

KRATAK OPIS: U Donjem Miholjcu je minirano i srušeno oko 40 srpskih kuća.

 

Pored ostalih, srušene su i kuće vlasnika:

 

1. Krivokuća Ljube,

 

2. Krivokuća Slobodana, zvanog "Kole", iz Ulice Pavla Radića,

 

3. Oljača Zdravka iz Ulice Zrinjskog i Frankopana kod stanice,

 

4. Oljača Petra iz Katićeve ulice - novi blok,

 

5. Borojević Milan, Blok Vladimira Nazora,

 

6. Vidoteka Lukić Stane "Seje", Đakovačka ulica,

 

7. Rakas Rada, na koga je Stević prethodno pucao i ranio ga, a zatim mu je noću u 02.00 časa ubacio bombu kroz dimnjak i znatno oštetio kuću.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Andrić Boško, aktivista Paragine Stranke prava iz Donjeg Miholjca, star oko 33 godine,

 

2. Katalinić Pero, milicionar, posle toga komandir stanice milicije u Valpovu,

 

3. Stević Slavko, milicioner, star oko 41-42 godine,

 

4-5. Braća Horvat, čiji su nadimci "Burek" i "Sendvič" iz Donjeg Viljeva kod Miholjca,

 

6. Miroslavac Nenad,

 

 

 

DOKAZ: Iskaz svedoka u predmetu Komiteta 221/95.

 

 

 

 

 

 

 

VII-053

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Ugljevik, marta 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija iz Teočaka su po naređenju Avdičevića i Mešića od 20. do 23. marta 1993. godine u više navrata i sa više granata većeg kalibra, izvršili napade na naselje Ugljevik van zone ratnih dejstava. Od posledica granatiranja su civilu Marković Ruži, rođenoj 13.01.1955. godine, naneli tešku telesnu povredu, dok su četiri kuće, vlasništva Tomić Blagoja, Marinković Dragana, Đurić Mihajla i Simikić Radivoja, u znatnoj meri oštetili.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Avdičević Dževad zvani "Babak", sin Džemila, rođen 01.06.1964. godine u Teočaku - Sniježnica, komandant brigade "Hajrudin Mešić" u Teočaku i

 

2. Mešić Bakir, sin Mehe, rođen 02.09.1964. godine u Srednjoj Trnovi, zamenik komandanta brigade "Hajrudin Mešić" u Teočaku.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o uvi đaju, skica lica mesta, izjave svedoka i procene štete za oštećene objekte, sve u spisima 174/95-1.

 

 

 

 

 

VII-054

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Selo Mazgraja, opština Ugljevik, avgusta 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oru žanih formacija iz Teočaka su po naređenju Avdićevića i Mešića 22. avgusta, oko 16.00 časova, sa više granata većeg kalibra izvršili napad na selo Mazgraja van zone ratnih dejstva. Ovim artiljerijskim napadom je naneta teška telesna povreda u predelu leve plećke civilu Gajić Borislavu, sinu Radovana, rođenom 01.07.1928. godine, iz Mazgraja.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Avdićević Dževad, zvani "Babak", sin Džemila, rođen 01.06.1964. godine u Teočaku-Sniježnica, komandant brigade "Hajrudin Mešić" u Teočaku, i

 

2. Mešić Bakir, sin Mehe, rođen 02.09.1964. godine u Srednjoj Trnovi, zamenik komandanta brigade "Hajrudin Mešić" u Teočaku.

 

 

 

DOKAZ: Službena zabeleška o pregledu lica i službena zabeleška o obavljenim razgovorima sa Gajić Stevom i Todorović Perom, uverenje o povredama i foto-dokumentacija, sve u spisima 174/95-3.

 

 

 

VII-055

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Stara Krivaja, kod Bjelovara, 1991 - 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: U ovom čisto srpskom selu bilo je oko 35 kuća.

 

Sve one su popaljene, a one koje su bile novije i čvršće građene, minirane su i na taj način uništene.

 

Rušenje i paljenje sela su izvršili pripadnici Hrvatske garde. Kada su oni ušli u selo, isterali su iz sela celokupno stanovništvo - i staro i mlado, bez razlike. Pošto su se stanovnici sela dali u bekstvo, pristupljeno je paljenju sela i rušenju svih objekata u selu.

 

Pre paljenja sela, Hrvati iz Suhog Polja su opljačkali stoku i stvari iz kuća Srba.

 

Srušen je i spomenik Žrtvama fašističkog terora iz Drugog svetskog rata na kome su bila ispisana imena Srba koje su ustaše ubile u Drugom svetskom ratu.

 

Uništeni su i nadgrobni spomenici Srba na seoskom groblju, a među njima i spomenik na grobu sina svedokinje.

 

U to vreme u ovom selu nije bilo nikakvih borbi.

 

Sada u selu Krivaja nema Srba.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Pripadnici hrvatske garde iz Virovitice me đu kojima su se posebno isticali Mato iz sela Turanovca i aktivisti iz sela Milanovca.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka 430/94.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

VII-056

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Hodbina i druga srpska sela kod Mostara, april 1992 - početak 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Hrvatski i muslimanski vojnici su po izbijanju rata palili srpske kuće u selu Hodbina i drugim srpskim selima oko Mostara.

 

U selu Hodbina zapaljeno je 10 srpskih kuća.

 

Ovo je učinjeno bez ikakve vojne potrebe.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Bošković Martin iz naselja Buna kod Mostara.

 

 

 

DOKAZ: 440/94-41.

 

 

 

 

 

NAPOMENA : Dopuna prijave VII-015.

 

 

 

 

 

VIII-036

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

MESTO I VREME: Manastir Žitomislić kod Čapljine, krajem juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Uz pomo ć protivtenkovskih mina i eksplozivom "Uvea", srušen je pravoslavni manastir Žitomislić. Manastirska crkva je prvo demolirana, odneti su predmeti iz manastirske riznice, a potom su spaljeni i manastirski konaci podignuti 1963. godine.

 

Kudra, Delić i Zegar su otišli u Žitomislić vozilom marke "TAM" - kiper na kome je pisalo "Bregava - Čapljina".

 

Crkva je bila obnovljena 1566. godine na mestu stare crkve.

 

Hrvatske ustaše su u ovom manastiru 26. juna 1941. godine usmrtile manastirsko bratstvo, a potom ih bacili u jamu Vidonja.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Zegar Zlatko, rođen 1965. godine u Čapljini, od oca Ilije i majke Ive, pripadnik HVO,

 

2. Kudra Mirza, rođen 1968. godine u Čapljini, od oca Mithata i majke Ćamile, pripadnik 116. brigade HVO,

 

3. Delić Zoran, rođen 1960. godine u Travniku, od oca Šerifa, major u bivšoj JNA, sada pripadnik 116. brigade HVO u Čapljini.

 

DOKAZ: Dokumentacija Komiteta pod brojem 703/94.

 

 

 

 

 

NAPOMENA : Dopuna prijave VIII-004.

 

 

 

 

 

VIII-037

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

MESTO I VREME: Selo Ku ćanci, kod Donjeg Miholjca,

 

 

 

KRATAK OPIS: Izvršioci su van zone ratnih dejstava srušili pravoslavnu crkvu u selu Kućancima u kome je rođen sadašnji srpski patrijarh Pavle.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Anhdrić Boško, iz Donje Miholjice, aktivista Paragine Stranke prava,

 

2. Katalinić Pero, milicionar, a potom komandir stanice milicije u Valpovu,

 

3. Stević Slavko, milicionar, star 41-42 godine.

 

 

 

DOKAZ: Dokumentacija Komiteta u predmetu 221/95.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

VIII-038

 

 

 

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

MESTO I VREME: Selo Mutnica, kod Zenice, krajem 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Pravoslavno groblje u selu Mutnici uništili su pripadnici muslimanske vojske.

 

Svi nadgrobni spomenici su porušeni i uklonjeni. Svedok je video i kako su skidane mermerne ploče koje su zatim odvožene sa groblja kamionima.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Bešlagić Selim, predsednik opštine Tuzla,

 

2. Delibegović Enver, komandant muslimanske TO,

 

3. Avdić Sead, predsednik Izvršnog odbora opštine i

 

4. Bajrić Mehmed, načelnik SJB.

 

 

 

DOKAZ: 234/95-23.

 

 

 

 

 

IX-116

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Selo Brusnik kod Pakraca, maja 1995. godine.

 

KRATAK OPIS: Mada je sa hrvatskim vlastima postojao sporazum o predaji, hrvatske oružane snage su 4. maja oko 16.30 časova granatirale ovo selo.

 

Pripadnici hrvatskih oružanih snaga su 5. maja nakon predaje sakupili celokupno srpsko stanovništvo. Zatim su hrvatski vojnici izdvojili muškarce i oko 02.30 časova ih potovarili na kamione i odvezli u Pakrac, a odatle u Slavonsku Požegu gde su ih smestili u logor u sportskoj hali.

 

U logoru u sportskoj hali u Slavonskoj Požegi je bilo zatvoreno ukupno 108 meštana iz Brusnika. Među njima je bilo 14 starijih od 60 godina i 2 mladića od 17 godina.

 

Tu su ih sve prvo fotografisali i uzeli im lične podatke, a zatim su ih sve pojedinačno ispitivali. Za vreme ispitivanja su naročito tukli one mlađe.

 

Jedan broj zatvorenika su pustili 6. maja, tako da je u logoru u Slavonskoj Požegi ostalo 54 zatvorenika iz ovog sela. Neke od njih su kasnije prebacili u Bjelovar, druge u Osijek, kao i u neke druge logore. Iz ovog sela se sredinom jula 1995. godine u hrvatskim zatvorima nalazilo još 10-15 meštana.

 

Seljaci iz ovog sela su posle puštanja iz logora bili ponovo pozivani na saslušanja u Dom kulture u Brusniku.

 

Tako je svedok 8. maja saslušavan u Domu kulture, gde su ga tukli pendrekom i čizmama. Kada je 10. maja drugi put pozvan u Dom kulture, prebacili su ga sa još 4 meštana na periferiju Brusnika, u kuću Zorčić Tihomira. Tu su ih tukli pendrecima, boli nožem, terali da po čitav sat neprekidno leže u vodi u Brusničkoj reci. Svedoka su primoravali da četvoronoške nosi na leđima jednog od njih koji bi ga uzjahao, terali su ga da rže kao konj, da laje kao pas i pri tom su ga tukli čizmama, a jedan mu je prislanjao pištolj na glavu i pri tom je pucao.

 

Nakon toga je bio pušten kući. Stanovnike ovog sela su 22. maja ponovo privodili u kuće Milorada Nikolića i Mandić Mila, pa su ih tamo tukli i maltretirali, terali ih da ližu so, vezivali im zvono oko vrata kao ovcama i terali ih da bleje kao ovce.

 

Svedoka su 23. maja tukli pendrecima po tabanima, gurali mu pištolj u usta, razbijali jaja o glavu, terali ga da ljubi šahovnicu, fotografisali u ponižavajućem položaju: naterali su ga da klekne, a hrvatski vojnici su mu stavljali nogu na rame i terali ga da im čisti i ljubi čizme. Posebno teško je podnosio kada ga je jedan od njih, koji je bio težak 100 kg, naterao da legne, a zatim mu skakao po stomaku.

 

Svedok je zbog svega ovoga ostavio svoju kuću i imovinu i 26. maja, u organizaciji UNPROFOR-a, konvojem prešao u Republiku Srpsku i sada živi kao izbeglica.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Verkaz Željko, zapovednik jedinice hrvatske policije u Brusniku, inače iz Barljevine kod Pakraca,

 

2. Pripadnici rezervne policije iz Osijeka.

 

 

 

DOKAZ: 618/95-17

 

 

 

 

 

IX-117

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Sarajevo, septembra 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok Stanovi ć Radisav, koji je po zanimanju penzioner i star 74 godine, uspeo je da od muslimanskih vlasti u Sarajevu dobije rešenje Opštinskog sekretarijata za odbranu broj 261 od 15. jula 1994. godine kojim mu se odobrava da putuje u inostranstvo, navodno radi posete sinu koji živi na Novom Zelandu.

 

Međutim, uslov za dobijanje dozvole je bio da ostavi muslimanskim vlastima stan u Sarajevu u Ulici Palmira Toljatija broj 60/3 površine 54 m 2 sa svim stvarima u njemu.

 

Sada svedok živi kao izbeglica u Višegradu.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Najviši organi vlasti u Sarajevu.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Stanovi ć Radisava i druga dokumentacija koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-23.

 

 

 

 

 

 

 

IX-118

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Logor Čelebići, kod Konjica, maj - jul 1992. godine i sportska hala Musala u Konjicu, avgust 1993. godine.

 

KRATAK OPIS: Muslimani su 26. maja 1992. godine pohvatali ve ći broj Srba (muškarce, žene i decu) u selu Bradina, pa su žene i decu odveli u zgradu škole i držali ih tu tri dana, a muškarce su odveli u logore.

 

Posle ovoga, muslimani su, navodno radi obavljanja informativnog razgovora, pozvali Srbe u Podorašcu i njih 63 odveli u logor Čelebići. Tu su im oduzeli sve vrednije stvari bez ikakvih potvrda, i smestili ih u 6 šahtova (u jednom šahtu je bilo čak 18 ljudi) u kojima su se gušili zbog nedostatka vazduha. Kasnije su ih smestili u hangar zvani "Šestica". U logoru su uhapšene Srbe tukli, nanoseći im telesne povrede, koje su se u nekim slučajevima završavale smrtnim ishodom. Mlađe muškarce su posebno tukli u predelu polnih organa.

 

Avgusta 1993. godine iz sela Brđana muslimani su odveli 38 Srba pod optužbom da prave aerodrom za srpske avione i smestili ih u sportsku halu Musala u Konjicu, gde su pojedine od njih tukli tražeći da daju krv.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Ramiš Agan,

 

2. Špago Nedžad,

 

3. Landžo Zija, zvani "Zenga",

 

4. Delić Hazim, zamenik upravnika logora Čelebići, pre rata radio u preduzeću "Drvorezbarstvo" u Konjicu,

 

5. Alić,

 

6. Žilić Edo, iz Šobića, upravnik logora,

 

7. Velagić Hamid,

 

8. Trešnjo Nusret, pre rata radio u preduzeću "Drvorezbarstvo" u Konjicu,

 

9. Trnka,

 

10. "Fočak", stražar.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka 440/94-1.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IX-119

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Goražde - Trebeško brdo, juna 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Muslimanske jedinice su 14. jula 1992. godine napale selo Bučje kod Goražda, pokupile celokupno srpsko stanovništvo i odveli ih iz sela. Na putu prema Trbeškom, brdu pustili su nekoliko žena i dece, a ostale su smestili u jednu kuću na Trebeškom brdu.

 

Tu su muslimanski vojnici pod komandom Ahmeta Sejdića iz Višegrada, Srbe - muškarce izložili strahovitom mučenju. Noću su ih izvodili ispred zgrade i udarali ih rukama i nogama, palicama i kundacima od oružja svuda po telu.

 

Naređivali su im da legnu potrbuške i "jedu" prašinu, udarajući ih pri tom po leđima.

 

Vrhovima noževa su im usecali polumesec i zvezdu na kolenima i slova SDA na leđima.

 

 

 

Od zadobijenih povreda su umrli:

 

 

 

1. Čarapić Jovan,

 

2. Čarapić Dušan i

 

3. Čarapić Drago, svi iz Bučja.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Sejdić Ahmet iz Višegrada, komandant muslimanske vojne jedinice.

 

 

 

DOKAZ : Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 440/94-9.

 

 

 

 

 

NAPOMENA : Dopuna prijave I-199.

 

 

 

 

 

IX-120

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Osijek, 02. avgust 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: Saslušani svedok je sa svojom suprugom živeo u Osijeku u Ul. Eugena Savojskog u svojoj kući.

 

Pripadnici hrvatske vojske su 02. avgusta 1991. godine došli u njegovu kuću i naredili mu je da se odmah iseli iz kuće, govoreći da je ta zgrada predviđena za njih.

 

Svedok je bio primoran da napusti svoju kuću i pobegne iz Hrvatske.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Komanda HVO iz Osijeka.

 

 

 

DOKAZ: 584/94-21.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IX-121

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Zadar, 02. maj 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: Od marta 1991. godine policija iz Zadra je blokirala izlaze iz Zadra da bi kontrolisala i zlostavljala gra đane srpske nacionalnosti koje su sa uperenim automatima zaustavljali, pretresali, pretili im ili ih maltretirali, dok su Hrvati mogli slobodno da se kreću.

 

Veća grupa građana Zadra je 02. maja organizovano vršila nasilje nad imovinom građana Zadra srpske nacionalnosti, sa krajnjim ciljem da se to stanovništvo prisilno iseli iz Zadra.

 

To je počelo oko 10.00 časova dolaskom nekoliko kolona vozila. U svakoj koloni se nalazilo 5-6 vozila iz kojih su civili sa čarapama navučenim preko glave i naoružani automatima, izbacivši svoja tela iz vozila, na sav glas pretili Srbima da će ih poklati i pri tome pevali ustaške pesme.

 

Oko 15.00 časova iz okolnih mesta stiže u Zadar najmanje desetak autobusa"Liburnije" i drugih zadarskih firmi. Autobusi su bili puni Hrvata, većinom omladine starosti od 18 do 25 godina, koji su bili naoružani motkama i gvozdenim šipkama. Kod železničke stanice su izašli iz autobusa pevajući ustaške pesme i uzvikujući pretnje Srbima da će ih poklati ako se ne isele. Uz put su razbijali lokale i vozila Srba ili firme iz Srbije.

 

Iza njih su išla deca, starosti od 5 do 15 godina, koja su iznosila robu iz lokala ili iz vozila Srba.

 

Za decom su sledili stariji koji su nosili kante iz kojih su zapaljivom tečnošću polivali i palili opljačkane objekte i vozila Srba.

 

Ovu rulju je činilo između 1.500 do 2.000, uglavnom mladih ljudi iz Zadra i njegove okoline.

 

Činjenica da je policija tog dana bila povučena iz grada i da nije izlazila na ulice, potvrđuje da su ovo organizovali hrvatski organi vlasti.

 

Tom prilikom je demolirano i srušeno preko 168 lokala vlasnika srpske nacionalnosti i zapaljeno više stanova i kuća, kako je i registrovano u policiji i Javnom tužilaštvu u Zadru. To je dovelo do masovnog iseljavanja građana srpske nacionalnosti iz Zadra.

 

Među demoliranim i opljačkanim lokalima i kućama su i:

 

 

 

I PRIVATNI LOKALI SRBA:

 

1. ŠTRBAC NEDELjKO, brija čka radnja,

 

2. ŠTRBAC VLADIMIR, kafić DMD, potpuno uništen,

 

3. MILOSAVLjEVIĆ MIROSLAV, krojačka radnja, demolirana,

 

4. BUKARICA MIRKO, gostionica "STARI GRAD", potpuno uništena,

 

5. KORLAT ĐURO, prodavnica lutaka uništena i provaljeno u stan koji je demoliran,

 

6. POPOVIĆ PETAR, košarkaš "Zadra", kafić "TAJMAUT", uništen,

 

7. KOVAČEVIĆ STEVO, obućarska radnja, razlupana,

 

8. OPAČIĆ MIODRAG, video-klub "BIS", odneto 1.200 kaseta, 1 kamera, 2 video-rikordera, 5 reflektora,

 

9. MATIĆ PETAR, salon obuće, opljačkan i uništen,

 

10. KRIČKA BOŽO, salon rublja, opljačkan i uništen,

 

11. KNEŽEVIĆ PERO, kafić "PERO", potpuno uništen,

 

12. KNEŽEVIĆ PERO, kafić "PEN", potpuno uništen,

 

13. DUKIĆ ZORICA, tašnerska radnja, opljačkana i uništena,

 

14. RAJČEVIĆ MIROSLAV, lokal konfekcije na pijaci, potpuno uništen,

 

15. BABAC SENAKA i DRAGAN, picerija "PET BUNARA", demolirana,

 

16. MILANKOVIĆ MARIJA, gostionica "MIRNI KUTIĆ", demolirana,

 

17. VOJVODIĆ UROŠ, kafić "RAVA", potpuno uništen (nalazi se na 100 m od policijske stanice),

 

18. RATKOVIĆ VESELIN, kafić "GOGI", demoliran,

 

19. GNjIDIĆ VOJO, kafić "JELENA", demoliran i uništen,

 

20. KOŽUL GLIŠO, kafić "AKVARIJ", uništen,

 

21. KOMAZEC JOVO, kafić "JUGA", demoliran,

 

22. LASKOVIĆ BRANKO, kafić "BULEVAR", demoliran,

 

23. ARČABA MIRKO, kafić "AMBASADOR", demoliran,

 

24. OSTOJIĆ MARKO, butik "LIBERTAS", opljačkan i demoliran,

 

25. BOGDANOVIĆ MILAN, kafić "PEJTON", demoliran,

 

26. KRESOVIĆ BRANKO, auto-škola "ZADAR - INOKS", demolirana,

 

27. ALAVANjA MIRO, preduzeće i samoposluga prehrane, sve uništeno,

 

28. GOLIJANIN ANĐELKO, preduzeće za mesne proizvode i prehranu, uništeno,

 

29. KOMAZEC LEPA, krojačka radnja, uništena,

 

30. PRODAJA AUTOMOBILA "VESNA", demoliran,

 

31. LAKIĆ SLAVKO, frizerski salon, uništen,

 

32. TRGOVAČKA RADNjA NA "BILOM BRIGU", uništena,

 

33. KAFE BAR "KAKTUS", demoliran,

 

34. PUPOVAC BOŠKO, restoran "BAMBI", demoliran,

 

35. GLADOVIĆ ĐURO, kućica "TIBO" - prodaja obuće, opljačkana i uništena,

 

36. GLADOVIĆ LjUBO, kućica "TIBO" - prodaja obuće, opljačkana i uništena,

 

37. VAREĆAK MARIJA, dućan stakla, polupan,

 

38. KNEŽEVIĆ VLADO, kućica tipa "TIBO" - prodavnica tekstila, opljačkana i demolirana,

 

39. VUKOJEVIĆ BRANKO, kućica tipa "TIBO" - prodavnica tekstila, opljačkana i demolirana,

 

40. VUKIĆ UROŠ, kućica tipa "TIBO" - prodavnica ručne radinosti, opljačkana i demolirana,

 

41. DIMOVSKI ZORAN, kiosk tipa "TIBO", opljačkan i demoliran,

 

42. ŽIVANOVIĆ ŽIKA, kiosk tipa "TIBO", opljačkan i demoliran,

 

43-48. BEGOVIĆ, pet kioska tipa "TIBO", razna roba, uništeni,

 

49. CVIJANOVIĆ MILAN, štand za prodaju keramike,

 

50. BABIĆ DUŠAN, kiosk tipa "TIBO", prodaja obuće, opljačkan i demoliran,

 

51. ĆUK LjUBOMIR, štand za prodaju razne robe, opljačkan i demoliran,

 

52. KALUĐEROVIĆ MIŠO, kafić "GURMAN", demoliran,

 

53. ŠTRBAC STEVO, brijački salon uništen, ispred salona muzapaljen automobil,

 

54. ŠARIĆ ŽIVKO, gostionica "PUTNIK", demolirana i zapaljena,

 

55. MARIČIĆ PETAR, postolarska radnja, demolirana,

 

56. PUPOVAC JOVANKA, frizerski salon "ARIJANA", demoliran,

 

57. GLADOVIĆ LjUBOMIR, kiosk prodaje obuće, demoliran,

 

58. KORLAT NIKOLA, prodavnica slika, opljačkana i demolirana,

 

59. MARIČIĆ BOŽO, prodavnica auto delova "PLIMEKS",demolirana,

 

60. PAVIĆ ŽIVKO, sajdžijska radnja "ZENIT", demolirana,

 

61-75. 15 KIOSKA, raznih privatnih vlasnika na pijaci, roba opljačkana, kiosci uništeni,

 

76. MARIČIĆ VELjKO i njegov brat, kiosci, uništeni,

 

77. PRIVATNI HOTEL, polupana stakla,

 

78. PUPOVAC SOFIJA, pedikirski salon, demoliran,

 

79. SAVIĆ NIKOLA, mesara, uništena,

 

80. LAKIĆ ŽIVKO, bife "PROLETER", demoliran,

 

81. GNjIDIĆ ILIJA, radnja za suvenire, demolirana.

 

82. BJELANOVIĆ ZORAN, lokal na tržnici uništen,

 

83. KUTA ĐURO, kafić kod banke demoliran,

 

84. ŽUŽA DUŠKO, pekara zapaljena,

 

85. GAJIĆ VINKO, preduzeće "VIJAK" uništeno,

 

86. DRAČA SLOBODAN, komision uništen,

 

87. LEŽAJIĆ NEVEN, preduzeće uništeno,

 

88. GAICA JOVO, gostionica "KOZARA" oštećena,

 

89. GAICA DRINKO, preduzeće oštećeno.

 

II PRIVATNE KU ĆE I VIKENDICE SRBA:

 

90. SLADAKOVI Ć MARKO, iz Zadra, kuća demolirana sa nameštajem,

 

91. DOPUĐ DIMITRIJE, kuća-vikendica u Posedarju kod Zadra, uništena i pokradena,

 

92. ZLATKOVIĆ JORDAN, kuća u Sukošanu, potpuno srušena,

 

93. ALAVANjA PETAR, kuća u Sukošanu, srušena i demolirana,

 

94. VARAĆEK MARIJA, na kući u Ulici Put Bokanjca, polupani prozori,

 

95. JOKIĆ VOJIN, u Filipu Jakovu kod Zadra, srušena i demolirana kuća i spaljen nameštaj,

 

96. ŠKULIĆ MILAN i DIVNA, mešani brak, Hrvat - Srpkinja, minirana kuća dok su bili na spavanju, ujutru u 04.15,

 

97. RELjIĆ MILAN, iz Zagreba, minirana kuća na ostrvu Viru,

 

98. POKRAJAC TOMO, stan, zapaljen,

 

99. NEDIĆ TOMISLAV, kuća, opljačkana i razorena,

 

100. KUDRA NIKOLA, automobil "Sitroen", zapaljen

 

101. MIRKOVIĆ MILOŠ, kuća za odmor u Ražancu, zapaljena,

 

102. GLIGOROVIĆ MILOŠ, kuća u Ražancu, zapaljena,

 

103. KRESOVIĆ ĐURA, kuća zapaljena,

 

104. DRAČA RADE, kuća zapaljena,

 

105-126. 22 VIKENDICE, više vlasnika, na području Privlake, Vira i Nina.

 

III LOKALI DRUŠTVENIH FIRMI IZ SRBIJE:

 

127. "NOVI DOM", salon nameštaja, Beograd, salon demoliran i opljačkan u potpunosti, opljačkana roba odvezena kamionima, jedna fotelja je zapaljena ispred zgrade Suda,

 

128. PREDSTAVNIŠTVO "JAT"-a, potpuno demolirano,

 

129. "PUTNIK" - Beograd, usluge rent-a-kar, demolirano,

 

130. "AVIS" - Beograd, usluge rent-a-kar, demolirano,

 

131. "BEKO" - Beograd, iako ranije iseljen, lokal je polupan,

 

132. "MERKUR" - Bačka Palanka, prodavnica kožne galanterije, potpuno uništena i opljačkana,

 

133. "KLUZ" - Beograd, salon odeće, uništen,

 

134. "JUGOTURS - predstavništvo demolirano,

 

135. "BETEKS" ("ALKAR") - Beograd, prodavnica sportske odeće, opljačkana i demolirana,

 

136. "PETAR VELEBIT" - Beograd, prodavnica obuće, demolirana i opljačkana,

 

137. "OBUĆA" - Beograd, prodavnica obuće, demolirana i zapaljena,

 

138. "FRUŠKA GORA" - Ruma, prodavnica obuće, opljačkana i demolirana,

 

139. "JUGOBANKA" - Beograd, razbijeni izlozi,

 

140. "ČIK" - Kumanovo, prodavnica obuće, demolirana i opljačkana,

 

141. "STANDARD" - Zaječar, prodavnica kožne galanterije, demolirana i opljačkana,

 

142. "SIMPO" - Vranje, salon nameštaja, demoliran i opljačkan,

 

143. "VOJVODINA" - Stara Pazova, salon nameštaja, opljačkan i demoliran,

 

144. "LEDERLAND" Beograd - lokal na pijaci,

 

145-148. "BORBA" - četiri kioska, uništena i zapaljena.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Livljanić Ivo, predsednik opštine Zadar, sada ambasador Hrvatske u Vatikanu,

 

2. Šeks Vladimir, potpredsednik hrvatskog parlamenta i

 

3. Šale Petar, visoki funkcioner HDZ iz Zagreba, koji su tih dana bili u Bibinjama kod Zadra, odakle je došao najveći broj rušitelja, kao i

 

4. Brzoja Ivan, od oca Ljube i majke Marije rođene Vrsaljko, rođen 12. oktobra 1954. godine u Nadinu, opština Benkovac, načelnik Policijske uprave u Zadru, po nacionalnosti Hrvat,

 

5. Ikić Ante, od oca Josipa i majke Kristine rođene Šikić, rođen 22. maja 1953. godine u Gorici, opština Zadar, milicionar u Policijskoj upravi u Zadru, po nacionalnosti Hrvat,

 

6. Stanić Tomislav, visoki funkcioner Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, u to vreme delegiran iz Zagreba za načelnika Policijske uprave u Zadru.

 

 

 

DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 220/94-2, 82/94, 236/95-6, 236/95-7, 236/95-11, 236/95-12, 157/94 i 101/95.

 

 

 

IX-122

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Visoko, april - jun 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Muslimanski vojnici su na pravoslavni Uskrs isterali Srbe iz sedam kuća u Visokom, a među njima i porodice Manojlović sa 8 članova, od kojih 5 čine deca do 12 godina starosti i Molijević sa 2 deteta do 10 godina. U te kuće su uselili muslimane.

 

Muslimanska vojska je 20. juna izvršila jak napad na srpske kuće u Visokom. Na poziv muslimanskih vojnika, iz kuća je izašlo oko 150 muškaraca i oko 250 žena i dece - Srba, koji su odmah pretreseni. Oduzete su im sve vrednije stvari (nakit, satovi, prstenje i sl.). Žene i decu su zatvorili u prostorije škole u Visokom i u Mesni dom, a muškarce u kasarnu kod autobuske stanice.

 

U jednoj prostoriji u kasarni, veličine 8 dž 9 m, bilo je smešteno 150 ljudi, tako da nisu imali gde da legnu.

 

Bili su izloženi različitim vidovima mučenjima. Maskirani u feredže, muslimanski vojnici su ih tukli prilikom tobožnjeg saslušavanja. Tako su svedoku izbili zube, polomili rebra i naneli povrede po vratu.

 

Od mučenja i iscrpljenosti tri čoveka su umrla, među kojima i

 

Raković Vojo, star oko 55 godina.

 

Izlaganje gladi bilo je poseban način mučenja. Zatvoreni Srbi po nekoliko dana nisu dobijali ništa ništa za jelo, a zatim su im davane neznatne količine hrane, pa opet višednevno potpuno gladovanje. Za dva-tri meseca su gubili oko polovinu svoje telesne težine. Svedok je oslabio sa 70 kg na 38 kg, tako da se jedva kretao.

 

Muslimanski vojnici su se posebno zabavljali tako što su svojim psima bacali hranu, oko koje su se sa psima otimali zatvoreni Srbi koji su bili iscrpljeni od gladi.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Halilović Hajrudin, zvani "Mrčo", brat Halilović Sefera, starešina logora,

 

2. Murtić Amir,

 

3. Hamzić Asim,

 

4. Čenov Miralem,

 

5. Selimović Samir, zvani "Domac".

 

 

 

DOKAZ: 440/94-38.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IX-123

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Bibinje, kod Zadra, 02. maj 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: Veća grupa građana Zadra i Bibinja, kod Zadra je 02. maja organizovano vršila uništavanje imovine građana srpske nacionalnosti, sa ciljem da se to stanovništvo prisilno iseli iz Bibinja.

 

Tom prilikom je demolirano i srušeno je 37 kuća i više lokala Srba u Bibinjama.

 

Svi lokali i kuće su prethodno opljačkani. To je dovelo do masovnog iseljavanja građana srpske nacionalnosti iz Zadra i okoline.

 

 

 

Među demoliranim i opljačkanim kućama u Bibinjama su i kuće:

 

1. PAVLOVIĆ BRANKA, iz Korlata kod Benkovaca, kuća spaljena,

 

2. BOJČIĆ GOJKA, radi u Švajcarskoj, kuća spaljena,

 

3. dr BOROJEVIĆA, radi u Švajcarskoj, kuća opljačkana i spaljena,

 

4. KRESOVIĆ MILOŠA, iz Zadra, kuća opljačkana i spaljena,

 

5. KOŠEVIĆ PETRA, iz Zadra, kuća opljačkana,

 

6. KOVAČ MILOŠA, iz Zadra, kuća opljačkana i zapaljena,

 

7. VUJATOVIĆ MIRKA, iz Zadra, kuća spaljena,

 

8. RUMENIĆ STEVE, iz Zadra, kuća zapaljena,

 

9. KRESOVIĆ ĐURA, iz Zadra, kuća demolirana,

 

10. SAMOLOV STOJANA, kuća spaljena,

 

11. ROKNIĆ PERA, kuća spaljena,

 

12. ZOJIĆ dr ŽIVORADA, kuća spaljena,

 

13. RNjAK dr DUŠANA, kuća spaljena,

 

14. OŽEGOVIĆ STRAHINjE, kuća spaljena,

 

15. ŽUNIĆ SIMA, kuća spaljena,

 

16. PAVLOVIĆ VLADA, opljačkana kuća,

 

17. OŽEGOVIĆ MIRKA, opljačkana kuća,

 

18-27. DESET KUĆA u delu zvanom "Punta" u Bibinjama, zapaljeno,

 

28-37. PETNAEST KUĆA, u delu zvanom "Režani", zapaljeno.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Brzoja Ivan, od oca Ljube i majke Marije ro đene Vrsaljko, rođen 12. oktobra 1954. godine u Nadinu, opština Benkovac, načelnik Policijske uprave u Zadru, po nacionalnosti Hrvat,

 

2. Ikić Ante, od oca Josipa i majke Kristine rođene Šikić, rođen 22. maja 1953. godine u Gorici, opština Zadar, milicionar u Policijskoj upravi u Zadru, po nacionalnosti Hrvat,

 

3. Stanić Tomislav, visoki funkcioner Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, u to vreme delegiran iz Zagreba za načelnika Policijske uprave u Zadru.

 

 

 

DOKAZ: Dokazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 220/94-2 i 82/94.

 

 

 

IX-124

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Novi Travnik, 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je živeo sa porodicom u Travniku gde je proveo radni vek, a u vreme izbijanja građanskog rata bio je u penziji.

 

Kada je počeo rat u Hrvatskoj, otpočeo je sistemski pritisak na Srbe koji su živeli u Novom Travniku. Obijani su njihovi stanovi, garaže, kradeni su im automobili, na njihova vrata su dolazili muslimani i Hrvati i govorili :"Vi ste četnici i treba da se selite".

 

Kroz prozor su svedoku ubacivane poruke da kao Srbi treba da se sele. Pretnje su ispisivane i na zidovima zgrada i na vratima stanova Srba.

 

Kada je u Bosni i Hercegovini izbio rat između muslimana i Hrvata, broj muslimanskih izbeglica se naglo povećao u Travniku i od tada počinju javna obijanja i pljačkanja stanova Srba. To su radili naoružani muslimani koji su bili u uniformama.

 

Tako je ubijen i

 

Sima Svetlica

 

koga su izboli noževima prilikom upada u njegov stan, kao i mladić koji se prezivao

 

Pavlović,

 

koga su izrešetali iz vatrenoge oružja kada je otvorio vrata od svog stana. Iz snajpera je ubijen na terasi svoga stana i

 

Đuro Krupljan.

 

Maloletne ćerke Đ. M. su silovane u kući naočigled roditelja, posle čega se Đ. M. obesio na tavanu zgrade u kojoj je stanovao.

 

Sve ovo je uticalo na Srbe da napuštaju Novi Travnik. Mnogi u tome nisu uspeli jer su ih usput presretali i otimali im sve što su poneli sobom. Zbog toga su morali da se kriju po podrumima i po garažama.

 

Svedoku je poznato da je posebno maltretiran Đ. D. koga su držali za kosu i nožem mu prelazili preko vrata dok su mu vršili pretres stana. Tom prilikom su sekli fotelje, lomili televizor i razbacivali stvari po stanu. On je zbog toga oboleo i morao je da bude smešten na lečenje u Neuropsihijatrijsku bolnicu.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Kunić Fikret

 

2. Zaimović Ismo.

 

DOKAZ: 472/95.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IX-125

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Cabun kod Virovitice, 1991 - 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je sa suprugom i sinom živeo u mestu rođenja - Cabunu.

 

U avgustu 1991. godine, kada je HDZ već bila na vlasti u Hrvatskoj, svedok je dobio poruku u kojoj je pisalo da će mu sin biti ubrzo zaklan, a da će on sve to da gleda. Posle te poruke, plašeći se za život svoga sina, odmah su ga prebacili u Mađarsku.

 

Nakon toga su počela razna uznemiravanja i šikaniranja. Patrola milicije je često dolazila u kuću svedoka tražeći oružje. Milicionari su tvrdili da je njihov sin otišao u četnike i tražili su da im preda oružje. Kako je sin svedoka imao samo lovačku pušku, otac im je predao. Međutim, oni su i nakon toga ponovo dolazili i tražili drugo oružje koje svedok nije imao. Tom prilikom su razbijane stvari i pokućstvo.

 

Na dan 02. februara 1992. godine u 23.50 časova neko je kucao na vrata svedokove kućeu kojoj je on spavao sa suprugom. Pošto od straha nisu uspeli da se odazovu, dva lica su provalivši ulazna vrata upala u stan. Ta lica su bila maskirana čarapama i kapama navučenim preko glave, obučena u vojničke uniforme, naoružana "Kalašnjikovima" i opremljena "Voki-toki" radio-stanicama. Odmah su počela da tuku svedoka i njegovu suprugu. Ovo je trajalo oko jedan čas uz strahovite batine i maltretiranje. Kada je u jednom momentu napadaču pao povez sa lica, prepoznao je Vazen Anicu iz istog sela.

 

Ova dva napadača su napustila stan svedoka kada im je treće lice, koje je bilo u dvorištu, preko megafona kazalo "Dosta je bilo".

 

Posle toga svedok i njegova supruga više nisu smeli da spavaju u svojoj kući, već su se krili kod prijatelja. Ubrzo su im ulazna vrata na kući bila skinuta i stalno je neko ulazio u kuću i odnosio im stvari.

 

Pošto je svedok shvatio da mu više nema života u rodnom selu, sa suprugom je pobegao u Srbiju, a svoju kuću je naknadno uspeo da proda jednom Hrvatu za 27.000. DEM, iako je to daleko ispod vrednosti kuće koja je bila nova i vredela je najmanje 120.000. DEM.

 

Zbog sličnog pritiska i drugi Srbi iz tog sela su se iselili.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Vazen Anica iz Cabuna,

 

2. Vajda Žaljko iz Cabuna i drugi pripadnici HDZ.

 

 

 

 

 

DOKAZ: 397/95.

 

 

 

 

 

 

 

IX-126

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Osijek, sredinom 1991. godine

 

KRATAK OPIS: Svedokinja je živela u Osijeku preko 30 godina, gde je imala i svoju kuću.

 

U avgustu 1991. godine je sa porodicom pobegla u Srbiju zbog toga što su se kao Srbi osetili ugroženim i sada imaju status izbeglica.

 

Unuka svedokinje, starog 10 godina, su kao jedinog Srbina iz ulice često tukla hrvatska deca. Dolazio je kući sa iscepanom odećom, razbijenom glavom i razbijenim nosem.

 

Učestali su anonimni telefonski pozivi. Govorili su im da kao četnici treba da se jave u četnički štab, pominjali su imena unuka, pretili deci.

 

Ćerki svedokinje je skladištar na njenom radnom mestu uperio pištolj u grudi i pretio joj da će je kao Srpkinju ubiti. Kada se žalila pretpostavljenom, ovaj joj je kazao da se skladištar samo šalio.

 

Zet svedokinje koji je radio u kombinatu "Belje", inače Hrvat, video je spisak u svom preduzeću na kome su bila imena Srba koji je trebalo da budu ubijeni. Na tom spisku je bilo i ime njegove žene i dece, pa su i na njega vršili pritisak da se razvede i da se oženi Hrvaticom. On je zbog toga odlučio da s njima pobegne iz Hrvatske.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Glavaš Branimir, u to vreme predsednik HDZ u Osijeku, podstrekač progona Srba.

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istra žnim sudijom Okružnog suda u Novom Sadu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 694/94.

 

 

 

 

 

IX-127

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Osijek 1990-1991. godine

 

KRATAK OPIS: Posle dolaska HDZ na vlast u Hrvatskoj, od 1990. godine svedok je počeo da dobija anonimne pozive sa zahtevom da napusti svoju kuću. Posle toga su kod njega počeli da dolaze nepoznati ljudi i da traže da se sa porodicom iseli u Srbiju. Zatim su dolazili poznati ljudi, pa su i oni tražili da napusti Osijek zbog toga što je Srbin.

 

Kada se u novembru 1990. godine vraćao sa posla, neko je pucao na njega iz pištolja. Posle toga je policija izašla na uviđaj, sačinila zapisnik, ali nije preduzela ništa drugo.

 

Na kući svedoka su početkom februara 1991. godine porazbijani svi prozori koji su gledali na ulicu, a u poštanskom sandučetu mu je ostavljeno pismo sa zahtevom da napusti grad. Posle toga je na svedokovu kuću bačena eksplozivna naprava, a zatim mu je i ograda srušena. I to je prijavio policiji ali bez rezultata

 

Pripadnici ZNG u uniformama su u toku aprila 1991. godine u nekoliko navrata dolazili kod njega u kuću, prebijali ga, ispreturali mu stvari po kući i napravili štetu. Saopštili su mu da odmah mora da napusti svoju kuću i da mu je to poslednji rok.

 

U to vreme je "Slobodni tjednik" objavio optužbe koje su svedoka teretile da je četnik i terorista. Tada mu je bačena i eksplozivna naprava u lokal, pričinivši mu znatnu štetu. Ponovo policija nije ništa učinila.

 

Svedoka su 23. maja 1991. godine prilikom polaska na posao pretukla petorica pripadnika HDZ-a. Tom prilikom mu je povređena kičma, glava, ruke i noge, a bio je izboden i nožem, posle čega je prebačen u bolnicu. Slučaj je prijavljen miliciji.

 

Za vreme boravka u bolnici bile su mu zabranjene posete i nije mu pružena odgovarajuća medicinska pomoć.

 

U bolnici su ga Hrvati provocirali, pljuvali su ga i šamarali. Tražio je od lekara da ga premeste u drugu sobu, ali to nije bilo prihvaćeno.

 

Posle dvodnevnog boravka u bolnici, pošto je obavešten da će biti otrovan, prijatelji su ga tajno prebacili u bolnicu u Somboru.

 

Svedoku je odmah posle toga ponovo bila minirana kuća od čega je nastala znatna šteta.

 

Početkom juna 1991. godine pokradene su mu sve stvari iz kuće i lokala.

 

Svedok je za vreme boravka u bolnici dobio otkaz u preduzeću jer nije dolazio na posao pet dana. Svedok pretpostavlja da su ga ovako proganjali zbog toga što je bio funkcioner stranke SDS u Osijeku, koja je delovala kao legalna stranka.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Glavaš Branimir i drugi pripadnici HDZ u Osijeku.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka i druga dokumentacija u Komitetu pod brojem 167/95.

 

 

 

IX-128

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Crikvenica, krajem novembra 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je živeo u Crikvenici gde je imao svoj stan u vlasništvu, veličine 60 m 2 koji je bio komplento namešten, kao i novo vozilo marke "Golf".

 

U njegov stan su 28. novembra oko 21.30 časova došla dvojica pripadnika MUP-a Hrvatske i naredili mu da se pripremi za sutrašnji transport za Bosnu, gde je on bio rođen. Smeo je da spakuje samo jednu torbu.

 

Narednog jutra su po njega došli policijskim automobilom u kome se već nalazio jedan Srbin iz Novog Vinodolskog, pa su ih odveli u stanicu milicije u Crikvenici. Nakon 15 časova koliko su ih držali u toj stanici, odvezli su ih maricom, sa još jednim Srbinom, u Rijeku i ukrcali ih na brod koji je tu čekao i zvao se, koliko se seća, "Liburnija". U tom brodu je bilo oko 700 ljudi od kojih su većina bili Srbi. Bilo je i nešto malo muslimana.

 

Brod je uz pratnju Vojne policije krenuo oko 16.00 časova i odvezao ih u splitsku luku, gde su stigli narednog jutra u 07.00 časova.

 

Tu su ih ukrcali u šest duplih autobusa gradskog saobraćaja, pa su ih odvezli do Duvna (Tomislavgrad). Tu su ih podelili, tako da je jedna polovina otišla prema Mostaru, a druga prema Posušju.

 

Svedoka su iskrcali u Zenici i tako je svedok ostao bez stana i bez ikakve imovine. Sada živi kao izbeglica u Srbiji.

 

 

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Najviši organi vlasti Hrvatske i bivše BiH.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 532/94-5.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IX-129

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Vinkovci, 1991. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je živeo kao penzioner u Vinkovcima.

 

U maju i junu 1991. godine počeo je pritisak na njega da se iseli iz stana i da ode za Srbiju. Svakodnevno su ga pozivali telefonom i tada su mu govorili: "Srbine, zar si još tu? Kada ćeš ići iz stana? Kada ćeš u Srbiju?". Zbog ovakvih pretnji je noću morao da isključuje telefon.

 

Kada bi izašao u grad, zaustavljali su ga i pretili mu i na najgrublji način ga vređali.

 

U maju 1991. godine naišlo mu je u susret jedno policijsko vozilo koje se zaustavilo kada je došlo do njega. Iz njega je izašlo nekoliko policajaca. Pitali su ga gde je bolnica i kada je hteo da im objasni, osetio je strahovit udarac po glavi. Došao je svesti na putu za bolnicu gde mu je ušivena rana na glavi, a imao je i povredu levog oka.

 

U strahu, pošto su u bolnici počeli da mu kao Srbinu prete, pobegao je iz bolnice. Krio se do sredine jula, kada mu je jedan prijatelj Hrvat rekao da mu se sprema zlo i da odmah beži za Srbiju.

 

Pošto je svedok pobegao za Srbiju, pripadnici policije u Vinkovcima uhvatili su njegovog sina i odveli ga u mesnu zajednicu u Vinkovcima, gde su ga pretukli. Zadobio je teške telesne povrede.

 

Svedok je pobegao u letnjem odelu i sve svoje stvari ostavio u Vinkovcima. Posle njegovog bekstva, u svedokov stan i u kuću svedokovog sina su se uselili Hrvati.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Zovak Tihomir, predsednik opštine Vinkovci.

 

 

 

DOKAZ: Dokumentacija u spisu Komiteta pod brojem 577/94 i 17/93.

 

 

 

 

 

 

 

IX-130

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Grubišino Polje, 1990 - 1992.

 

KRATAK OPIS: Kada se 1990. godine vratio sa odslu ženja vojnog roka u svoje selo, svedok je doživeo da njegovi dojučerašnji drugovi Hrvati sa kojima se dobro poznavao i ranije družio, kao rezervisti policije legitimišu na svakoh 100-200 metara.

 

Kada je HDZ došla na vlast u martu 1990. godine, na kuću svedoka i njegovog oca je bačena bomba koja je uništilaa fasadu. Na pravoslavnoj crkvi u Velikom Grđevcu ispisano je: "HDZ: smrt Srbima", a na fasadi kuće svedoka "Marš preko Drine, lopovi i jude".

 

Svedok je u junu 1991. godine na doplatnoj marki na kojoj se nalazila šahovnica, a koju je poslao na pismu za Beograd, napisao "Krajina". Zbog toga je posle bio pozivan u policiju, saslušavan, i maltretiran.

 

Na kuću svedoka je noću 13. avgusta 1991. godine izvršen drugi napad bombama. Posle toga je svedok sa roditeljima napustio porodičnu kuću veličine 400 m 2, koja je nakon toga oplja čkana i srušena.

 

U januaru ili februaru 1992. godine je, pored kuće svedoka, minirano još desetak kuća Srba u ovom selu. Pošto su svedok i njegov otac uspeli da pobegnu, saznali su da su u Grubišinom Polju sačinjeni i na javnim mestima istaknuti spiskovi u kojima je navedeno ko su četnici, kao i da je otac svedoka osuđen na smrt streljanjem i oduzimanje imovine, a svedok na 16 godina robije.

 

 

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Pušić Željko, načelnik policije u Velikom Grđevcu,

 

2. Tot Šandor, načelnik SUP-a u Grubiškom Polju,

 

3. Groš Alojz,

 

4. Ferendžić Ivica iz Male Pisavice,

 

5. Kranjević Dinko, profesor u Velikom Grđevcu,

 

6. Debić Ivica,

 

7. Delić Ante iz Grubišinog Polja.

 

 

 

DOKAZ: 427/4-94.

 

 

 

 

 

 

 

IX-131

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Vareš, 1992 - 1993. godina.

 

KRATAK OPIS: Hrvati su u ovoj opštini imali ve ćinu stanovništva i oni su sa muslimanima bili u koaliciji.

 

Postupak hrvatskih vlasti je bio uglavnom korektan, ali muslimani koji su imali svoje jedinice sa oznakama "Zelenih beretki" često su upućivali pretnje srpskom stanovništvu i izazivali razne sukobe kada god bi im se ukazala prilika.

 

To je posebno činjeno prema stanovništvu u selima. Upadali su u srpske kuće i odvodili pojedine Srbe koji se više nisu pojavljivali. Hrvatske vlasti su u toku 1992. godine torelisale takve postupke i nisu ništa preduzimale. Posle toga su muslimani počeli da pljačkaju srpske kuće i da ih pale. Neprekidno su pretili srpskom stanovništvu da će ih proterati sa tog područja ili poubijati, da im nema zajedničkog života i da tu nema mesta za Srbe.

 

Na taj način su do novembra 1993. godine uspeli da očiste 12 sela u okolini Vareša, koja su bila naseljena Srbima, i to: Neprivaj, Debelu Među, Dražević, Stršljenice, Brda, Radonjić, Slavinj, Planinicu i druga.

 

Srbi su bili prinuđeni da napuste ta sela i da odu u pravcu Sokolca i drugih mesta. Ta sela su ostala potpuno pusta i ideja muslimana da očiste Srbe sa te teritorije se ostvarila.

 

Veliki broj stanovnika iz tih sela je odveden u nepoznatom pravcu ili je ubijen, kao što je to bilo sa Neđom Lekom iz sela Žižci.

 

Muslimanska vojska je do 03. novembra 1993. godine potpuno istisnula hrvatsko i srpsko stanovništvo iz Vareša.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Najviši organi vlasti u Varešu.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 292/95-14.

 

 

 

 

 

 

 

IX-132

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Selo Ponijevo kod Zenice, 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Selo Ponijevo bilo je naseljeno isklju čivo pripadnicima srpske nacionalnosti, a sela koja su ga okružavala bila su muslimanska.

 

Neposredno pred početak rata, u prvoj polovini 1992. godine, muslimani iz susednih sela organizovali su vojne jedinice sa oznakama "Zelenih beretki" i počeli da se naoružavaju.

 

Srbima iz Ponijeva upućivali su pretnje da će svi biti poubijani ili proterani. Govorili su da Srbima nema mesta u tom selu, da ne mogu živeti u svojim kućama i da je to sve njihovo. Kako se početak rata približavao, pretnje su bile sve češće i agresivnije, tako da je većina stanovništva srpske nacionalnosti napustila svoje kuće. Već u junu mesecu 1992. godine u tom selu nije bilo više srpskog stanovništva, jer su svi napustili svoje kuće.

 

Muslimani iz susednih sela su opljačkali ostavljenu imovinu, a potom su kuće zapalili. One koje su bile izgrađene od tvrdog materijala, muslimanske jedinice su minirale. Muslimani iz okolnih sela su zemlju koju su Srbi posedovali podelili između sebe.

 

Saslušani svedok je tako ostao bez 5 hektara obradive zemlje, velike nove kuće na sprat, garaže, štale i ostalih pratećih objekata, kao i kombajna, traktora, mlina, 15 košnica pčela, čiju ukupnu vrednosti procenjuje na 700.000 DEM.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Šišić Sirađ, komandant muslimanskih oružanih formacija,

 

2. Bončina Branko, komandant Teritorijalne odbrane Zenice,

 

3. Mujčin Bešlo, komandant Vojne policije.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 234/95-23.

 

 

 

 

 

 

 

IX-133

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Suhopolje kod Virovitice, januara 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je živeo u Suhopolju, kao i njegova dva sina koja su imala posebna domaćinstva.

 

Na kuću starijeg svedokovog sina je noću 01. januara 1992. godine bačena bomba. Njegov sin je posle toga pobegao na srpsku teritoriju.

 

Drugi sin svedoka je, nakon dobijanja otkaza u Bjelovaru, bio pritvoren i dan kasnije razmenjen za neke hrvatske građane.

 

Pripadnik ZNG Stanišek Drago je 04. januara došao u kuću svedoka i počeo da mu psuje majku srpsku i da traži da izađe iz kuće. Zatim ga je bacio niz stepenice, govoreći svedoku da ovde za njega nema mesta i da mora da ide iz Hrvatske. Pošto svedok nije hteo da izađe iz svoje sopstvene kuće, ovaj ga je kundakom automata udario u lice, pa mu je tada pukla vilica i izbijena su mu četri zuba i napravljena velika rasekotina.

 

Susedi su ga odveli u bolnicu u Viroviticu, gde su mu stavili sedam kopči na rasekotinu na licu i tada mu je jedna lekarka kazala da ne bi smeo da ostane u bolnici jer će ga sigurno ponovo tražiti pripadnici ZNG.

 

Posle toga je svedok pobegao na područje Srbije. Nakon toga mu je kuća starijeg sina, na koju je na Novu godinu bila bačena bomba, minirana.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Stanišek Drago, pripadnik ZNG iz Virovitice.

 

 

 

DOKAZ: Svedok 401/95.

 

 

 

 

 

 

 

IX-134

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Banovi ći, 1992 - 1994. godine.

 

KRATAK OPIS: Svedok je ro đen u Banovićima, gde se nalazio na dužnosti direktora ugledne fabrike kada je izbio građanski rat.

 

Uniformisani i naoružani pripadnici muslimanske Patriotske lige su ga 22. maja 1992. godine odveli iz stana na "informativni razgovor". Još u stanu su mu stavili lisice na ruke i odveli ga u selo Banoviće u zgradu biblioteke u školi "Ivan Goran Kovačić", gde su su se već nalazili drugi uhapšeni Srbi.

 

Tu je ostao tri dana i tri noći i za to vreme bio je podvrgnut mučenju i nečovečnom postupanju. Tukli su ga palicama, a od udaraca kundakom po glavi, ostao mu je vidan ožiljak.

 

Posle toga je prebačen u logor za Srbe u zgradi Železničkog saobraćaja u Banovićima, gde se tada nalazilo oko 300-400 zatvorenih Srba.

 

Svi oni su bili podvrgnuti mučenju i batinanju.

 

Svedok je bio zatvoren u podrumskim prostorijama i kako navodi tukli su ih redovno noću između 23.00 i 05.00 časova, kada je bio na snazi palicijski čas. Najčešće su ih odvodili u kancelariju na spratu gde su ih tukli. Tukli su ih palicama, najčešće tako što su morali da stave ruke ispred sebe na sto sa dlanovima na dole, pa su ih najviše udarali po prstima.

 

Iz Banovića je svedok bio prebačen u zatvor u Tuzli gde je ostao 60 dana i gde su ga teretili da je navodno trovao vodovod u Banovićima i da je ilegalno posedovao oružje, iako je svedok od pre rata uredno imao dozvolu za oružje. Putovanje iz Banovića za Tuzlu je trajalo šest časova zato što se kombi u kome su ih prevozili zaustavljao kad god bi na putu naišo na vojnike ili druge građane. Tada bi ih izvodili napolje i govorili za Srbe koje su sprovodili da su to četnici i da treba da ih tuku, što su ovi tako podstaknuti i činili.

 

Posle 60 dana su ga pustili na slobodu, ali nije mogao da se vrati u svoj stan u Banovićima, jer mu je u međuvremenu oduzet zajedno sa svim stvarima, pa je morao da pređe da stanuje kod roditelja. Bio je uključen u "radne vodove" pa je moro da odlazi na prinudni rad.

 

Takvo stanje je trajalo do kraja 1993. godine kada je, plativši prethodno 2.000 DEM, uspeo da pređe na srpsku teritoriju. Pre toga je sa drugim Srbima koji su platili za izlazak iz Banovića, bio pozvan na gradski stadion gde je morao da potpiše izjavu da dobrovoljno i bez ikakve imovine izlazi iz Banovića. Tek tada je bio prebačen za Bijeljinu.

 

U avgustu 1994. godine iz Banovića su izašli i roditelji svedoka koji su za to takođe morali da plate 2.000. DEM.

 

Celokupna imovina svedoka i njegovih roditelja, koja se sastojala od stana, roditeljske kuće, kamiona i poslovnih prostorija, bila je zaplenjena.

 

Na kraju svog iskaza svedok navodi:

 

"Ja nikada nisam bio nacionalista i nisam nikad mrzeo pripadnike druge nacionalnosti, a posebno ne muslimane. Nisam bio član nijedne partije kada sam bio uhapšen."

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

1. Kukić Mirsad, predsednik Izvršnog odbora u Banovićima,

 

2. Pilić Šefer,

 

3. Kurtić Abid,

 

4. Kurtić Nair,

 

5. Mulić Abid, "istražni sudija" koji se posebno isticao u nečovečnom postupanju prema Srbima u logoru u Železničkom saobraćaju,

 

6. Getoš Andrija, zvani "Miro",

 

7. Mrkonjić, zvani "Mrkonja" iz sela Omagići kod Banovića, koji se isticao u batinanju zatvorenih Srba,

 

8. Joldić Ethem, zvani "Edo", upravnik logora u Železničkom saobraćaju.

 

 

 

DOKAZ: 232/95.

 

 

 

 

 

IX-135

 

KVALIFIKACIJA DELA: Etni čko čišćenje

 

MESTO I VREME: Selo Raspoto čje, opština Zenica, 04. i 05. jun 1992. godine.

 

KRATAK OPIS: Izuzetno jake muslimanske oru žane formacije su iznenada 04. juna 1992. godine napale srpski deo Raspotočja kod Zenice, čiji su se meštani Srbi, nemoćni da priže otpor, predali.

 

Muslimani su autobusima prevezli oko 140 muškaraca i zatvorili ih u Kazneno-popravni dom u Zenici, a žene, decu i starce su odvezli u zatvor u osnovnoj školi "Sead Škrgo" u Zenici.

 

U Kazneno-popravni dom u Zenici je tada prisilno dovedeno oko 1.200 Srba pokupljenih u ovom i u drugim selima oko Zenice.

 

Zatvoreni Srbi su bili podvrgnuti batinanju i mučenju, a svedok zna da su od batina umrli

 

1. Đukić Radovan iz Lokava,

 

koji je radio kao čuvar u rudniku Zenica, i izvesni

 

2. Kuprešak iz Osječanika kod Zenice.

 

Kada je svedok 05. avgusta 1992. godine izašao iz zatvora, u selu je zatekao zapaljenu i razorenu svoju kuću, a razorene su bile i kuće njegovih najbližih komšija Bencun Stanimira, Bencun Uroša, Janković Veljka i Janković Danila.

 

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

 

Muslimanske oružane formacije, u čijem sastavu su bila i braća:

 

1. Huseinspahić Džemal,

 

2. Huseinspahić Kemal i

 

3. Huseinspahić Mehmed, svi iz sela Gnjusi kod Zenice.

 

 

 

DOKAZ: Zapisnik o saslušavanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-6.

 

 

Optužnice SFRJ protiv branitelja I

Petak, 09 Rujan 2011 11:55 Napisao/la
I-177
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 11. septembar 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: U toku operacije "Medački džep" Jurković, Stilinović, Grborić, Krmpotić i Lovrić su iz vatrenog oružja pucajući iz kuće Krajinovića kod groblja u Čitluku usmrtili tri starice, a četvrtom iz te grupe koja je izašla iz šume na Debeloj Glavi i koji je podigao ruke u znak predaje skinuli odeću, a zatim ga udarali kundacima i pesnicama, pa vezali žicoma, da bi ga potom Jurković usmrtio rafalom iz automatske puške.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Jurković Ivica, satnik HV, rođen 1969. u Perušiću,
 
2. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
 
3. Grgorić Jandro, zastavnik HV, rođen 1967. u Kosinju,
 
4. Krmpotić Josip, natporučnik, zapovednik izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi HV, rođen 1960. u Gospiću i
 
5. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku.
 
DOKAZ: Dokazi iz spisa Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
 
 
 
I-178
 
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Livno, 13/14 april 1992. godine.
 
 
KRATAK OPIS: Vladimir Mitranić, rođen 1938. godine u Livnu od oca Radeta, bio je ugledan Srbin. Ranije je bio javni tužilac, a zadnjih 20 godina bavio se advokaturom. On je među prvim Srbima ubijen u Livnu, u svom stanu, u ul. Braće Latinića. Prema tragovima ubijen je ustrelnom ranom u predelu leve slpoočnice. Istovremeno u njegovom stanu ubijena je i njegova prijateljica Pašalić Katica, koja je imala dve ustrelne rane s leđa i četiri s preda.
 
Iz stana su tada oduzete vredne stvari kao, i putnička vozila Mitranićev "Opel ida" i Pašalić Katice "Mercedes".
 
Obzirom da je Livno tih dana bilo potpuno blokirano i kretanje ograničeno, ovo je moglo biti učinjeno jedino od pripadnika HOS-a.
 
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Gotovina Ante, komandant hrvatskog veća odbrane u Livnu.
 
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka najbližih rođaka pok. Mitranovića koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.
 
 
 
I-179
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 9.-13. septembra 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Stilinović je u jednoj kući pored puta Roglići - Čitluk udarcem kundaka puške u čelo usmrtio staricu koja je bila stara oko 70-80 godina, a zatim je Vrginček zapalio njenu kuću koja je potpuno izgorela sa lešom starice.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću i
 
2. Vrginček Mladen, stožerni vodnik iz sastava izviđačko -diverzantske satnije 9. gardijske motorizovane jedinice HV.
 
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
 
 
 
I-180
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Selo Baćci i Brda, opština Goražde, sredinom maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Pošto su pripadnici muslimanskih oružanih formacija zatekli Vlaškog Iliju u njegovoj kući, istog su zaklali, a u selu Brda pred kućom su ubili Puljar Budu, pa su oba leša bacili u obližnji potok.
 
U selu Brda iz vatrenog oružja na kućnom pragu ubili su Pantović Peru i Drekalo Miloša.
 
Istovremeno zapalili su sve srpske kuće u naselju Baćci i Brdo.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Rogo Salko, autoprevoznik iz Baćca, opština Goražde, rođen 1952. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
 
2. Rogo Alija, fizički radnik iz Goražda, sa stanom u Baćci, opština Goražde, rođen 1956. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
 
3. Rogo Rasim, iz Baćca, opština Goražde, rođen 1961. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
 
4. Rogo Šefket, iz Baćca, opština Goražde, od oca Sulje,
 
5. Rogo Murat, iz Baćca, opština Goražde, od oca Sulje,
 
6. Rogo Halem, vozač iz Baćca, opština Goražde, rođen 1952. godine u Goraždu od oca Murata,
 
7. Rogo Enes iz Baćca, opština Goražde, rođen 1971. godine od oca Murata.
 
DOKAZ: Spis opštinskog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.10/94 koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-3.
 
 
 
I-181
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Selo Vrdolje i Blace kod Konjica, maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Na dan 21. maja 1992. godine Muslimani i Hrvati su opkolili srpske kuće u selu Vrdolje kod Konjica. Svi su bili u maskiranim uniformama. Preteći oružjem upadali su u kuće i sve razbijali i lomili. Većinu stanovnika odveli su u logor Čelebić. Nakon toga spalili su selo Blace. Prilikom ovih napada, ubijeni su Ninković Žarko i njegova supruga Zorka iz sela Vrdolje.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Novalić Osman, iz Vrdolja od oca Xafe, star oko 40 godina, komandant teritorijalne odbrane u Vrdolju,
 
2. Pirkić Mitko iz Konjica, star oko 35 godina,
 
3. Blažević Petar zvani "Srbija".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninković Marka pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju, u predmetu Kri.19/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-1.
 
NAPOMENA: Dopuna prijave pod I-076.
 
 
 
I-182
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Selo Veliki Guber kod Livna, 27. april 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: 27. aprila u toku noći došli su u selo pripadnici hrvatske vojske koji su poveli sa sobom Radeta Vesu i Manojla, čija su tela nađena u selu Gastinje kod Livna posle osam dana.
 
Hrvatska policija dala je objašnjenje da su oni počeli da beže, pa da su tako ubijeni.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Gotovina Ante, komandant HVO u Livnu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju Raca Dragice, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru, 1. jula 1994. godine u predmetu Kri.96/94, koji se vodi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-23.
 
 
 
I-183
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, 5. jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Noću između 4. i 5. juna 1992. godine nepoznata lica su pucala u prozore stana porodice Bošković koji se nalazio u Sarajevu u ul. Vojislava Kecmanovića-Đede br. 18. Sledeće noći muslimanska policija upala je u stan porodice Bošković i izvršila pretres navodno tražeći oružje. Istoga dana popodne su došli i ponovo izvršili pretres stana, nakon čega su odveli iz stana profesora Bošković Radivoja rođenog 15. februara 1953. godine u Sjenici.
 
Njegova supruga je nakon toga obilazila policijske stanice i zatvore u Sarajevu i interesovala se za njega. U policijskoj stanici na Koševom brdu, pošto je opisala kako njen suprug izgleda, odveli su je do otvorenog bazena Bembaša pored koga je ležao leš njenog ubijenog supruga sa kesom vezanom preko glave. Tom prilikom su joj zapretili da nikome ne sme da kaže šta se dogodilo njenom suprugu, za koga je kasnije saznala da je sahranjen na groblju na Koševu u zajedničkoj grobnici.
 
Kada se vratila kući svedokinju su sačekala dvojica u maskiranim uniformama koji su joj nabili kesu na glavu i odveli je u neki podrum, gde su je maltretirali u pretili joj što četnicima navodno daje signale. Govorili su joj da treba da ode da živi u Srbiji i da nema šta da traži u Bosni. Na kraju su joj, posle dužeg maltretiranja, zapretili da nesme nikome ništa da priča o nestanku svog supruga, da nesme da napušta svoj stan i oduzeli joj torbu sa svim dokumentima i novcem.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Dadžik Mirza,
 
2. "Jasmin",
 
3. Kenan, pripadnici muslimanske policije koji su učestvovali u odvođenju Bošković Radivoja iz stana i za koje se pretpostavlja da su ga usmrtili.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju supruge pok. Bošković Radivoja, Bošković Jovanke, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Kragujevcu od 12. jula 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 294/94.
 
 
 
I-184
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
 
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 10. septembar 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Posle osvajanja sela Čitluk u kući, blizu groblja u Čitluku, u kojoj su se nalazili supružnici sa dvoje maloletne dece, stare između 8-10 godina, Tilder je sa grupom potčinjenih mu vojnika: Petti, Kušlan, Stilinović, Dmitrović i Sadiku, pripadnika hrvatske vojske, dolaze u tu kuću, a zatim sva šestorica vrše silovanje te žene u prisustvu njenog supruga i dece, da bi nakon toga Petti iz automatske puške usmrtio tu četvoročlanu porodicu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
 
2. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
 
3. Kušlan Marijan, stožerni vodnik HV, rođen 1974. u Perušiću,
 
4. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
 
5. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci i
 
6. Sadiku Safet.
 
DOKAZ: Spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
 
 
 
 
 
II-056
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
 
MESTO I VREME: Selo Gornja Kamenica, Zvornik, 24. avgust 1992. godine.
 
 
KRATAK OPIS: Oružane muslimanske formacije su 24. avgusta 1992. godine oko 6 časova iznenada napale na srpsko selo Gornju Kamenicu. Većina meštana je uspela da se izvuče iz sela, dok su u selu ostali:
 
1.Tomić Ljubomir
 
2.Tomić Dragomir i
 
3.Kukolj (Veljka) Milomir, svi iz Gornje Kamenice.
 
Pošto su bili zarobljeni pripadnici muslimanskih oružanih formacija su ovu trojicu podvrgli mučenju, a potom su ih ubili.
 
Kada je Gornja Kamenica oslobođena 20. oktobra 1992. godine pronađeni su njihovi leševi u blizini štale Tomić Bože u zaseoko Tomići. Njihove kosti bile su izlomljene, a posebno lobanje, što ukazuje da se radi o ubilačkoj smrti.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mehmedović Esad, bivši milicioner iz sela Bešića, opština Milići,
 
2. Suljagić Meho, iz Kamenice, opština Zvornik,
 
3. Redžić Šaban, bivši inspektor opštine Zvornik,
 
4-5. Haskić Edo i Esad iz Gornje Kamenice,
 
6. Grebić Ahmed, bivši milicioner iz Zvornika,
 
7. Begić Hazir, bivši milicioner iz Zvornika,
 
8. Salkić Esad,
 
9. Selimović Muhamed,
 
10. Suljić Meho.
 
 
DOKAZ: Spis Osnovnog suda u Zvorniku broj Kri. 71/93, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 266/1-94 i spis 378/94-19-23 u kome se nalaze iskazi Božić Vasilija, Tomić Mladena, Kukolj Veljka, Tomić Miomira i Kukolj Tiomira.
 
II-057
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Čelebić, Igman, maj-jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U logoru Čelebić za Srbe je, pored ostalih, bio smešten i Zdravko Gligorević, diplomirani pravnik iz Sarajeva, rođen 1951. godine u Bradini od oca Jelenka, koji se zatekao u poseti kod oca u Bradini 25. maja kada je Bradina napadnuta. On je sa ostalim Srbima doveden u logor u Čelebiću gde su ga proglasili za istaknutog četnika jer je nosio bradu i zbog toga su ga u logoru posebno žestoko tukli.
 
Krajem maja, u logoru su se pojavili neki "specijalci" iz Sarajeva koji su iz logora odveli njega i nekog čoveka koji je bio u poseti u Bradini u familiji Gligorovića, a koji je bio star oko 50 godina...
 
Ovoj dvojici se nakon toga gubi svaki trag. Porodice nisu uspele da ih pronađu. Veruje se da su ubijeni na Igmanu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mucić Zdravko, upravnik zatvora u Čelebiću i drugi pripadnici muslimansko-hrvatske vojske.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 380/94.
 
II-058
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Sijekovac, opština Bosanski Brod, 26. mart 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Pošto su muslimansko-hrvatske formacije zarobile grupu Srba, u dvorištu Zečević Jovana bili su ubijeni:
 
1. Zečević Milan, streljan,
 
2. Zečević Vaso, streljan,
 
3. Milošević Luka,
 
4. Radanović (Vida) Mirko, koji je bio zaklan, a nakon toga mu je ispaljen rafal u glavu,
 
5. Zečević Petar,
 
6.-7. Milošević Dragan i Željko od oca Luke,
 
8. Trifunović Sveta,
 
9. Zečević Jovan.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kovačević Zemir, od oca Asiba iz Sijekovca,
 
2. Čaušević Nijaz, od oca Muniba iz Sijekovca,
 
3. Mlađi brat Kovačević Zemira,
 
4. Fulan,
 
5. Šerac, iz Koraća, Hrvat.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Radanović Marice, majke ubijenog Mirka, koja je bila očevidac svih ovih ubistava. Zapisnik se nalazi u Komitetu pod brojem 283/94.
 
NAPOMENA: Dopuna prijave I-026 i 027.
 
 
 
II-059
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Naselje Kopači, opština Goražde, krajem avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Muslimanske oružane formacije zarobile su 8 srpskih boraca na releju Vrh, pa su ih odveli u logor u silis u Kopačima, gde su ih podvrgli mučenju, kojom prilikom nemogavši da izdrže mučenje:
 
1. Klačar Ratko izvršio samoubistvo vešanjem, dok su ostali zarobljenici:
 
2. Lasica Boško,
 
3. Lasica Đoka,
 
4. Čeho Njegoš,
 
5. Vuković Koja,
 
6. Todorović Buda,
 
7. Todorović Brana i
 
8. Radović Tija, bili izvedeni iz silosa i streljani pored reke Drine ispod starog železničkog mosta posle čega su njihova tela bačena na đubrište u blizini železničke pruge.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Drljević Midehat, rođen 19. 2. 1951. godine u Goraždu, od oca Izeta i majke Esme, sa stanom u Goraždu u ul. Milivoja Vujovića 19,
 
2. Mašić Muhidin, milicionar iz Kopača, opština Goražde, zaposlen u MUP-u u Goraždu,
 
3. Drljević Enver iz Goražda,
 
4. Drljević Juca, nastavnik iz Kopača,
 
5. Pršeš Hamed, iz Goražda.
 
DOKAZ: Dokazi iz spisa Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.11/94. koja se nalaze u Komitetu pod brojem 370/94-4.
 
 
 
II-060
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Goražde, maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Račić je kao pripadnik muslimanskih oružanih formacija početkom maja 1992. godine izvršio pretres stana Nikolić Dušana i Nikolić Brane iz Goražda, nakon čega ih je odveo u zatvor u Vitkoviće, naselje kod Goražda, gde ih je zaklao, a njihova tela bacio u reku Drinu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Račić Memsudin, zvani "Memsa", vlasnik zabavnog salona iz Goražda, sin Ibrahima i Hasne, završio ekonomski fakultet.
 
DOKAZ: Dokumentacija Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt. 8/94, koja se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-1.
 
 
 
II-061
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Osijek, 17. septembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je radio kao vozač u Beloj kasarni u Osijeku kada su se 17. septembra svi vojnici JNA iz Bele kasarne predali, nakon čega su odvedeni u prostorije SUP-a u Osijeku, gde su posebno tukli Jovu Banjca, tako da je skoro bio bez svesti, posle čega su zarobljenike izveli i proveli kroz špalir pripadnika ZNG, koji su ih tukli kundacima, palicama i nogama, tako da su jedva ušli u kamion. Tom prilikom pucali su u Jovu Banjca. Još uvek je bio živ kada su ga ubacili u kamion, a svedok je napipao da je imao ranu na grudima, od projektila, koja je krvarila. Umro je posle jednog sata.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Glavaš Branimir, sada veliki župan u Osijeku,
 
2. Jaman Nikola
 
3. NN visok plavi Hrvat, rodom iz nekog sela između Našica i Osijeka, koji je posebno tukao Banjca.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Petrović Momira, pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Kri.16/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 73/94.
 
II-062
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Livno, logor u školi "Ivan Goran Kovačić", 15. septembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Iz logora u ovoj školi, u kojoj je bilo smešteno i do 300 Srba, izvedeni su 15. septembra noću oko 3 časa 13 ljudi, među kojima je bio i Bajalo Milan, koji su nakon toga usmrćeni tako što su bačeni u neku jamu na brdu Koričani.
 
Ovakav postupak je bio zato što je Zijad Hodžić, jedan od stražara u ovom logoru, u borbi izgubio nogu od granate toga dana.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Ibrahimović Muhamed, bivši oficir JNA, upravnik logora.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivetić Vojislava od 2. jula 1994. godine pred istražbim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru u predmetu Kri.96/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-4.
 
 
 
II-063
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, 2-3. avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Balaban Boža, instruktor aero kluba iz Mostara, prvo je bio pretučen, kako svedoči njegova supruga koja je bila očevidac njegove smrti. Potom su ga naterali da pokuša da prođe kroz uzane rešetke na prozoru od hangara i dok je on uzaludno pokušavao da se provuče neprestano su ga tukli. Zatim su mu stavili lisice na obe ruke i obesili ga. Potom su mu izvadili oči, odsekli oba uha, otsekli nos, otsekli jezik i tako unakaženog ga tukli lopatama i ašovima po telu. Zatim su mu tako obešeno telo razrezali, a potom su mu odsekli glavu i bacili napolje, a ostatak tela je visio o prozoru do 5 časova izjutra.
 
Supruzi, koja je sve ovo morala da gleda, Edin Buljubašić je pretio da će tako i ona proći. Od drugih logoraša je saznala da je telo pok. Balaban Bože posuto benzinom i spaljeno, a ostaci zakopani.
 
7. avgusta Marina Ljubičić je kazala svedokinji da će doneti glavu njenog supruga i da će s njom da igraju futbal.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kraljević Blaž, komandant logora,
 
1. Buljubašić Edin, rodom iz Stolca,
 
2. Ljubičić Marina i dr.
 
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije, pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
 
NAPOMENA: Dopuna prijave II-038.
 
 
 
II-064
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Karlobag, 1. septembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je bio očevidac kada je od posledica mučenja i batinjanja od strane pripadnika policije u Gospiću pao Dane Korica iz Gospića. Korica je bio izložen žestokom mučenju i batinjanju prvo u Smiljanu, a potom u Karlobagu, gde su se zaustavili pri sprovođenju za Rijeku i gde je neki civil, kome su to dozvolili stražari koji su ih sprovodili udario ga u predelu slepoočnice od čega je on pao i udario glavom u ivičnjak. Prilikom prevoženja maricom od Karlobaga do Rijeke on je umro u ovom vozilu na kolenima svedoka. Nepoznato je šta se desilo sa njegovim lešom, koji je ostao u Rijeci.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Marković Ivica, upravnik zatvora u Gospiću,
 
2. Šuper Ante, rodom iz Novog, zamenik upravnika zatvora u Gospiću i dr.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Trkulja Nikole od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-10 i Stameković Jove pod brojem 340/94-1.
 
II-065
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Logor Čelebić kod Konjica, 27. maj 1992.godine.
 
KRATAK OPIS: Pošto se sa drugim građanima sela Bradine predao muslimansko-hrvtaskim jedinicama, Vujičić Miroslav je bio sproveden u logor Čelebić gde su ga, sa ostalim privedenim, naterali da stoji na suncu 6 sati. Za to vreme, stražari su išli od jednog do drugog zatvorenika, udarali ih metalnim cevima po svim delovima tela, a ponekom bi naredili da legne na tlo pa su ih tada tukli. Tukli su ih sve, tako redom, da bi se posle desetak minuta ponovo vratili na svakog od njih pojedinačno.
 
Vujičić je došapnuo svedoku da on više ne može da izdrži batine i da mora da pokuša da pobegne, iako je bilo očigledno da iz dobro obezbeđenog logora ne može da se pobegne. Kada su mu naredili da se izuje i da legne na zemlju, dvojica stražara su počela da ga tuku gvozdenim cevima i posle desetak udaraca je Vujičić Miroslav, rođen 1962. godine u Zugincima od oca Jove, skočio i počeo da trči prema sredini zatvorskog kruga.
 
Drugi svedok navodi da je tom prilikom Vujičić rekao: "Nećete vi mene ubiti kako vi hoćete, nego ću ja poginuti kako ja hoću". Pripucali su za njim i kada je pao prišao mu je jedan stražar i ispalio mu još tri metka u potiljak opsovavši mu pri tom majku četničku, a ostalim zatvorenicima je zapretio da će i oni tako da prođu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mucić Zdravko, zvani "Pavao", komandant logora u Čelebiću,
 
2. Delić Hazim, zamenik upravnika logora,
 
3. "Čubela", stražar.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Vujičić Radoslava i Glogovac Janka u predmetima Komiteta br. 236/94 i br. 100/94.
 
II-066
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Zatvor u Ljubuškom, sredinom 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme muslimanskog praznika Bajrama zatvorenici su bili posebno nemilosrdno tučeni. U to vreme bilo je dovedeno više zatvorenika iz Bugojna, pa su smešteni u ćeliju broj 5, iz koje su prebacili u ćeliju broj 8 Zelen Dragu. On je imao strahovite opekotine na zadnjici, jer su ga naterali da sedne na vrelu peć. To je bilo pre nego što su ga doveli u Ljubuško. Komandir Sušac ga je pitao zašto su mu se pantalone zalepljene i da li se usrao, pa kad mu je Zelen odgovorio da su ga pekli na vreloj peći Sušec mu je udario šamar. Svedok navodi da su Zelena tri dana, dok je boravio u ćeliji broj 8 neprekidno tukli, posebno zatvoreni kriminalci - Hrvati kojima su stražari to dozvoljavali. Trećeg dana oko 4 časa Zelen je umro.
 
U zatvoru u Ljubuškom bio je i Važić Pero, iz okoline Duvna, koga su tako isprebijali da je na putu za bolnicu umro.
 
Takođe u ovaj logor bili su dovedeni iz sela Zijamat kod Bugojna dvojica Milutinovića koji su na sebi imali samo košulje, a donji deo tela im je bio u ranama i plikovima. Na njima se videlo da su obojica bili prethodno paljeni. Jedan je smešten u ćeliju broj 6, a drugi u 8. Dva dana posle dovođenja su ih tukli obojicu u ćeliji broj 6, tako što su jednom od njih prethodno vezali ruke za klin na zidu pa ga pretukli, a ostale zatvorene terali da to gledaju. Kada su jednog prebili, onda su to učinili i sa drugim. Od zadobijenih povreda obojica su umrli. Preko dana su ih ostavili mrtve u ćeliji, a noću su ih stavili u plastične kese i negde njihove leševe odneli.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Sušac Ivica, komandir zatvora,
 
2. "Čupo", malog rasta, crn, star oko 20 godina, stražar,
 
3. "Šero", crn, srednjeg rasta, stražar,
 
4. Ahmet, zatvorenik, oženjen muslimankom iz Višića familije u Kelesija, visok, plav.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bulić Dušana i Važić Obrena koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-3 i 340/94-8.
 
II-067
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
 
MESTO I VREME: Logor u Odžaku, 8. maj - 9. jul 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru svedok je bio očevidac smrti Dervenić Rada iz Donje Dubice, što se dogodilo krajem juna 1992. godine. kada su ušla dva vojna policajca iz Bosanskog Broda od kojih se jedan zove Lepan. Oni su prozvali Dervenića i izveli ga u hodnik i tu su ga tukli najmanje dva sata. U sali su čuli njegove jauke. Za vreme izlaska u klozet svedok je video kako su ova dvojica tukla Dervenića, pa su ga posle batinjanja vratili. Ležao je nepokretan, pa su ga stavili na nosila i izneli u hodnik i tu je umro posle 2-3 sata.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kljajić Ivica, upravnik logora koji je lično tukao zatvorenike,
 
2. Golubović Ante, iz Odžaka koji je nasledio Kljajića na dužnosti upravnika. I on je tukao logoraše,
 
3. Lepan Drago, star oko 25-30 godina.
 
DOKAZ: Zapisnik svedoka Popović Radovana koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-5.
 
III-046
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Mostar, maj-avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Srbi iz mesne zajednice "4. jul" u Mostaru morali su svakog jutra u 07.00 sati da se jave na prozivku. To je bila isključivo prozivka za Srbe, koji su nakon toga bili raspoređivani da rade fizičke poslove, kao što su čišćenje ulica, kopanje rovova i sl.
 
U periodu od maja do avgusta 1992. godine, svedoku je stan pretresan šest puta od strane HVO. Uvek su mu tražili oružje koje on nije imao. Tom prilikom nisu imali nikakvo rešenje, niti su mu izdavali bilo kakvu potvrdu o ulaženju u stan.
 
Svedok je prilikom hapšenja u svom stanu bio tučen. Tom prilikom tražili su mu devize i zlato. Pošto su ga dobro pretukli, pretresli su stan, odabrali vredne stvari i sve to su stavili u jedan paket težak oko 15 kg i odneli ga sobom.
 
Svedok je u svom stanu od 100 m2 imao stvari u vrednosti od 250.000 DEM. Sve mu je bilo opljačkano dok je bio zatvoren sredinom avgusta 1992. godine.
 
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Nikolić Pero, upravnik zatvora Ćelovina u Šantićevoj ulici (bivši Okružni zatvor)
 
2. Vlašić Damjan, advokat, predsednik HDZ u Mostaru,
 
3. Musalimobić Josip, Hrvat, prvi predsednik HDZ u Mostaru,
 
4. Zelenika Pero, pre rata penzioner SUP-a, zamenik general bojnika,
 
5. Topić Jadranko, predsednik izvršnog veća opštine Mostar,
 
6. Oručević dr Safet, lekar, predsednik SDA u Mostaru
 
7. Demović Sergej, pripadnik HOS-a,
 
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
 
III-047
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Mostar, proleće 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Srbi koji su živeli u Mostaru bili su sistematski izloženi pljačkama po stanovima i otimanju automobila. Zbog toga su svedok i njegova supruga od 20. aprila bili prinuđeni da više ne odlaze na posao i da se skrivaju u svom stanu.
 
Pripadnici HOS-a u crnim uniformama, u zgradi u kojoj stanuje svedok, išli su od stana do stana i proveravali ko je Srbin. Kada su došli do stana svedoka tražili su da izvade i stave na sto sav novac sa kojim raspolažu, sve zlato, sav nakit i sve što imaju vredno u stanu, uz pretnju da će ih pobacati kroz prozor ukoliko nešto ne predaju. Prilikom pretresa, pronašli su i oduzeli od svedoka sat u vrednosti od 200 DEM, 4 do 5 ženinih prstenova, zlatnu narukvicu, zlatnu ogrlicu, 200-300 DEM u gotovini. Nakon toga su ih priveli u zatvor za Srbe u bivšoj vojnoj ambulanti gde su pripadnici patrole koja ih je privela - Fazlagić, Belović i još jedan treći koji nije identifikovan, predali upravniku zatvora Zeleniki oduzeti novac, zlato i druge vrednosti. U zatvoru su njega i suprugu nastavili da tuku sve dok nisu priznali gde su u stanu sakrili 1.100 DEM.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zelenika Ivo, zapovednik zatvora u Mostaru,
 
2. Belović Sergej,
 
3. Fazlagić Haris.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Brbović Tomislava u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu, Kri. 131/94 i Komiteta pod br. 92/94.
 
III-048
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Mostar, logor u bivšoj vojnoj ambulanti, 1. avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Kada su privedeni svedokinja i njen suprug u ovaj logor predati su komandantu Ivanu Zeleniki, koji je naredio da se oboje skinu goli, što su oni morali da učine, pa su ih onda pretukli palicama, tako da je njenog supruga oblila krv iz rane koju su mu napravili na glavi. Tom prilikom kod muža svedokinje pronašli su 700 DEM koje su mu oduzeli, a ona je morala da skine s ruke venčani prsten i da ga preda. Oduzeli su im i lične karte kao i sva druga dokumenta koja im više nikad nisu vraćena.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zelenika Ivan
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
 
III-049
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Livno, kraj 1992. početkom 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Posle otpusta iz logora Srbi su morali svakoga jutro tačno u određeno vreme da se javljaju u takozvani "radni vod", pa su bili raspoređivani da odlaze na obavljanje raznih fizičkih radova.
 
Često, ako ne bi bilo posla, policajci bi naređivali Srbima da se međusobno tuku rukama ili palicama koje su im davali, što su oni morali da čine.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Đaković Mirko, predsednik opštine u Livnu,
 
2. Andabak Zdenko, zapovednik vojne policije.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Raco Draška, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru, 1. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-3.
 
III-050
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Vrsa kod Zadra i Nin, juni 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Kada se supruga svedoka teško razbolela za vreme boravka u Vrsi kod Zadra, svedok je odveo suprugu kod lekara u ambulantu, u Vrsi kod Zadra, ali je lekar odbio da joj ukaže pomoć sa objašnjenjem da su dobili naređenje da ne leče armijske osiguranike. Nakon toga odveo je suprugu u dom zdravlja u Ninu, gde su takođe odbili da njegovoj supruzi ukažu pomoć. Svedok smatra da je to bilo zato što su Srbi.
 
Kako je u vojnoj bolnici u Zadru, obzirom da supruga svedoka nije mogla da hoda, dobio napismenu poruku za lekara u Vrsi sa molbom da je ovaj primi i pregleda, ali je lekar u Vrsi ponovo odbio da pregleda suprugu svedoka.
 
Pošto je mišljenje lekara u vojnoj bolnici u Zadru bilo da supruga svedoka mora da ode na bolničko lečenje u nastaloj situaciji svedok je hitno prebacio suprugu u Beograd gde je ona odmah primljena na bolničko lečenje.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lekari u ambulanti u Vrsi i domu zdravlja u Ninu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ćošić Ivana, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 21/93.
 
III-051
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Mostar, 1. jun - 1. avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U stan u kome je svedokinja živela sa suprugom u periodu između 1. juna i 15. jula u više navrata dolazili su hrvatski vojnici u uniformama koji bi prvo pretukli svedokinju i njenog muža, koji su bili sami u stanu, a zatim su oduzimali vredne stvari.. Prvi put su došli 1. juna kada se svedokinja požalila, kad su počeli da tuku njenog muža, da je ona težak bolesnik jer su joj nedavno izvadili bubreg, pa im je pokazala zavoj na rani, koji su joj oni skinuli i stavili joj u usta i pokušali njime da je zadave. Potom su joj stavljali nož pod grlo, za koje je vreme njen suprug molio da njega ubiju, ali su ih oboje tukli palicama i nogama, udarajući ih po celom telu. Tada su im pokupili zlatni nakit koji su imali u stanu (narukvice, lančiće i burme), satove, kristal, skupocenu garderobu. Prilikom sledećeg dolaska 7. jula su pronašli i oduzeli 5.000.-DEM, 12. jula 2.500.-DEM, a 15. jula su ih najviše mučili i posle toga iz stana su odneli frižider, šporet, televizor, muzički stub i oduzeli dvoja kola.
 
Zabranili su im da kao Srbi izlaze iz stana, naredili da uvek moraju imaju spuštene roletne, da nesmeju paliti svetlo i tako su proveli 15 dana skoro bez ikakve hrane, sve do 1. avgusta kada su ih odveli u logor.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Topić Jadranko, predsednik izvršnog veća opštine Mostar,
 
2. Muselimović Josip, prvi predsednik HDZ u Mostaru.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
 
III-052
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Muslimani su nasilno upadali u srpske stanove i pljačkali ih.
 
U ul. Trg Rada Končara br. 17, tako su opljačkani stanovi srpskih porodica Ljube Čamura i porodice Melčić.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Suljaković Nijaz.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka u predmetu Okružnog suda u Beogradu Kri. 1084/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 326/94.
 
III-053
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Bihać, 20. jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je priveden u SUP 20. juna pod optužbom da je bacio minu u hotel, gde su odmah počeli da ga tuku i ta tuča je trajala sat vremena pre nego što su ga odveli kod načelnika bezbednosti Begića koji ga je ucenjivao da prizna da je ubacio bombu u hotel. Uporno je objašnjavao da je samo prolazio pored hotela na koji je pala granata i za to je nudio svedoke. To mu nije pomoglo, pa su ga ponovo tukli. Tom prilikom polomili su mu pet rebara sa izlivom krvi u grudnu duplju, a zadobio je i prelom viličnih kostiju, pored drugih brojnih povreda. Kada je u SUP došao gradonačelnik Pašić, videći svedoka sa brojnim povredama, rekao je: šta ste to uradili od čoveka i naredio da ga prebace u bolnicu.
 
Svedok je tada prebačen u bolnicu gde je ostao na lečenju do 1. jula 1992. godine kada je otpušten pre vremena zbog pretnji koje su mu upućivane u bolnici, iako još nije bio oporavljen. Potom se krio u Bihaću sve do razmene 22. janura 1993. godine kada je napustio Bihać.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Begić Muharem, načelnik bezbednosti u Bihaću,
 
2. Selimanović ili Selimović, milicioner.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Gaćeša Dušana od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-21, kao i lekarska dokumentacija.
 
III-054
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Livno, 6. april 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedoka su priveli u SUP i smestili ga u sobu 5 gde su ga nemilosrdno tukli nogama, rukama i palicama u predelu grudi, po leđima po nogama i drugim delovima tela. Tukli su ga neprekidno od 22 časa pa sve do zore.
 
Nakon svanuća, pošto je imao na levoj ruci, na srednjem prstu, zlatan prsten, a na prstu do malog burmu, zahtevali su da to skine i preda, pa kako nije mogao burmu i prsten da skine Marelja je uzeo nož i sa njime presekao u visini druge falange srednji prst, do malog i mali prst. Nakon toga skinuo mu je prsten i burmu koji su bili krvavi i oduzeo ih.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Marelja Đozga i dr.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
 
III-055
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, 1992. - 1993. godina.
 
KRATAK OPIS: Svedok je sa porodicom živeo u Sarajevu, gde je bio zaposlen kao bravar u Bosnaleku, sve dok mu u aprilu 1992. godine direktor Edo Arslanagić nije saopštio da je otpušten sa posla i da ako bude došao u preduzeće može biti ubijen.
 
Posle toga bio je zatvoren i teretili su ga da poseduje oružje, ali je posle saslušanja bio pušten kući.
 
Ponovo je bio zatvoren od Halać Nihada komandanta Koševskog brda koji ga je ucenjivao da bude njegov vojnik u zelenim beretkama, ali kako je on odbio uz izgovor da ne može da puca u svoje Srbe, ovaj mu je rekao da će ga tući sve dok ne pristane. Pošto ga je pretukao pustio ga je uz uslov da mu se svakoga dana javlja i da mora da mu daje informacije koji Srbi žele da beže iz Sarajeva.
 
Posle par dana Halać ga je pronašao kod kuće gde ga je ponovo pretukao i tada mu je povredio kičmu.
 
Od tada su mu pripadnici zelenih beretki petnaest puta vršili pretres stana i svaki put bi uzimali iz stana ono što bi im se svidelo.
 
Kada je prezdravio tri meseca su ga sa grupom uhapšenih Srba odvodili na položaje prema Srbima i isturali ih kao živi štit. Na njih su držali upereno oružje da bi tada sa druge strane Srbi prestali da pucaju.
 
To je trajalo sve dok nije iskoristio priliku u decembru 1993. godine da prebegne na srpsku teritoriju.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Halać Nihad, komandant Koševskog brda.
 
DOKAZ: Iskaz saslušanog svedoka Jovanović Slobodana koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-8.
 
III-056
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Raspotočje kod Zenice, jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedoci navode ime žene iz Raspotočja koji su muslimanski vojnici silovali u prisustvu njenog svekra i svekrve. Prvo su je skinuli golu, zatim je naterali da igra gola ispred svekra i svekrve, kao i svoje dece. Posle toga su je silovala trojica muslimanskih vojnika, a za to vreme njenog svekra i svekrvu su tukli.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nepoznati muslimanski vojnici, od kojih jedan ima nadimak "Fenčin".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Denčin Jovanke, Milidža Milenka i Gospave , pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94.
 
III-057
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, decembar 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja koja je bila učenica srednje škole u Sarajevu, a stara je 18 godina, kada je izašla iz zgrade u kojoj stanuje na Trgu Pere Kosorića bila je zaustavljena od trojice mladića od kojih su dvojica bili u uniformama, a treći u civilnom odelu, koji su je uhvatili za ruke i uvukli u hodnik obližnje zgrade i dok se ona branila i otimala, uneli su je u prazan stan porodice čije je ime ona zapamtila i preteći joj pištoljem i ubistvom uz primenu fizičke sile svukli su je, pa je jedan od njih nad njom izvršio nasilnu obljubu, posle čega joj je rekao: tako ti je to kad te je pravio četnički otac.
 
Posle tri dana ponovo je bila nasilno odvučena u isti stan gde su je trojica mladića silovali, od kojih su dvojica bili u muslimanskim uniformama.
 
Tom prilikom ostala je gravidna i tek krajem jula 1994. pošto je uspela da prebegne na srpsku teritoriju, pa se obratila za pomoć Ginekološko akušerskoj klinici u Beogradu, gde je konstatovano da je u osmom mesecu trudnoće.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mladić star 23-24 godine, visok preko 180cm, dobro razvijen, crne kratke kose, ovalnog lica. Musliman, bio u maskirnoj, šarenoj uniformi, a na nogama imao čizme.
 
2. Mladić star 24-25 godina, tamno smeđe kose, srednje razvijen, u levom uhu imao minđušu. Bio je u šarenoj, maskirnoj uniformi, bez oznake čina. Naoružan pištoljem. Musliman.
 
3. Mladić koji je nosio civilno odelo, Musliman, približnih godina kao prva dvojica, ali je viši rastom. Na sebi je nosio crnu kožnu jaknu ispod koje je imao džemper, nosio je farmerke, a na nogama gojzerice. Najverovatnije prvom prilikom je bio u maskirnoj uniformi.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka sa dokumentacijom Ginekološko akušerske klinike koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 326/94.
 
IV-063
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Mostar, zatvor u bivšoj vojnoj ambulanti, druga polovina avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedoka, koji je bio trgovački radnik kada je doveden u zatvor, počeli su da tuku u prostoriji koju su zvali "mala Srbija". To je prostorija koja je služila za mučenje u ovom zatvoru u kome su držali isključivo Srbe. Grupa od dvadesetak lica - muslimana i Hrvata, tukla ga je čime je stigla: drvenim palicama, čizmama koje su imali na nogama i raznim drugim predmetima. Ta prva tuča trajala je oko pet sati. Od svedoka su tražili da kaže gde je sakrio zlato i devize koje nisu pronašli u njegovom stanu.
 
Pošto su ga dobro prebili, odveli su ga u jednu podrumsku prostoriju koju su nazivali "velika Srbija", gde se nalazilo oko dvadesetak zatvorenika. Spavali su na betonskom podu. Noću su ih redovno tukli. Svedok je za sve vreme boravka u ovom zatvoru bio svakodnevno tučen. Te tuče su nekada trajale i po celu noć. Tukli su ga svuda po telu. Tom prilikom slomili su mu i nekoliko rebara, od čega je istražnom sudiji pokazao vidan ožiljak.
 
Za sve vreme boravka u ovom zatvoru, svedok nije mogao da mokri, a od strahovitih bolova mogao je jedino da spava u čučećem položaju, pognut napred i oslonjen na laktove. Od bolova nije mogao da legne. Nije mogao ni da hoda.
 
U susednoj prostoriji bile su smeštene žene. Svedok navodi imena šest žena iz Mostara koje su bile silovane - što su redovno radili noću.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Martinović Vinko, zvani "Štela",
 
2. Kapetanović Sead, šef policije,
 
3. Zelenik Ivan, upravnik zatvora,
 
4. Boris, čije prezime nije utvrđeno, zvani "Sova", koji je pre rata radio kao radnik u fabrici "Soko" u Mostaru, a stanovao je u ulici Mahe Đinića u Mostaru,
 
5. Dugalić, zvani "Luster",
 
6. Čomić Mesud, zvani "Mensa", od oca Halida,
 
7. Čomićev sin, star oko 20 godina.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka, koji je dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94 koji se nalazi u Komitetu pod br. 273/94.
 
IV-064
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Čapljina, logor za Srbe u bivšoj kasarni "Mirko Popara" u Grabovini, kraj avgusta-oktobar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Po smeštaju u logor u kome je bilo oko 160 muškaraca i 50 žena, svedok je, kao i drugi zatvorenici Srbi, bio mučen. Osoblje zatvora koje ih je čuvalo, osim jednog debelog stražara, nije ih maltretiralo, ali je dozvoljavalo građanima da slobodno ulaze u logor i da zatvorenim Srbima rade ono što su želeli: da ih tuku i maltretiraju na najrazličitije načine.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Upravnik logora u Grabovini,
 
2. NN stražar, težak oko 120 kg, star između 20 i 30 godina, koji je radio u logoru
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
 
IV-065
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
 
 
MESTO I VREME: Busovača, kod Travnika, početkom maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Kao pripadnik bivše JNA, svedok je zarobljen 04. maja 1992. godine sa većom grupom vojnika koji su služili vojni rok u Travniku. Pošto su ih zarobili, razoružali su ih, skinuli ih gole, tukli ih i vređali. Potom su izdvojili grupu od 16 vojnika koji su bili srpske nacionalnosti i posebno ih pretukli. Zatim su ih prisilili da sednu sa raširenim rukama na dole a onda im naredili da kleknu. Potom su im vezali ruke otpozadi. I oči su im vezali nekom krpom i nastavili su da ih batinaju. Vezivali su ih žicom za neke stubove i tako vezane uz stub, nastavili su da ih tuku.
 
Tom prilikom, vojniku Puzoviću je slomljena kičma. Nakon toga su ga negde odneli i svedok ne zna šta je bilo s njim.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HVO u Busovači.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Petkovski Dejana dat istražnom sudiji Okružnog suda u Pančevu u predmetu Kri. br. 20/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 149/94.
 
IV-066
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Ljubuški, logor za Srbe, maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je, kao zarobljeni pripadnik JNA, sa drugim vojnicima smešten u ćelije u kojima je bilo 10 do 15 osoba srpske nacionalnosti.
 
Ćelije su bile hladne i mračne, a spavalo se na podu bez ćebadi.
 
U toku prvih pet dana boravka, zatvorenicima nisu davali nikakvu hranu, dok su im vodu davali u minimalnim količinama.
 
Kasnije su im za hranu davali samo jedan dnevni obrok koji se sastojao od kriške hleba i malog komada sira.
 
Terali su ih da beskonačno rade sklekove i kada bi im se učinilo da ih neko ne radi dobro, tukli su ga kundacima.
 
Puštali su im kasete sa ustaškim pesmama i terali ih da ih nauče i pevaju.
 
Iz grada su dolazile neke žene koje su ih tukle kišobranima i drugim predmetima.
 
Za tri nedelje boravka u ovom logoru, svedok nije imao prilike ni jedanput da se okupa.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Matić Damir iz nekog sela u opštini Ljubuški, star oko 25 godina, visok oko 175cm, upravnik logora,
 
2. Sušac Ivica, iz Ljubuškog , zamenik upravnika zatvora
 
3. Mihaljević Krešo zvani "Čupo", iz okoline Čapljine, star oko 25 godina, visok 170cm, plave kovrdžave kose, stražar,
 
4. Macić Nedo, star oko 25 godina, plav, stražar, karatista u mostarskom klubu "Student",
 
5. Begić Mate, smeđ, sportski građen, ima karakterističan piskav glas, stražar,
 
6. Karlo, prezime nepoznato, visok oko 190cm, star oko 25 godina, izrazito crne kovrdžave kose i tamnog tena, sportski razvijen,
 
7. Radoslav, star oko 25 godina, visok preko 190cm, crn sa kratko ošišanom kosom, stražar.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Petkovski Dejana, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 149/94.
 
IV-067
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Čapljina, kraj avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Iz logora za Srbe u Dretelju, svedok je sa još dva lica doveden u Čapljinu gde su ih naterali da čupaju travu ispred robne kuće u centru grada.
 
Građanima koji su tuda prolazili, prisutni stražari su ih pokazivali kao četnike koje su uhvatili u šumi. Govorili su da su to četnici koje su zarobili. Mada su sva trojica bila uhapšena kao civilna lica, obukli su ih u uniforme bivše JNA. Dvojica su imala oficirske oznake. Dok su čupali travu, stražari su podsticali građane da ih ponižavaju na najrazličitije načine, da ih pljuju, udaraju, šutiraju, da prilaze i gase im cigarete po telu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Čuvari logora u Dretelju: Suzana i Ilija.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
 
IV-068
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću u bivšem skladištu JNA kod Konjica, 26. maj - decembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U hangaru čiji je naziv bio "6" - dužine oko 50 m, širine oko 30 m, visine do 10 m sa jednim vratima - na dan 26. maja bilo je smešteno 86 Srba iz Bradine i okoline. Sutradan su doveli novu grupu od devet zatvorenih Srba iz Konjica. Kasnije se broj smeštenih u ovom hangaru povećavao i do 280.
 
Svaki zatvorenik je imao svoje mesto uza zid ili po sredini, tako da je između zatvorenika bilo samo toliko prostora da može da prođe stražar. Zatvorenici su morali da sede i danju i noću. Nisu smeli ni da ustanu, ni da se kreću, ni da leže. Za sve vreme boravka u ovom logoru, logoraši se nisu ni prali ni umivali jer im to nije bilo dozvoljeno.
 
Logoraši u hali "6" nisu smeli međusobno da razgovaraju. Sedeli su na betonu i pošto je tu bilo stražara, ako bi neko pokušao da govori sa nekim ili da se pokrene, odmah bi dobijao batine. Svedoci navode da je prvih nedelja bilo nemoguće privići se na neprekidno sedenje.
 
Zbog jake letnje vrućine, u ovoj hali je bio nesnosan smrad, a jedina vrata su bila uvek zatvorena. Temperatura je bila nesnosna. Pošto su krov i zidovi od lima, oni bi se usijali i temperatura bi bila strahovito visoka. Svedoci navode da bi od 09.00 sati izjutra počinjali da se znoje i da bi to trajalo do 02.00 sata noću kada bi temperatura postajala malo snošljivija. Zatvorenicima nisu davali ni vodu. U toku 24 sata, dobijali su samo po litar vode na deset logoraša. To nije bila voda za piće već iz kanala, mada je u logoru bilo i tekuće vode.
 
Dobijali su vrlo malo hrane. Jedna vekna hleba od 600 ili 700 grama deljena je na 14 do 18 delova tako da bi za 24 sata svako dobio po jedno parče tanje od centimetra. Uz hleb su, samo ponekad, dobijali po neku čorbu koja je bila kisela i nije bila za ljudsku upotrebu. Pošto je bilo svega 5 kašika za jelo, prilazili bi po petorica, uzimali tu čorbu a zatim kašike predavali ostalima, jer je svakom pripadalo po nekoliko kašika te čorbe.
 
Nije dozvoljavano da idu u klozet pa su u početku nuždu obavljali tu, u hali pored ulaznih vrata. Na tom mestu koje je služilo kao klozet, deljena je hrana.
 
Posle 13. jula pooštren je režim u logoru pa im tri dana uopšte nije bila deljena hrana, a posle toga im je deljeno samo po parče hleba.
 
Jedan od saslušanih svedoka navodi da su mnogi zatvorenici bili bez stolice, da čak svedok nije išao u klozet punih 47 dana.
 
U početku su im dozvoljavali da vrše malu nuždu van hangara, ali posle 13. jula važio je poseban režim za mokrenje. Jedanput dnevno bi na mokrenje izveli po 40 u grupi. Za 40 sekundi morali su da istrče iz hangara, postroje se, mokre, vrate se i svi sednu na svoja mesta u hangaru. Dok su mokrili, vrlo često su ih udarali tako da od straha mnogi nisu uspevali da mokre.
 
Za svaku neposlušnost, logoraši su bili kažnjavani batinama kako danju, tako i noću.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mucić Zdravko, zvani Pavao, komandant logora u Čelebiću,
 
2. Delić Hazim, zamenik upravnika logora.
 
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka Đorđić Branislava, Mrkajić Momira i Mrkajić Vukašina (u dokumentaciji Komiteta pod 283/94-3, 221/4-94-5 i 221/94.
 
IV-069
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Konjic, osnovna škola "3. mart", sredinom 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Učionice ove škole bile su pretvorene u takozvanu bolnicu za četnike.
 
Jedan od svedoka navodi da je u jednoj od učionica bilo 12 kreveta i da je u njoj bilo smešteno 39 Srba, tako da su mnogi morali da leže na podu.
 
U ovoj školi su bili smešteni Srbi iz Bradine, Konjica i okoline koji su prethodno bili pretučeni u logorima.
 
Posle kraćeg boravka u ovoj "bolnici", zatvoreni Srbi su bili prebacivani u logor u Čelebiću ili u logor Musala u Konjicu.
 
Zatvorene su vrlo slabo hranili. U ovoj bolnici je umro Babić Slobodan od oca Petka iz Bjelovčine kod Konjica. Njemu su prethodno bila probijena nepca pomoću cevi od puške. Bila je to jedna velika rana koja je dopirala do mozga i on je, ne dolazeći svesti, umro 4 dana nakon smeštaja u ovu "bolnicu".
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: 1. Mucić Zdravko, zvani Pavao i dr.
 
DOKAZ: Iskazi saslušanih svedoka, među kojima i Grubač Petka, lekara koji je kao zatvorenik u ovoj "bolnici" lečio druge zatvorenike, mada nije imao nikakvih lekova ni opreme na raspolaganju - nalaze se u predmetima Komiteta, uključujući i iskaz svedoka Vujičić Radoslava, br. 236/94.
 
IV-070
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok koji se nalazio na odsluženju vojnog roka u Sarajevu je, nakon što je kao pripadnik JNA bio zarobljen i razoružan, prebačen sa svojim drugovima u Centralni zatvor koji su držali muslimani obučeni u uniforme zelene boje sa plavim amblemima.
 
U toku prvih 15 dana bili su svakodnevno tučeni tokom 24 sata. Preko noći su se često čuli jauci i krici. Tuči su bili posebno izloženi zarobljeni pripadnici padobranske jedinice.
 
Često su dovodili i civile u zatvor, pa su i civili i osoblje zatvora tukli palicama i puškama sve zatvorenike koji su za to vreme bili vezani sa lisicama na rukama za radijatore.
 
Svedok je često imao priliku da vidi kada su iznosili mrtve iz zatvora: držeći ih za ruke i noge, dvojica su ih iznosila iz zgrade zatvora u dvorište gde ih je čekao kamion ili kombi u koji su ih ubacivali.
 
Svedoku su u zatvoru slomljena četiri rebra, a levo oko mu je oštećeno 35%.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Panjeta Avdo, komandir stražara u Centralnom zatvoru,
 
2. Pejaković Josif, starešina petog sprata zatvora,
 
3. Kecman Jusuf, stražar i dr.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Milanović Gorana dat pred Opštinskim sudom u Trsteniku u predmetu Kri. 15/94, nalazi se u Komitetu pod br. 129/94.
 
IV-071
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor Dretelj, jul-avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U logoru u Dretelju je bila stacionirana jedinica HOS-a. Zatvorenici su im služili za uveseljavanje i zabavu koja se sastojala u njihovom mučenju, zlostavljanju i ponižavanju na najrazličitije načine.
 
Ako nije bilo drugog posla, terali su zatvorenike da čupaju travu, a zatim da pasu travu i da je progutaju. Dok bi u pognutom položaju čupali travu, pojedini HOS-ovci bi se zaletali i skakali zatvorenicima na leđa - a na nogama su tada imali čizme.
 
Jednom prilikom doveli su jednu kučku i terali su zatvorenike da je ljube ispod repa i da joj ližu polni organ. Ovu kučku dovela je Marina, stara oko 25 godina, pripadnik HOS-a.
 
Svedoka su jednom prilikom naterali da oko 15 minuta drži širom otvorena usta, a za to vreme stražar mu je zavlačio nož u usta. Pri tome mu je više puta i pljuvao u usta.
 
Jednom prilikom su četvorici logoraša (čija su imena poznata Komitetu) naredili da se svuku goli pa su ih prvo terali da jedan drugom vrše masturbaciju, a potom na protivprirodni blud tako što bi jedan zatvorenik kleknuo i drugom morao uzeti u usta polni organ sve dok ne dođe do erekcije.
 
Onaj koji je išao da donese vodu sa česme, dobijao je batine kod česme.
 
Zatvorene u logoru su terali da sa njima pevaju ustaške pesme u kojima se ponižavaju Srbi. Terali su ih da se krste na katolički način.
 
Pojedince su terali da imitiraju avion tako što bi zatvorenik trčao raširenih ruku i oponašao zvuk aviona, a stražar bi imitirao pucanje. Zatvorenik bi tada morao da padne. Ako bi se dočekao na ruke, morao je to da ponavlja sve dok ne bi pao svom težinom tela na tlo i tom prilikom udario glavom
 
Događalo se da su pojedinim zatvorenicima zavlačili glavu u kofu sa fekalijama.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kraljević Blaž, komandant HOS-a,
 
2. Zoran, zvani "Zoki", star oko 20-25 godina, stražar,
 
3-4. Rajić Toni i njegob brat Ilija, iz Mostara,
 
5. Marina, stara oko 25 godina,
 
6. Suzana N. iz Zagreba,
 
7. Buljubašić Ediv,
 
8. Primorac Vinko, pripadnik HOS-a.
 
DOKAZ: Iskaz koji je svedok Bojanić Slavko dao 01. jula 1994. godine pred istražnim sudijom, nalazi se u predmetu Komiteta br. 221/4-11-94.
 
IV-072
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor Rodoč kod Mostara, septembar-oktobar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi su u logoru morali da rade ceo dan - od izjutra do uveče, a često i noću. Radili su i subotom i nedeljom. Najčešće su ih vodili po selima da sa srpskih kuća skidaju crepove, građu i drugo što je bilo vredno. Ovo su radili po selima Hodbina, Buna, Lakševina, Ortieš, Raštani i dr.
 
Vodili su ih na prve borbene linije gde su morali da kopaju rovove, prave bunkere i da dovlače pesak u vrećama za grudobrane. Usled boravka u logoru, svedok je oslabio 40 kg.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Nikolić Pero, upravnik logora,
 
2. Dragan N. iz Mostara.
 
DOKAZ: Iskaz koji je svedok Bojanić Slavko dao 01. jula 1994. godine pred istražnim sudijom, nalazi se u predmetu Komiteta br. 221/4-11-94.
 
IV-073
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Svinjarina kod Mostara, jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je, kao rezervni oficir JNA, sa drugom grupom oficira otišao na pregovore sa pripadnicima HVO, gde su ga uhapsili i smestili u zatvor u nekoj privatnoj kući u Svinjarini u kojoj postoji prodavnica.
 
Njega i druge zatvorenike su naterali da legnu potrbuške i da stave ruke na leđa, pa su im ruke vezali žicom a žicu stegli kleštima. Od toga mu je ostao ožiljak koji se poznavao i posle dve godine kada ga je saslušao istražni sudija.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: NN vlasnik prodavnice u Svinjarini, koji je krupan i debeo čovek.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Okuka Velimira koji se nalazi u predmetu Komiteta br. 221/4-10-94.
 
IV-074
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Mostar, zatvor u bivšoj vojnoj ambulanti, jul 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U zatvoru su svedoku, koji je star 64 godine i po zanimanju je penzioner, kao i još jednom zatvorenom penzioneru, stavili na glave oficirske kape sa petokrakama i naredili im da obuku šinjele iako je bio mesec jul. Potom su ih odveli da okopavaju obližnji park. Dok su oni radili, stražari koji su bili u uniformama HOS-a, podsticali su građane koji su tuda prolazili da ih kao četnike vređaju, da na njih bacaju kamenje, da ih udaraju, da ih pljuju, a oni su se za to vreme zabavljali gledajući šta građani sa njima rade.
 
Ovo se ponavljalo više dana i uvek su ih predstavljali građanima kao zarobljene četnike, mada se radilo o penzionerima koji su bili zatvoreni samo zato što su bili Srbi.
 
Svedoka su ponižavali na taj način što su mu na glavu stavljali oficirsku kapu, oblačili ga u oficirski šinjel pa su ga po velikoj vrućini peli na konja tako da je morao da bude okrenut ka repu i da drži rep konja. Tako su ga vodili kroz grad i ismevali.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zelenika Ivan, komandant logora,
 
2. Radovan Mišo, zvani "Gladijan", pripadnik HVO i dr.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Bojanić Slavka koji je dao istražnom sudiji, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 221/4-11/94.
 
IV-075
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Mostar, zatvor Ćelovina u Šantićevoj ulici (bivši Okružni zatvor), maj-avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Prema proceni svedoka, u ovom zatvoru, koji je bio pretvoren u sabirni logor za Srbe, bilo je zatvoreno oko 500 Srba. Oni su bili dovedeni iz Mostara i iz drugih mesta u Hercegovini, kao i sa područja Hrvatske. U ovom logoru je bilo i oko 200 žena, a i staraca od 70 godina.
 
Zatvoreni Srbi su bili svakodnevno tučeni. Često je dolazilo po desetak pijanih vojnika koji su izvodili zatvorenike u hodnik i tu ih tukli tako žestoko da su samo četvoronoške mogli da se vrate u ćeliju. Svedoci navode imena lica kojima su slomljene ruke, polomljena rebra, povređene kičme. U ovaj zatvor su povremeno puštani civili da bi tukli i vređali zatvorenike.
 
Zatvorenici su preko dana često morali da odlaze na prinudni rad. Morali su da kopaju grobove za poginule Hrvate i muslimane i da ih sahranjuju. Pri tom su ih terali da ljube leševe koji su bili u stanju raspadanja.
 
Zatvorenike su šišali tako što su im na glavi pravili slovo "U" ili polumesec. U julu mesecu, dan uoči dolaska predstavnika Međunarodnog Crvenog krsta sve zatvorenike su ošišali do glave da se ne bi videli znakovi "U" i polumesec. Tada su im dozvolili da se okupaju. To je bilo njihovo prvo kupanje od dolaska u logor.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Nikolić Pero, upravnik zatvora Ćelovina,
 
2. Vlašić Damjan, advokat, predsdnik HDZ u Mostaru,
 
3. Oručević dr Safet, lekar, predsednik SDA u Mostaru,
 
4. "Peko" koji je nosio uniformu sa znakom HVO, visok, snažan, proćelav, stražar u zatvoru,
 
5. Ivan, star 25-27 godina, crnomanjast, visok, stražar u zatvoru,
 
6. Marko, niži rastom, star oko 45 godina, stražar u zatvoru,
 
7. Ismet, plav, radio u upravi logora, bivši fudbaler "Veleža" iz Mostara.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju Vidić Spomenka od 02. jula 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-4.
 
IV-076
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, bivša kasarna "Viktor Bubanj", početak jula 1992. godine-kraj avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je u ovoj bivšoj kasarni, koja je bila pretvorena u logor za Srbe, bio za sve vreme boravka od skoro dva meseca smešten u ćeliji br. 8 u prizemlju, gde je zatekao još desetak zatvorenika Srba koji su bili svi jako pretučeni. Od posledica tuče i bolesti, posle nekoliko dana je umro jedan penzionisani oficir JNA, rodom iz Valjeva. U ćeliji br. 8, veličine 4 dž 1,60 m, bilo je smešteno između 11 i 13 lica. Uslovi života u ovakvoj prostoriji bili su nemogući.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: 1. "Ćelo", upravnik zatvora.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Tošić Radisava, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-9.
 
IV-077
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Bjelašnica, 1. juni 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Grupa od 18 srpskih vojnika bila je zarobljena od strane muslimanskih oružanih formacija na Bjelašnici. Doterali su kamion u koji su morali da ulaze jedan po jedan kroz špalir vojnika da bi se popeli u kamion. Dok su prolazili oni su ih besomučno tukli, tako da su svi dobili veliki broj udaraca od čega je svedok izgubi svest i padao. Pri tome su svi bili zavezanih ruku na leđima, što im je stvaralo teškoću da se popnu na kamion, te su i tom prilikom dobijali nove batine. Na kamion sa njima se popela i grupa od nekoliko stražara i jedan od njih seo je svedoku na vrat tako što ga je opkoračio nogama. Kada je kamion pošao iz automatske puške ispucao je rafal po zarobljenicima, pa je tom prilikom Grujičić Dragan pogođen u vrat, Kuljanin, koji je star oko 30 godina, bio je pogođen u oko, tako da je ostao bez oka, Živak Radivoje bio je pogođen u ruku, a Gligorević Milovan u nogu. Nakon toga ovaj stražar je neki gvozdeni, šiljati predmet zabadao u noge zarobljenika, tako da im je ovaj gvozdeni predmet prodirao do kosti. To je radio sve vreme sve dok nisu bili privedeni u logor u Čelebiću. Od toga većina je izgubila svest.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. NN vojnik, star oko 25 godina koji je bio crn i dr.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mrkajić Momira od 25. juna koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-5.
 
 
 
IV-078
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", juni - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Jedne noći u bloku A, gde se svedok nalazio u ćeliji br. 6, svi zatvorenici bili su isterani u hodnik i naterani da skinu vojničke čizme koje su svi imali na nogama, jer su bili kao vojnici zarobljeni, i da se sa čizmama vrate u krevet i da pregrizu čizme i ko to ne učini nije mogao da spava. Niko nije uspeo u tome, iako su svi morali da grizu čizme sve do zore, tako da nisu spavali svu noć.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Stražar Anđelko, koji je bio niskog rasta,
 
2. šef smene Emilijo, star oko 35 godina, srednjeg rasta,
 
3. Vrkić, upravnik zatvora "Lora".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zurovac Slaviše iz Nevesinja koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-9.
 
 
 
IV-079
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Mostar, prostorije HVO na Pravnom fakultetu, kraj maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je uhapšen na ulici i doveden u prostorije HVO gde mu je zapovednik policije HVO Pušić pri dolasku postavio pitanje zašto je kao Srbin ostao na desnoj obali Neretve i da li zna da četnici ne mogu ostati tamo jer će biti uništeni i likvidirani. Postavio mu je i pitanje gde mu je snajper i radio stanica, koje svedok nije imao, pa mu je kazao da mu slobodno mogu izvršiti pretres stana.
 
Nakon toga Pušić je rekao stražaru: odvedite ga da vidi svoje ljude, pa su ga odveli u podrumske prostorije gde je u jednoj prostoriji video oko 35 ljudi koji su svi bili vezani žicom i koji su užasno izgledali. Bili su u krvi, na osnovu čega je zaključio da su bili prebijeni. Stražari koji su ga doveli kazali su mu: ti ćeš biti tri puta gori od njih.
 
Nakon toga odveden je u podrumske prostorije gde su ga postavili na stolicu, a zatim su počeli da ga tuku pendrekom, debelim bakarnim kablom dužine oko 1m i pajserom. Kada bi se onesvestio od batina polivali bi ga hladnom vodom, da ga osveste, nakon čega su ponavljali tuču i maltretiranje, što je sve trajalo neprekidno 24 časa.
 
Sledećih dana su nastavili da ga tuku i tako su mu prelomljene obe ruke iznad zglobova.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Pušić, zapovednik policije HVO,
 
2. Šunić Luka,
 
3. Leko Marko,
 
4. Halčin Nijaz,
 
5. Babić,
 
6. Šunić Jure, svi pripadnici HVO.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Matković Milorada pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom od 8. jula 1994. godine u predmetu Kri.11/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/94-3.
 
 
 
IV-080
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću, septembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Jedne noći svedok je bio prozvan od strane stražara da izađe iz hangara "šest" u kome se nalazio sa drugim zarobljenicima. Saopštili su mu da će da ga zakolju. Pre njega bio je prozvan jedan mladić koga je video da bespomoćan leži. Stražar, čiji je nadimak "Fočak", pitao ga je zašto je ubio ovog mladića, pa kad mu je svedok odgovorio da nije, naterao je svedoka da klekne na beton i laktovima se oslanja na beton, a zatim ga je uzjahao, uhvatio jednom rukom za kosu, povukao mu glavu na gore i drugom rukom mu podmetnuo nož pod vrat kao da će da ga zakolje. Zatim je tupom stranom noža prelazio preko njegovog vrata. Za to vreme "Fočak" je čučnuo ispred njega i stavio mu cev od puške u usta. Koliko je ovo trajalo svedok ne zna, ali navodi u svom iskazu da je po njegovoj oceni prošla čitava večnost.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mucić Zdravko, zvani "Pavao", upravnik zatvora,
 
2. Delić Osman, stražar u logoru,
 
3. "Fočak", star oko 25 godina, visok 180cm, dobro uhranjen, crne kose i tamnog tena.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mrkajić Momira od 25. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-5.
 
 
 
IV-081
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Konjic, sportska dvorana Musala, sredinom 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok navodi ime jednog Srbina, koji se nalazio u ovom logoru, koga su naterali da u jednoj prostoriji, pored sportske dvorane, u kojoj su se u to vreme nalazili logoraši, obavi polni odnos sa Srpkinjom koja psihički nije bila zdrava. To je organizovano tako da su pored osoblja logora ovo posmatrali i zatvorenici.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mucić Zdravk, zvani "Pavao", upravnik logora,
 
2. Kazazić Senad, komandir stražnje
 
3. "Kravar",
 
4. Edo, zvani "Muf", stražar,
 
5. Kurtović, zvani "Rambo",
 
6. "Losko",
 
7. Habibović Ismet, zvani "Broćeta".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Gligorević Danka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju, od 27. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-7/94.
 
 
 
IV-082
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Stupari, logor za Srbe, maj - septembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Šimić je radeći kao lekar u koncentracionom logoru za srpsko stanovništvo u Stuparima, u zgradi osnovne škole, gde je bilo zatvoreno preko 1200 civilnih lica, pripadnika srpskog naroda, prinudno uzimao krv od zatvorenih Srba u logoru u velikim količinama.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Šimić-Nikolić Marko, lekar iz Tuzle, Hrvat po nacionalnosti, pripadnik oružanih snaga BIH.
 
DOKAZ: Dokazi u spisu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 373/94.
 
IV-083
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Nova Gradiška, kraj marta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Kada je svedok bio priveden u MUP u Novoj Gradiški odmah su ga počeli tući. Prvo su ga udarali po licu, preko naočara tako da mu je tada povređeno levo oko. Pošto je nosio kačket prebacili su mu što nosi "Lenjinovu" kapu, pa mu je inspektor, kod koga je bio priveden, otkinuo metalnu dugmad koja su držala kaiš na kapi i naterao ga da ih proguta. Potom je morao da pojede i ceo kaiš koji je ovaj otrgnuo s kape.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Odgovorna lica u MUP-u u Novoj Gradiški.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninić Vida, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94.
 
 
 
IV-084
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Čelebić, kraj maja - kraj avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja je pred istražnim sudijom navela da je za vreme boravka u logoru u Čelebiću bila silovana od strane petorice mslimana, koji su bili u uniformama.
 
Dala je detaljan opis kako je to učinjeno i pod kakvim okolnostima, kao i koje su druge žene silovane.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Delić Azem,
 
2. Burić Ivica,
 
3. NN muškarac iz Čelebića, star oko 20 godina, visok oko 170cm, plave kratko ošišane kose, ružnog izgleda lica,
 
4. NN muškarac, star oko 25 godina, visok 165cm, dosta debeo, crne kratko ošišane kose, njegov otac je Šiptar.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-3.
 
IV-085
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Nova Gradiška, zatvor u barakama u krugu vojne kasarne, april - maj 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom ztvoru svedok je bio izložen najrazličitijim vidovima maltretiranja. Jedne večeri u ćeliju br. 6, u kojoj se nalazio svedok, ušla su dvojica stražara, pa je jedan od njih izvadio nož i rekao da će da proba četničku krv. Zatim je nabio sečivo noža u unutrašnji deo svedokove šake, pa kad ga je drugi stražar upozorio da mu može preseći vene ovaj je odgovorio da će onda preseći ruku sa druge strane, pa mu je zabio nož sa gornje strane šake u predelu nadlanice. Od jakih bolova svedok se tada onesvestio.
 
Zapovednik, koga su zvali "Libe", naročito je voleo da poteže pištolj na zatvorenike, pa je tako jedanput uperivši pištolj u slpoočnicu svedoka, kada je ovaj pošao desnom rukom prema pištolju s namerom da povuče oroz i da se ubije, "Libe" je rekao: trebaćeš ti još nama za igru.
 
Jene noći prebili su nekog mladića, starog oko 17 godina, pa su tada pozvali svedoka da počisti prostoriju u kojoj su saslušavali tog mladića. Zatekao je tog mladića bez svesti, u krvi. U prostoriji je bilo puno usirene krvi, koja je još bila topla, koju je svedok morao da skuplja i da je pere.
 
Jedne večeri u ćeliju, u kojoj se nalazio svedok, ušao je policajac iz interventne policije koji je u rukama držao belu palicu koja je bila krvava. Terao je svedoka da liže krv sa ove palice. Tada je svedok od muke je počeo da povraća. Ovaj ga je ovaj naterao da skine pantalone, pa mu je tu istu palicu nabio u zadnjicu, a potom u grlo. Od pritiska počeo je da se guši i stisnuo je zube. Ovaj je naglo trgnuo palicu i pri tome mu je polomio dve zuba.
 
Pošto je jednog dana bio pretučen po glavi, leđima i trbuhu, svedok je više puta padao u nesvest, pa su ga osvešćivali i nastavljali da tuku. Na kraju su ga polili vrućom vodom tako da je osećao strahovite bolove, jer mu je vruća voda pekla otvorene rane.
 
Jedne večeri u ćeliju svedoka ušao je komandir koji ga je pitao da li je peder, pa kada mu je svedok rekao da njemu nije do šale jer je on stariji čovek (svedok je star oko 60 godina) ovaj je rekao da znači da nije peder, ali da će nešto morati da mu napravi. Ubrzo u njegovu ćeliju je ušao uniformisani mladić, star oko 30 godina, koji mu je naredio da mu raskopča šlic na pantalonama i da mu sisa polni organ. Kada je ovaj doživeo ejakulaciju, morao je da guta njegovo seme. Za sve to vreme držao mu je pritisnut nož uz vrat, koji mu je tom prilikom i rasekao. Tom prilikom svedok se od muke pomokrio, pa su ga stražari naterali da to očisti. Svedok smatra ovo najvećim poniženjem i najvećom tragedijom koju je doživeo u zatvoru.
 
Jednom prilikom jedan od stražara je rekao da su mu čizme prljave, pa je podigao nogu na sto i naterao svedoka da mu pola sata liže čizme tako da su mu jezik i usta bili izderani.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Trtica, zvani "Vukovarac",
 
2. Kumić Ivan, iz sela Male kod Nove Gradiške,
 
3. Janošević Željko, iz Nove Gradiške, zapovednik u zatvoru,
 
4. Šoštarić Josip,
 
5. NN zapovednik, star oko 30 godina, tanak, visok, crn, nosio je bradu,
 
6. "Libe", koji je bio srednjeg rasta, mlađi čovek kestenjaste kose,
 
7. "Šokac", stražar,
 
8. Obrovac Mile, koji je ranije radio kao traktorista u PIK Nova Gradiška,
 
9. Ćevizović Predrag.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka na zapisniku kod istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.1013/94, a koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94, kao i nalaz i mišljenje veštaka, lekara specijaliste za sudsku medicimu dr. Rastislava Lazarevića koji je kod svedoka konsatatovao ožiljke od povrede grla, na levom obrazu, na desnoj šaci, na desnoj podlaktici, na levoj podlaktici i levoj nadlanici, u krsnom predelu i na oba kolena, kao i deficit zuba u donjoj vilici.
 
IV-086
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Konjic, sportska dvorana "Musala", maj - decembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme boravka svedoka u ovom logoru za Srbe, Delić mu je nožem zaparao levu ruku u predelu nadlaktice sa unutrašnje strane gde mu je ostavio vidni ožiljak, posekotinu dužine 10cm. Tom prilikom mu je i kundakom od puške izbio tri prednja zuba.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mucić Zdravako, zvani "Pavao", upravnik logora,
 
2. Hazazić iz Nevesinja, koji je Mucića nasledio na dužnosti upravnika,
 
3. Delić Hazim, stražar.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivković Miloša pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom od 16. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-4.
 
 
 
IV-087
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Zatvor u Ljubuškom, april - oktobar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je odveden u zator u Ljubuškom pošto je kao pripadnik JNA bio zarobljen.
 
Osoblje zatvora je posebno udaralo čizmama zatvorenike u predelu usta, pa su im tako izbijali zube, a vadili su im i zdrave zube običnim klještima.
 
Zatvorenicima su često stavljali krpe u usta kada bi počeli da ih tuku.
 
Tukli su ih najčešće tako što bi ih stavili uz zid kojom prilikom bi bili udaljeni od zida korak ili dva sa raširenim nogama, pri čemu su se oslanjali o zid sa tri prsta obzirom da su Srbi i da se krste sa tri prsta. Prvo bi ih tukli najčešće po dvojica naizmenično palicama, višežilnim kablom i dr. Potom bi ih stavili u klečeći položaj pa bi ih u takvom položaju udarali i na kraju u ležećem položaju, pri čemu bi ih gazili i igrali im po telu.
 
Hranu i vodu su dobijali neredovno. Kada bi i dobili hranu nje je bilo nedovoljno, a ista je bila zagađena dlakama, prljavštinom, sa zemljom, ostacima od brijanja sa sapunicom. Porcije iz kojih su jeli nikada nisu prane, a po njima su često išli miševi. Glad i žeđ su bili toliko izraženi da je svedok često morao jesti sopstveni izmet i piti sopstvenu mokraću da bi preživeo. Svedok koji je u vreme zatvaranja ima 90kg, spao je na svega 43kg telesne težine.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Salkanović Ahmed,
 
2. Matić Neđo,
 
3. Nastić N.,
 
4. Krešo, zvani "Čupo" i dr.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đurasović Danila iz Bačkog Petrovca od 29. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 288/94, nalaz i mišljenje sudskog veštaka koji je konstatovao da svedoku nedostaje većina zuba kao i da na telu ima česte ožiljaka u vidu prskotina, sekotina i razderina u predelu lica, obe noge i obe ruke.
 
IV-088
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor Čelebić, jul 1992. godine.
 
KRATAK OPIS:U hangaru "6" u ovom logoru u kome je bilo zatvoreno između 150 i 250 Srba, koji su bili veoma loše hranjeni, a u dane 9., 10. i 11. jula 1992. godine, kada je temperatura u hangaru bila preko 50 C, nisu im davali ni vodu ni hranu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Mucić Zdravko, upravnik logora,
 
2. Delić Hazim, star oko 35 godina i dr.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đorđić Branislava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-3.
 
 
 
 
 
IV-089
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Kazneno popravni dom u Zenici, jun - oktobar 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je bio zarobljen od strane muslimanskih oružanih snaga 6. juna prilikom napada na srpska sela u okolini Zenice i bio je smešten u kazneno popravni dom u Zenici do 9. oktobra 1993. godine. Prethodno KPD je bio ispržnjen od osuđenih muslimana i Hrvata, da bi se u njega mogli smestiti Srbe.
 
Prilikom zatvaranja svedok, koji je visok 183cm imao je 83kg, a kada je izašao na slobodu imao je 53kg sa veoma narušenim psihofizičkim stanjem. To je rezultat strahovitog mučenja, batinjanja, iznurivanja glađu, bezrazložnog i dugog držanja u samici, fizičkog iscrpljivanja, ponižavanja i maltretiranja, pretrpljenog straha prilikom lažnog izvođenja na streljanje, pretnjama da će biti kastriran i da će morati da pojede svoje testise, itd.
 
Pet dana je bio zatvoren u prostoriji zvanoj "alkara" i "isusovača", na čijoj sredini na betonskom podu se nalazi ubetonirana gvozdena alka za koju su ga vezivali u najnezgodnijim položajima, a pri tome je bio tučen i maltretiran. Za vreme boravka u KPD Zenica svedoku je suđeno, ali je oslobođen od optužbe.
 
Iako je bio civil i nije nosio oružje kada je zatvoren, razmenjen je za vojnog zatvorenika.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Đozo Ismet, upravnik logora u KPD Zenica,
 
2. Čerkez Nagib, oficir HOS-a, pre rata bio istaknuti kriminalac, isticao se u mučenjima nad zatvorenim Srbima,
 
3. Kaćunko Igor, komandir straže u KPD, Hrvat, organizovao i vršio maltretiranje i zastrašivanje svedoka,
 
4. Kobilica Kemal, rodom iz Brnjica, upravnik vojnog zatvora u kome je jedno vreme boravio svedok, musliman,
 
5. Heco, nepoznato ime, musliman, policajac u KPD Zenica, vršio i organizovao mučenje i maltretiranje zatvorenih Srba,
 
6. Botić, ime nepoznato, policajac u KPD Zenica, vršio i organizovao mučenje i maltretiranje zatvorenih Srba.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karić Branislava, od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-9.
 
IV-090
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Mostar, sredina avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U stan svedoka došla su dva pripadnika HOS-a, koji su tražili od njega zlato, pa kad im je svedok rekao da ga nema, izvršili su pretres, navodno tražeći oružje. Nakon toga su mu rekli da pokupi vredne stvari i da pođe sa njima. Svedok je uzeo pored ličnih dokumenata i para (oko 1.000 DEM) i lekove koje redovno uzima i druge najnužnije stvari.
 
Odveden je u zatvor gde ga je sačekao upravnik Zelenika, po čijem nalogu su ga pripadnici HOS-a muslimanske nacionalnosti uhapsili.
 
Zelenika mu je odmah po dolasku oduzeo novac i sve stvari koje je poneo sa sobom, a zatim mu naredio da se skine go i tukao ga nogama i rukama. Posle su mu naredili da obuče zimsku uniformu JNA i da na glavu stavi crnu srpsku šajkaču.
 
Pored tuče i raznih vrsta mučenja za vreme boravka u ovom zatvoru svedoku su jednom naredili da opere klozet, pa su mu naredili da zavuče ruku do ramena u otvor klozeta, te tako uprljanu od fekalija da je oliže.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zelenika Ivan, upravnik zatvora.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Janjić Dragutina od 16. jula 1994, godine, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-5.
 
 
 
IV-091
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: KPD Zenica, jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je sa još 18 Srba iz okoline Zenice bio po prijemu u KP dom pretučen od strane muslimanske milicije tako što su ih batinali kundacima, čizmama, letvama, gvozdenim šipkama i napola mrtve tri puta su ih postrojavali za navodno streljanje u toku prve noći, što je trajalo do 2 sata izjutra.
 
Potom su ih smestili u KPD, u prostoriju koja je bila pod vodom između 2-10cm i u toj prostoriji su ostali 10-15 dana. Pošto nije bilo kreveta niti ičega drugog na čemu bi mogli ležati ili sedeti, morali su da ležate i sede u toj vodi.
 
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Đozo Ismet, upravnik KPD Zenica,
 
2. Čerkez Nagib,
 
DOKAZ: Iskaz saslušanog svedoka Korać Branislava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-9.
 
IV-092
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: KPD Zenica, jun - avgust1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi iz Raspotočja i drugih sela oko Zenice bili su smešteni u paviljon broj 5 zvani logor, u KPD u Zenici.
 
Hrana je bila očajna, jer su im davali samo po parče starog hleba i malo vode za ceo dan. Takvo stanje je bilo u prva dva meseca, da bi nakon toga dozvoljavali povremene posete rodbine i donošenje hrane.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Stupar Sabir,
 
2. Ignjatović Nebojša,
 
3. Imamović Omer, osoblje KPD Zenica.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Malidža Milenka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-9.
 
 
 
IV-093
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Zatvor u MUP-u u Duvnu (Tomislavgrad), druga polovina maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom zatvoru, koje je trajalo 14 dana, svedok navodi da uopšte nisu dobijali ništa za hranu, da su svakodnevno bili tučeni i da su prilikom tuče posebno upotrbljavani karate udarci. Primenjivali su i elektrošokove koji su izazivali strahovite bolove.
 
Od zadobijenih povreda umrli su Andrijašević Mile i Važić Pero, dok je Pavlović Savo poludeo.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Krišto Ivan, zvani "Dugonče", posebno se isticao u primeni elektrošokova,
 
2. Perić Drago, zvani "Vrića",
 
3. Zlatonjić,
 
4. Letica.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
 
IV-094
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Bihać, prostorije Aero kluba, kraj maja - početak juna 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je boravio u ovom klubu, u zatvoru desetak dana i sve vreme bio je vezan za stub. Davali su mu samo jedanput dnevno malo hrane. Pri tome je često bio tučen, kao i drugi zatvorenici.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zjakić Rizman,
 
2. Ekrem Bazi, oba šiptari, tada iz Bihaća.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
 
IV-095
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Neidentifikovano selo između Duvna i Livna, sredinom aprila 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je doveden u selo, koje se nalazi između Duvna i Livna, u kome je bila kuća u čijem se dvorištu nalazio bazen napunjen vodom veličine 4dž4m. Ispred bazena bili su postavljeni čengeli za klanje svinja, pa je za te čengele zavezan i spušten u vodu.
 
U tom bazenu ostao je dva dana i dve noći tako vezan.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nepoznati pripadnici HOS-a.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka iz Sanskog Mosta koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
 
IV-096
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Sisak, logor kod Rafinerije, zvani "Barutana", 21.-28. februara 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedokinja je bila privedena u SUP u Sisku i načelnik Brodarac joj je tada udario šamar tako snažno da se skoro onesvestila. Zatim su je odveli u logor kod rafinerije u kome su je držali sedam dana. Bili su smešteni u prostoriju u kojoj je ranije bila garaža, na betonu, bez zagrevanja, a hranu su im donosili jedanput dnevno: po parče hleba i malo čaja.
 
U grupi sa svedokinjom bilo je između 100-200 zatvorenih Srba.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Brodarac Đuro, načelnik SUP-a u Sisku.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Adamović Milene od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-22.
 
IV-097
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u zgradi škole u Lipnom selu kod Ljubuškog, početkom maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Po dovođenju u ovaj logor za Srbe svedoka su sa ostalim Srbima priveli u prostoriju koja je bila sva u krvi. Tu su ih tukli govoreći im da njih Srba nigde neće biti i da će ih uništiti i sve strpati u beogradski pašaluk, psujući Karadžića i Miloševića, govoreći da će sve biti tursko i ustaško. Tu su ih tukli gvozdenim šipkama, a jedan od njih je nožem svedoka zarezao po ruci, pa kad je potekla krv tu krv je lizao govoreći: što je slatka četnička krv.
 
Svedoka i druge iz logora su tuklii čekićima po nogama i rukama. Pored toga sa let lampom svedoka su palili po rukama od čega su mu ostali vidni ožiljci od opekotina na obe ruke. Na telu su mu ostali i ožiljci u predelu desne nadlaktice, na levoj slabini, na grudnom košu i u predelu leđa. Gasili su mu cigarete po dlanovima i nadlakticama, od čega su mu takođe ostali ožiljci.
 
Pored toga svedoku su naredili da sa još četvoricom logoraša polno opšti.
 
Kraljević Blaž je svakodnevno obilazio zatvorene, i govorio svojim ljudima: nemojte ih biti, jer ih ovakve ne mogu voditi na razmenu, radije ih ubijte.
 
Od zatvornih Srba je traženo da osoblje pozdravlja za "hajl Hitler" i ustaškim pozdravom "za dom spremni", što su pod batinama morali to da i čine.
 
Jedne noći svedoka je jedan od pripadnika HOS-a upitao: da li je žedan i kad je on potvrdno odgovorio pružio mu je flašu. Unutra je bila mokraća koja je bila pomešana sa soli. Kada je odbio da to pije stražar ga je počeo tući i prinudio ga da popije punu flašu od dva litra ovakve tečnosti.
 
Zatvorenike su posetili i Paraga sa "Jastrebom" i televizijska ekipa pred kojima su svedok i drugi zatvorenici morali priznati da su bili snajperisti, drugi da je posedovao radio stanicu, a treći da je bio Karadžićev zamenik.
 
"Jastreb" je pitao svedoka odakle mu tolike povrede koje su bile vidne, pa kad mu je ovaj odgovorio onako kako mu je bilo prethodno naređeno da je to usled pada, "Jastreb" je ironično rekao da sigurno ima padavicu i da je to česta bolest četnika.
 
Posle snimanja svedok je dobio najviše batina, najverovatnije zbog toga što je Paragi rekao da on nije snajperista kako je traženo od njega da prizna.
 
U toku noći u nekoliko navrata dolazio je jedan frater koji je pripadnicima HOS-a držao predavnja, a jednom priliko svedok je čuo da je odlazeći rekao: samo ih dovodite, radite svoj posao, biće para.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kraljević Blaž, komandant HOS-a,
 
2. Paraga Dobrosav,
 
3. Dedaković Mile, zvani "Jastreb", rođen 4. jula 1951. godine u Vinkovcima od oca Dana, bivši popukovnik JNA.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-1.
 
IV-098
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vrene boravka u ovom logoru jednu grupu logoraša, među kojima je bio i svedok, obukli su u četničke uniforme i dali im snajpere, a jednog su obukli u mantiju pravoslavnog sveštenika, pa su ih tako fotografisali. Svi su imali velike brade jer se nisu imali čime brijati, a ni kupati, pa su svi bili užasno prljavi.
 
U ovom logoru svedoku su probili nožem jezik, zabadali su mu nož i eksere pod nokte na rukama i nogama, stavljali mu palice i trožilni kabl u zadnjicu.
 
Zatvorene su terali da se krste na katolički način.
 
U dva navrata svedok je vođen na lažno streljanje, kada su pucali pored njega. Drugom priliko je bio postavljen ispred drveta, pa je jedan pripadnik HOS-a doneo kolekciju noževa koje je bacao pored njega i zabadao ih u drvo.
 
Logoraše su terali da polno opšte sa psom koga su doveli u logor.
 
Logoraše su terali i da pasu travu, da jedu insekte, da piju deterdžent za pranje sudova, da piju mašisko ulje i mokraću.
 
Govorili su im: ko vam je kriv što ste Srbi, vi ste šizmatici, vi niste narod, nestaćete i vi i pravoslavlje. Ostaće samo katolici i muslimani. Trećinu ćemo vas pokatoličiti, drugu trećinu ubiti, a treću proterati na Krf i u beogradski pašaluk. Dobro je što ste vi Srbi počistili jame da bi vas mogli ponovo u njih baciti.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Marinković Šime, zapovednik logora.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bogdanović Slavka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom u predmetu Kri.111/94 od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/94-1.
 
IV-099
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, januar - april 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Odmah po dolasku u logor svedokinja je bila odvedena u "crnu sobu". Zidovi od sobe bili su isprskani krvlju, a u sobi su se nalazile tri grupe od po tri uniformisana lica. Prva trojica su bila u crnim košuljama i predstavljali se kao crnokošuljaši. Druga trojica bila su sa zelenim kapama i predstavili su se kao bosanci i "zelene beretke". Treća grupa bila je označena šahaovnicom i oni su se predstavili kao ustaše.
 
Odmah po ulasku u tu prostoriju počeli su da udaraju svakog zatvorenika psujući im majku četničku i govoreći: upamtićete vi i majčino mleko što ste sisali. Udarali su ih palicama, nogama i rukama po raznim delovima tela. Tukli su ih i vrećicama napunjenim peskom u predelu bubrega, od čega svedok još uvek oseća bolove.
 
Tom prilikom zadobila je povrede po licu, pa ju je posle toga jedan od onih u crnoj košulji, koga su zvali "doktor za odbijanje bubrega", odveo kod lekara. Lekar ju je pitao u prisustvu ovog crnokošuljaša kako je nastala povreda. Kazala mu je da je pala, a lekar je kazao: "majku ti četničku kako si se dobro snašla, mogla bi biti četnički advokat".
 
Za četiri meseca boravka u ovom logoru osam puta je bila na saslušanju. Svaki put su je vređali i tukli.
 
Mučili su ih i pomoću žica koje su bile pod naponom struje, što je izazivalo strahovite bolove u telu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Viktor,
 
2. "Doktor za odbijanje bubrega",
 
3. "Crni",
 
4. "Visoki".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zorić Petre, na zapisniku od 2. jula 1994. godine, pred istračnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-5.
 
IV-100
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), podstanica za grejanje, prva polovina aprila 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je bio zatvoren sa još jednom grupom zatvorenih Srba i smešten u podstanicu za grejanje u nekoj zgradi gde su bili smešteni HOS-ovci u crnim košuljama.
 
U jednom trenutku doneli su vinsku čašu punu soli i litar konjaka marke "Zvečevo". Jedan od prisutnih HOS-ovaca sekao mu je kosu nožem i stavljao u so, a potom svedoku naredio da priguta tu so sa dlakama i da popije litar konjaka. Pri tome je mahao nožem i zasecao ga po školjci desnog uha i dva puta mu zasekao nos. Potom je bio izveden u dvorište i naređeno mu da se sagne i da pase travu i da je jede.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Glasović Davor, koji je roćen u Kanadi, a sada živi sa roditeljima u Zagrebu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
 
 
 
IV-101
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Bihać, glavni zatvor, juni 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Po dolasku u ovaj zatvor svedok je zatekao još 23 zatvorena Srbina koji su bili u civilnim odelima.
 
Čuvari ovog zatvora su ih česti tukli. Tukli su sve zatvorene Srbe i nogama i rukama, kao i palicama. Posebno su to činili po rukama. Zahtevali su da zatvorenici stave ruke na sto, pa su ih udarali palicom po gornjim delovima šake i prstiju. Tuče su bile svakodnevne.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Reljić Hamdija, čuvar u zatvoru i dr.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
 
 
 
IV-102
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Grabež kod Bihaća, 11. maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je zarobljen kao rezervni pripadnik JNA od strane muslimanske vojske kojom je komandovao Harbaš Jasmin. Nakon što su ga zarobili napravili su mu rasekotinu nožem od desnog uha prema ustima od koje mu je ostao vidan ožiljak kojom prilikom mu je probijena školjka levog uha i bio je odveden u kuću Jasmina Harbaša i tamo vezan za stub u garaži, tako da nije mogao da legne pošto je bio čvrsto vezan za stub. Povremeno se pojavljivao Harbaš sa nekim ljudima koji su ga tukli.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Harbaš Jasmin.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
 
IV-103
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Privatni zatvor u Šuici kod Duvna (Tomislavgrad), kraj maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Zatvorene Srbe iz logora u srednjoškolskom centru u Tomislavgradu vodili su u privatni zatvor u Šuici. Najčešće su odvodili grupe od po 5 zatvorenih Srba, kao što je bilo u noći imeđu 24. i 25. maja 1992. godine kada su odveli grupu, u kojoj je bio i svedok, u ovaj privatni zatvor.
 
Po dolasku u ovaj zatvor, zatvorili su ih u mračan podrum u kome su bile zatvorene ovce. Zatim su ih izvodili na prvi sprat u prostoriju u kojoj je bilo desetak lica u uniformama HOS-a sa crvenim beretkama. Oni su sedeli oko jednog stola. Svi su držali u rukama držalice za kramp, a jedan je imao bezbol palicu. Zatvoreniku bi kazali da sedne, pa kad bi on seo na stolicu, počeli su da ga udaraju. Svedok ne zna koliko dugo su ga tukli, samo zna da je pao sa stolice i da je došao svesti u drugoj prostoriji sa vezanim rukama. Osećao je strahovite bolove, polivali su ga vodom da se osvesti, a potom su mu puštali elektrošokove.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Krišto Ivan,
 
2. Perić Drago, zvani "Vrića" i dr. pripadnici HOS-a.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
 
IV-104
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), logor u srednjoškolskom centru, maj - jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je boravio u ovom logoru 20 dana i za to vreme zatvoreni Srbi su svega dva tri puta dobili hranu. Davali su svakom po paštetu od 100 grama. Jednom nisu davali hranu punih osam dana.
 
Svedok je u ovom logoru video Mališić Slavišu kome su bile odsečene ušne školjke i izbijeni zubi.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Krišto Ivan, islednik u zatvoru.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša, od 5. aprila 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
 
IV-105
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, januar - april 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Mlađe žene su često odvodili u toku noći iz ovog logora za Srbe i vraćali ih posle 4-5 časova. Te žene su pričale da su bile silovane i da su to nad njima činili po dva do tri policajca.
 
Saslušana svedokinja koja je stara 55 godina nije bila silovana, ali joj je jedan od policajaca gurao cev od pištolja u vaginu i čupao dlake oko vagine, preteći da će je tom prilikom ubiti.
 
U noćnim časovima stražari su ulazili u zatvorske sobe i terali zatvorenice da se skinu gole, a potom da igraju i oni su to nazivali "ludi ples". Pri tome su ih udarali bičevima po golom telu i smejali se. Tako su morali da igraju po 3-4 časa. To se obično dešavalo u ranim jutarnjim časovima. Posle igre terali su ih da idu na tuširanje, kojem su prisustvovali stražari i pri tom puštali čas vrelu, čas hladnu vodu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Matanović Mato,
 
2. Klajić Josip.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94.
 
IV-106
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Zagreb, zatvor "Kersetinac", mart - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Kada je svedokinja sa drugim uhapšenim Srbima dovedena u ovaj logor upravnik logora Klajić je rekao: mi nemamo mesta da ih primimo, vodite ih na Savu, pa ih poubijajte, neka idu niz Savu u Srbiju svom Miloševiću. Ipak su ih primili i smestili u potpuno praznu prostorije u kojima nije bilo ništa od stvari, već su ležali na betonu.
 
Odmah po dolasku svedokinju su odveli na saslušanje u "crnu sobu", koja je bila isprskana krvlju. Na jednom stolu stajali su razni alati za mučenje: klješta sa kojima su vadili oči, noževi različitih oblika za klanje i sečenje tela, testere, makaze, konopci za vešanje i dr.
 
U toj sobi sačekali su ih ljudi koji su se predstavili da su "crna legija".
 
Izvodili su ih na sneg i naređivali da skinu obuću i da idu bosi po snegu, držeđi ruke iza vrata, pri čemu su ih stalno udarali. Terali su ih da nose vreće sa peskom od 50kg sa jedne gomile na drugu i posle to da vraćaju, a to je morala da radi i svedokinja koja je stara 55 godina.
 
Dovodili su u logor i decu i pokazivali zatvorenike kao četnike, dajući im kamenje i podsticali su ih da na zatvorenike bacaju kamenje.
 
U toku noći terali su mauškarce zatvorenike da igraju sa zatvorenicama. Pri tome su naređivali muškarcima da skinu gornje delove odeće, a ženama donje delove odeće i obuću i da tako igraju. Takve igre su trajale po 6-7 sati, a pri tome svetlo se stalno gasilo i palilo.
 
Posle desetak dana "crnu legiju" smenila je vojna policija, jedinica "Kobre". Oni su ih izvodili u krug i naređivali im da pronalaze mine koje su navodno postavili četnici, pa je dolazilo do eksplozija i tada je ginulo po nekolko zatvorenika. Njih su odnosili i bacali u neki kanal u kome su gajili ribe.
 
Stanje se nešto poboljšalo u junu mesecu kada je došlo do posete ekipe Crvenog krsta.
 
Pripadnici "crne legije" prilikom saslušavanja primenjivali su elektrošokove, tako što su ženama, a to je bio slučaj i sa svedokinjom, priključivali elektrode na dojke, na leđa, glavu i vrat što je izazivalo užasne bolove i onesvešćivanja. Svedokinja opisuje da je posle elektrošokova ležala onesvešćena po 2-3 dana dok se ne bi povratila. Muškarcima su elektrode vezivali za polni organ, a vešali su ih za noge, skidali nage i tako ih držali celu noć ili ih vešali za ruke.
 
Mlađe žene su bile silovane i svedokinja navodi imena pet žena koje su bile žrtve silovanja.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Klajić Josip, upravnik logora i pripadnici "crne legije" i vojne policije jedinice "Kobra".
 
DOKAZ: Zapisnik svedoka od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-22.
 
IV-107
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", juni - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok, koji je po zanimanju profesor u penziji, za vreme boravka u "Lori" svakodnevno je bio tučen, a jednom prilikom kada je mahinalno hteo da zaštiti rebra od udaraca, dobio je udarac bezbol palicom po desnoj podlaktici kojom prilikom su mu polomljene obe kosti podlaktice, što je konstatovano i na rengenskom snimku nakon razmene.
 
Stražari su primetili da su mu obe ruke slomljene, ali i pred toga vezali su mu ruke lisicama i zakačili ih za kuku koja je držala cevi od radijatora i potom nastavili da ga tuku dok nije izgubio svest.
 
Pošto su ga vodom osvestili odveli su ga u obližnju kancelariju i naredili da stavi šake na sto sa ispruženim prstima, pa su ga udarali pendrekom po njima.
 
Od preloma bila mu je ruka natečena i pomodrela, ali mu lekarska pomoć nije ukazana i to je učinjeno tek posle razmene.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Gidić,
 
2. Hodžić i
 
3. Vrkić, stražari u "Lori".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Okuka Velimira i lekarska dokumentacija koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221-4/94-10.
 
IV-108
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću kod Konjica, maj - decembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru svedok je, pored ostalog bio mučen na sledeći način:
 
Landžo ga je usijanim nožem pekao po nogama i rukama od čega su mu ostali vidni ožiljci na obe podlaktice i obe potkolenice.
 
Ramić ga je naterao da se pred svima skine go i da se nasloni uza zid, a zatim mu je udario 25 udaraca po debelom mesu, a zatim je Delić uzeo dršku od lopate i njome udarao dok se nije slomila, pa zatim uzeo drugu pa njom tukao svedoka dok se i ta nije polomila, pa nastavio sa trćom.
 
U dva navrata Delić je naterao svedoka da popije litar rakije za jedan minut i 15 sekundi, a potom ga naterao da imitira vožnju automobila tako što je trčao u krug i oponašao da drži volan, menja brdžine i rad motora. Stražari koji su stajali okolo udarali su ga kada bi prošao pored njih. Ovakve zabave priređivane su skoro svako veče i njima su prisustvovali i građani koji su to posmatrali i zabavljali se.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Delić Hazim, rođen 1960. godine od oca Ibre, zamenik upravnika logora,
 
2. Landžo Eso, zvani "Zenga" iz Konjica, stražar u logoru,
 
3. Ramić Šerif, zvani "Šeki",iz Bijele, rođen 1954. ili 1955. godine, stražar.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Makaić Vukašina od 25. maja 1994. godine, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju u predmetu Kri.19/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94.
 
 
 
IV-109
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Osijek, 17.-22. septembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Grupa zarobljenih pripadnika JNA iz Bele kasarne u Osijeku je provela pet dana i četiri noći u furgonu - kamionu bez vode i hrane, dok su se za to vreme pripadnici ZNG iživljavali nad njima, na razne načine tako što su ih tukli, gasili cigarete po njihovim telima, terali ih da kleče i da na laktovima idu po komadima stakla, ubadali ih noževima, pretili im pištoljima da će ih pobiti.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zuvela Ratko,
 
2. Jaman Nikola,
 
3. Boras čiji je nadimak "Pajo", bivši bokser,
 
4. Dimitrijević Boro iz Osijeka,
 
5. Zdenko, komandant crvene kasarne pripadnik ZNG iz jedinice Glavaševe.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Petrović Momira, pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Kri.16/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 73/94.
 
IV-110
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Metković, Duvanska stanica, juni - juli 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je sa grupom zarobljenih vojnika i oficira JNA bio smešten u jednu prostoriju Duvanske stanice u Metkoviću koja se nalazi tri sprata ispod zemlje i koja je predviđena za atomsko sklonište. Ta prostorija je bila veličine 2dž1.5m, a visoka 2m i hermetički je bila zatvorena, tako da su se ratni zarobljenici gušili zbog nestotatka kiseonika. Kada bi otvorili ovu prostoriju svi su bili polumrtvi zbog nedostatka vazduha.
 
U ovoj prostoriji proveli su ukupno 7 dana. Za to vreme dolazili su civili, koji su bili najčešće pijani i njima su stražari dozvoljavali da zarobljenike prebijaju.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. "Bili", stražar, plave kose, srednje visine,
 
2. Miro, mesar iz Metkovića.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka u predmetu Komiteta 221/4-10-94, koji je dao pred istražnim sudijom 29. juna 1994. godine.
 
 
 
IV-111
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedokinja navodi da je u logoru u Dretelju u vreme kada je ona tamo boravila bilo 99 žena - Srpkinja i da su sve te žene bile silovane. To je rađeno svakodnevno, po pravilu noću.
 
Pošto je bila jako izmučena, a uz to je stara 60 godina svedokinja se javila radi pregleda lekaru Hraniloviću, koji je umesto da joj pruži pomoć dao joj injekciju nekog sredstva koje joj je pojačavalo bolove. Onda je pozvao dvojicu uniformisanih vojnika i rekao im: sada vi nastavite šta vam odgovara kao muškarcima. Ova dvojica su joj pocepali haljinu koju je imala na sebi, a zatim su je obojica silovali. Potom su došla još trojica drugih koji su nastavili da je siluju. Pri tome su je tukli, čupali za kosu, mokrili joj u usta i "činili joj sve druge nakarade koje nisu za normalne ljude".
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Hranilović dr Zoran, lekar-hirurg iz Splita, star oko 50 godina, visok 160cm, nosi naočari. Hrvat.
 
2.-6. Petorica nepoznatih hrvatskih vojnika.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
 
IV-112
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u školi u Grudama, početkom avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Grupa zatvorenih Srba iz Mostara dovedeni su u logor u Grudama, da bi u njega bili smešteni, a kako u njemu nije bilo mesta, prebacili su ih u drugi logor.
 
Tom prilikom pokazali su im logoraše sa rečima: pogledajte ove ljude koji se nalaze unutra, tako ćemo i sa vama postupati. Svedokinja je tom prilikom videla ljude u logoru u krvi i ranama, izmasakrirane, pojedini su bili bez očiju, sa polomljenim rukama, sa odsečenim ušima.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Xota, zapovednik policije, mlađi čovek, visok, sportski građen, sa kratko potšišanom kosom.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94 i 221/94-4.
 
IV-113
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", april - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Pošto je bio zarobljen u Gabeli u Hercegovini, gde se nalazio na odsluženju vojnog roka, sa još 14 vojnika i tri starešine iz svoje jedinice, svedok je posle par sati bio prebačen u Split, u vojni zatvor "Lora" gde je boravio sve do razmene 14, avgusta 1992. godine.
 
Za vreme boravka u ovom zatvoru zatvorene vojnike bivše JNA su terali da se međusobno tuku, tako što bi ih podelili na dve vrste, pa bi ih terali da jedan drugog udaraju pesnicama u glavu, pri čemu su ih stražari kažnjavali ako vide da simuliraju tuču. Terali su ih da nose jedan drugog na ramenima i da pri tom trče, pa kad padne onaj ko je nosio, onda je njega morao da nosi onaj koga je on do tada nosio. Terali su ih da stoje na suncu po više časova u podne pri čemu su mnogi padali u nesvest. Često su ih noću budili povicima "ustaj bando" pa bi ih isterali u krug i naređivali da čiste, kako bi ih na taj način sprečili da noću spavaju.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Gudić Ante,
 
2. Anđelko N.,
 
3. "Tonči".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mijović Milana pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Topoli 9. maja 1994. godine broj Kri.13/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 126/94.
 
IV-114
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Pula, kasarna "Katarina", mart - maj 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je još zajedno sa sedmoricom ratnih zarobljenika bio doveden u kasarnu u kojoj se nalazila vojna jedinica "laka jurišna". Dužnost logoraša je bila čišćenje vojnog kruga, spavaonica, čišćenje cipela, kao i prenošenje kamenja sa jednog mesta na drugo. Pri tome su zatvorenici bili zlostavljani i ponižavani.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Stupar Vlado, komandir straže,
 
2. Mikulić Branko.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ljucović Zeće koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 76/94.
 
IV-115
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Mostar, Mašinski fakultet, juni 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Grupu zarobljenih oficira i vojnika JNA uveli su u anfiteatar Mašinskog fakulteta u kome se nalazilo oko 200 pripadnika HOS-a u uniformama. Naredili su zarobljenima da se skinu potpuno goli, pa su ih postrojili na razmaku oko metar jedan od drugog. Naterali su ih da sa podignutom desnom rukom uvis izgovaraju ustaški pozdrav "za dom spremni" i da pevaju hrvatske i muslimanske pesme kojima se vređaju Srbi. Nakon toga su ih počeli tući po svim delovima tela pendrecima, gumenim čekićima, nogama na kojima su imali čizme, rukama.
 
Tada su doneli travu, pa su naterali zarobljenike da jedu travu, vodeći pri tom računa da moraju da je progutaju.
 
Posle toga su ih naterali da polno opšte jedan sa drugim. Saslušanog svedoka su primorali da klekne i uzme u usta polni organ jednom kapetanu i to je trajalo vrlo dugo i kada je svedok počeo da povraća, jedan od pripadnika HOS-a ga je uhvatio za kosu i bacio na pod, a zatim ga nogom snažno udarao po rebrima.
 
Komitetu su poznata imena šestorice lica koji su tom prilikom takođe bili prinuđeni da javno obave protivprirodni blud.
 
Ova tortura je trajala oko tri sata.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Masla Ćazim, iz Nevesinja, star oko 26 godina i dr.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u predmetu Komiteta pod brojem 221/4-10-94, a koji je dao pred istražnim sudijom 29. juna 1994. godine.
 
 
 
IV-116
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, jun 1992. - mart 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: U ovom zatvoru bili su zatvoreni Srbi - ratni zarobljenici i civili i njima je bio zabranjen svaki međusobni razgovor. U njihovim sobama su noću bila upaljena svetla. Morali su uvek gledati u pod sa rukama na leđima. Jedan od načina maltretiranja bio je i što su morali da stoje i po 9 sati sa rukama na leđima i glavom savijenom prema podu.
 
Jedan od načina iznurivanja zatvorenika koji su veoma loše bili hranjeni bio je i što su u krugu morali da podižu čelične ploče koje su teške i po 200-300kg. Pri tome bili su tučeni. Od toga su mnogi mokrili krv.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Matanović Mato, komandir logora,
 
2. Strupr Vladimir,
 
3. Krašavac Nedeljko,
 
4. Vitković Miroslav,
 
5. Bjelobrk Mirko,
 
6. Kovačević Matija,
 
7. Katahaj Slavko,
 
8. Cvitković Miroslav,
 
9. Bešlić Miroslav,
 
10. Mandić Petar,
 
11. Mugoša N, svi vojni policajci ili čuvari u ovom logoru koji su bili obučeni u uniforme na kojima je bila oznaka "Kobre".
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ljucović Zeće 4. marta 1994. godine pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici u predmetu Kri.45/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 76/94.
 
 
 
IV-117
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Konjic, zatvor u SUP-u, 2.-9. maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Prvi svedok je bio aktivista SDS i 2. maja je zatvoren i smešten u zatvor u zgradi SUP-a.
 
Za to vreme iscenirali su streljanje svedoka, a vodom za streljanje komandovao je Šunj Šehzad.
 
Za to vreme su ih često tukli, a najteže je stradao Ristić Lazo, kome je izbijeno više zuba i slomljena nosna kost.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Šunj Šehzad, iz Konjica, koji je uhapsio svedoka i komandovao lažnim vodom za streljanje,
 
2. Prevljak Smajo, zamenik komandira milicije u Konjicu,
 
3. Begić Amir, iz Konjica,
 
4. sin Novalić Rame, iz Konjica.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Karišić Milovoja i Milošević Predraga, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-4 i 221/94-5.
 
 
 
IV-118
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Ljubuškom, sredina maja - druga polovina oktobra 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom zatvoru zatvoreni su sistematski bili tučeni. Obično bi se uveče okupila grupa od desetak ljudi iz obezbeđenja zatvora, pa bi prozivali određene logoraše, postavili ih uza zad tako što bi licem bili okrenuti ka zidu, onda bi počeli da ih tuku palicama, nogama i rukama po svim delovima tela, a posebno po polnim organima. Kada bi se tučeni onesvestio i pao, zvali su nekoga iz njegove ćelije da ga iznesu. U toku noći to su radili po nekoliko sati, a nekada i čitavu noć. Obično bi jednog zatvorenika tukli 15-20 minuta a sve bi zavisilo od toga kolko bi ko mogao da izdrži.
 
Najmasovnija tuča bila je na bajram, kada su sve zatvorenike, pošto su im predhodno stavili krpe u usta i plastične kese preko glave, prebili.
 
Ovakvi načini tuče dešavali su se i u drugim prilikama, obično kada bi neko od hrvatskih vojnika poginuo ili bio ranjen.
 
Zbog ovakvih postupaka dva zatvorenika su podlegla povredama i obojica su se prezivali Milošević, a bili su stari oko 50-55 godina. Jedan od njih bio je potpuno sed, a njih su palili let lampom, tako da im se odeća lepila za rane.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Matić Damir iz nekog sela u opštini Ljubuški, star oko 25 godina, visok oko 175cm, upravnik logora,
 
2. Sušac Ivica, iz Ljubuškog , zamenik upravnika logora,
 
3. Mihaljević Krešo zvani "Čupo", iz okoline Čapljine, star oko 25 godina, visok 170cm, plave kovrdžave kose, stražar,
 
4. Macić Nedo, star oko 25 godina, plav, stražar, karatista u mostarskom klubu "Student",
 
5. Begić Mate, smeđ, sportski građen, ima karakterističan piskav glas, stražar,
 
6. Karlo, prezime nepoznato, visok oko 190cm, star oko 25 godina, izrazito crne kovrdžave kose i tamnog tena, sportski razvijen,
 
7. Radoslav, star oko 25 godina, visok preko 190cm, crn sa kratko ošišanom kosom, stražar.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju dva svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94.
 
 
 
IV-119
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Mostar, logor na aerodromu u blizini vojne gimnazije, kraj oktobra 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Ovaj logor je imao odeljenje za muškarce i odeljenje za žene.
 
Zatvorenici su u ovom periodu najčešće izvođeni na razne radove u okolini Mostara,
 
Povremeno su tukli zatvorenike.
 
Za razliku od drugih logora u kojima je svedok boravio uslovi boravka u ovom logoru bili su nešto bolji jer su spavali na krevetima a imali su i ćebad.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Skender čije je prezime nepoznato, star oko 30 godina, izrazito širokih ramena, jak, nabijen, crn,
 
2. Ibro, star oko 30 godina, crn, mršav i ružan, policajac,
 
3. Marčinko, star oko 50 godina, plav.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94.
 
IV-120
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Ljubuški, stari zatvor, kraj aprila do sredine avgusta 1992. godina.
 
KRATAK OPIS: Stražar Karlo je nekoliko puta naterao saslušanog svedoka na protivprirodni blud tako što je morao da "puši" polni organ RI, a i ovog da to čini svedoku.
 
To je radio i drugim zatvorenicima.
 
Drugom prilikom Sušac je odveo svedoka, koji je inače zarobljen kao pripadnik JNA, u jednu sobu gde se nalazila neka muslimanka koja je vidno bila duševno zaostala, pa ga je terao da ima polni odnos sa njom, a on za to vreme gledao kroz špijunku. Svedok to nije hteo da uradi, pa je Sušec potom doveo drugog zatvorenika, a šta je on uradio sa ovom ženom svedoku nije poznato.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Matić Dragan, star oko 25 godina, visok, crn, sportski građen, bio komandir straže u logoru oko mesec dana,
 
2. Sušac Ivan, rođen 1962. ili 1963. godine, završio elektromehanički zanat i bio zaposlen do rata u preduzeću za puteve u Mostaru, gde je i živeo, bio zapovednik straže u logoru,
 
3. Karlo, star oko 30 godina, crne kose, stražar u logoru.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji je sačinio istražni sudija 27. maja 1994. godine, pred Osnovnim sudom u Nevesinju u predmetu Kri.19/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-6.
 
IV-121
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Zagreb, zatvor u Kerstincu, maj 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Odmah po dolasku u ovaj zatvor svedoka je jedan od stržara udario čizmom između nogu, tako da je došlo do izliva krvi u testise.
 
Glavni starešina u ovom zatvoru je bio "Lojza", koji kad bi došao izjutra pozdravljao je zatvorene Srbe rečima "hvaljen Isus i Marija, četnici majku vam jebem četničku", a zatvorenici su morali da mu odgovore "navjek Isus i Marija, budi hvaljen gospodine". Onda ih je terao da izgovaraju molitvu očenaš i draga Marija, a zatim da pevaju ustaške pesme što je nekada trajalo i satima.
 
U tuči zatvorenika posebno se isticala Azra koja je obično naređuvala zatvorenicima da stave ruke iznad vrata i naslone se uz zid i rašire noge. U takvom položaju tukla bi zatvorenika nogama i pridržavala ga da ne padne, a kada pi prestala da ga tuče i kada bi se izmakla zatvorenik bi obično pao.
 
Pre razmene pitali su svakoga da li hoće da bude razmenjen. Ako bi neko rekao da hoće njega bi prebili, a ako bi neko rekao da neće onda bi i njega prebili.
 
Kada je svedok razmenjen 22. maja u Lipovcu bio je u takvom zdravstvenom stanju da nije mogao da hoda, pa su ga dovezli sanitetskim vozilom.
 
Dobijali su samo jedan obrok hrane dnevno: hleb na 5-6 ljudi i paštetu od 30 grama. Hleb je bio star i često se videlo da je gažen čizmama.
 
U sobi sa svedokom bilo je 34 zatvorenika i dnevno su dobijali 9 litara vode.
 
Odlazak u toalet je bio ograničen tako da je za jedan minut moralo 10 zatvorenika da prođe kroz toalet, i to se moglo činiti dva puta dnevno.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. "Lojza", koji je bio rodom sa Kupresa, star oko 30 godina, srednjeg rasta, plave kose,
 
2. Azra, stara oko 30 godina, srednjeg rasta, plava.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninić Vida, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94.
 
IV-122
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Hotel "Mrazište" na Igmanu, kraj maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Pošto su zarobljeni na Bjelašnici od strane muslimanskih vojnika, dovedeni su u hotel "Mrazište" na Igmanu i smešteni u podrumskom delu hotela u kojem se nekada nalazio disko-klub.
 
Za vreme boravka u ovom zatvoru zatvorene su tukli, a saslušani svedok je zadobio potres mozga i prelom jagodične kosti sa desne strane lica, a celo telo bilo mu je u ranama i modricama od tuče.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanske vojske kojima je komandovao Juka Prazina.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đorđić Zdravka od 26. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-6.
 
IV-123
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Ljubuški, stari zatvor, kraj aprila do sredine avgusta 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: kao jedan od oblika mučenja logoraša bio je taj što im po dva, tri dana nisu davali ništa da jedu, a onda bi "Čupo" doneo veliku šerpu nekog jela, koje je bilo presoljeno i naterao zatvorenika da sve to odjedanput pojede. Saslušani svedok je tako tri puta nateran da pojede presoljeno jelo, a posle toga im nisu davali da piju vodu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Matić Dragan, star oko 25 godina, visok, crn, sportski građen, bio komandir straže u logoru oko mesec dana,
 
2. Sušec Ivan, rođen 1962.-63. godine,
 
3. "Čupo", koji se verovatno zove Mihaljević Krešo, koji je bio stražar, a isticao se time što je najviše tukao zatvorenike. Srednjeg je rasta, srednje razvijen, imao je crnu, kovrdžavu kosu. Karakterističan je po tome što ima dubok glas.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Antić Steve, koji je sačinio istražni sudija 27. maja 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-6.
 
 
 
IV-124
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Gospić i Smiljan, 31. avgust - 21. decembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je uhapšen 31. avgusta 1991. godine od strane policijskih snaga u Gospiću i držan naizmenično u zatvoru u Gospiću i Smiljanu. Odmah po hapšenju prema njemu su primenjena mučenja i žestoka batinjanja što je trajalo za sve vreme boravka u zatvoru.
 
Tako su mu stavljali vreću na glavu i dok je bio vezan lisicama tukli ga po svim delovima tela raznim palicama, kundacima, cepanicama. Noću su upadali u ćeliju, stezali ga oko vrata, zastrašivali ga i psihički mučili, polivali ga u decembru hladnom vodom na temperaturi od minus 20 C, terali ga da pije mokraću i guta dugmad sa vojničke uniforme.
 
Davali su nož svedoku i njegovom prijatelju Milanu Čubrilu, koji je takođe bio u zatvoru sa ponudom da će onaj koji pristane da drugog zakolje biti pušten na slobodu.
 
Hrana u zatvoru u Gospiću, gde je svedok proveo najveći deo vremena, bila je veoma oskudna, a dešavalo se da i po nekoliko dana ne dobiju ni hranu ni vodu.
 
Zbog ovakivih postupaka kod svedoka su ostala trajna teška oštećenja psihofizičkog zdravlja.
 
U zatvoru u Gospiću je bilo u to vreme, po saznanju svedoka 215 Srba.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Pajo zvani "Conjar", pre rata autoprevoznik, komandant policije u Gospiću,
 
2. Dasović, rođen u Perušiću kod Gospića, pre rata radio u SUP-u u Gospiću, pripadnik hrvatskih policijskih snaga,
 
3. Matić Josip, od oca Ante, stražar u zatvoru u Gospiću,
 
4. Šuper Josip, upravnik zatvora u Gospiću, pre rata radio u odeljenju narodne odbrane u Gospiću,
 
5. Franić Ivica, stražar zatvora u Gospiću,
 
6. Zdravko zvani "Julša", stražar u zatvoru, star oko 22 godine, razvijen, jak.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Stamenković Jove, od 4. avgusta 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-1.
 
IV-125
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Donja Mahala, 6. oktobar - 8. novembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je živeo kao seljak u Novom Gradu u opštini Odžak do 8. maja 1992. godine kada su svi Srbi iz ovog sela bili zatvoreni prvo u logor u Odžak, a potom prebacivani u druge logore.
 
Na dan 6. oktobra 1992. godine svedok je bio prebačen u logor u Donjoj Mahali i iz tog logora njih 40 - 50 Srba bili su svakodnevno angažovani na kopanju rovova na prvoj borbenoj liniji prema Srbima, u blizini logora.
 
Na kopanju rovova radili su svakodnevno i nedeljom i subotom. Radilo se non-stop od rano izjutra pa sve do kasno uveče, a nekad i noću.
 
Tako je bilo sve do 8. novembra 1992. godine kada je kopao rov na prvoj borbenoj liniji i tada je došao geler, ne zna odakle, pogodio ga u glavu, razneo mu lice. Osvestio se u hrvatskoj bolnici u Slavonskom Brodu gde je ostao mesec dana, posle čega je ponovo vraćen u logor u Slavonskom Brodu gde je ostao sve do razmene koja je bila 20. juna 1993. godine u Dragalićima.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Vincentić Pero, zvani "Pero konj", upravnik logora u Donjoj Mahali, rođeb 1968. godine u Donjoj Mahali, opština Orašje.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Lazić Mihajla od 1. septembra 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-2, kao i nalaz i mišljenje komisije veštaka.
 
IV-126
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Odžaku, kraj maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok se nalazio u logoru u fiskulturnoj sali u Odžaku gde je bilo preko 700 zatvorenih Srba. Jedne noći između 1 i 2 časa ušao je u salu, gde se svedok nalazio, Golubović i sa baterijskom lampom osvetlo svedoka i uperio prst u njega i naredio mu da izađe. Odveo ga je u prostoriju gde je nekad bila zbornica i tu su bili Božić i Tolić. Video je da u uglu na podu leži potpuno naga devojka, koju je od ranije znao iz viđenja, stara 22-23 godine. Golubović mu je naredio da se skine, što je morao da učini, a potom mu je rekao: izvoli, a zatim ga je naterao da legne potrbuške između njenih nogu i da radi ono što mu je naredio: da joj liže polni organ, što je trajalo 15-20 minuta. Za to vreme Golubović je sa Božićem i Tolićem sedeo u foteljama, to su posmatrali i smejali se.
 
Potom su svedoku naredili da ustane, a toj devojci da klekne ispred njega i da stavi njegov polni organ u svoja usta, što je ona morala da učini. Za to vreme Tolić je svedoka udarao palicom po leđima i zadnjici. To je trajalo desetak minuta, a svedok nije doživeo orgazam. Posle toga tu devojku su odveli u neku drugu prostoriju, a svedoka su naterali da se obuče, a potom su ga sva trojica prebili i vratili u salu.
 
Svedok je od drugih zatvorenika saznao da su i njih vodili i prinuđivali da imaju polni odnos sa ovom devojkom, pa navodi imena svedoka.
 
Takođe navodi da su jednom od njih pretili da će mu odseći polni organ ako ne bude mogao da ima odnos sa tom devojkom, pa su ga radi toga i hvatali za polni organ, a pantalone su mu isekli u predelu između nogavica, što je svedok lično video.
 
Ovaj svedok navodi takođe da je u ovom logoru jedan od zatvorenih Srba, čije ime navodi, bio prisiljen da siluje jednu Srpkinju, staru 40-50 godina,u svlačionici koja je bila u okviru fiskulturne sale. Ovo su svi zatvoreni morali da gledaju, a na to su ih naterali Golubović, Tolić, Kljajić i Abadžić.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Golubović Anto, upravnik logora,
 
2. Božić Jurica, komandant smene stražara,
 
3. Tolić Josip, komandant druge smene u ovom logoru.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-1.
 
IV-127
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Bosanski Brod, jul - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u logoru u Bosanskom Brodu svedok je bio sa drugim Srbima koji su svi bili zatvoreni u maju 1992. godine.
 
Iz ovog logora su ih vodili na rad u okolinu Bosanskog Broda na liniju razgraničenja sa Srbima, pa su na samoj borbenoj liniji morali da kopaju rovove, zemunice i druge vojne objekte. Svedok je ovo radio mesec i po dana sve dok nije bio ranjen.
 
Na dan 11. avgusta oko 9 sati radio je na kopanju kanala u mestu Gradac na području opštine Dervente zajedno sa još 17 Srba. U jednom momentu osetio je bol u predelu desne noge. Posle toga prebačen je u hrvatsku bolnicu u Slavonskom Brodu na području Hrvatske, gde je ležao nekoliko dana pa su ga ponovo vratili u logor.
 
Svedok navodi da su prilikom kopanja rovova na borbenoj liniji poginuli zatvoreni Srbi u logoru:
 
1. Milojević Milivoje,
 
2. Dragić Tomo,
 
3. Ćurić Petar,
 
4. Bjelić Slobodan,
 
5. Pavić Jadranko,
 
6. Pavić Vid i
 
7. Stanić Marko, svi iz Novog Grada ili donje Dubice u opštini Odžak.
 
Na dan 25. oktobra 1992. godine drugi svedok je u selu Koraće ranjen prilikom eksplozije granate. U bolnici su mu izvadili jedan geler iz vrata, a rekli su mu da je u kičmi ostao drugi geler. Usled ove povrede desna ruka mu je delimično paralisana.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Golubović Ante, upravnik logora, star oko 40 godina, ranije živeo u Odžaku, rođen u Osječku kod Novog Grada.
 
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka Jelić Laze i Božić Prede, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-3-4, kao i lekarska dokumentacija.
 
 
IV-128
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, maj - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U logoru u Dretlju svedokinja je bila od njegovog osnivanja i ukupno je provela u ovom logoru 105 dana.
 
Kako je posvedočila pred istražnim sudijom za to vreme vršeno je pored prebijanja i ponižavanja sistematsko silovanje zatvorenih Srpkunja. I sama je bila žrtva silovanja od strane 20 lica koja su pripadala osoblju logora, a koja su sva nosila uniforme HOS-a ili uniforme sa amblemom ljiljana.
 
Dala je sledeće podatke o licima koja su nju jedanput ili više puta silovali:
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. "Dugi", ime i prezime nepoznato, star između 25-30 godina, visok oko 175cm, mršav sa dugim rošavim licem. Ima dubok glas.
 
2. Salko iz okoline Tuzle, star oko 25 godina, visok oko 160cm, sitne konstrukcije, plav, proćelav. Musliman. Stalno je nosio sa sobom nož kojim je često pretio.
 
3. "Muf", ime i prezime nepoznato, star oko 20 godina, visok oko 170cm, duge crne prave kose, Hrvat.
 
4. Dujmović Dragan iz Toronta, Kanada, star oko 35 godina, visok oko 180cm, krupan, debeo. Hrvat. Posebno se isticao i u tučama.
 
5. Vranješ, zvani "Cikoja", po zanimanju berberin, star oko 25 godina, visok oko 160cm, crne, kovrdžave kose. Bio ranjen u stopalo leve noge. Ostao bez malog i domalog prsta na levoj nozi.
 
6. Ćosić Hektor, zvani "Dida", rodom iz Konjica, živeo u Australiji, star oko 55 godina, visok oko 160cm, sed, mršav. Hrvat. Isticao se u tučama muškaraca.
 
7. Xo, američki državljanin, predstavljao se kao novinar, star oko 48 godina, visok oko 180cm, mršav, smeđe kose, nosio mini val frizuru. Ne zna Srpski jezik.
 
8. Bjeliš Zvonimir, zvani "Crvenkapica", iz Opuzena kod Metkovića, star 20-25 godina, visok 180- 185cm, debeo i jak. Bio je zver od čoveka.
 
9. Šešelj Željko iz Opuzena, star oko 20 godina, visok oko 170cm, crn, srednje građe. Posebno se isticao u tučama i iživljavanjima.
 
10. Medić Ivan, iz Donjih Radišića kod Ljubuškog, rođen 1952. godine, visok oko 150cm. Bio čistač ulica u Ljubuškom, mršav, smeđe kose, nosio brkove. Isticao se u tučama. Uvuk nosio sa sobom nož kojim je vole da reže zarobljenike.
 
11. Čevra, zvani "Bosanac", čije ime nije poznato, iz okoline Sarajeva, živeo u Švajcarskoj, star 25-30 godina, visok oko 180cm, crn. Isticao se pored silovanja i u tučama i prebijanjima.
 
12. NN, vojni policajac iz Metkovića, star oko 30 godina, visok oko 160cm, malo deblji, plav, ima okruglo lice koje je zapušteno. Pored silovanja vršio je i protiv prirodni blud u čmar.
 
13. NN vojnik iz Zagreba, star oko 20 godina. Bio ranjen u desnu potkolenicu, tako da je nosio gips. Ima dugo crno lice i nosio kraću crnu kosu.
 
14. NN vojnik iz Zagreba, plav kratko ošišan, sa izrazito plavom kosom. Nosio jednu minđušu u obliku krsta.
 
15.-16. Dvojica Albanaca koji su nosili uniforme HOS-a, stari 20-25 godina. Obojica su smeđi i dobro uhranjeni. Ličili su jedan na drugog. Kasnije su ih zatvorili i protiv njih poveli neki postupak.
 
17. Aleksandar, zvani "Saša" iz Crikvenice, star oko 18 godina, visok oko 180cm, suv mršav. Hrvat. Pored silovanja isticao se i u maltretiranju i prebijanju.
 
18. Marinko iz okoline Brčkog, živeo u Crikvenici, star oko 30 godina, visok oko 180cm, crn krupan. Hrvat. Prilikom govora muca. Pored silovanja vršio i prebijanje.
 
19. Goran, čije je prezime verovatno Zec, zvani "Grom", iz okoline Varaždina, star oko 30 goina, visok oko 190cm, mršav, proćelav, sitnih kostiju glave. Vršio i silovanje i prebijanje.
 
20. Tomo iz okoline Derniša, star oko 35 godina, visok oko 165cm, crne kose, debelog, podbulog, rošavog lica. Alkoholičar. Hrvat. Navodno bio zarobljen od strane Srba kod Kostajnice i bio u logoru na Manjači, pa posle 3 meseca razmenjen. Isticao se i u prebijanju.
 
21. Vego Mile, konobar iz Čapljine, star oko 25 godina, visok, crn. Hrvat. Nije lično učestvovao u silovanjima, ali je druge potsticao da to čine, a on je to posmatrao i iživljavao se. Žene je terao da se skinu gole pa im je zavlačio palicu u vaginu. Muškarce je primoravao na protiv prirodni blud.
 
DOKAZ: Dokazi se nalaze u dokumentaciji Komiteta, broj 356/94.
 
 
 
 
 
V-034
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Selo Bradina kod Konjica, 25. ili 26. maja 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Zarobljenom srpskom vojniku Kuljanin Sretku koji je bio ranjen, Zoka je odsekao glavu, odneo je u Konjic, šutirao ju je, a zatim je glavu pokojnog Sretka Kuljanina nabio na kolac.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zoka (Pere) Zvonko, iz sela Podorašac, opština Konjic, pripadnik oružanih snaga Republike BiH.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Kuljanin Branke i dokazi u spisu Osnovnog javnog tužilaštva u Nevesinju, koji se nalaze u Komitetu pod br. 106/94.
 
NAPOMENA: Dopuna prijave pod I-034.
 
V-035
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Bolnica Firule u Splitu, jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je kao vojnik na odsluženju vojnog roka u JNA bio ranjen 07. juna 1992. godine kada je dobio prostrelnu ranu u predelu levog ramena. Nakon toga su ga kod Počitelja na teritoriji bivše Bosne i Hercegovine zarobili pripadnici neke vojne jedinice iz Hrvatske, odmah ga sproveli u Split i smestili u bolnicu Firule, gde se nalazio na lečenju 8 dana.
 
U ovoj bolnici je svedoka i još jednog Srbina, koji je bio pretučen u zatvoru, čuvala vojna policija
 
Za sve vreme boravka u ovoj bolnici, samo dva puta je dobio antibiotike i jednu tabletu za smirenje i bio previjen svega dva puta. Dobijao je vrlo lošu hranu.
 
U bolnici je bio svakodnevno maltretiran. Terali su ga da satima gleda u jednu tačku. Sprečavali su ga da spava. Ako bi zadremao, dobio bi udarac. Tukli su ga i ljudi koji su dolazili sa strane u bolnicu, a stražari su za to vreme izlazili u hodnik.
 
U bolnicu je jedno veče došao Robert Azrinović, koji je ranije živeo u Bijelom Polju, i tražio da zakolje svedoka, ali ga je vojni policajac Ivica iz Sinja u tome sprečio.
 
Drugom prilikom došla je neka Hrvatica u uniformi Hrvatske vojske i naterala svedoka da popije sopstvenu mokraću iz posude za mokraću.
 
Za vreme boravka u bolnici, njega su optuživali da je navodno zaklao časnu sestru.
 
Iako nije bio oporavljen, prebačen je u zatvor u "Loru".
 
Od zadobijenih povreda u logoru u Ljubuškom, drugi svedok je prebačen u bolnicu Firule u kojoj je lečen mesec dana.
 
Za vreme lečenja u ovoj bolnici zbog frakture rebara i pojave krvi u mokraći, zbog bubrežne insuficijencije, u pet navrata je bio na hemodijalizi.
 
Od strane bolničkog osoblja doživljavao je strahovita poniženja. U istoriji bolesti je bilo označeno da je četnik (iako se radi o penzioneru). Posebno su ga tukle medicinske sestre, ranjeni hrvatski vojnici i posetioci bolnice. Izbili su mu tom prilikom zube u gornjoj vilici sa leve i desne strane.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Osoblje bolnice Firule.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zurovac Slaviše od 29. juna 1994. godine pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 221/4-94-9 i Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
 
V-036
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Bolnica u Srebrenici, između 24. i 27. jula 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Halilović je, kao pripadnik muslimanskih oružanih formacija, u bolnici hicem iz pištolja ubio civila Krsmanović Stojana, rođenog 1924. godine iz sela Rekovac u opštini Bratunac, koji je u bolnicu smešten nakon što je, kao nenaoružan, zarobljen i povređen od muslimanskih oružanih formacija Ejupa Golića, kada se iz Jelovca vraćao kući u Rekovac.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Halilović Emir, po zanimanju brijač, iz Srebrenice, rođen u selu Budak, u opštini Srebrenica, od oca Safeta.
 
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod br. 371/94-1 i u spisu Osnovnog javnog tužilaštva u Zvorniku Kt. 9/94, gde se nalazi i zapisnik o obdukciji leša koji je sačinio lekar doma zdravlja u Bratuncu.
 
V-037
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Nešćak, januar - maj 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Iako je pre dolaska u ovaj logor svedok dva i po meseca lečen u bolnici od posledica ranjavanja bio je izložen čestim tučama. To je činjeno tako što su ih stražari vodili iz ćelije u hodnik i tu ih tukli, a povremeno bi ulazili u ćelije pa bi ih sve redom tukli. Njega i druge zatvorene tukli su palicama, kundacima, rukama i nogama i od toga su mu, kako navodi sva leđa bila crna.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Cvitković Miro, star oko 35 godina, srednjeg rasta, proćelav, smeđe kratke kose, rodom iz zapadne Slavonije,
 
2. NN Zagorac, star oko 28 godina, srednjeg rasta, tanak, smeđ,
 
3. Andrijanić Joka, iz Gornje Dubice, star oko 25 godina, srednjeg rasta.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Božić Prede koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-4, kao i lekarska dokumentacija.
 
V-038
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Zatvor "Lora" u Splitu, sredina aprila 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je u ovom zatvoru proveo samo jedan dan.
 
Odmah po dolasku u "Loru", njega i još desetak zatvorenika izveli su na neku poljanu. Tada su došli vojni policajci sa metalnim cevima dužine oko 50 cm i debljine 3/4 cola. Sa tim cevima su ih tukli po svim delovima tela, iako je svedok bio ranjenik.
 
Svedoku su sa tim cevima polomili desnu ruku na tri mesta, levu na dva mesta u nadlaktnom predelu i ramenu kost. Ta tuča je trajala oko dva sata i kada je od tih udaraca pao, policajci su tada počeli da ga gaze i udaraju nogama. Tom prilikom su mu izbili sve zube koje je imao.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Dujić Tomo, upravnik zatvora.
 
DOKAZ: Lekarska dokumentacija i zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka pred istražnim sudijom od 07. jula 1994. godine, nalaze se u dokumentaciji Komiteta pod br. 205/94-20.
 
V-039
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", jun-avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Mada je zbog brojnih povreda u ovaj zatvor bio doveden iz bolnice gde je lečen mesec dana i mada je na otpusnoj listi, koja je predata upravniku zatvora, pisalo da je potrebno da se javlja svakog drugog dana radi nastavka lečenja - on uopšte nije dozvolio da mu se pruži ma kakva medicinska pomoć.
 
Iako se radilo o penzioneru, tretiran je kao ratni zarobljenik i imao je oznaku "RZ 139".
 
Svedok je bio prvo smešten u blok "B", pa posle u "C".
 
Tretman prema njemu je bio veoma loš pa je od zadobijenih povreda ponovo zadobio prelom rebara i oštećenje bubrega, kao i paralizu leve strane. Zbog toga je, nakon otpuštanja iz ovog zatvora - putem razmene - lečen bolnički tri nedelje.
 
U ovom logoru su terali svedoka i druge zatvorenike da se neprekidno tuku i po 5-6 sati dnevno i da stoje na suncu dok ne popadaju.
 
Zbog toga je svedok, koji je imao 86 kg u vreme pritvaranja, spao na 50 kg telesne težine.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Dujić Toma, upravnik zatvora,
 
2. Mate,
 
3. Ivan,
 
4. Ivo,
 
5. Giljo, čuvari u zatvoru.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 05. aprila 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 205/94-13 i medicinska dokumentacija Vojno medicinske akademije u Beogradu.
 
V-040
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 10. septembar 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: U toku izvođenja operacije "Medački džep" Dmitrović i Puljko su odvukli ranjenog civila, starog oko 45 godina, vezanog za noge do kuće Krainović Đure, u kojoj je bio smešten deo njihove jedinice izviđačke satnije, a zatim je Đenanović tog ranjenika zavezao za branik automobila marke "Jugo" i tako ga zavezanog vukao automobilom unaokolo, pa su zatim Đenanović i Petti tog ranjenika zavezali ispod ruku i obesili ga o drvo (bor) ispred navedene kuće, da bi ga potom sa udaljenosti od 5-6m Petti, Poplašen, Lovrić i Šokec gađali nožem zadavaši mu više uboda po telu, da bi na kraju Šokec tog ranjenika usmrtio ubodom noža u srce, a potom mu Lovrić odrezao uši i uzeo ih kao trofej.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
 
2. Krešimir Kreša, zastavnik HV, rođen 1959. u Senju,
 
3. Poplašen Niko,
 
4. Šokec Ivan, rođen 1965.
 
5. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci,
 
6. Puljak Drago, rođen 1972. u Ogulinu,
 
7. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku,
 
8. Barišić Luka, rođen 1964. u Bihaću,
 
9. Brlek Joso, rođen 1970. u Rijeci,
 
10. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
 
11. Đenanović Brica, vodnik HV, rođen 1974. u Brušama i
 
12. Vrginček Mladen, stožerni vodnik iz sastava izviđačke diverzantske satnije 9. gardijske motorizovane jedinice.
 
 
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
 
 
 
V-041
 
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
 
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 9. septembar 1993. godine. oko 16 č
 
KRATAK OPIS: U toku operacije "Medački džep" Tilder je sa potčinjenim vojnicima Đenanovićem i Petijem, pošto su obavešteni da se pored puta nedaleko od kuće Krajinovića u Čitluku u kojoj su bili smešteni nalazi jedan srpski vojnik star oko 50 godina ranjen u nogu, otišli do tog ranjenika kome je Peti prvo nožem izvadio oči i uzeo ih kao trofej, a zatim mu nožem otsekao glavu, a Tilder i Đenanović su mu pri tome pomogli pridržavajući za noge i ruke tog ranjenika.
 
 
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
 
2. Đenanović Brica, vodnik HV, rođen 1974. u Brušama i
 
3. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
 
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
 
V-042
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", maj - jun 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je za vreme boravka u "Lori", koji je trajao mesec i po dana, bio izložen najrazličitijim vidovima ponižavanja i prebijanja, iako je bio ranjenik.
 
Tri puta su iz grada dovodili mušku decu staru 7-8 godina, a zatim bi pojedinačno izvodili iz ćelija zatvorenike, među kojima je bio i ovaj svedok, u dvorište, pa bi ih naterali da sednu na beton, a po jedno bi dete popeli na stolicu pored koje je zatvorenik morao da sedi i odozgo dete je mokrilo po zatvoreniku. Posle toga bi ga vratili u ćeliju, a izveli sledećeg.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Švabo, Dalmatinac, star oko 30 godina, visok 160cm, srednje razvijen, crne kose,
 
2. Pero, star oko 25 godina, srednje razvijen.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Božić Prede pred istražnim sudijom u predmetu koji se vodi u dokumentaciji Komiteta pod br. 365/94-4.
 
V-043
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Donja Dubica, 19. april 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je zrobljen kao pripadnik JNA 19. aprila pošto je prethodno bio ranjen, jer su ga tri metka bila pogodila u nogu.
 
Hrvatski vojnici odveli su ga u bolnicu u selu Prud, gde mu je bolničarka, ćerka dr Majića iz Pruda, stavila so u rane koje je imao na nogama, a posle toga ga zavila zavojem. To ga je strahovito bolelo, a kasnije mu se inficiralo. Posle toga dobio je nekoliko udaraca čizmom u glavu od strane pripanika HVO, pa su ga prevezli čamcem preko Save u Slavonski Šamac i kada je zatražio da pije vode jedan od vojnika pomokrio se u pivsku flašu i naterao ga da popije mokraću sa tabletom koju je dobio protiv bolova.
 
Onada su ga smestili u kombi, pa su ga vodili kroz sela Mala Kopanica, Velika Kopanica, Devrinja i Vrpolje, da bi ga posle odveli u Slavonski Brod. U svim tim mestima zaustavljali su vozilo i pokazivali ga kao zarobljenog četnika. U jednom od tih mesta neki čovek je hteo da ga izvuče iz kola i zakolje, a drugi je doveo svog sina, dete za koje svedok smatra da još nije bilo pošlo u školu, pa je repetirao pištolj i dao ga detetu da ga ubije. Dete je uzelo pištolj, uprilo ga u svedoka i kazalo da ne može da ga ubije, pa je bacilo pištolj, pljunulo svedoka i otišlo.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Ćerka lekara dr Majića iz Pruda,
 
2. Nepoznati pripadnici HOS-a.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Božić Rajka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-6.
 
V-044
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Zagreb, zatvor Kerestinac, jul - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Pošto je bio teško ranjen, svedok je proveo na lečenju u KPD - bolnici u Zagrebu u Šimunskoj ulici bb 82 dana, nakon čega je prebačen u Kerstinac, gde je proveo oko mesec dana. U Kerstinac je poslat da bi, kako mu je saopšteno, izdržao kaznu, jer su ga u Slavonskom Brodu, dok je ležao u bolnici, ispitivali u bolničkoj sobi i optužili da je izvršio dva ubistva. Međutim , on nije vođen na sud niti je dobio ma kakvu odluku od suda, već mu je samo saopšteno da je osuđen.
 
U Kerestincu je bio mučen strujom tako što bi mu jednu žicu vezali za uho, a drugu za polni organ, pa su zatim pokretali ručicu telefona i izlagali ga strujnim udarima visokog napona, usled čega mu se celo telo grčilo i dolazilo je do kočenja pojedinih delova tela, što je izazivalo užasan bol i strah kod svedoka.
 
Preko puta ovog zatvora nalazi se neki dvorac iz srednjeg veka gde je u podrumu bila prostorija za mučenje, u koju su svedoka odvodili i tamo tukli.
 
Nekoliko dana pošto je bio doveden u logor u Kerestincu u ćeliju gde je bilo 18 zatvorenika došao je Mato Laušić, pa je prozvao ovog svedoka govoreći da bi želeo da vidi četnika iz Posavine. Kada se svedok javio rekao mu je da skine odeću da bi video njegove rane, a kada se skinuo rekao mu je: nema tebi bosanac smrti bez sekire, pa mu je na grudi stavio neku spravu koja liči na pištolj i u tom trenutku osetio je jak strujni udar, tako da je odleteo unazad i udario leđima u zid i pao. Udar je bio toliko jak da je oko 15-20 minuta bio u šoku od koga se vrlo teško oporavio, a misli da ima još uvek posledice od ovog elektro šoka.
 
Da se radilo o Laušiću to mu je rekao jedan od zatvorenika, a kasnije je video Laišića na televiziji da stoji pored Tuđmana.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Laušić Mato, u to vreme telohranitelj Tuđmana, visoki funkcioner MUP-a Hrvatske.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka od 2. septembra 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-6.
 
V-045
 
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
 
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", jun - jul 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je u "Loru" doveden i u ovom logoru je proveo dva meseca i tu je bez obzira što je bio povređen i bez noge koja mu je amputirana i što se kretao na štakama, bio izložen tučama.
 
Jednom su ga naterali da legne potpuno go na pod koji su polili vodom, pa su mu žice induktorskog telefona vezali za uho i za palac leve noge, pa su zatim pustili struju. Strujni udari izazivali su grčeve i velike bolove, a puštali su struju sve dok svedoku nije pošla krv na usta i uši.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Tadija, upravnik zatvora,
 
2. Saktaš, pomoćnik upravnika.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kršić Božidara pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-7, kao i lekarska dokumentacija za ovog svedoka koji je rođen 1974. godine.
 
VI-029
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Konjic, 04. oktobar-24. decembar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Grubač Petko, lekar, njegova supruga Gordana, službenik u banci i Kuljanin Simana koja je stara preko 70 godina bili su u ovom periodu zatvoreni u jednoj prostoriji u policijskoj stanici u Konjicu. Od stražara su saznali da su ih zatvorili da bi ih menjali sa Srbima za neke njihove zatvorenike.
 
U ovom periodu ih nisu saslušavali, nisu im dozvoljavali da se kupaju, niko nije smeo da ih posećuje, nigde ih nisu vodili, niti su ih iz te prostorije puštali da bilo gde izađu. Za katolički Božić su ih pustili, s tim što su svakodnevno, više puta na dan, morali da se javljaju u policijsku stanicu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Guska (Ibrahim) Jasmin (1955), načelnik Stanice javne bezbednosti u Konjicu.
 
DOKAZ: Iskazi svedoka Grubač Petka nalaze se u predmetu Komiteta pod br. 380/94.
 
VI-030
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, jul-avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je, kao čuvar skladišta beogradskog preduzeća "Vetprom" u Sarajevu u ul. Blagoja Parovića br. 43, radio sve do početka jula 1992. godine, kada su došli pripadnici zelenih beretki, uhapsili ga i odveli u zatvor mada se ovaj svedok star 58 godina nikada nije bavio politikom.
 
Prilikom hapšenja su ga pretukli i izbili mu jedan zub. Bio je zatvoren mesec i po dana. Nakon toga je razmenjen za muslimanske vojnike i prešao je na srpsku teritoriju.
 
Na dan razmene je dobio potvrdu Ministarstva za narodnu odbranu Bosne i Hercegovine - štaba Teritorijalne odbrane u Sarajevu - u kojoj je pisalo da je toga dana priveden od strane organa vojne policije i da je pušten, jer nisu postojali dalji razlozi za njegovo zadržavanje.
 
U Sarajevu je ostavio namešten stan čiju vrednost procenjuje na 500.000 DEM.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Ramiz, komandant milicije opštine Novi Grad, koji je pritvorio svedoka.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Tošić Radisava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94 i potvrda br. 492/92 od 21.08.1992. godine.
 
VI-031
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, logor u školi "Slobodan Vuković" u ul. Blagoja Parovića u Novom Sarajevu, maj-jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja, koja je u kritično vreme imala 70 godina i nalazila se već desetak godina u penziji, živela je sama u svom stanu. Oko tri sata posle ponoći u njen stan je upala grupa naoružanih pripadnika zelenih beretki u uniformama. Počeli su da je tuku po svim delovima tela i da je vuku za kosu tražeći da im kaže gde se nalazi njen unuk sa kojim ona nije živela u domaćinstvu. Posle toga su je vezali i u spavaćici izveli i strpali sa drugim zatvorenicima u kamion kojim su je odvezli u školu "Slobodan Vuković" u koju su smestili privedene Srbe - isključivo žene, među kojima je bilo čak i starijih od nje.
 
One koje su bile mlađe, odvodili su i više ih nisu videli.
 
Među onima koji su ih saslušavali uočila je pevače Safeta Isovića i Hanku Paldum.
 
Svedokinja je u ovom logoru za Srbe boravila sve dok nije razmenjena, a u Sarajevu je ostavila stan od 65 m2 koji je bio u potpunosti opremljen. Sada živi kao izbeglica u Nišu, bez sredstava za egzistenciju.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Isović Safet,
 
2. Paldum Hanka i dr.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Đurović Rajke, koja je saslušana 30. juna 1994. godine, a čiji iskaz se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-1.
 
VI-032
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Logor Raščani kod Duvna, kraj aprila 1992. do kraja juna 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Po dolasku svedoka u ovaj logor zatekao je oko 200 zatvorenih Srba. Radilo se uglavnom o starim ljudima i radno nesposbnim. Povremeno su hrvatski vojnici upadali među zatvorenike i odvodili pojedince koji se više nisu vratili. Pričalo se da su te ljude, koji su izvođeni, ubijali.
 
Za vreme boravka u ovom logoru svedok je samo jedanput bio podvrgnut saslušanju koje je trajalo jedan sat.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Landeka, rukovodilac policije.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Savić Petra, penzionera starog 66 godina, pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-19.
 
VI-033
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Zagreb, jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je sa urednom dokumentacijom ušao u Hrvatsku iz Slovenije sa svojom devojkom koja je trebala u Zagrebu u nemačkom konzulatu da produži vizu i na ulazu u Zagreb svedok je bio uhapšen, kojom prilikom su mu oduzeli vozilo marke "Golf" sa nemačkim registarskim tablicama STA-ST-24, 3.800 DEM, zlatni lančić težine 60 grama, zlatni prsten sa crnom pločicom, zlatnu narukvicu tešku 11 grama, sat marke "Orijent" i dr. Odmah po dovođenu u zatvor naredili su mu da obuče umesto svoje civilne odeće uniformu bivše JNA, na čijim leđima je bilo ispisano "RZ", što je značilo "ratni zarobljenik".
 
Svedok je držan u logorima u Zagrebu, Puli i Splitu sve dok nije razmenjen krajem maja 1993. godine na Debelom brijegu.
 
Od oduzetih stvari ništa mu nije vraćeno.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Policijske vlasti Hrvatske.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ljucović Zeće koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 76/94.
 
VI-034
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Zatvor u Gospiću, 1. septembar - 20. decembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Hrvatske vojne vlasti su bez ikakve krivice uhapsili svedoka, koji je po zanimanju bolničar, i u to vreme bio star 58 godina, na ulici u Gospiću 1. septembra i držali ga prvo u zatvoru u Gospiću, pa potom u Smiljanu i Rijeci, da bi ga ponovo vratili u Gospić, do 20. decembra 1991. godine kada je razmenjen kao "ratni zarobljenik".
 
U zatvoru je teško mučen, batinan i fizički maltretiran, tako da su ostale trajne zdravstvene posledice zbog kojih se nakon razmene i dolaska u Srbiju leči u zdravstvenim ustanovama.
 
Za vreme boravka u svim ovim zatvorima uopšte nije bio isleđivan, niti saslušavan, nije dobio nikakvo rešenje, optužnicu, ni bilo kakav drugi dokument od hrvatskih vlasti.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Marković Ivica, upravnik zatvora u Gospiću,
 
2. Šuper Ante, rodom iz Novoga, zamenik upravnika zatvora u Gospiću,
 
3. "Conjar", nepoznato ime i prezime, autoprevoznik iz Gospića, učestvovao u hapšenju svedoka.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Trkulja Nikole od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-10 kao i lekarska dokumentacija.
 
VI-035
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Sarajevo, Pofalić, april - maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Kada se vraćala kući svedokinju je zaustavila muslimanska patrola. Trojica članova te patrole, koji su bili u uniformama sa "ljiljanima" tražili su joj dokumenta. Kada im je dala kazali su joj da je "četnikuša", pa su je priveli u neku kuću na Pofaliću. Smestili su je u neku šupu u kojoj je bila jedna trinaestogodišnja devojčica čije samo ime zna. Tu je bilo još devojaka čije je samo čula glasove, jer su bile u drugoj prostoriji.
 
Prvi put ju je silovao Bajramović, a potom još sedmorica muslimana. To se ponavljalo u toku sledećih mesec dana koliko je provela u ovom zatvoru. Pri tom su je tukli i jednom prilikom su je udarili kundakom od puške i od toga joj je povređeno oko i oštećen vid oko 90%.
 
Pored nje silovali su i trinaestogodišnju devojčicu sa kojom je bila u šupi. Kada im je kazala zašto diraju ovu devojčicu, odgovorili su joj da su one pogan narod i da njih - Srbe treba uništiti.
 
Ostala je gravidna, pa je pokušala da prekine trudnoću u Sarajevu u bolnici na Koševskom brdu, gde joj je dr Abdulah Nagaši kazao da će joj prekinuti trudnoću ako pristane da kaže pred novinarima da su je silovali Srbi, što je ona odbila.
 
Tek u novembru 1992. godine uspela je da izađe iz Sarajeva.
 
U Beogradu je krajem novembra rodila nedonešeno dete.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Bajramović Ismet, zvani "Ćelo",
 
2. "Alibaba",
 
3. "Xemo",
 
4. "Ari" i dr. muslimani.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedokinje pred istražnim sudijom Okružnog suda u Pančevu od 6. juna 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 382/94, zajedno sa dokumentacijom Ginekološko akušerske klinike u Beogradu.
 
VI-036
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), jun - oktobar 1992. godine
 
KRATAK OPIS: U junu mesecu hrvatske policijske snage su pohapsile sve muškarce iz sela Raščani kod Duvna i smestili ih u zgradu gimnazije u Duvnu. Preko dana su ih odvodili na rad i terali ih da obavljju razne teške fizičke poslove.
 
Preko noći mučili su ih, pa su tako svedoku vezivali električne provodnike za uši i prste na ruci i puštali struju. Tada mu se celo telo treslo, pojedini mišići su se grčili, da bi na kraju gubio svest. Morao je i mirno da stoji pred slikom Ante Pavelića, koja je bila na zidu.
 
Svedok je razmenjen 30. oktobara 1992. godine, od kada živi kao izbeglica u Srbiji.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Krišto Ivan zvani "Dugonjče", iz sela Tipanić kod Duvna,
 
2. Beljan Mate iz Duvana,
 
3. Ante zvani "Antiša" iz Duvan,
 
4. Romić, bivši milicioner u SUP-u u Duvnu,
 
5. Landeka, rukovodilac u policiji u Duvnu,
 
6. Banović, rukovodilac policije,
 
7. Bagić.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Važić Mije koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-6 i Važić Obrena 340/94-8.
 
VI-037
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Suho Polje, Virovitica, novembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: U kuću svedoka upala su 13. novembra 1991. godine tri uniformisana lica u šarenim uniformama, pa pošto su mu presekli žicu od telefona naredili su mu da se spremi i da pođe sa njima. Smestili su ga u jedan kamion u koji su kasnije potrpali još sedam Srba iz njegovog i oklnih sela i držali ih u Slavonskoj pivnici par dana da bi ih potom razmenili u Klisi.
 
Od tada svedok živi kao izbeglica.
 
Posle njegovog hapšenja njegova kuća je opljačkana i porušena.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Harmont, iz Suhog Polja, opština Virovitica.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Krajnović Gojka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-7.
 
 
 
VI-038
 
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
 
MESTO I VREME: Konjic, logor Musala 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Iz sela Slajevića u opštini Trnovo u logor Musala bila je dovedena porodica Mojević koje su sačinjavali četiri starca i dve starice: Mojević Jovan star 90 godina, Mojević Slavko star 66 godina, Mojević Marija (Slakova supruga), Mojević Ilinka, Mojević Dušanka i Mojević Sava, kao i Mojević Novo star 45 godina.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Žilić Edo, upravnik logora,
 
2. Macić Ibro, komandir smene.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vlaški Vitomira od 29. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 331/94.
 
 
 
VII-035
 
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe.
 
MESTO I VREME: Ostrvo Drvenik, opština Trogir, u toku 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedok i pet njegovih prijatelja i rođaka, svi Srbi iz Beograda, kupili su 1982. godine placeve i na njima podigli kuće. Sa meštanima Hrvatima su bili u dobrim odnosima sve do pobede HDZ na izborima 1990. godine.
 
Na dan 13. maja 1990. godine, saslušanom svedoku je obijena kuća, stvari iz kuće su razbacane, ali ništa nije bilo odneto. Na vidnom mestu, ostavljen mu je puščani metak. To je svedok shvatio kao opomenu. Nakon slavlja zbog pobede HDZ na izborima, na svim srpskim kućama bili su porazbijani prozori. Iako se žalio predsedniku opštine Trogir i podneo prijavu stanici milicije, ni ovi učinioci kao ni oni iz maja 1991. godine nisu bili otkriveni. Saslušanom svedoku je kuća minirana i potpuno srušena. Vrednost te kuće je bila 70.000 DEM, a stvari u njoj oko 30.000 DEM.
 
Kasnije su i drugim Srbima iz Beograda minirane i srušene kuće.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Lučin (Nikole) Ante,
 
2. Dražić Ivan, zvani "Frle", obojica aktivisti HDZ iz Drvenika.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka se nalazi u predmetu Komiteta pod br. 78/94.
 
VII-036
 
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe.
 
MESTO I VREME: Donje selo kod Konjica, 20-21 maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Muslimanski i hrvatski vojnici u ovom selu zapalili su kuće Srba Arnautović Jove, Ćećez Pere, Ćećez Milana, Savić Milorada, Ćećez Obrena, Ćećez Lazara i drugih.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Nikšić Šefko, komandir milicije,
 
2. Guska Jasmin,
 
3. Belša Zvonimir - Nono.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-3.
 
VII-037
 
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe.
 
MESTO I VREME: Čitluk, Divoselo i Počitelj, kod Gospića, 11-17. septembar 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Latin, Dmitrović, Peti, Šokac, Puljko i Bojičić su posle prestanka ratnih dejstava u operaciji "Medački džep" vršili paljenje kuća u Čitluku, Divoselu i Počitlju, dok je grupa u kojoj su se nalazili Zorić, Laslo, Šokec, Pastulović i Lovrić potom uz pomoć tenkovskih mina i eksploziva izvršili miniranje svih stambenih i drugih objekata u tim selima, pa je tako razrušeno i uništeno preko 100 porodičnih kuća Srba.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Latin Siniša, rođen 1968. u Rijeci,
 
2. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci,
 
3. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
 
4. Šokec Ivan, rođen 1965.
 
5. Puljak Drago, rođen 1972. u Ogulinu,
 
6. Barišić Luka, rođen 1964. u Bihaću,
 
7. Zorić Rok, zvani "Bjelivuk",
 
8. Laslo Elijas, rođen 1970. u Mađarskoj, u Mađarskoj vojsci bio padobranac,
 
9. Pastulović Irfan, rođen 1962. u Rijeci i
 
10. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku.
 
 
 
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
 
 
 
VIII-027
 
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika.
 
MESTO I VREME: Livno, maj - jun 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Spomen kosturnica u Livnu u kojoj su bili sahranjeni u kapeli posmrtni ostaci livanskih Srba, koji su bili ubijeni od strane ustaša za vreme Drugog svetskog rata, je bila minirana, a kapela zapaljena.
 
Pripadnici HOS-a su iz ostataka kosturnice uzeli lobanje žrtava koje su pričvrstili za haube vozila u kojima su se kretali po Livnu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Gotovina Ante, glavni komandant HVO u Livnu,
 
2. Baković Mirko, predsednik opštine u Livnu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka I.M. pred istražnim sudijom Okružnog suda u Valjevu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.
 
VIII-028
 
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika.
 
MESTO I VREME: Kopači kod Goražda, početkom septembra 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija su u Kopačima zapalili crkvu Svetog Đorđa koja je poznata kao donja Sopotnica. To je kulturno-istorijski spomenik Srpskog naroda koji je sagrađen 1446. godine od strane Herceg Stjepana i od 1529. do 1531. godine u njoj se nalazila prva srpska štamparija crkvenih knjiga pisanih ćirilicom. Parohijski dom koji se nalazi uz crkvu takođe je uništen, kao i sve stvari i nameštaj.
 
Crkva je prvo opljačkana, a potom zapaljenlja.
 
Istovremeno demolirano je i Srpsko pravoslavno groblje koje se nalazi neposredno iza crkve, pa je tom prilikom porušeno 108 nadgrobnih spomenika, demolirane grobnice, otvarani grobovi i grobnice, pa tako otvarani i sanduci sa posmrtnim ostacima.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kulović Ismet, zvani "Njemačka", iz Goražda, sin majke Njamke,
 
2. Drljeviđ Meha, rodom iz Kopača, sa stanom u Goraždu.
 
DOKAZ: Foto dokumentacija i skica koja je snimljena od strane Komiteta i nalazise u dokumentaciji pod brojem 193/94, dokumentacija Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.12/94 i dokumentacija Srpske pravoslavne crkve koja se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-5.
 
VIII-029
 
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika.
 
MESTO I VREME: Jabuka, opština Goražde, decembra 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U selu Jabuci se nalazio spomenik koji je podignut palim srpskim ratnicima iz Jabuke i okoline koji su izginuli u Prvom svetskom ratu.
 
Masivni spomenik delimično je oštećen, a ploča sa imenima izginulih je polupana.
 
Istovremeno porušeno je i demolirano 10 nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Jabuci.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kamenica Amer, rođen 1971. godine u Goraždu od oca Šefika, iz Goražda,
 
2. Redžović Meša iz Goražda,
 
3. Islamović Jasko iz Goražda,
 
4. Pozder Saud, iz Goražda, svi pripadnici muslimanskih oružanih formacija.
 
DOKAZ: Dokumentacija i skice koje se nalaze u Komitetu pod brojem 370/94-6, kao i spis Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.13/94.
 
 
 
IX-072
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Primošten, 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedoci - bračni par - živeli su više godina u Primoštenu gde su sagradili kuću. Oboje su bili zaposleni. Kada je HDZ pobedila na izborima u Hrvatskoj, oboje su bili premešteni na radna mesta sa manjim platama. Njih i njihovu decu počeli su od tada da izbegavaju i omalovažavaju zato što su Srbi. Susedi Hrvati su im stalno pravili probleme, pozivali su ih danju i noću, pretili su im, čulo bi se oštrenje noževa preko telefona, ustaške pesme i poruke da kao četnici moraju da napuste Primošten. Tražili su zaštitu od MUP-a u Šibeniku, ali im nikakva zaštita nije pružena. Na kraju su napustili Primošten ostavivši kuću i sve stvari u njoj. Posle njihovog odlaska, kuća im je bila sva izrešetana mecima po fasadi a zatim opljačkana i zapaljena, tako da su sada ostali samo goli zidovi od kuće.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Najviši organi vlasti u Primoštenu i Šibeniku.
 
DOKAZ: Iskazi svedoka koji su saslušani od strane istražnog sudije, nalaze se u predmetu Komiteta br. 79/94.
 
IX-073
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Bradina, maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je, na dva meseca pred napad na Bradinu do koga je došlo 25. maja 1992. godine, pošao izjutra kao i svakog dana kolima na posao ali su ga zaustavili naoružani muslimani koji su mu naredili da okrene vozilo, vrati se odakle je došao i rekli mu da više ne odlazi na posao i da ni slučajno ne pokušava da prođe tim putem.
 
Slično se dogodilo i sa suprugom svedoka, koja je takođe radila u Konjicu.
 
Selo Bradina koje je bilo naseljeno skoro isključivo Srbima, bilo je okruženo snagama HOS-a i muslimana koje su puna dva meseca onemogućavale Srbima izlaske iz Bradine.
 
Došlo je do međusobnih pregovora sa muslimanima i sklapanja sporazuma. Ali i pored sklopljenog sporazuma, 25. maja oko podne je došlo do napada jakih muslimansko-hrvatskih snaga na Bradinu. Ubijali su redom sve Srbe, čak i starce. Tako je ubijen Milan Kuljanin, star oko 75 godina, koga su prethodno mučili i batinali.
 
Sutradan, 26. maja, Srbe koji su se predali postrojili su pred kafanom u centru sela tako što su žene i decu odvojili na jednu a muškarce na drugu stranu. Tom prilikom počeli su da tuku muškarce nogama, kundacima od pušaka, raznim palicama, letvama i drugim predmetima. Ta tuča je trajala oko jedan sat. Nakon toga su muškarcima naredili da skinu satove, narukvice i druge stvari od vrednosti, kao i dokumente koje su odmah spalili. Pre ulaska u kamion koji ih je odvezao u logor u Čelebiću, morali su da prođu kroz špalir naoružanih muslimana i Hrvata koji su ih usput pretukli.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Balić Redžo iz sela Bala, star oko 40 godina.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Gligorević Neđe nalazi se u predmetu Komiteta br. 260/94, kao i Vujičić Nade (221/4-1) i Grubač Petka (380/94).
 
IX-074
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Konjic, maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je živeo u Konjicu od 1965. godine i radio u Domu zdravlja kao lekar specijalista. Početkom maja, odnos prema Srbima u Konjicu je postao nepodnošljiv.
 
Upravnik Doma zdravlja dr Jusufbegović je govorio svedoku i drugim Srbima koji su radili u Domu zdarvlja da su oni njihovi taoci i da će, ako se njima - muslimanima nešto desi, oni stradati.
 
Kada je 07. maja 1992. godine došao kući s posla, svedok je svoj trosoban stan od 90 m2 zatekao obijen i useljen od strane muslimana Xajić Bajre čiji su sinovi bili u po zlu čuvenoj Mitketovoj ekipi od koje su se svi Srbi plašili. On je, dok se svedok sa suprugom nalazio na poslu, provalio u njegov potpuno opremljen stan i uselio se. Svedoku nije bilo dozvoljeno da uđe u stan, niti da iz stana uzme nešto od stvari. Tako je saslušani svedok bio prisiljen da napusti svoju kuću i svu svoju imovinu, drugu kuću na Jablaničkom jezeru od 85 m2, dve garaže, i dva automobila marke "Audi" i "Jugo". Ostavio je u stanu biblioteku od 1.500 knjiga, klavir, zbirku umetničkih slika - što sve vredi najmanje pola miliona maraka.
 
Sada svedok živi sa porodicom - ženom i dvoje dece kao izbeglica u iznajmljenom stanu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Jusufbegović Ahmed, lekar upravnik Doma zdravlja u Konjicu,
 
2. Xajić Bajro iz Koljica.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Grubač Petka i njegove supruge, koje je saslušao istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 380/94.
 
IX-075
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Zukići kod Konjica, 1992. godina.
 
KRATAK OPIS: U ovom selu koje je naseljeno pretežno muslimanima, nalazilo se i pet srpskih kuća. Zbog pritiska muslimana i Hrvata, Srbi su morali da napuste ovo selo. Ostali su samo Jelenko Đorđević, koji je kasnije bio ubijen, kao i Anđa, Sofija i Mara Đorđević.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Balić Redžo,
 
2. Rizvanović Elvedin, zvani "Elvo",
 
3. Rizvić Mehmed - Alija,
 
4. Karić Osman, zvani "Boca" i dr.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Vujičić Radoslava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 236/94.
 
IX-076
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Zagreb, mart 1990. godine-novembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Posle pobede HDZ na izborima, situacija u Zagrebu se potpuno izmenila: počela je opšta hajka na sve što je bilo jugoslovensko i srpsko. U gradu su se pojavili grafiti: "Srbi van", "Psima i Srbima ulaz zabranjen" (ovaj grafit je bio ispisan u podzemnom pešačkom prolazu na Vrapču), "Srbima ulaz zabranjen" (u izlozima mnogih prodavnica), "Živeo Ante Pavelić" ili samo skraćenica ŽAP. U gradu su se mogle kupiti crne majice sa oznakom crne ustaške legije (koja se u Drugom svetskom ratu borila na strani Nemaca pod Lenjingradom), nalepnice sa poznatim ustaškim simbolima, kasete i ploče sa ustaškim pesmama, nalepnice sa tekstom podrugljive sadržine o Srbima.
 
U fabrici telekomunikacionih uređaja "Nikola Tesla", gde je svedokinja radila, od 5.300 radnika bilo je 420 radnika srpske nacionalnosti. U ovoj fabrici, atmosfera za Srbe je postala nepodnošljiva. Prema Srbima su pooštrene radne i disciplinske obaveze i zavedena je rigorozna kontrola. Svako njihovo odsustvovanje je povezivano sa aktuelnim zbivanjima - odvijanjem ratnih sukoba, uz insinuacije da oni za vreme vikenda idu da ratuju na strani Srba. Kada je Hrvatici Ani Vojtošek poginuo sin, kao pripadnik ZNG, Hrvatice su, u elektropogonu gde je svedokinja radila, pokušale da linčuju Srpkinje koje su u tom pogonu radile.
 
Zbog takve atmosfere pritisaka i pretnji, radnici srpske nacionalnosti su masovno počeli da napuštaju fabriku. Kada je i svedokinja bila prinuđena da dâ otkaz, u kadrovskoj službi su joj rekli da je ona pedeseta Srpkinja koja odlazi.
 
U stambenim zgradama u Zagrebu bila su zavedena dežurstva na ulazima: kontrola i zapisivanje svakog ulaska i izlaska iz zgrade. Svaki posetilac se javljao dežurnom kada je ulazio i izlazio, a i stanari su morali da se prijavljuju svaki put kada su ulazili ili izlazili iz zgrade. Mada je bombardovanja, ali ne civilnih objekata, bilo svega par puta, često su davane uzbune od navodnog bombardovanja. Vodila se evidencija o onima koji nisu hteli da odlaze u skloništa. Oni su proglašavani za petokolonaše.
 
Zbog takve atmosfere i stalnih pritisaka, svedokinja je morala da napusti Zagreb i sada sa porodicom živi u Srbiji kao izbeglica.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: U fabrici "Nikola Tesla":
 
1. Balenović Zdravko, pomoćnik generalnog direktora,
 
2. Đuzel Josip, inženjer, šef elektropogona,
 
3. Marin Stipe, brigadir u elektropogonu
 
4. Cindrić Pero, brigadir u ispitnoj stanici.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vresnik Jasenke od 03. jula 1994. godine nalazi se u predmetu Komiteta pod br. 283/94-5.
 
IX-077
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Rijeka, 20. maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je u Rijeci živeo 15 godina i bio je zaposlen u brodogradilištu. Imao je dvosoban stan i porodicu.
 
Svedok je 20. maja 1992. godine, kao i svakog dana, pošao na posao i dok je čekao autobus u ul. Franje Supila naišla je patrola vojne policije sa 4 do 5 pripadnika vojne policije u uniformama. Pitali su ga da li je Bosanac i kada im je odgovorio da je rođen u Bosni, naredili su mu da uđe u vozilo i bez traženja ličnih isprava odveli su ga pravo u luku u Rijeci i ukrcali u putnički brod "Osijek". Taj brod je ostao u luci čitav dan - sve do uveče oko 20 časova.
 
U međuvremenu su ukrcavali na taj brod lica poreklom iz Bosne i Hercegovine, među kojima su pretežno bili Srbi i manji broj muslimana. Po oceni svedoka, u Rijeci je ukrcano oko 800 Srba i muslimana koji su kao i svedok sakupljeni po gradu i okolini. Pitao je jednog od vojnih policajaca koji su čuvali brod zašto su oni tu i gde putuju i dobio odgovor da su se Franjo Tuđman i Alija Izetbegović dogovorili da se pokupe svi vojni obveznici u Rijeci koji su poreklom iz BiH, bez obzira na to da li su građani Hrvatske ili ne, i da se predaju vojnim vlastima Bosne i Hercegovine.
 
Brod je narednog jutra stigao u splitsku luku. Tamo su ih čekali autobusi kojima su prevezeni u Mostar gde su stigli 21. maja oko 16.00 sati. Tek tada su im pokupili lične isprave i druge dokumente, koji svedoku nisu nikada vraćeni. Muslimane su odvojili sve Srbe , kojih je po proceni svedoka bilo oko 200, i odvezli ih na neki fakultet u Mostaru. Tada su naredili Srbima da sa sebe svuku svu odeću i kada su oni to uradili, postrojili su ih licem okrenutim prema zidu. Tada su počeli da ih tuku palicama i nekim gumenim čekićima, nazivajući ih četnicima. To je trajalo dva dana i dve noći i za sve to vreme su potpuno goli morali da stoje pored zida.
 
Od tih udaraca, dva ili tri Srbina su pala mrtva. Nakon toga su svi odvedeni u logore za Srbe.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Najodgovorniji rukovodioci Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vidić Spomenka od 02. jula 1994. godine nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-4.
 
IX-078
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Vodice, jun-decembar 1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedokinja koja je bila zaposlena kao pomoćni radnik u kuhunji u hotelu u Vodicama bila je, zajedno sa drugim Srbima, potpuno izolovana na radnom mestu posle pobede HDZ na izborima. Svi su ih izbegavali, a u junu 1991. godine upravnik hotela Lončar Stipe im je rekao: "Gadno vam se sprema. Bolje da vi Srbi više ne dolazite na posao i da idete odavde." Posle tog upozorenja, Srbi iz straha više nisu smeli da dolaze na posao.
 
Selo Dragišić u okolini Vodica, u kome je svedokinja živela, bilo je u septembru 1991. godine opkoljeno od strane uniformisanih Hrvata. Srpska deca su tada prestala da idu u školu u obližnje selo Čista Mala. Tih dana je i srpska pravoslavna crkva bila granatirana. Pripadnici JNA su zaštitili meštane srpske narodnosti u selu Dragišići, ali kada se vojska povukla srpske kuće su uništene i sravnjene sa zemljom.
 
Svedokinji je spaljena kuća koja je bila kompletno opremljena. Kuća je bila prethodno opljačkana, kao i stoka i imanje, tako da je pretrpela štetu koja se ceni na oko milion maraka.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lončar Stipe, upravnik hotela "Punta" u Vodicama i dr.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Matijević Boje nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-7.
 
IX-079
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Bjelovar, 1990-1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Kao specijalista medicine rada, svedok je od 1978. godine do 28. jula 1992. godine radio u Invalidskoj komisiji u Bjelovaru, kada mu je direktor usmeno saopštio da više ne dolazi na posao i da sebi potraži drugi posao. U to vreme su i drugi Srbi koji su živeli i radili u Bjelovaru masovno dobijali otkaze.
 
Počev od pobede HDZ na izborima u Hrvatskoj 1990. godine, svedok je kao Srbin svakodnevno bio izložen raznim maltretiranjima, anonimnim telefonskim pozivima, pretnjama, vređanjima, a na radnom mestu bojkotu i izolaciji. Bio je nazivan četnikom. Teretili su ga da je krao sanitetski materijal i lekove i slao ih četnicima, mada mu je to bilo nedostupno jer je radio u invalidskoj komisiji. Po smrti svedokovog oca u avgustu 1991. godine, hrvatske vlasti su bespravno oduzele očev stan a svedoka lažno optužili da je iz tog stana pucao kao snajperista.
 
Ne videći drugi izlaz, svedok je napustio Bjelovar i sada živi kao izbeglica.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Sijić Filip, direktor područne službe penzijskog i invalidskog osiguranja u Bjelovaru, koji je bio starešina svedoku, i najviši organi vlasti u Bjelovaru.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Matić Milutina pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Inđiji, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 197/4-94.
 
IX-080
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Bjelovar, 1990-1991. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je bio ugledan građanin i stručnjak u Bjelovaru, pa je kao takav bio i na rukovodećim političkim i privrednim funkcijama: predsednik Opštine, predsednik Izvršnog veća opštine, potpredsednik Poslovnog odbora drvne industrije "Česma".
 
Posle pobede HDZ na izborima u Hrvatskoj 1990. godine, svedok, kao i svi rukovodeći ljudi srpske nacionalnosti u Bjelovaru, počinju sistematski da se smenjuju sa funkcija, otpuštaju sa radnih mesta, šikaniraju, maltretiraju preko telefona, vređaju, da im se upućuju pretnje i drugo. Svedok je zbog toga bio prinuđen da iskoristi svoju bolest da ode u penziju.
 
Na dan 08. septembra 1991. godine oko 22.15 časova, u svedokovu kuću su, silom izvalivši ulazna vrata, upala tri naoružana lica u uniformama Zbora narodne grade. Oni su od svedoka zahtevali da pođe s njima jer ga hapse. Međutim, pošto nisu imali nikakvo rešenje, svedok je pružio otpor. Oni su tada primenili silu, tukli ga kundakom "Kalašnjikova" po slabinama i odvukli na ulicu sa namerom da ga nasilno uvuku u parkiran automobil u kome je bio četvrti pripadnik ZNG. Svedok se spasio zahvaljujući nailasku patrole MUP-a koja je, videći da svedok pruža otpor, intervenisala. Priveden je u MUP gde je zadržan do narednog dana kada su ga pustili bez ikakvog objašnjenja. Prilikom ovog napada, svedok, kao i njegova supruga, bili su pretučeni a odeća im je bila pocepana.
 
U vezi sa ovim, niko od zvaničnih vlasti i policije u Bjelovaru nije hteo da dâ nikakvo objašnjenje svedoku, niti da mu pruži zaštitu zbog čega je on morao da pobegne iz Hrvatske u Jugoslaviju.
 
Svedok je kasnije od svojih prijatelja saznao da je te noći trebalo da bude ubijen, kao što se desilo i izvesnom Radonjiću iz Bjelovara.
 
Po odlasku svedoka iz Bjelovara, njegova kuća je bila izrešetana mecima, na dvorišnu ogradu je bačena eksplozivna naprava, a i vikendica u Jabučeta Vinogradima je uništena eksplozivnom napravom. Postavljanjem eksplozivne naprave je takođe srušena i potpuno uništena kuća svedokovog tasta u selu Gudovac kod Bjelovara, gde je oštećena i tastova grobnica.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. "Tandara" i drugi pripadnici Zbora narodne garde,
 
2. Najviši predstavnici vlasti u Bjelovaru.
 
DOKAZ: Izjava svedoka data pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Inđiji br. Kr. 6/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 197/4-94.
 
IX-081
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Vrsa kod Zadra, 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je pre 20 godina podigao kuću u Vrsi kod Zadra gde je i rođen, mada svedok živi kao penzionisani oficir u Beogradu.
 
Svedoku je 21. aprila 1992. godine kuća prvo bila provaljena i opljačkana, a zatim posle mesec dana je bila minirana i potpuno oštećena.
 
Kuća je bila potpuno nameštena i osposobljena za stanovanje, a veličine 11dž10m, dok je pored nje postojala pomoćna zgrada veličine 4dž3m koja je takođe kritičnom prilikom uništena. Prilikom osiguravanja kod osiguravajućeg zavoda kuća je procenjena na ukupno 1.879.027 DEM, i to građevinski objekat 1.034.300 DEM, oprema u kući 429.627 DEM, zemljište sa zasadom 316.300 DEM i oprema i alati u kući 98.000 DEM.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Kuktović Ante iz Vrse, koji je izvršio miniranje kuće.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Ćosić Ivana na zapisniku kod istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.1734/93, koji se vodi u Komitetu pod brojem 21/93.
 
NAPOMENA: Dopuna prijave VII-006.
 
 
 
IX-082
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Konjic, 1992. - 1993. godina.
 
KRATAK OPIS: Kao predsednik komisije za razmenu Jasna Xumhur je primala od Srba novac da bi ih stavila na spisak za razmenu.
 
Tako je za 100 DEM stavila na spisak za razmenu koja je trebala da se izvrši 15. aprila 1993. godine porodicu svedoka.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Xumhur Jasna, predsednik komisije za razmenu u Konjicu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vujičić Radoslava, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.801/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 236/94.
 
IX-083
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Livno i okolina, 1991. - 1993. godina.
 
KRATAK OPIS: Posle pobede HDZ na izborima počelo je proganjanje Srba iz Livna i okoline.
 
Vršeni su pretrsi kuća i pri tome oduzimane vrednije stvari, a ovakve radnje su češće ponavljane. Pri tome je postavljano pitanje: kada ćete se seliti.
 
Srbi su bili sistematski privođeni u policijsku stanicu gde su saslušavani zbog navodnog posedovanja oružja ili zbog odsutnosti rođaka. Pri tome u početku zadržavani su po par dana u zatvoru, da bi posle nekoliko dana ponovo bili pozivani zbog istih stvari, ponovo zatvarani. Pri tome, ako ne bi bili pretučeni, pokazivani su im oni koji su bili u krvi i sa povredama.
 
Noću je pucano na srpske kuće.
 
Na ulicama su bili presretani i maltretirani. Zaposleni Srbi su sistematski otpuštani sa posla.
 
Pojedinci su nestajali, pa bi potom njihovi leševi bili pronađeni u blizini.
 
Na kraju Srbi su bili prinuđeni da se javljaju dobrovoljno radi razmene. Tako su ostavljali svoje kuće i svoja imanja, a bili su u mogućnosti da sa sobom ponesu eventualno samo najnužnije stvari.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Ibrahimović Muhamed, upravnik zatvora u osnovnoj školi "Ivan Goran Kovačić",
 
2. Perić Jozo, upravnik zatvora u zgradi bivšeg SUP-a,
 
3. Đurić Jozo, islednik u SUP-u u Livnu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju 10 svedoka u predmetu Komiteta broj 205/94 pod brojevima I-004, 012, 014, 016, 017, 023 i 024.
 
IX-084
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Zukići kod Konjica, 14. jul 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U selu Zukićima postojalo je samo pet srpskih kuća.
 
Pošto je svedokinja otpuštena iz logora došla je kući i narednog dana njena kuća je bila opkoljena od strane muslimanskih vojnika na čelu sa Redžom Balićem koji je zvonio na vrata i kada mu je ona otvorila on je u nju uperio pušku i čim je video pucao je u nju i pogodio je u desnu stranu grdnog koša i naneo joj prostrelinu kroz desno plućno krilo. Svedokinja je pala i Balić je misleći da je mrtva ušao u kuću, zapalio stvari, potom je istrčao napolje i zovnu svoje drugare i rekao im: idemo dalje. Vatra je buknula i plamen je počeo da se širi. Kada je stigao do svedokinje zapalila se njena odeća, ali je ona tada došavši svesti uspela nekako da se izvuče i da dođe do česme i da ugasi vatru. Ostala je sa jakim opekotinama tela. Tom prilikom kuća joj je izgorela.
 
Nakon toga izvršene su joj dve operacije i u otpusnoj listi konstatovano je da je došlo do frakture lopatice, desetog i četvrtog rebra.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Balić Redžo iz Zukića i drugi pripadnici muslimanskih oružanih snaga.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đorđić Radojke od 24. juna 1994. godine pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-4 zajedno sa lekarskom dokumentacijom.
 
IX-085
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Visoko, avgust 1992. godine - maj 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok je pritvoren od strane vojnika koji su bili u uniformama sa oznakom "ljiljana". Oni su mu pretresli stan u kome ništa nisu našli. Nakon toga odveli su ga u zatvor gde je smešten u prostoriju u kojoj je bilo oko 60 ljudi i sve su to bili civili srpske nacionalnosti.
 
Tukli su ga svakodnevno prvih dana nakon pritvaranja, a kada bi izgubio svest tada bi ga polivali vodom da se osvesti. Tražili su mu oružje koje on nije imao govoreći: kakav si ti to Srbin kad nemaš makar tri puške. Kasnije je prinudno morao raditi devet meseci fizičke poslove u gradu i na frontu, sve dok nije bio razmenjen.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Hamzić Asim,
 
2. Halilović Mirsad, zvani "Mrćo",
 
3. Valjevac Zijad, koji je pre rata radio u prosveti u Visokom,
 
4. Smajlović Samir, zvani "Domac",
 
5. Čengić,
 
6. Cikota,
 
7. Dizdar,
 
8. Esno, konobar, svi iz Visokog.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Cvijetković Borislava pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom koji je sačinjen 16. jula 1994. godine, a nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-6.
 
IX-086
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Livnio, 1992.-1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je tri puta bio hapšen, prvi put 9. maja 1992. godine, zatim 26. juna 1992. godine i 8. avgusta 1992. godine kada je izvršena opšta racija i kada su uhapšeni svi Srbi bez obzira na pol i uzrast, pa su uhapšeni i deca i žene i starci.
 
Posle toga svedok je morao u određeno vreme da se javlja svakog dana u policiju punih 9 meseci. Pošto je bio izbačen sa posla živeo je od minimalne ušteđevine koja mu nije bila oduzta.
 
Predsednik opštine zahtevao je od svedoka da potpiše da se odriče stana i to je bio uslov da može biti razmenjen do čega je došlo u julu 1993. godine. Vredne stvari iz stana prodao je za simboličan iznos od 350 DEM.
 
Svedok je imao vikendicu od 120m˛ na 6km od Livna u selu Zabrišće koja je prvo opljačkana, pa onda demolirana.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Baković Mirko, predsednik opštine u Livnu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivetić Milanka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.
 
IX-087
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Obarak, opština Goražde, 22. maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija su oko 19 časova i 45 minuta izvršili napad na srpsko naselje Obarak iz koga su naseljeni srbi uglavnom bili pobegli.
 
Tom prilikom opljačkali su i zapalili sve srpske kuće u tom naselju, a u kući Spajić Milana u dečijoj sobi ubili su njegovu suprugu Spajić Milu, rođenu Droca, rođenu 1957. godine, majku dvoje dece, iz vatrenog oružja, a nakon toga njeno telo kao i kuću su zapalili.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Čeljo Izudina, zvani "Beli" iz Goražda,
 
2. Čeljo Sbahudin, zvani "Crni" iz Goražda,
 
3. Živojević Murica iz Goražda,
 
4. Ramović Nemsa iz Goražda, svi pripadnici muslimanskih oružanih formacija.
 
DOKAZ: Spis Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.14/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-7.
 
IX-088
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Sisak, 7. januar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedokinja, koja je bila zaposlena kao čistačica u Auto-prometu u Sisku, kada je došla kući sa posla na pravoslavni Božić, 7. januara, videla je da joj u kući gori svetlo, a na vratima je stajao natpis: "ne ulazite četnici, svi ćete biti poklani". U kući je bilo sve razbacano i ispreturanao, a većina vrednijih stvari bila je odneta.
 
Posle tri dana bila je zatvorena i za vreme zadržavanja u zatvoru u Sisku tri dana joj ništa nisu davali da jede, niti da pije. Posle toga bila je prebačena u logor u kome je boravila sve do razmene 27. aprila 1992. godine, od kada živi kao izbeglica.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Furlan Vlado, funkcioner ZNG.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zorić Petre, na zapisniku od 2. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod oznakom 205/94-5.
 
IX-089
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Okolina Zenice.
 
KRATAK OPIS: Jake muslimanske snage napale su 5. juna čisto srpska sela ili sela sa većinskim srpskim stanovništvom u okolini Zenice: Janički vrh, Drivuša, Raspotočje, Perin han, Gornja Vraca, Mutnica i Lokve. Tom prilikom poginuo je veliki broj Srba, pa su Srbi iz navedenih sela zatražili da se prekine sa napadom, što su muslimani prihvatili pod ultimatumom da svi muškarci iz navedenih srpskih sela se saberu na određenom mestu kako bi se muslimanske snage uverile da u tim selima nema nikakvih vojnih i paravojnih formacija, uz garanciju da se tada nikom ništa neće dogoditi, što je bila prevara.
 
Srbi iz navedenih sela su se sakupili na određenim punktovima, a muslimanska vojska je pod izgovorom da treba da pođu i da potpišu određene izjave sve stanovnike ovih sela sprovela u KPD Zenica, gde je za njih bilo ispražnjeno jedno krilo kazneno popravnog doma i preuređeno u logor za Srbe, a osuđenici koji su do tada bili u ovom domu, a koji su bili muslimanske nacionalnosti oslobođeni su, obučeni u uniforme i razvrstani u razne jedinice.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Keleštura, rodom iz sela Gornja Vraca,
 
2. Šišić Firađ, komandant,
 
3. Bešlo Mujčin, komandant vojne policije u Zenici,
 
4. Strika Mirsad, sudija višeg vojnog suda u Zenici.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Karać Branislava u predmetu Komiteta pod brojem 283/94-9.
 
IX-090
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Nova Gradiška, 1991. -1992. godina.
 
KRATAK OPIS: Svedok je 30 godina živeo u Novoj Gradiški sa svojom porodicom, gde je bio i zaposlen.
 
Na kuću svedoka je 20. oktobra 1991. godine oko 23 časa i 45 minuta bačena bomba, pa je tom prilikom oštećen ulični deo kuće, razbijeni su prozori, pokidane lamperije, a oštećeni i delovi nameštaja. Policija je izvršila uviđaj i obećala da će pronaći krivce, ali to nikada nisu utvrdili. Na pitanje svedoka odgovorili su da je bomba bačena zbog toga što je Srbin, pa mu je rečeno da treba da beži iz Gradiške pošto mu tu nema života. Posle ovog događaja ponašanje komšija Hrvata prema svedoku i njegovoj porodici se promenilo, tako što su ga svi izbegavali, otpočele su pretnje preko telefona, koji mu je ponekad bio i isključivan. Dva puta su ga privodili u MUP na informativni razgovor i potom puštali.
 
U takvoj situaciji svedok jedini izlaz vidi da u martu 1992. godine beži u Srbiju.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Abijanac (Josipa) Ivica iz Zapolja kod Nove Gradiške,
 
2. Ruškan Vinko, iz Zapolja, koji su bacili bombu na kuću svedoka.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninić Vida, kod istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.1013/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/1-94.
 
IX-091
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Travnik, 1992. - 1994. godina.
 
KRATAK OPIS: Svedok je rođena i živela u Travniku i kada je JNA napustila Travnik pripadnici HOS-a i zelenih beretki su počeli da obilaze kuće Srba i da u njima vrše pretrese. To su redovno činili noću. Ako bi se neko usprotivio njega bi pretukli. Ono što bi im se dopalo od stvari to su odnosili.
 
U kuću svedokinje 21. juna 1992. godine noću su ubacili dve bombe od čega je ona bila ranjena. Obaveštena je policija koja je izvršila uviđaj, ali učinioci nikada nisu pronađeni. Prevežena je u bolnicu, ali je dežurni lekar dr Mirsad Granov odbio da joj pruži pomoć kao Srpkinji.
 
U septembru 1992. godine došla je muslimanska policija i saopštila joj da mora da napusti svoju kuću koja se sastojala od dva dvosobna stana, čiji je bila vlasnik da bi se uselile muslimnske izbeglice.
 
Dali su joj mali stan, ali kako se maltretiranje nastavilo u maju 1994. godine prebegla je na srpsku teritoriju i sada živi u prihvatnom centru u Ljubiji.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Tolić Mirsad,
 
2. Suljagić Meho,
 
3. Grabus Mustafa,
 
4.-5. Grabus Rijad i njegov sin,pripadnici zelenih beretki,
 
6. Granov dr Mirsad, lekar u travničkoj bolnici.
 
DOKAZ: Iskaz svedoka Ljuboja Dobrile koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-23.
 
IX-092
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Goražde, zatvor u nasenju Mahala, maj 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: U ul. Ksenije Tanasković br. 1 pripadnici muslimanskih oružanih formacija su ušli u kuću Jevđević Miše koju su opljačkali, a zatim je zapalili, dok su Jevđević Mišu i njegovog sina odveli u zatvor u naselje Mahala, gde su ih strljali iz vatrenog oružja.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Sijerčić Abdulaselan, zvani "Pelen", privatni ugostitelj, rođen 1952. godine u Goraždu, od oca Sadika,
 
2. Raščić Memsudin, zvani "Memsa", vlasnik zabavnog salona, sin Ibrahima i Hase,
 
3. Terović Šamir, zvani "Tera", iz Goražda,
 
4. Klovo Admir, zvani "Tajfun", iz Goražda, od oca Sulejmana,
 
5. Islamagić Sakib, zvani "Kime", iz Goražda,
 
6. Imširević Ibrahim, iz Goražda.
 
DOKAZ: Spis Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.9/94, čija se kopija nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-2.
 
IX-093
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Travnik, sredina i druga polovina 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Posle dolaska na vlast SDA i HDZ u Travniku u gradskoj bolnici u Travniku odbijali su da ukazuju Srbima pomoć u ovoj bolnici.
 
Ginekolozi u ovoj bolnici nisu više hteli da pregledaju Srpske žene.
 
Zatečeni Srbi na lečenju u ovoj bolnici su preko noći nestali. Jedan od bolesnika koji se zvao Marinko, a koji je došao iz Bugojna, odnet je iz bolnice mrtav, iako njegovo zdravstveno stanje nije ukazivalo na opasnost od smrti. Svedok, koji je po zanimanju medicinski tehničar, pretpostavlja da su lekari bolesnike srpske nacionalnosti usmrćivali pomoću medikamenata.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Dervišević Osman,
 
2. Dervišević Zijad,
 
3. Smajlović Muhamed
 
4. Bajramović Mujo
 
5. Udovčić Martin, profesor, predsednik HDZ.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-11.
 
IX-094
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Tuzla, 1992. , 1994. godina.
 
KRATAK OPIS: Stanovi Srba u Tuzli bili su izloženi svakodnevnim pretresima. Sve Srbe su nazivali četnicima, javno su ih vređali i ponižavali. Pretili su im ubistvima i govorili im da će ih sve uništiti i da neće ostati da žive sa njima u Tuzli.
 
Muža svedokinje su nekoliko puta hapsili, ali je plaćajući velike iznose uspevala da ga spase iz zatvora.
 
Svedokinja je radila u fabrici soli gde je kao Srpkinja dobila otkaz.
 
Kako se teror prema Srbima povećavao morala je da napusti Tuzlu aprila 1994. godine i posle 4 dana pešačenja prešla na srpsku teritoriju, gde sada živi u prihvatnom centru.
 
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Gaši Zvonko, šef policije u Travniku,
 
2. Udovčić Martin, profesor u Travniku, predsednik HDZ.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bijelica Cvete koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-24.
 
IX-095
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Selo Međe, Srebrenica, maj - avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Na dan 16. maja 1992. godine Beketić je kao komandant muslimanske oružane formacije kojom je komandovao došao u srpsko selo Međe i uz obećanje da se meštanima neće ništa desiti i da mirno mogu živeti i raditi oduzeo od njih svo oružje koje su meštani posedovali, da bi ponovo došao u ovo selo 15. jula 1992. godine sa naoružanim pripadnicima svoje jedinice, kojom su prilikom ubili:
 
1. Gagić Cvijetin, zvani "Mato", od oca Srećka,
 
2. Simeunović Velimir, od oca Petra,
 
3. Simeunović Radojka, supruga Velimira,
 
4. Gagić Milojko,
 
5. Gagić Milovan,
 
6. Gagić Ljubica, supruga Milovana,
 
7. Gagić Milena, supruga Milana,
 
8. Gagić Danica, supruga Đorđa,
 
9. Andrić Milovan, od oca Save,
 
10. Subotić Mlađen, od oca Simeuna,
 
11. Subotić Ilinka, supruga Milisava,
 
12. Subotić Manojlo,
 
13. Subotić Milena, supruga Manojla,
 
14. Subotić Vidoje, od oca Drage,
 
15. Gagić Anđa, supruga Miladina,
 
16. Gagić Petar,
 
17. Andrić Petrija i
 
18. Subotić Radivoje, svi iz sela Međe.
 
Pojedinci su bili zatvoreni tako što su iz Međe odvedeni kamionima u Srebrenicu gde su ih zatvorili u prostorije bivšeg štaba teritorijalne odbrane, gde su bili mučeni i zlostavljani, a potom poklani, da bi 13. avgusta njihovi leševi bili razmenjeni.
 
Istovremeno srpske kuće u ovom selu su bile opljačkane, krupna stoka oterana, a potom zapaljene i uništene kuće i pomoćne zgrade vlasništvo:
 
Simeunović Velimira, Subotić Mlađena, Subotić Manojla, Subotić Vidoja, Subotić Milenka, Gagić Cvijetina, Gagić Đorđa, Gagić Milovana, Gagić Dragana, Gagić Milenka, Gagić Petra, Andrić Vojislava i Andrić Milovana u zaseoku Karan,
 
Vasić Pere, Vasić Ljeposave, Vasić Staniše, Golić Stevana, Golić Bože, Todorović Jove, Gligić Radisava, Todorović Todora, Jovanović Neđe, Jovanović Milenka, Jovanović Milana, Jovanović Jevđe, Jovanović Živka, Jovanović Cvjetina, Jovanović Drage, Jovanović Jove, Jovanović Dragana i Vasić Radoja u zaseoku Radačević,
 
Trifunović Živana, Trifunović Milenka, Lukić Vlade, Lukić Steve, Lukić Mare, Lukić Vinke, Lukić Radisava, Lukić Živka i Lukić Milana iz zaseoka Valtović i
 
Đurić Radomira, Đurić Vojislava, Jezdić Radivoja, Petrović Krste, Jovičić Petra, Jovičić Miljka i Petrović Milke iz zaseoka Crni Vrh.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija sa kojom je komandovao Bektić Nedžad bivši poručnik JNA, rođen u Karadžićima, opština Srebrenica od oca Rame i majke Zelje, musliman.
 
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 371/94-2 i Osnovnom sudu u Zvorniku pod brojem Ki.78/94.
 
IX-096
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Mostar, 30. april 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Svedok se nalazio na ulici kada su mu prišli pripadnici HVO koji su mu zatražili ličnu kartu. Dok su ga legitimisali naišli su pripadnici HOS-a u crnim uniformama koji su pitali pripadnike HVO, jesu li to Srbi, a zatim pošto se radilo o Srbima, naredili su da dignu ruke u vis i da pođu s njima. Nakon toga su pokupili još nekoliko Srba koje su našli u gradu, pa su ih odveli do prostorija Ljubljanske banke, pa su svoj petorici za koje su ustanovili da su Srbi, psujući im četničku majku, stavljali im cevi od pištolja u usta, a zatim ih tukli nogama i rukama po raznim delovima tela govoreći im da su ostali u Mostaru da špijuniraju. Potom su ih vodili u podrum kragujevačkog restorana gde se nalazio punkt HOS-a čiji su pripadnici bili svi u crnim uniformama sa gvozdenim krstovima oko vrata, a na rukavima uniformi imali su kukaste krstove. Tu su ih ponovo tukli. Potom su ih odveli do glavne pošte u Mostaru, gde se takođe nalazio punkt vojnika u crnim uniformama gde su ih i oni tukli, a usput su ih pokazivali građanima kao četnike - snajperiste koje su uhvatili.
 
Prilikom privođenja oduzeli su od svedoka pored ličnih dokumenata i 1.000 DEM koje je imao kod sebe, ručni sat, venčanu burmu i lančić koji je nosio oko vrata.
 
Nakon toga svedok je bio odveden u logor.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Zelenika Pero, visoki funkcioner u policiji,
 
2. Demović Sergej, funkcioner u HOS-u.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bogdanović Slavka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom u predmetu Kri.111/94 koji je sačinjen 8. jula 1994. godine, a koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-1.
 
IX-097
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Veliki Gubar kod Livana, maj 1992. - jul 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: U selu Veliki Gubar u kome je živelo 350 građana srpske nacionalnosti od maja 1992. godine od strane Hrvata vršen je sistematski pritisak na srpsko stanovništvo sa ciljem da se nateraju da napuste to područje i da ono ostane etnički čisto hrvatsko.
 
Paljene su i minirane kuće i pomoćne zgrade, vršeni su upadi u stanove i pljačkane pokretna imovina i dragocenosti. Često su vršena hapšenja Srba sa višednevnim zadržavaljem u policiji bez krivice, odvođena pojedinačna u nepoznatom pravcu, tako da se više nisu vraćali, pa se pretpostavlja da su ubijeni. Tako su nestali Radeta Manojlo i njegova žena Vesna. Bilo je i ubistava. Tako je u svojoj kući ubijena Laganin Milena, žena Dejanova dok je on bio u zatvoru.
 
Oduzeto je od Srba u ovom selo 50 traktora, oduzeti su i automobili, kao i kamioni.
 
Svedoka su pet puta zatvarali i proveo je u zatvoru mesec dana. Redovno su ga iz kuće izvodili noću i odvodili u vojni zatvor u Livnu. tražili su mu uvek oružje, upućivali pretnje, ali svedok nije bio tučen. Za vreme boravka u zatvoru nije dobijao hranu.
 
Po odobrenju hrvatskih vlasti svedok je 26. jula 1993. godine napustio vozilom Umprofora svoje selo i od tada živi kao izbeglica u Srbiji.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Jandrić Huso, iz Velikog Gubara, koji je svedoku zapalio štalu,
 
2. Jandrić Omar, profesor, komandir stanice milicije u Livnu, koji je u Velikom Gubaru zapalio najviše srpskih kuća,
 
3. Ibrahimović iz Podrinja, bivši oficir JNA, načelnik vojne policije u Livnu.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Arnaut Save, pred istražnim sudijom od 8. avgusta 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-4.
 
IX-098
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Progoševo, Olovo, avgust 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: 6. avgusta pripadnici muslimanskih oružanih snaga opkolili su selo Progoševo, upali u kuće Srba, kojih je u selu bilo oko 20 i naredili svim Srbima da napuste kuće i da odu iz sela u roku od pola sata, ne dozvolivši im da ponesu bilo šta od stvari sa sobom.
 
Meštani su morali pešice da dva dana putuju do Sokolca, na teritoriju Republike Srpske.
 
Prema saznanju svedoka ove srpske kuće u ovom selu su prvo opljačkane, stoka oterana, a zatim spaljene to temelja.
 
Tako je svedok, koji sada živi kao izbeglica u Srbiji, ostao bez kuće od 102m˛ , dve štale, jedna za goveda a druga za ovce, automobila marke "Škoda", kazana za pečenje rakije, kosačice sa motorom, šivaće mašine, televizora, radio aparata, električnog štednjaka, zamrzivača, frižidera i druge kućne opreme. Ostao je i bez 35 ovaca, krave, konja, dve svinje, kao i oko 15 kokoški i 10 košnica pčela i tri hektara obradive zemlje i pola hektara šume.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Pašalić Hamdo iz Olova, pre rata trgovac,
 
2. Adžabdić Rasim, od oca Zehrida iz Olova,
 
3. Hasanović Rasim, od oca Begice iz Gajina,
 
4. Begirmedžić Avdo, od oca Muje iz Olova, inženjer rudarstva,
 
5. "Kigen", iz Kozjaka.
 
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vulinović Sretena, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-5.
 
 
 
IX-099
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
 
MESTO I VREME: Karlovac, januar 1992. godine.
 
KRATAK OPIS: Dok se pred novu 1992. godinu, kao stopostotni invalid rada, Miloš Stojić, Srbin, prosvetni radnik i civilna žrtva Drugog svetskog rata, nalazio u karlovačkoj bolnici, umrla mu je supruga Marica pa je posle njene sahrane njegov stan u ul. L. Mušickog br. 14 za kratko ostao prazan. U januaru 1992. godine u njega, uz znanje opštinskih vlasti Karlovca, provaljuje i useljava se, prvo Ivan Bičanić, a potom umesto njega Ivan Sabljak i na kraju Jozo Pavlić. Kad se uselio Bičanić, brava na vratima je promenjena, a na vratima je pisalo "MUP".
 
Stojić se obraća nadležnim opštinskim i drugim organima Hrvatske tražeći da mu se vrati stan i stvari iz stana. Ne izlazi mu se u susret. Tako mu je 03.06.1993. godine Komisija za privremeno korišćenje stanova opštine Karlovac uputila pismo u kome je, pored ostalog, navedeno: "...Naslovna Komisija je u stan u ul L. Mušickog br. 14 smestila obitelj prognanika. Kada se uz pomoć UNPROFOR snaga provede Vance-Onjen-ov mirovni plan i prognaci se započnu vraćati u svoja sela, tada će moći doći na red i povratak prognanika iz društvenih stanova...Do tada, a uvažavajući visok stupanj invaliditeta, molim za vaše razumijevanje i strpljenje...".
 
Pored dodele drugome njegovog stana, M. Stojiću su neidentifikovani pojedinci u to vreme pretili klanjem i likvidacijom.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Ivan Benić, predsednik Opštine Karlovca,
 
2. Ivan Bičanić,
 
3. Ivan Sabljak,
 
4. Jozo Pavlić.
 
5. Karlovački župan.
 
DOKAZ: 1) Dokumentacija o obraćanju Miloša Stojića Skupštini opštine Karlovac i drugim nadležnim organima Republike Hrvatske; 2) Zaključak Komisije za predstavke i žalbe Opštinske skupštine Karlovac od 17.03.1994. godine;
 
3) Pisanje štampe u Hrvatskoj o "Slučaju Stojić" ("Vjesnik", SDU od 15.12.1993. godine i drugi listovi); 4) Dokumentacija o stanju invaliditeta i ukupnom zdravstvenom stanju M. Stojića, pohranjeno u dokumentaciji Komiteta pod br. 375/94.
 
IX-100
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje
 
MESTO I VREME: Medački džep, kod Gospića, 9-13. septembra 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Bobetko je kao komandant Glavnog stožera Hrvatske vojske naredio izvođenje borbene operacije "spržena zemlja" za osvajanje rejona "Medački džep" koji je bio u sastavu UNPA zone, odobrio plan te operacije po kome je trbalo izvršiti iznenadno okruženje jedinica Srpske vojske Krajine i civilnog stanovništava u rejonim sela Divoselo, Počitelj i Čitluk, pripadnike Srpske vojske Krajine i civilno stanovništvo na tom području uništiti, a naselja spaliti i razrušiti i na taj način uništiti, što je sve po navedenom planu i učinjeno od strane jedinica Hrvatske vojske u vremenu od 9.-13. septembra 1993., a pri izvršenju tog naređenja pripadnici jedinica Hrvatske vojske ubili su i izmasakrirali preko 100 zarobljenih vojnika i civila, a za tu akciju je nakon toga Bobetko uručio nagrade i priznanja većem broju lica koja su se u ovoj akciji istakla.
 
Merčep je kao komandant specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova republike Hrvatske koja je učestvovala u izvrešenju akcije "Medački džep", Norc kao komandant 9. gardijske motorizovane brigade Hrvatske vojske koja je bila nosilac izvršenja operacije, Krasnići kao načelnik štaba te jedinice, Ćanić, Škrinjarić, Pražić, Došen i Karić, kao članovi štaba iste jedinice, isplanirali su realizaciju naređenja Bobetka i neposredno rukovodili izvođenjem te operacije izdavajući konkretna naređenja potčinjenim jedinicama za realizaciju dobijenog zadatka u vezi ubijanja zarobljenih vojnika i civila, kao i pljačke, paljenja i razaranja naselja Divoselo, Čitluk i Počitelj, pa su takvim aktivnostima prouzrokovali potpuno uništenje navedenih naselja i ubijanje i masakriranje preko 100 zarobljenih vojnika i civila, a to:
 
1. Bjegović Milko, rođena 1947.,
 
2. Vujanović Đuro, rođen 1918.,
 
3. Vujanović Momčilo, rođen 1936.,
 
4. Ilić Dragan, rođen 1971.,
 
5. Jović Dmitar, rođen 1938.,
 
6. Jović Mara, rođena 1939.,
 
7. Klajić Dragomir, rođen 1966.,
 
8. Krajnović, Tome, Đuro, rođen 1907.,
 
9. Krajnović Milica, rođena 1921.,
 
10. Krajnović Pera, rođen 1907.,
 
11. Krajnović Stana, rođena 1936.,
 
12. Ljubojević Dušan, rođen 1962.,
 
13. Obradović Danica, rođena 1935.,
 
14. Popović Nikola, rođen 1949.,
 
15. Potkonjak Dušan, rođen 1959.,
 
16. Potkonjak Janko, rođen 1931.,
 
17. Potkonjak Marko, rođen 1939.,
 
18. Radaković Vlado, rođen 1938.,
 
19. Raičević Mile, rođen 1962.,
 
20. Raičević Sava, rođen 1930.,
 
21. Rašeta Zoran, rođen 1970.,
 
22. Rašeta Ilija, rođen 1967.,
 
23. Surla Slavko, rođen 1957.,
 
24. Uzelac Đuro, zvani Kusa, star oko 60 godina,
 
25. Alagić Branko,
 
26. Bibić Dane,
 
27. Budimir Milan,
 
28 Gruić Mirko,
 
29. Vignjević Stevo,
 
30. Vujnović Branko,
 
31 Vujnović, Đure, Nikola,
 
32. Vujnević, Jovana, Nikola,
 
33. Vujnović S. Nikola,
 
34. Kleđa Željko,
 
35. Destić Stanko,
 
36. Dimić Nikola,
 
37. Duraković Nikola,
 
38. Ivezić Jure,
 
39. Jelača Ljiljana,
 
40. Jerković Nikola,
 
41. Klicov Zdravko,
 
42. Krivokuća Dane,
 
43. Maričić Duško,
 
44. Matijević Marko,
 
45. Miljuš Dušan,
 
46. Mrkić Nemanja,
 
47. Pavković Milorad,
 
48. Pavlica Dragan,
 
49. Petković Marija,
 
50. Popović Nikola,
 
51. Potkonjak Đorđe,
 
52. Počuča Petar,
 
53. Prodanović Đoko,
 
54. Rašeta Jovo,
 
55. Sedlan Ilija,
 
56. Sovilj Mirko,
 
57. Stojisavljević Nikola,
 
58. Surla Stevo,
 
59. Izić Luka,
 
60. Tršnjić Desimir,
 
61. Bjegović Bosiljka, rođena 1919.,
 
62. Bjegović Gojko, rođen 1907.,
 
63. Vujnović Momčilo, rođen 1933.,
 
64. Vujnović Đuro, rođen 1927.,
 
65. Vujnović Milan,
 
66. Vujnović Stevo, rođen 1922.,
 
67. Jovančević Miloš, rođen 1924.,
 
68. Krivošija Velimir,
 
69. Matić Milan,
 
70. Ljubojević Dušan, rođen 1919.,
 
71. Vujnović Boja, rođene 1908.,
 
72. Jović Anđa, rođena 1933.,
 
73. Krajnović Đuro, 1928.,
 
74. Krajnović Štefica, rođena 1928.,
 
75. Kričković Ljubica, rođena 1929.,
 
76. Kričković Sara, rođena 1922.,
 
77. Matić Nikola, rođen 1923.,
 
78. Perić Jela, rođena 1921.,
 
79. Pjevač Boja, rođena 1925.,
 
80. Pjevač Stevo, rođen 1925.,
 
81. Rajičević Anka, rođena 1938.,
 
82. Rajičević Nika, rođen 1933.,
 
83. Raičević Mileva, rođena 1931.,
 
i još 20 neidentifikovanih i nestalih.
 
Krpmotić kao komandir izviđačko - diverzantske satnije sa potčinjenom jedinicom neposredno realizovao naređenje dobijeno i isplanirano od komande 9. gardijske motorizovane brigade, te pri sprovođenju tog zadatka naredio rušenje svih stambenih i drugih objekata u selu Čitluk, pljačku imovine civilnog stanovništva i ubijanje preko 40 nenaoružanih lica.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Bobetko Janko, general zbora, komandant Glavnog stožera Hrvatske vojske,
 
2. Merčep Tomislav, general bojnik, komandant specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, republike Hrvatske,
 
3. Norc Mirko, pukovnik, komandant 9. gardijske motorizovane brigade "Vukovi Like", star oko 30 godina, rođen u Sinju,
 
4. Krasnići Agim, pukovnik, načelnik štaba iste jedinice,
 
5. Ćanić Biće, pukovnik HV, star oko 65 godina,
 
6. Škrinjarić Štef, satnik, zapovednik u tzv. 1. bojnoj brigadi star oko 50 godine, rodom iz Ličkog Novog,
 
7. Pražić Stevo, natporučnik,
 
8. Došen Ante, natporučnik u zapovedništvu 9. gardijske motorizovane brigade star oko 40 godina, rodom iz okoline Karlobaga (selo Brušan),
 
9. Karić Miki, satnik , star oko 35 godina svi od 4 do 9 iz sastava komande 9. gardijske motorizovane brigade.
 
10. Krmpotić Josip, natporučnik, zapovednik izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen 1960. u Gospiću.
 
DOKAZ: Dokazi u spisu Okružnog suda u Kninu Ki-90/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
 
 
 
IX-101
 
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje
 
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 11. septembar 1993. godine.
 
KRATAK OPIS: Kod groblja u Čitluku, kod Gospića 11. septembra između 12.30 i 15.30 časova u toku operacije za osvajanje "Medačkog džepa", sačekali nenaoružane civile koji su se bili sakrili u šumi na Debeloj Glavi, odakle su bili oterani od specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, pa su pri nailasku tih licu u povlačenju iz šume, otvorili na njih vatru iz pešadijskog oružja pri čemu su ranili i usmrtili preko 30 tih nenaoružanih lica, nakon čega je Tilder, kao zapovednik te grupe naredio ubijanje ranjenika, pa su on, Poplašen, Šokec, Dimitrović, Lovrić, Barišić i Drlek pucanjem u glavu ubili najmanje 12 ranjenika, dok su Sadiku, Lovrić, Petti, Đenanović i Vrgnjiček vršili ubijanje ranjenika klanjem, pri čemu su Poplašen i Sadiku nožem vadili žrtvama oči i uzimali ih kao trofej, a Petti i Krešimir odsecali nožem uši i uzimali ih kao trofej, da bi potom od ubjenih oduzeli sve vredne stvari i novac, pri čemu su kod skidanja prstenja ubijenima odsecali prste, a iz vilica vadili zube.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
 
1. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
 
2. Kušlan Marijan, stožerni vodnik HV, rođen 1974. u Perušiću,
 
3. Jurković Ivica, satnik HV, rođen 1969. u Perušiću,
 
4. Šop Dane, poručnik HV, rođen 1964. u Kosinju,
 
5. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
 
6. Grgorić Jandro, zastavnik HV, rođen 1967. u Kosinju,
 
7. Vrginček Mladen, stožerni vodnik i vodnik iz sastava izviđačke diverzantske satnije 9. gardijske motorizovane jedinice,
 
8. Sadiku Safet,
 
9. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku,
 
10. Puljak Drago, rođen 1972. u Ogulinu,
 
11. Barišić Luka, rođen 1964. u Bihaću,
 
12. Krešimir Kreša, zastavnik HV, rođen 1959. Senju,
 
13. Jelušić Nenad, vodnik HV, rođen 1969. godine u Kraljevici,
 
14. Poplašen Niko,
 
15. Grgorić Nikola, rođen 1967. u Kosinju,
 
16. Grgorić Franjo, rođen 1965. u Kosinju,
 
17. Brlek Joso, rođen 1970. u Rijeci,
 
18. Šokec Ivan, rođen 1965.
 
19. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci,
 
20. Đenanović Brica, vodnik HV, rođen 1974. u Brušama,
 
21. Zarić Rok, zvani "Bjeli vuk",
 
22. Rajić Milan, zvani "Okac", rođen 1965. u Rijeci,
 
23. Laslo Elijas, rođen 1970. u Mađarskoj, u Mađarskoj vojsci bio padobranac,
 
24. Harmut Lange, star oko 27 godina, rođen u Berlinu, Nemačka,
 
25. Rik Gravvert, star oko 27 godina, rođen u Den Helder-u, Holandija,
 
26. Raymond Van Der Linden, star oko 25 godina rođen u Roosen Daal-u, Holandija,
 
27. Mark Molenaar, star oko 24 godine rođen u Amsterdamu, Holandija,
 
28. Ednjin Hoovens, star oko 26 godina, rođen u Venlo-u, Holandija,
 
29. Martin de Porres, star oko 33 godine, rođen u Ambonu, Indonezija, bio u vojsci Holandije u činu vonika, završio teologiju živi u Holandiji u Armenu gde je monah,
 
30. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
 
31. Andre van der Aart, star oko29 godina, rođen u Lissen-u, Holandija,
 
32. Joost Van Dijk,star oko 26 godina,rođen u Den Bosch-u, Holandija, bio profesionalac 4 godine u holandskoj
 
vojsci
 
33. Tom Chittum, star oko 46 godina, rođen u Njhoopaki Lake, SAD, učestvovao u Vijetnamskom ratu,
 
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.

Optužnice SFRJ protiv branitelja

Petak, 09 Rujan 2011 11:37 Napisao/la

SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA ZU/SG-780/92/DOC-1/S
SAVEZNA VLADA
 
IZVEŠTAJ
KOMISIJI EKSPERATA USTANOVLjENOJ NA OSNOVI
REZOLUCIJE SAVETA BEZBEDNOSTI
780 (1992.)
 
 
BEOGRAD
1992.
 
 
U V O D
Odgovarajući na zahtev, postavljen u Rezoluciji Saveta bezbednosti 780 od 5. oktobra 1992. sadržan u tački 1. Vlada Savezne Republike Jugoslavije dostavlja izveštaj o slučajevima kršenja međunarodnog ratnog i humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije
Vlada Savezne Republike Jugoslaije podržava obrazovanje nezavisne Komisije eksperata, čiji je zadatak da prikupi, izuči i analizira informacije koje ukazuju na teška kršenja ženevskih konvencija i druga narušavanja odredbi humanitarnog prava.
Vlada SR Jugoslavije smatra da je za dalje političko rešavanje krize na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru od prvorazrednog značaja utvrđivanje svih relevantnih činjenica u vezi sa oružanim skukobima i aktima nasilja, posebno onim koji predstavljaju teške prekršaje međunarodnog ratnog i humanitarnog prava. Za buduću stabilnost u regionu, za odnose među novim državama nastalim izdvajanjem iz Jugoslavije, kao i za odnose među njihovim narodima je prvi i osnovni preduslov utvrđivanje odgovornosti za počinjena dela nasilja, razaranja, patnje i za nasilne smrti velikog broja stanovnika.
Priloženi izveštaj sadrži slučajeve grubog narušavanja ratnog i humanitarnog prava od prvih sukoba u Republici Sloveniji do danas. Navedeni slučajevi se oslanjaju na materijale prikupljene od strane državnih organa, nevladinih organizacija i udruženja, kao i na izveštaje pouzdanih novinskih agencija.
Za svaki navedeni slučaj dokumentacija se može staviti na uvid Komisiji eksperata radi daljeg proučavanja. Neki od navedenih slučajeva nalaze se u postupku kod nadležnih pravosudnih organa.
Oištujući prvi navedenirok od 30 dana od dana usvajanja Rezolucije, u Izveštaj nisu mogli biti uključeni mnogi drugi slučajevi koji predtavljaju uli ukazuju na jednako teška kršenja ratnogi humanitarnog prava.
Državni organi SRJ raspolažu arhivama i dokumentima SFRJ u kojima su mnogi podaci o radnjama i počiniocima dela učinjenim suprotno međunaronom pravu, i u skladu sa njim inkriminisanih u zakonodavstvu SFRJ, koja su prouzrokovala nastanak i početak oružanmih sukoba u Sloveniji, a potom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ta dokkumentacija odnosi se na period pre njihovog međunarodnog priznanja kada je SFRJ delovala kao međunarodno priznata država na celoj svojoj teritorijji. Dokumenti pokazuju uzročno-posledične veze, organizatore iizvršioce događaja koji su kasnije eskalirali grubih povreda humanitarnog prava i ratnog zločina. Takve dokumente će SRJ takođe učiniti dostupnim Komisiji SB UN.
U priloženom materijalu naveden je samo manji broj svedočenja očevidaca jugoslovenskih i inostranih novinara. Postoji izuzetno veliki broj takvih svedočenja, od kojih će neki u narednim dopunama ovog Izveštaja biti navedeni sa svim relevantnim podacima.
U SRJ se nalazi preko pola miliona lica izbeglih pred ratnim dejstvima iterorom u Hrvatskkoj i Bosni i Hercegovini. Najvećibroj njih su sedoci - očevici i neposredne žrtve povreda humanitarnog prava. Prisustvovali su ubistvima, proterivanjima i drugim zločinima izvršenim nad njihovim najbližim rođacima, civilima, kao i nad pripadnicima oružanih snaga SFRJ. Državni organi i nevladine orgnizacije SRJ nastaviće sukcesivno Komisiji SB UN i javnosti da učine dostupnim svedočenja ovih lica.
Rad na prikupljanju i sistematizovanju dokaznog materijala za ratne zločine počinjene na terotoriji bivše Jugoslavije izuzetno je složen posao. Prilikom sistematizovanja prikupljene građe uzeti su u obzir, s jedne strane, izvori međunarodnog ratnog i humanitarnog prava, dok je, s druge strane, klasifikacija ratnih zločina izvršena u skladu sa karakterom oružanog sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije i odredbama nacionalnog krivičnog zakonodavstva bivše SFRJ.
Međunarodno-pravni osnov kažnjavanja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslaviji, koji najvećim delom nalazimo u ženevskim konvencijama o zaštiti žrtava rata (1949) i Dopunskim protokolima I i II (1977) uz ove konvencije, potrebno je upotpuniti odredbama Konvencije o suzbijanju i sprečavanju zločina genocida (1948), Međunarodne konvencije protiv uzimanja talaca (1979), Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba (1954), imajući u vidu karakter i vrste počinjenih zločina. Sve pomenute konvencije ratifikovane su od strane bivše SFRJ.
Posmatrano po vrstama međunarodnih pravnih pravila, sadržanih u osnovnim izvorima međunarodnog humanitarnog prava, u oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ učinjena dela mogu se svrstati u sledeće kategorije:
namerno ubijanje civila,
namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika,
nehumano postupanje sa civilima,
nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima,
namerno ubijanje i nehumano psotupanje sa ranjenicima i bolesnicima,
uzimanje talaca i stvaranje logora,
razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe,
razaranje bogomolja, grobalja, kkulturnih i istorijskih spomenika,
etničko čišćenje
Nehumano ubijanje civila, ranjenika i bolesnika kao i uhapšenika - ratnih zarobnjenika (razlika je nužna zbog menjanja pravnih svojstava oružanog sukoba) predtavlja veoma čest ovlik kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Po pravilu vršena su po grupama, ređe pojedinačno. Te grupe su u više slučajeva mešane. Ubijeni su obično bili izlagani mučenjnjima i ponižavanjima. Izdvajaju se masakri Bjelovaru (veći broj pripadnika regularnih vojnih jedinica zarobljenih u tamošnjoj kasarni), Gospiću (najmanje 24), na mostu preko reke Korane u Karlovcu (13 pripadnika JNA) u Borovo Selu (civili), Na Kkupreškoj visoravni (civili uhapšeni u više navrata), u selu Milići (civili) i sl. Najnovija saznanja o masovnim grobnicama u okolini Vukovara na koja ukazuje u svom izveštaju od 28. oktobra 1992. godine i specijalni izvestilac Momiteta za prava čoveka Tadeuš Mazovjecki tek treba da budu proverena, da bi se utvrdilo da li je reč o sistematskim ubijanjima civila od strane učesnika u sukobu radi odmazde i sličnih pobuda, ili o licima poginulim u toku borbi, koje su na tom prostoru trajale veoma dugo i bile krajnje teške.
Primeri nehumanog postupanja sa civilima, ranjenicima i bolesnicima, te uhapšenicima, ratnim zarobljenicima su takođe brojni. Beleže se silovanja žena svih uzrasta, prinudnog odvođenja u javne kuće za pripadnike oružanih snaga, iznuđivanje izjava od uhapšenika - ratnih zarobljenika za televizijske emisije i novinske napise, izlaganje drugim vrstama fizičkih i duhovnih patnji.
Nehumani uslovi pod kojima su držani u zatočeništvu civcili različitih etničkih grupa, ne retko zajedno sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima, dovodili su često u pitanje njihov opstanak i narušavali fizičko i psihičko zdravlje. Tako je bilo u logorima u tunelu Bradina, Trnopolju, Tomislavgradu, Sarajevu, Konjicu, i Mostaru Sudbina mnogih zatočenika u logorima u Hercegovini, na primer, i do danas je neizvesna. Preko 20.000 Srba, na primer, koji su se nalazili u tim logorima nestalo je i ne zna se šta se sa njima dogodilo. Zatočeni civili su često korišćeni za masovne razmene uhapšenika - ratnih zarobljenika, kojom sprilikom se odstupalo od nekih pravila humanitarnog prava: davani su u razmenu i počinioci veoma teških krivičnih dela, bilo da su predhodno suđeni, bilo da uopšte nisu ni izvođeni pred sud (učesnici u masakru na mostu preko Korane u Karlovcu, počinioci većeg broja ubistava u Vukovaru i sl.).
Razaranje civilinih objekata koje se ne mogu pravdati vojnim potrebama vršili su pripadnici svih vojski i paravojski koje su se našle na ratištu u Hrvatskoj i naročito u Bosni i H ercegovini. U pitanju su namerna razaranja vezana za etnička čišćenja područja sa mešovitim stanovništvom. Jednostavno, zatirana su ognjišta da se na njih ne bi mogli vratiti odbegli stanovnici. Osnovno merilo je bila etnička pripadnost nekadašnjih stanovnika i tu se ponavlja ono što je započeto u 2. svettskom ratu pod vlašću NDH, s tim što su sada pored Srba ugroženi Muslimani, Hrvati i drugi.
Isti smisao svakako ima i sistematsko razaranje bogomolja, uništavanje grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika. Brojni značajni objekti te vrste u zapadnoj Slavoniji i istočnoj Hercegovini više ne postoje (Saborna crkva u Mostaru, manastir žitomislići i drugi).
Etničko čišćenje kao vid teških povreda mešunarodnog humanitarnog prava, saglasno odredbama člana 147. ženevske konvencije o zaštiti civila u vreme rata (deportacija i transfver zaštićenih lica, čemu se može dodati i razaranje civilnih objekata izvan vojnih potreba, ovde sa ciljem da se isključi svaka mogućnost povratka deportovanih, odnosno transferisanih lica u daljoj ili bližoj budućnosti, poprimilo je masovne razmere u oružanim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije. Dokumentacija o ratnim zločinima koja se dostavlja Komisiji sadrži samo one izuzetno teške i masovne slučajeve etničkog čišćenja za koja se osnovano može pretpostaviti da sadrže elemente zločina genocida.
Odredbe nacionalnog krivičnog zakonodavstva bivše SFRJ (Krivični zakon iz 1977. koji je još uvek na snazi u svim bivšim jugoslovenskim republikama)u potpunosti ju usaglašene sa preuzetim mešunarodnim obavezama. U Krivičnom zakonu SFRJ, u Glavi XI - Krivična dela protiv čovečnosti i mešunarodnog prava inkriminisani su genocid (čl. 141), ratni zločin protiv ratnih zarobljenika (čl. 144), organizovane grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina (čl. 145), protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (čl 146), protivpravno oduzimanje stvari od ubjanih i ranjenih na bojištu (Čl. 147), upotreba nedozvoljenih sredstava borbe (čl. 148), povreda parlamentara (149), surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima (čl. 150), uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika (čl. 151.), podsticanje agresivnog rata (152), rasna i druga diskriminacija (čl. 154).
Vlada Savezne Republike Jugoslavije ponovo izražava svoju spremnost da u punoj meri sarađuje sa nezavisnom Komisijom eksperata i generalnim sekretarom UN na daljem istraživanju i utvršivanju svih činjenica u pogledu grubog kršenja ženevskih konvencija i drugih odredbi međunarodnog ratnog i humanitarnog prava.
03. novembar 1992.
Beograd.
 
 
 
I - 001
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Borovo naselje, 04. juli 1991.
KRATAK OPIS: U cilju zastrašivanja srpskog naroda i etničkog čišćenja teritorija ubijeni su Dragan Mijatović, Stojan Stojanović i neki drugi, za sada neidentifikovani građani srpske nacionalnosti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Počinioci su pripadnici ZNG Republike Hrvatske i MUP Hrvatske Zdravko Komšić, Marko Nujić, Stjepan Mačković, Tade Ištuk.
DOKAZI: Protiv pomenutih ličnosti pokrenut je zahtev za sprovođenje istrage od strane Vojnog tužilaštva u Beogradu. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu - I VTK br. 1139/92.
NAPOMENA: Sva ova lica su shodno sporazumiu između Vlade SR Jugoslavije i Hrvatske o razmeni zatvorenika razmenjene u Nemetinu 14. avgusta 1992.
 
 
I - 002
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Borovo selo, 13. juli 1991.
KRATAK OPIS : Đuričić Milenko odveden je tog dana u 17 časova od strane dva lica pripadnika Zbora narodne garde i ubijen. Njegovo telo pronađeno je u Dunavu kod Begeča 17. jula 1991. godine. Familija je 27. jula prepoznala telo pokojnog Đuričića koji je zatim sahranjen u Novom Sadu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pretpostavlja se da je jedan od ubica Nebojša Hodak koji je i uhapsio Đuričića.
DOKAZI: Izjave supruge ubijenoga koja je data Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida 7. aprila 1992. godine. Potvrde o smrti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, obdukcioni zapisnik br. SP566/91 Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu kao i drugi relevantni dokumenti Ministarstva unutrašnjih poslova odnosno Okružnog sudije u Novom Sadu.
NAPOMENA: Ime Nebojše Hodaka vezuje se i za ubistvo srpske porodice Zec u Zagrebu.
 
I - 003
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Sotin, Vukovar, 29. juli 1991.
KRATAK OPIS: U cilju uništenja srpske nacionalnosti i pravoslavne vere ubijen je Mihajlo Nađ.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Počinioci su Zdravko Komšić, Stjepan Mačković, Ivan Mikulić i Tade Ištuk, pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZI: Protiv pomenutih ličnosti pokrenut je zahtev za sprovođenje istrage od strane Vojnog tužilaštva u Beogradu. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I - VTK br. 1139/92.
NAPOMENA: Sva ova lica su shodno sporazumu između vlada SR Jugoslavije i Hrvatske o razmeni zatvorenika razmenjena u Nemetinu 14. avgusta 1992. godine.
 
 
I - 004
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Mirkovci (Teritorija sada pod zaštitom UNPROFOR), period juli-avgust 1991.
KRATAK OPIS: Od strane pripadnika ZNG na svirep način ubijeni su sledeći meštani ovog sela: Macura Milan, Šivčić Svetko, Šašić Pajo, Šašić Marija, Građanski Dragoljub (zaklan na spavanju).
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vojne i policijske snage ZNG.
DOKAZI: Izjave nadležnih vlasti u selu Mirkovcima, koje su poslate Crvenom krstu u Novom Sadu i Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.
 
I -005
KVALIFIKACIJA DELA : Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sarvaš, Vukovar, 02. avgust 1991.
KRATAK OPIS: Pripadnici hrvatske paravojne jedinice su toga dana upale u kuću Veselina Adamovića i ubili njega i njegovu ženu Gospavu, Kada ih je pronašla mrtve Gospavina majka, pošla je po lekare ali je kada se vratila videla da njihova tela odvozi u nepoznatom pravcu Igor Farčić, Hrvat iz Sarvaša.
INDICIJE O IZVRŠIOCU : Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZI: Izjava komšinice Bogdanke Radović, registrovana kod Državne komisije za ratne zločine.
 
 
I - 006
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sarvaš, 02. avgusta 1991.
KRATAK OPIS.: Ubijeni su: Bojanić Melanija (1927), Bojanić Dušan (1950), Bojanić Branka (1952), Adamović Veselin (1944), Adamović Gospava (1949), Jerenić Lazar (1954), Petrović Zorka (1926), Sandić Svetislav (1939) i Milojević Dušan (1964). Svi ubijeni su bili civili srpske nacionalnosti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU : Pripadnici MUP i ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZI: Izveštaj Mesne zajednice Jelenovo (Ranije Sarvaš), Izjave Veljka Tepavca, Simić Radomira i službenika koji nije hteo da otkrije svoj identitet.
 
I-007
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sisak, između 23. i 27. avgusta 1991.
KRATAK OPIS: Zoran Vranešević, radnik "Karić Banke" u Beogradu .- ranije zaposlen u MUP-u Sisak, ubijen je prilikom putovanja u selo Kinjačku na sahranu svoga oca. Ubistvo je izvršeno hicima iz vatrenog oružja u glavu i grudi.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici Oružanih sastava Republike Hrvatske.
DOKAZ: Izjava Ljubice Vranešević (Ul. Mišarska br. 8 - Beograd).
NAPOMENA: Prema izjavi Aleksandra Banjanina iz Siska, Zoranovo telo je nađeno kod Starog grada obešeno o vrbu i spušteno u reku Kupu. Telo je sahranjeno 28. avgusta 1991. na groblju u Sisku.
 
 
I-008
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Borovo naselje, Vukovar, 26. avgust 1991.
 
KRATAK OPIS: Ubijen je Ilija Lozančić od strane pripadnika ZNG koji su učestvovali u zastrašivanju i pljačkanju civilnog stanovništva srpske nacionalnosti, a sa ciljem iseljavanja tog stanovništva sa navedene teritorije.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Ivo živković i drugi pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Vojni tužilac u Beogradu podneo je zahtev za sprovođenjem istrage protiv Ive živkovića. svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela, kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I - VTK 1142/92.
NAPOMENA: Pomenuto lice je shodno sporazumu Vlade SRJ i Hrvatske razmenjeno.
I-009
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Vukovar, avgust-novembar 1991.
 
KRATAK OPIS: Ne manje od 200 civila srpske nacionalnosti izvedeno je iz skloništa u Vukovaru i Borovo naselju, a potom likvidirani . Tela ubijenih najčešće su bacana u Dunav.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Novak Zdenko, Brođanac Đuro, Piplica Ksenija, Martin Sabljić, Zoran Šipoš i još devet pripadnika ZNG Republike Hrvatske u Vukovaru.
 
DOKAZ: Spisi Vojnog suda u Beogradu I - K br. 108/92, 112/92, 125/92, 133/92 i 144/92.
NAPOMENA. Pomenuta lica su razmenjena 14. avgusta 1992. godine u Nemetinu, shodno sporazumu u Budimpešti.
I-010
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Vukovar, Hrvatska, septembar - oktobar 1991.
 
KRATAK OPIS: Neposredno učešće u organizovanju ubijanja ljudi srpske nacionalnosti, civila i pripadnika JNA i TO koji su kao ranjenici dopremljeni u vukovarsku bolnicu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Njaro Jure - lekar, Bilus Sadika - lekar, Kučan Berislav i supruga Ljilja - medicinska sestra. Mandić Mirko - gipser, Adela Kolesar - medicinska sestra, Štef - zubar, Sijanović Andrija - lekar, Meretler Tomislav i supruga Ljubica . medicinska sestra, Došen Martin i ljegov brat zvani Bokser, Šain Braco, kao i veća grupa ostalog medicinskog osoblja za koje se osnovano sumnja da su učestvovali u zlodelima.
 
DOKAZ: Izjava svedoka date Saveznom SUP-u.
 
I-011
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Borovo naselje, početkom oktovra 1991.
 
KRATAK OPIS: U cilju sprovođenja etničkog šišćenja ubijen je Srbin Milo Đukić i još dva neidentifikovana civila srpske nacionalnosti. Pre toga bili su zatvoreni, fizički maltretirani i mučeni, između ostalog nanošenjem rana po telu nožem, gutanjem soli i dr.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: U mučenju je učestvovao Stevan Demetar, a počinioci su Vlado Sabljić, Vlado Šterc i Marko Filković.
DOKAZ: Protiv pomenutih lica podnet je zahtev za sprovošnjnje istrage. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršnjnja krivičnog dela, kao i priznanja, tj. izjave svedoka nalaze s u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I - VTK br. 1364/92.
NAPOMENA: Pomenuta lica su shodno sporazumu Vlade SRJ i Hrvatske razmenjena.
 
I-012
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Borovo naselje, polovina oktovra 1991.
KRATAK OPIS: Posle hapšenja Čedo Jović, N. Vojvodić, Pantić (konobar), Milan Silađin i još 6 nekvalifikovanih lica srpske nacionalnosti odvedeni su u Vukovar i ubijeni. Ova akcija izvedena je u sklopu privođenja civilnih lica iz skloništa , kuća i stanova za potrebe nasilne mobilizacije.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Postoje dokazi da su počinioci Vlado Šterc i Vlado Dametar, pripadnici vojne policije ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Protiv pomenutih ličnosti podnet je zahtev za sprovođenje istrage u vojnom tužilaštvu. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela, kao i izjave svedoka nmalaze se u spisima predmeta pri vojnom tužilaštvu u Beogradu, I - VTK 1364/92.
NAPOMENA: Obv počinioca razmenjena su shodno sporazumu između Vlada SR Jugoslavije i Hrvatske.
 
I-013
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Kukin Do, u rejonu sela Široka Kula kod Gospića, 16 - 18. oktobar 1991.
 
KRATAK OPIS: Nakon mučenja likvidirano je 24 civila srpske nacionalnosti iz Gospića. Sudsko.medicinskom ekspertizom identifikovano je 11 lica Branko Štulić, Ljubica Trifunović, Stanko Smiljanić, Dane Bulj, Simo Kljajić, željko Mrkić, Mirjana Kalanj, Đorđe Kalanj, Dragica Vraneš, Nikola Gajić i Barać Radovan.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP i ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZ: Zapisnici o sudsko-medicinskoj ekspertizi, video zapis sa mesta zločina, video zapis sa iskazima članova porodica ubijenih, časopis Vojno-sanitetski pregled br. 2/92.
NAPOMENA: Prema kazivanju svedoka, u Gospiću je do kraja oktobra 1991. nestalo oko 500 žitelja Srba, za koje se pretpostavlja da su ubijeni.
I-014
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Zagoni, Bratunac, maj-juni 1992.
 
KRATAK OPIS: Svirepo mučenje civila srpske nacionalnosti (vađenje mozga, očiju, lomljenje kostiju lica, lomljenje rebara, probadanje stomaka nožem i dr.) - ubijeni su. Paunović Dušanka, Milošević Rada, Madović Miodrag, Gvozdenović Dragoljub i Jovanović Miloš - Špat.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske snage.
 
DOKAZ: Zapisnici o pregledu leševa učinjeni u Domu zdravlja Bratunac, a koji su dostavljeni Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.
I-015
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Vukovar, novembar 1991.
 
KRATAK OPIS: Podmetanje minsko-eksplozivnih materija pod civilne objekte u reonu Vukovara, od kojih je poginuo veći broj civilnih lica, među kojima su bila i deca.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zdenko Nova, (1959), ranije sa prebivalištem u Vukovaru, Brođanac Franjo (1969), ranije sa prebivalištem u Našicama i Cako Zoran (1960), ranije sa prebivalištem u Đenovcu - SO Našice.
 
DOKAZ: Zapisnici o obdukcijama nastradalih lica, izjave svedoka i delimično priznanje okrivljenih nalaze se u krivičnom spisu kod Vojnog suda u Beogradu , KI br. 125/92.
NAPOMENA: Protiv okrivljenih podignuta je optužba.
I-016
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Borovo naselje, neutvrđenog dana u novembru 1991.
KRATAK OPIS: U cilju uništenja srpskog stanovništva na ovoj teritoriji ubijeni su Milan Vezmar, Milorad Zorić i Boško Grbić koji su bili u skloništu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici vojne policije ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Zahtev za sprovođnjnje istrage pokrenut je od strane Vojnog tužilaštva protiv Mate Jozičića i Darka Babića, hrvatskih državljana koji su pomenuta lica srpske nacionalnosti pokazali pripadnicima vojne policije ZNG. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršnja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I VTK br. 1360/92.
NAPOMENA: Mate Jozičić i Darko Babić su shodno sporazumu između vlada SR Jugoslavije i Hrvatske razmenjeni.
I-017
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Vukovar, 15. novembar 1991.
 
KRATAK OPIS: Posle saslušanja ubijen je Ivan Jagić iz Vukovara, ul. Čvorkovac br. 7 samo zato što je Srbin.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zahtev za sprovođenje istrage pokrenut je protiv pomenutih lica. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu, I VTK br. 1139/92.
NAPOMENA: Pomenuta lica su shodno sporazumu vlade SRJ i Hrvatske razmenjena.
I-018
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Marino selo, Novska 15. novembar 1991.
KRATAK OPIS: Pripadnici ZNG Hrvatske su u ovom selu masakrirali 14 lica srpske nacionalnosti iz sela Kip i Klisa u blizini Daruvara (teritorija je sada pod kontrolom UNPROFOR-a): Mijo Danojević, Filip Gojković, Mijo Gojković, Nikola Gojković, Nikola Krajnović, Petar Novaković, Jovo (Tadija) Popović, Jovo (Teja) Popović, Milan Popović Pero Popović, Dušan popović, Jovo Gojković, Savo Gojković,
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pretpostavlja se da su lica koja su učestvovala u torturi i ubijanju Srba pripadnici daruvarske policije i hrvatske vojske - Vlado Kec, Gojko Boro, Josip Hunjek, Kaja Joščak, željko Šepl, Zoran Šepl i Damir Šepl.
 
DOKAZ: Izjave svedoka Mije Krajinovića o zločinu date Crvenom Krstu, Jugoslavije kao i dokumenti Crvenog Krsta Jugoslavije podnetih zajedničkoj Komisiji za potragu za nestalim licima i mrtvima.
I-019
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Paulin Dvor, Osijek, Hrvatska, Noć između 11-12. decembra 1991.
KRATAK OPIS: Noć između 11-12. decembra hrvatske snage kao i neke hrvatske paravojne jedinice izvršile su nmasakar nad 18 seljaka srpske nacionalnosti i jednim Mađarom koji je služio kod srpske familije. Pobijeni su sledeći seljani: Sudžuković Božo (1913), Sudžuković Marija (1914), Vuković Dara (1934), Katić Draga (1919), Katiić Mile (1933), Katić Mitar (1909), Katić Petar (1937), Katić Bosa (1939), Labus Milan (1940), Gavrić Jovo (1936), Medić Vuko (1929), Rodić Milka (1925), Jelić Boško (1942), Jelić Anđa (1953), Milović Spasoja (1933), Grubišić Boja (1916), Lapčević Milka (1916), Kećkeš Karlo (oko 55 godina).
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Snage ZNG Republike Hrvatske i paravojne jedinice hrvatske vojske. Nepobitno je poznat jedan od učesnika masakra - Ivanković Nikola zvani Danguba iz sela Vladislavci, star 35 godina. Preetpostavlja se da su i ostali učesnici iz susednih sela Vladislavci i Hrastin.
DOKAZ: Izjava svedoka Sudžuković Novice deponovana u Državnoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina i zločina genocida koji su počinjeni nad stanovništvom srpske i drugih nacionalnosti u vreme oružanih sukoba u Hrvatskoj. Lekarski izveštaj o uzroku smerti Vuković Dare (sekotina u predelu vrata i lica, obe šake, skinut skalp sa lobanje). Takođe, postoje dokazi Crvenog krsta Jugoslavije o slučaju ovog sela.
I-020
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Podravska Slatina, 17. decembar 1991. oko 24,00 časova.
KRATAK OPIS: Stanko Grkinić (1924) ubijen je iz vatrenog oružja u spavaćoj sobi svoje porodične kuće. Tom prilikom njegova supruga Marica (1926) je teško ranjena sa sedam metaka.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZ: Izjave Grkinić Milana, otpusna lista za Maricu Grkinić.
I-021
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Osijek, 25. decembar 1991.
KRATAK OPIS: U noći 25 decembra pripadnici MUP.a Hrvatske upali su u stan Milenka Stanara (1948) koji je bio sam u stanu sa majkom, odveli su ga i ubili na zverski način. Njegova majka morala je platiti da bi dobila telo sina i sahranila ga.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a Hratske iz Osijeka.
 
DOKAZ: Izjava svedoka Sudžuković Novice iz Beograda data pred Komisijom za prikupljanje podataka rati utvrđivanja zločina genocida i drugih zločina protiv čovečnosti koji su počinjeni nad stanovništvom srpske i drugih nacionalnosti. Izjava je data 7. aprila 1992.
I-022
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Karadžićevo, druga polovina 1991.
 
KRATAK OPIS: Radomir Tišmak, Zoran Šodolovac, Bogdan Rajičić, Čedo Marčeta, Sveto Marčeta, Miroslav Kuzmanović, Dražen Petrović, željko Petrović i Radmila Katić, svi civili srpske nacionalnosti, ubijeni su na najbrutalniji način. Radmila Katić je zaklana, a Zoranu Šodolovcu je odsečena glava.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Video snimak mesta zločina.
NAPOMENA: Pripadnici ZNG su upali u selo sa tri kamiona i jednim tenkom koji su imali oznake JNA, što je prevarilo stanovnike sela, pa su izašli da pozdrave svoju vojsku.
I-023
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Pakrac, početak januara 1992.
KRATAK OPIS: Vučković Nevenka (64), ubijena je na ulici hicem iz vatrenog oružja u glavu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Izjava Miljanić Jovana.
I-024
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Cerna kod županje, 16-17. februar 1992.
KRATAK OPIS: Rade, Anica, Nena, Milena (18) i Marko (13) Olujić ubijeni su iz vatrenog oružja u svojoj porodičnoj kući.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Cetina Ivan, stožernik ZNG u selu, sa Šitum Jakišom, Mandić Ivanom i Stepić Ivanom.
DOKAZ: Izjava Branka Olujića data Državnoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina genocida koji su počinjeni nad stanovništvom srpske i druge nacionalnosti u vreme oružanih sukoba u Hrvatskoj (Sadašnja adresa, Dobanovci, ul. Zemunska br. 69).
NAPOMENA: Prema kazivanju Branka Olujića, zagrebački časopis "Arena" je objavio storiju o ovom ubistvu.
 
I-025
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Daruvar, ul. Kranjčevićeva br. 17, 25. februar 1992. oko 21,00 časova.
KRATAK OPIS: Radovan (36), Jovanka, devojačko prezime Medaković (32), Dejan (14) i Nenad (10) Radosavljević ubijeni su u svojoj porodičnoj kući.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG iz Daruvara.
 
DOKAZ: Izjava Milković Milice, rođene Radosavljević, data Državnoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina genocida koji su počinjeni nad stanovništvom srpske i druge nacionalnosti u vreme oružanih sukoba u Hrvatskoj (sadašnja adresa, Temerin, ul. Baranji Karolja br. 8).
 
NAPOMENA: Tela pokojnih članova Radosavljević su sahtanjena 28. februara 1992. u selu Imsovcu kod Daruvara.
Prema podacima iz prijave, povodom ovog zločina je uhapšen pripadnik ZNG po prezimenu Mudri, koji je u sudskom postupku oslobođen.
 
I-026
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Sijekovac kod Bosanskog Broda, 26. marta 1992.
KRATAK OPIS: Nakon upada u selo likvidirano je 12 civila srpske nacionalnosti. Ubijeni su. Zečević Branislav, Zečević Borislav, Zečević Jovo, Zečević Milan, Bačić Pejo, Bačić Risto, Bačić žarko, Radovanović Vid, (nepokretan starac), Radovanović željko, Milošević Milan Milošević Nenad i Martić Momir.
Tom prilikom potpuno je razoreno 50 srpskih kuća.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimansko-hrvatske snage.
 
DOKAZ: Video zapis mesta zločina sa iskazima svedoka.
NAPOMENA: Mesto zločina je posetio član Predsedništva BiH Fikret Abdić.
 
I-027
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sijekovac, Severna Bosna, 26. mart 1992. oko 16,00 časova.
KRATAK OPIS: Naoružana paravojna muslimansko-hrvatska grupa napala stanovnike sela Sijekovac nakon poziva na pregovore. Posle neuspelih pregovora o kojima svedoči delegacija Srba, pomenuta grupa napala selo i ubila Jovu Zečevića i njegove sinove Milana, Petra i Vasu, Luku Miloševića i njegove sinove želju i Dragana. Vida Radanovića i sina Mirka, Sretu Trifunovića. Neke leševe su kamionom i traktorom bacili u reku Savu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zločin su počinili pripadnici hrvatskog ZNG koje je predvodio Ante Prkačin, i Muslimani ( u prilogu spisak 28 lica koja su počinila masakr) pošto su prethodno pozvali delegaciju Srba u krizni štab Sijekovac.
DOKAZ: Pismenu izjavu o zločinu i počiniocima dali srbi koji učestvovali u pregovorima : Babić Milan, Zečević Milan i Kušljić Nikola.
 
 
I-028
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Kostreš kod Bosanskog Broda , 03. april 1992.
 
KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo zaklano je 66 lica srpske nacionalnosti . Ubijeni su: četiri člana porodice Zorić, tri člana porodice Stanić, po dva člana porodica Mitrić, Gojković, Ivić, Pavić, Mišić i Đurić, po jedan član porodice Vasić, Lazić. Pored njih zaklano je i 20 muškaraca, 15 žena i 10 dece čiji identitet još uvek nije utvrđen.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Alija Selimagić, Mujčin Sead, Enes Havić, Bećir Hodžić i drugi pripadnici muslimansko-hrvatskih snaga.
DOKAZ: Video-zapis izjave Alije Selimagića.
NAPOMENA: Pre klanja zločinci su silovali ženske osobe među kojim su bile i devojčice starosti 12 i 14 godina.
U operacijama oko Bosanskog Broda učestvovala je i 108. brigada hrvatske vojske.
I-029
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Kupres, 06. april 1992.
KRATAK OPIS: Posle mučenja na najbrutalniji način likvidirano je 28 civila srpske nacionalnosti. Ubijeni su. Niko Karajlić (zaklan), Milorad Kontić zvani Ćiro (iskopano levo oko), Špiro Bosnić (zaklan), Todor Dragoljević, Tripko Pavlović zvani Lola (ubijen udarcem tupim predmetom po glavi tako da mu je odvaljen gornji deo lobanje), Stevo Bubonja (iskopano desno oko), Lazo Kontić (smrskana desna strana lica od udarca tupim predmetom; odsečeno desno uho), Vugonja Stevo (iskopano desno oko), Duvnjak Milan, Duvnjak Cvetko, Duvnjak Mitar, Čelebić Drago, Kalinić Marko, Šormaz Dragan, Baštić Predrag, Pavlović Jovo, Šešum Momčilo, Zubić Jovo, Karan Nedeljko i Jarčević Vlastimir.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Ratko Rebrina, Safet i Sulejman Pilić, Matko Vila, Mateš Ivo, žulj Branko i drugi pripadnici hrvatsko- muslimanskih snaga.
DOKAZ: Video zapis sa mesta zločina sa izjavama svedoka, izjava Milice Šormaz, fotografije ubijenih.
I-030
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Odžak, Kupres, BiH, 01. maj 1992.
KRATAK OPIS: Ubijeno 9 meštana Kupresa srpske nacionalnosti: Pavlović Jovo, Kaulić Mirko, Zubić Jovo, Šormaz Dragan, Jarčević Vlastimir, Karan Nedeljko, Duvnjak Vlado, Šešum Momčilo i Bastić Predrag.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pilić Safet, Pilić Sulejman, Pilić Sejo, Pilić Ekrem, Vila Milenko, Vila Marko, Mil Mijo, Vila Zoran, Rebrina Ratko, Mandžuka Smail, Kaminski Miroslav, Jelić Ante, Mandžuka Zijad, žulj Božo, Dumančić Pero. Svi iz Kupresa i nalaze se u bekstvu.
 
DOKAZ: Nakon izvršenog uviđaja sa vojnim istražnim organima, Više javno tužilaštvo u Banjaluci podnelo je krivičnu prijavu pod br. KU.94/92 od 13. maja 1992. protiv navedenih 16 lica zbog osnovane sumnje da su na svirep i podmukao način iz nacionalističkih pobuda lišili života navedene meštane - Srbe i tako počinili krivično delo protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
 
 
 
 
 
I-031
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Konjic, 02. maja 1992.
 
KRATAK OPIS: Đuro Magazin (70) ubijen je u neposrednoj blizini svoje kuće, dok je popravljao porušenu ogradu oko srpske pravoslavne crkve.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: M. Čomaga, muslimanski ekstremist.
 
DOKAZ: Izveštaj predstavnika Udruženja Srba iz bosne i Hercegovine.
I-032
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Koncentracioni logor Ljubuški, druga polovina maja 1992.
KRATAK OPIS: Nakon što su krajem aprila 1992. u Čapljini uhapšeni Tripić (Sretena) Dražen i Tripić Sreten i mesec dana mujčeni u logoru u Ljubuškom, odvedeni su na reku Trebižat, kod vodopada zvanog Kravica i tamo ubijeni. Dražena su na očigled oca nabili na ražanj i živog ispekli , a Sretena su posle toga izmasakrirali i ubili.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HOS iz Čapljine ili Ljubuškog.
 
DOKAZ: Izjava svedoka čiji je identitet deponovan u arhivi Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine.
I-033
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sela Bjelovčina, Ceriće i Donje selo, opština Konjic, 22. maja 1992.
KRATAK OPIS: Po kratkom postupku ubijeni su: četveročlana porodica Milošević, Ćečez Milorad, Ćečez Dušan, Ćečez Velimir, Ćečez Mirko, Ninković Stevica, Ninković Marko, Ninković Rade, Kuljanin predrag, Kuljanin Tihomir i živak Novica. Pretpostavlja se da je broj ubijenih Srba veći.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatsko-muslimanske snage.
 
DOKAZ: Izveštaj predsednika Udruđenja Srba iz Bosne i Hercegovine,
NAPOMENA: Sav srpski živalj iz pomenutih sela je posle napada odveden u logor Čelebići.
 
I-034
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Bradina, 25-28. maj 1992.
KRATAK OPIS: Po kratkom postupku i na svirep način, ubijeni su. Pero Mrkajić, (poliven benzinom i zapaljen), Rade Mrkajić, Zoran Mrkajić, Rajko Mrkajić, Spaso Mrkajić, Risto Mrkajić, Zoran Mrkajić, Velibor Mrkajić, Đorđić Zoran, Đorđić Neđo, Đorđić Boško, Kuljanin Milorad, Kuljanin Nedeljko, Kuljanin Gojko, Kuljanin Pero, Kuljanin Sreten, Kuljanin Zdravko, Kuljanin Milovan, Kuljanin Slavko, Kuljanin Nedeljko, Vujičić Kesa, Vujičić Dragan, živak Zdravko, živak Toma, živak Veseljko, žuža Branko, Koprivica Njegoš, i Bogdan Kureš,
Pored navedenih 26 civila, pretpostavlja se da je broj ubijenih veći-
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatsko-muslimanske snage.
 
DOKAZ: Izveštaj predsednika Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine; izjava svedoka čije je ime deponovano u Udruženju Srba iz Bosne i Hercegovine i Državnoj komisiji za ratne zločine i zločin genocida.
NAPOMENA: Sretku Kuljaninu i još jednom ubijenom Srbinu odsečene su glave i odnete kao trofej u Konjic.
I-035
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Tasovčići, (Čapljina), 07. jun 1992.
 
KRATAK OPIS: Civili nasilno lišeni života. Misita Milan, zvani Pota, rođen 1944. Misita Ilija, zvani Pundo, rođen 1929., Iljačić Vojko, zvani Majstor, rođen 1921., Bekan Branko, rođen 1942., Đonlaga Đoko, rođen 1943. Reljić Đurđa, rođen 1943. i Reljić Vukašin, rođen 1974. Prva trojica iz ovog spiska su ubijeni ispred svojih porodičnih kuća, a ostali su ubijeni s leđa pri pokušaju bega ispred formacija HOS-a koje su nailazile u selo.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vegar Jozo (ubio Misita Milana) i drugi neidentifikovani pripadnici HOS-a.
 
DOKAZ: Izjava svedoka čiji je identitet deponovan u arhivi Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine.
I-036
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Klepci (Čapljina), 07.jun 1992.
KRATAK OPIS: Čukteraš Simana, devojačko prezima Slijepčević, rođena 1925. zaklana ispred svoje porodične kuće.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Izjava svedoka čiji je identitet deponovan u arhivi Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine-
 
I-037
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Potkosa (Čapljina), 07. jun 1992. oko 14,00.
KRATAK OPIS: Ljačić Bosa (1928) zaklana ispred svoje porodične kuće.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HOS-a iz porodice Šeitanić iz sela Opličića, inače bivši susedi ubijene.
 
DOKAZ: Izjava svedoka čiji je identitet deponovan u arhivi Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine.
 
I-038
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Rečice, opština Čapljina, 07. jun 1992. godine oko 15.00,
KRATAK OPIS: ždralić Radoslavka (1932) zaklana ispred svoje porodične kuće.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HOS-a iz porodice Šuta iz susednog sela Opličića - zaseok Čučkovine.
DOKAZ: Izjava svedoka čiji je identitet deponovan u arhivi Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine.
I-039
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Prebilovci (Čapljina), 07. jun 1992.
 
KRATAK OPIS: Dragićević Gospava, zvana Goša (1905) i medić Draginja, zvana Draga (1930) zaklane ispred svojih porodičnih kuća.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HOS-a iz Čapljine.
 
DOKAZ: Izjava svedoka čiji je identitet deponovan u arhivi Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine-
 
 
I-040
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Selo Čemerno kod Sarajeva, 10. juna 1992. u jutarnjim časovima.
KRATAK OPIS: U brutalnom napadu na selo u kome se nalazilo isključivo civilno stanovništvo, likvidirano je i masakrirano 29 Srba, dok je selo spaljeno. Ubijeni su: Bunjevac Đorđe (56), Bunjevac Rajko (56), Bunjevac Goran (35), Bunjevac Koviljka, (56), Bunjevac Milosava, Bunjevac Milan, Bunjevac Ranko, i Bunjevac Slavojka (7), Damjanović Radinka (32), Damjanović Ranka (30), Damjanović Pasa (52), Damjanović Zdravko (27), Damjanović Staka (57), Marković Stanoje, Marković Đuka, Marković Manojlo, Trifković Milenko (59), Trifković Jana (47), Trifković Rajko (17), Malešević žarko, Malešević Milovan, Janković Miroslav, Janković Sreten, Rašević Stana (68), Kapetanović Svetozar, Jeftić Radomir, Đurđajić Gojko, Mičić Nedeljko, i Cvjetković Novo.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimansko-hrvatske snage.
 
DOKAZ: Video zapis sa mesta zločina, sa svedočenjem Rašević Petra i preživelog člana porodice Trifković.
 
I-041
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Granica Crne Gore i BiH, 06. jula 1992.
KRATAK OPIS: Pripadnici Teritorijalne odbrane BiH Srpske nacionalnosti lišili su života tročlanu porodicu koja se sa dobijenom dozvolom nastojala prebaciti iz Foče u Crnu Goru.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Šest pripadnika Teritorijalne odbrane Republike Srpske.
 
DOKAZ: Pokrenuta istraga protiv šest navedenih lica za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva pred višim sudom u Podgorici, što sadržano u informaciji Saveznog državnog tužioca br. A 69/92 od 28.10. 1992.
 
I-042
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Sela Rogosije i Netirišta kod Milića, između 25. i 26. septembra 1992.
KRATAK OPIS: Ubijeni su D. Alimpić, J. Sevkušić, M. Kovačević . M. Vuičić, Lj. Jurošević, Z. Ravnjaković M. Mitrović, Luka i Velimir Majstovorić, Međo, Nenad i Mile Stanišić, Dragoljub i Radomir Deurić, žarko, Milomir i Marko Prodanović, Bora i Tomislav Tešić, Č. Tošić, Mi. Mijić, R. Rebić, Radenko i Tomislav Tešić.
Tri nastradala još nisu identifikovana, a za telima devetorice se još uvek traga. Dvojica su ubijana nabijanjem na kolac, a ostali su usmrćeni klanjem, odsecanjem glave i spaljivanjem, s tim da im je prethodno pucano u noge da ne bi mogli bežati. Jedan broj tela je pronađen kastriran, a jednom broju poginulih su sečeni prsti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija.
 
DOKAZ: Storija TV Beograd koja sadrži snimak izmasakriranih tela sa kazivanjem S. Đerića, hirurga bolnice u Milićima i kazivanje američkog novinara Ričarda Rosa.
 
I-043
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila
MESTO I VREME: Novska, ul. Nikole Tesle 44, 20-21. decermbar 1991.
KRATAK OPIS: Bračni par Keleura Mirko i Marica, njihova rođaka Milanović, bračni par Uzelac Andrija i Jela masakrirani su u kući familije Keleura. Jeli Uzelac odsečena je glava, Telo Marice Keleura rasporeno je od grla do genitalija, dok je Andrija Uzelac nađen sa odsečenim prstima leve ruke.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Kata Tomić poznata kao Katica, sused ubijene familije sa grupom etničkih Albanaca članova ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZ: Izjava Dragana i Dražena Keleure.
 
NAPOMENA: žrtve su sahranjene na groblju u selu Borovac, Autopsija nije urađnjna, ali postoji svedočenje rođaka.
 
II-001
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Mesto nepoznato, 19. januar 1991.
KRATAK OPIS: Lišavanje života dva zarobljenika, pripadnika protivničke strane.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Goran Nikolić delo počinio kao rezervni vodnik JNA iz VP 9898 Batajnica.
 
DOKAZ: Dokazi se nalaze u krivičnim spisima u Vojnom sudu KI br. 165/91 od 12. decembra 1991.
NAPOMENA: Istraga protiv okrivljenog nije završena.
II-002
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Zatvor u Vlaškoj ulici u Zagrebu, prva polovina 1991.
KRATAK OPIS: Zarobljeni rezervni kapetan JNA, čiji identitet nije utvrđen, ubijen je na najbrutalniji način. Metalnim šipkama je udaran u glavu, usled čega mu je odmah mozak ispao iz lobanje, a potom je sekirom isečen na komade. Ostaci su stavljeni u dve najlon kese i izbačeni.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnik obezbeđenja zatvora po imenu meho, prezime nepoznato.
DOKAZ: Izjava Stojana Borojevića data organima JNA.
 
II-003
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Vukovar, 10. oktobar 1991.
 
KRATAK OPIS: Ubistvo dva vojnika, pripadnika JNA, do sada neidentifikovana, koji su se u slobodnom vremenu kretali po gradu radi kupovine. Ubijeni na izuzetno surov način (hladnim oružjem, jednom od ubijenih još dok je bio živ izvađena su dva zlatna zuba iz vilice, sečenje prstiju, ruku, nogu).
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Miladin Milković, Ivica Zrnić, Ivica Asanović, pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZ: Svedočenje Miladina Milkovića pred organima JNA nakon zarobljavanja, navedeno u publikaciji "Nasiljem i zločinom protiv prava", Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd, 1991.
 
II-004
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Selo Laslovo, 09. septembar 1991.
KRATAK OPIS: Dušan Marković, Mirko Lavadinović i Srđan Cvetković, pripadnici, Srpske dobrovoljačke garde, nakon zarobljavanja u selu Palača, ubijeni su na najbrutalniji način. Pre ubijanja, sečeni su im prsti, uši, vađene oči, gašenje cigarete o telo, tako da gotovo nisu mogli biti prepoznati nakon što su tela vraćena.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG - Osijek.
 
DOKAZ: Video snimak tela Dušana Markovića, Mirka Lavadinovića i Srđana Cvetkovića, sa objašnjenjima; fotografije ubijenih.
NAPOMENA: Jednu od žrtava prepoznao je otac, gledajući snimke koje je prikazala nemačka televizija ZDF tvrdeći da se radi o žrtvama Hrvatima, koje su masakrirali Srbi.
 
II-005
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Vukovar, 17. septembar, 1991.
KRATAK OPIS: Nedeljko Tanacković je kao pripadnik JNA uhapšen od strane Hrvatskih snaga posle borbe u Mitnici, predgrađu Vukovara. Od tada mu se gubi svaki trtag.
Zahtevi za njegovim lociranjem podneti su preko ICRC hrvatskim vlastima, kao i UNPROFOR-u, ali Hrvatske vlasti nikada nisu dale ni jedan dokument koji bi svedočio o njegovom zatvaranju u neki od logora. Zbog toga se veruje da je ubijen.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG locirani u Vukovaru (Mitnica).
DOKAZ: Zahtevi lokalnih vojnih vlasti iz Šida, UNPROFOR u i zvanični zahtev za potragu za nestalim licima ICRC 101059.
 
II-006
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Vukovar, 17 septembar 1991.
KRATAK OPIS: Stevan Sandić je kao rezervista JNA uhapšen zajedno sa Nedenjkom Tanackovićem u Vukovaru od strane hrvatskih oružanih snaga u prisustvu svedoka i posle toga mu nestaje svaki trag. Hrvatske snage nikad nisu njegovo ime prikazali na listi zatvorenika kojima raspolažu, niti je bio registrovan kod ICRC. Postoje velike indicije da je ubijen u zatvoru po hapšenju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Snage ZNG u Mitnici kraj Vukovara.
 
DOKAZ: Izjave svedoka živana Lazarevića kao i video traka od 19. septembra, snimak HTV koji pokazuje Sandića u zatvoru i daje njegov intervju. Takođe zvanični zahtev za nestalim licima ICRC 101058.
 
II-007
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Ivanovo selo, Hrvatska, 18-19. septembar 1991.
KRATAK OPIS: U borbama sa hrvatskim snagama koje su napale Ivanovo selo ranjen je Verić Veselko. Njega su iste snage i uhapsile. Sproveden je u bjelovarsku bolnicu odakle mu se gubi svaki trag.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Snage ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Izjava svedoka Milivoja Barešića koji je radio u bjelovarskoj bolnici pre nego što je Napustio Hrvatsku i preselio se u SR Jugoslaviju.
NAPOMENA: Pošto se nije nalazio ni na jednom spisku za razmenu veruje se da je ubijen.
 
II-008
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Karlovac, most na Korani, 21. septembra 1991.
 
KRATAK OPIS: Nakon zarobnjavanja grupe od 23 pripadnika JNA, na brutalan način ubijeno je njih 13. Likvidirani su: Jovan Sipić, Božo Kozlina, Nebojša Popović, Milić Savić, Milenko Lukač, Nikola Babić, Mile Peurača, Slobodan Milovanović, Svetozar Gojković, Miloš Srdić, Zoran Komadina, Mile Babić, i Vaso Božić.
Zarobnjenima je prvo pucano u noge da bi im se onemogućilo bekstvo, a potom su dodučeni hladnim oružjem i hicima iz vatrenog oružja iz neposredne blizine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Mihajlo Hrastov sa drugim pripadnicima ZBG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Video snimak sa sahrane ubijenih i snimak svedočenja Branka Madžarca, koji je preživeo masakar, i hirurga dr. Milana Kresojevića.
NAPOMENA: Telo ubijenih su obdukovana, najverovatnije u karlovačkoj bolnici. Okružni sud u Karlovcu je vodio krivični postupak protim Mihajla Hrastova i doneo presudu kojom ga je oslobodio odgovornosti.
 
 
II-009
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Bjelovar, 29. septembar 1991.
 
KRATAK OPIS: Nkon zauzimaea kasarne i zarobnjavanja određenog broja vojnika i starešina JNA, pripadnici ZNG R. Hrvatske su strenjali: Rajka Kovačevića, pukovnika - komandanta kasarne, Miljka Basića, potpukovnika i Dragišu Jovanovića, kapetana prve klase.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Jure Šimić, predsednik Izvršnog veća opštine i predsednik kriznog štaba ZNG u Bjelovaru.
DOKAZ: Izjave svedoka. Tomić Milan, Siloš Stevanović, Bora Ranđelović, Radovan Kumrić, željko Rjasnoj, Milan Mihić, Veljko Spasić.
Zapisnici o obdukciji Kovačevića, Jovanovića i Vasića sa fotodokumentacijom.
NAPOMENA: Ostali zarobnjeni vojnici i starešine JNA bili su maltretirani i mučeni.
 
II-010
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Bjelovar, 29 septembar 1991. oko 11,00 časova.
KRATAK OPIS: Nakon zarobljavanja dvojice starešina i šest vojnika kod skladišta "Bedenik", streljan je komandir straže - stariji vodnik Ranko Stevanović.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pranjić Marko, iz Hrgovljana, pripadnik ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Izjave svedoka. Radovan Kumrić i željko Rjasnoj.
 
II-011
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Rakitje (Zagreb), 30 septembar 1991. oko 14,00 časova.
 
KRATAK OPIS: Marko Utržan, zuarobnjeni vojnik JNA, ubijen je hicem iz vatrenog oružja u glavu iz neposredne blizine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnik ZNG albanske nacionalnosti pod nadimkom Ranko (pravo ime nije poznato)
 
DOKAZI: Sudski spis KR br. 189/92.
 
II-012
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Popovača kod Zagreba, 10. septembar 1991.
KRATAK OPIS: Ubistvo majora JNA Jana Valentika, koji je bio lišen slobode od strane pripadnika ZNG, koji su zaustavili vozilo cisternu kojim je prevožena voda za piće namenjenim jedinicama JNA stacioniranim kod Siska, na zadatku sprečavanja međunacionalnih sukoba u tom kraju. Major Valentik i vojnik Aleksandar Milićević (vozač) nisu bili naoružani. Nakon ubistva majora Valentika, vojnik Milićević odveden je u nepoznatom pravcu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Navodi u publikaciji "Nasiljem i zločinom protiv prava", Vojno-izdavački i novinski centar, Beograd 1991.
NAPOMENA.: Organi MUP-a Hrvatske posmatrali su događaj iz neposredne blizine i odbili su da intervenišu. Takođe, odbili su da vojnim organima daju bilo kakve podatke o ovom zločinu,.
 
II-013
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Bjelovar, 02. oktobar 1991.
 
KRATAK OPIS: Nekoliko pripadnika ZNG su iz ćelije boj 2. Bjelovarskog zatvora izveli zarobljene pripadnike JNA. Zdravka Dokmana, Ivana Hosjaka, Milorada Đorđevića, Radovana Gredeljevića, Boška Radonića i Mirka Ostojića i odveli ih u šumu nedaleko od farme za tov junadi (vlasništvo Kiš Josipa) u Velikom Korenovu, gde su ih streljali. Tela streljanih zarobljenika su zakopana u đubrištu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Tulić (ime nepoznato), privatni ugostitelj, vlasnik restorana "Ravni krovovi" u Bjelovaru, ulica Matačićeva i Bilak (ime nepoznato). Obojica su pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZ: Izjave svedoka: Veljko Spasić i Radovan Kumrić.
 
II-014
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Selo Bogdanovci kod Vukovara, neutvrđnjnog datuma u oktobru 1991.
KRATAK OPIS: Ubijena su dva pripadnika JNA, koji su se predali. Oni su za sada neidentifikovani.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Počinilac je Berislav Šimić, pripadnik hrvatskih oružanih snaga.
 
DOKAZ: Vojni tužilac je podneo zahtev za sprovođenje istrage. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao izjave svedoka nalaze se u spisima pri vojnom tužilaštvu u Beogradu , I-VTK br. 114/92.
NAPOMENA: Šimić je razmenjen shodno sporazumu o razmeni zarobljenika između Vlade SRJ i Hrvatske.
 
II-015
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Velika Pisanica, Grubišino Polje, Hrvatska, 31. oktobar 1991.
KRATAK OPIS: Posle borbi i ranjavanja uhapšen je Lazić Zoran. Poslat je u bolnicu u Bjelovaru (Hrvatska). Posle izlečenja poslat je u Zagreb odakle mu se gubi svaki trag.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatske snage koje su napale Veliku Pisanicu.
DOKAZ: Izjave svedoka Radovana Glušača koji je lečen u istoj bolnici u Bjelovaru, kao i Marije Birač zaposlene u bolnici u Bjelovaru.
NAPOMENA: Pošto se nije nalazio ni na jednoj od lista za raznmenu veruje se da je ubijen neposredno po hapšenju.
 
II-016
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Petrinja, 04. novembar 1991.
KRATAK OPIS: Kao pripadnik JNA (tenkista), vojnik Milan Damjanović poslat je sa svojom jedinicom u region Banija, o4. novembra 1991. zajedno sa podoficirom JNA Omerom Kurtalićem izvučen je iz tenka od strane hrvatskih snaga i uhapšen. Ime. M. Damjanovića nikada nije figuriralo na listi razmene zatvorenika ili na listi zatvorenika koji su posećeni od Međunarodnog komiteta crevenog krsta. Zbog toga je opravdan strah da je ubijen neposredno posle hapšenja.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih snaga.
 
DOKAZ: Zahtev za potragom za nestalim licem boj 1010066 pri Crvenom krstu Jugoslavije.
 
II-017
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Kopački rit, Baranja, (teritorija pod zaštitom UNPROFOR-a), 03.decembar 1991.
KRATAK OPIS: Posle kratkih borbi između jedinica JNA i hrvatskih snaga uhapšen je pripadnik JNA Rade Stankov o kome posle toga nema nikakvih podataka, pretpostavlja se da je ubijen posle predaje hrvatskim snagama.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatske snage koje su kontrolisale Kopački rit.
DOKAZ: Duško Ćirić, pripadnik JNA svedok je hapšenja. Postoji zvanični zahtev za traganjem za nestalim licem ICRC 101091 sa kopijom fotografije
NAPOMENA: Hrvatske vlasti nisu odgovorile ni na jedan zahtev da se locira ovo osoba.
 
II-018
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Vučjak Čečevački, Slavonska Požega, Hrvatska, 10. decembar 1991.
KRATAK OPIS: Posle napada hrvatskih snaga na ovo selo uhapšen je Starčević Rajko, pripadnik teritorijalne odbrane i odveden u Slavonsku Požegu u zatvor. Registrovan je od strane Međunarodnog komiteta crvenog krsta pod broj 1601 čija koKomisija ga je i posetila. Posle posete delegacija ICRC gubi mu se svaki trag i veruje se da je ubijen.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Snage ZNG koje su napale selo Vučjak Čečevački
DOKAZ: Izjava majke imenovanoga Milka Starčević, odnosno kao i registracija ICRC 1601 koja potvrđuje da se Starčević nalazio u hrvatskom zatvoru.
 
II-019
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Velika Klisa, Daruvar, Hrvatska, 10. decembar 1991.
KRATAK OPIS: Posle borbe sa hrvatskim snagama Terzić Radovan je kao ranjenik uhapšen od strane hrvatskih snaga u Velikoj Klisi. Posle toga Terziću se gubi svaki trag pa se opravdano veruje da je ubijen.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Snage ZNG koje su napale Veliku Klisu.
 
DOKAZ: Izjava svedoka željka Panića koji je sada u Baranji, region pod zaštitom UNPROFOR-a koji je bio svedok odvođenja Terzića od strane hrvatskih snaga.
 
II-020
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Vučjak Čečovački (Hrvatska, 10. decembra 1991.
KRATAK OPIS: Dulić Mile uhapšen je kao pripadnik teritorijalne odbrane posle napada hrvatskih snaga na pomenuto selo Vučjak Čečevački. Od tada mu se gubi svaki trag.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatske snage koje su učestvovale u napadu na pomenuto selo.
 
DOKAZ: Svedok Goran Šimić prisustvovao je hapšenju Dulića i video je da je odveden u pravcu lokalnog groblja.
 
NAPOMENA: . Pošto se nije nalazio ni na jednoj od lista za razmenu veruje se da je ubijen neposredno po hapšenju.
 
 
II-021
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Selo Mašićka Šagovina, Okučani, sada pod kontrolom UNPROFOR-a, 19. decembar 1991.
KRATAK OPIS: Ubistvo civila i srpskih boraca teritorijalne odbrane i dobrovoljaca koji su učestvovali u odbrani sela i koji su se predali hrvatskim vojnim snagama. Na licu mesta ubijeno je 10 ljudi, jedini preživeli je Zoran Dražić iz Mokrina koji je prebačen u logor Nova Gradiška. Među ubijenima su. Predrag Cindrić, Jovan Ćirković, Dragoljub Durutović, Branko Miletić i Milan Stojčević. Druga grupa uhapšenika odvedena je od strane hrvatske vojske i zapaljena u kući Branka Miletića.Radi se o Ljubici Cindrić, Jovici Milosavljević, Ružici Milosavljević, Marici Mioković i Stojki Mioković. Osim toga ubijeni su Milorad Mioković Jovo Savanović, Zora Bandić, Gospava Mandić. Milenko Tubić i Mlađenka Tubić. Svi oni ubijeni su i sahranjeni u zajedničkoj grobnici i zakopani buldožerom.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hapšenje su izvršili Ante Bolić iz Nove Gradiške, Andro Bakonić iz Nove Gradiške, Darko Grgić iz Cerničke Šagovine. Ubistvo prve grupe ljudi izvršio je Ivan Klepić pripadnik tzv. odreda smrti hrvatskih snaga za eksterminaciju. Ubistvo paljenjem izvršili su članovi vojnih snaga.
 
DOKAZ: Izjave svedoka Dušice Nikolić, Jovica Milosavljevića i Mileta Nikolića koji su bili zatvoreni u logoru Kerestinac i registrovani pod brojem IDRC 1649, 1626, 1654/92. Izjave su date Crvenom krstu Jugoslavije. Postoji i video traka koju su učinili same hrvatske vojne snage koja je počinila ovaj gnusan zločin sa pismenim objašnjenjem.
 
II-022
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Osijek, januar - februar 1991.
 
KRATAK OPIS: Ojkić Savo iz Voćina, uhapšen od strane hrvatskih vlasti u osciječkom zatvoru je iziložen brutalnoj fizičkoj torturi, zbog koje je zadobio teške telesne povrede koje su prouzrokovale smrt. Ojkić je preminuo u zagrebačkoj bolnici gde je bio prebačen radi ukazivanja pomoći.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Stražari osiječkog zatvora.
 
DOKAZ: Izjava svedoka Svetozara Zlokolice.
 
II-023
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Sarajevo, 02. i 03. maj 1992.
KRATAK OPIS: Prilikom povlačenja pripadnika JNA iz Komande garnizona u Sarajevu, uprkos dogovoru sa članovima Predsedništva BiH i garantovanju bezbednog prolaza kolone u povlačenju su dva puta napadnuta i tom prilikom je zarobljen veći broj pripadnika JNA od kojih su neki na licu mesta ubijeni iz vatrenog oružja sa bliskog odstojanja. Ubijeni su: Normela Šuka, civil, potpukovnik Boško Jovanić, kapetan prve klase Marko Labudović, poručnici Ivica Cvetković, Nihad Kastrati i Obrad Gvozdenović, stariji vodnik Kazafer Rotić, sesetar Ivica Simić i vojnici Momir Mojsilović, Stevo Ritan, Vlastimir Petrović, Zoran Gajić, Robert Kočiš, Nebojša Jovanović, Goran Divović, Slobodan Jelić, Predrag Cerović, Miodrag Đurović, Srećko Jovanić, Branko Popović, Dragan Vitković, Zdravko Tomović i Perica Nović. Veći broj poripadnika JNA je ranjen.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimansko-hrvatskih formacija pod komandom predsedništva BiH.
DOKAZ: U oba slučaja sigurnost su garantovali predstavnici PMEZ i UNPROFOR.a u Sarajevu.
 
II-024
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Sarajevo, 03. maj 1992.
KRATAK OPIS: Nakon fizičkog mučenja ubijen potpukovnik JNA Jovanić Boško (komanda 2. vojne objalsti - Sarajevo). Ubistvo izvršeno u toku napada na kolonu vojnih vozila koja su prevozila vojne starešine i materijal iz Sarajeva u Lukavicu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici "zelenih beretki" sa grbom TO BiH.
DOKAZ: Izjava svedoka: Dunjić Dejan iz Čačka, ranije vojnik u VP 8525 Sarajevo, Damnjanović Dragan iz Šapca, ranije vojnik u VP 8866Sarajevo.
 
II-025
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Selo Vitkovići, Goražde, BiH, 03-05. maj 1992.
KRATAK OPIS: U logoru za Srbe muče muškarce, žene i decu. Zelene beretke, među kojima se najviše ističe lice po imenu Pelam (bivši konobar), svakodnevno dolazi iz Goražda, odvode Srbe u nepoznatom pravcu i kolju ih. Tačan broj ubijenih je nemoguće utvrditi. Nad Srbima u Goraždu se iživljavaju na svakojaki način, žene siluju, a ubijaju i decu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske Zelene beretke.
 
DOKAZ: Izjava Zmukić Desanke, domaćice, kojoj je o zločinu zelenih beretki pričao poštar Miro Tadić, koga su Muslimani pustili iz zatvora u Vitkovićima.
 
II-026
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Konjic, 14. maja 1992.
KRATAK OPIS: Rade Milinović je ubijen posle svirepog mučenja. Pre ubistva polomljen mu je nos i ruke i po celom telu su mu gašeni opušci od cigareta.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatske vojske.
DOKAZ: Izveštaj predsednika Udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine.
NAPOMENA: Telo je izručeno 20 nmaja 1992.
 
II-027
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Logor Čelebići, kraj maja i juni 1992.
KRATAK OPIS: Ubijeni su Kuljanin Milorad, Vujičić Viroslav, Samouković Boško, Simo Jovanović, Čedo Avramović, Milošević Neđo, Petko Gligorović, željko Ćećez, Miro Vujačić i Mrkajić Pero.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatsko-muslimanske snage.
 
DOKAZ: Izjava svedoka čiji je identitet deponovan u Udruženju Srba iz Bosne i Hercegovine i Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.
 
II-028
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika
MESTO I VREME: Petrinja, južno od Zagreba, 08. oktobar 1991.
KRATAK OPIS: Momčilo Marković, rezervista JNA proglašen je za nestalog u akciji 08.oktobra 1991. Uhapsile su ga hrvatske snage i odvele u logor Kerestinac blizu Zagreba gde mu se gubi svaki trag. Postoji indikacija da je posle mučenja ubijen u logoru Kerestinac.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatske vojne i policijske snage.
 
DOKAZ: Zahtev za potragu za nestalim licima br. 1011062 podnet Crvenom krstu Jugoslavije, izjava sestara nestalog sa svim relevantnim infomracijama, izjava svedoka koji su M. Markovića videli u logoru Kerestinac, kao i video traka nemačkog novinara koja dokazuje da je Marković bio hospitalizovan i njegove poslednje fotografije.
 
 
 
III-001
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Slovenska Bistrica, Slovenija, 30 . jun 1991.
KRATAK OPIS: Dana 30 juna oko 19 časova pripadnici teritorijalne odbrane Slovenije su pred kasarnom u Slovenskoj Bistrici doveli suprugu i decu kapetana Dragana Stojanovskog, te ih prisilili da idu u kasarnu sa zahtevom "da dovedu Stojanovskog iz kasarne da ne bi bio ubijen".
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici TO Slovenije,
DOKAZ: "Istina o oružanom sukobu u Sloveniji", posebno izdanje Vojno-izdavačkog novinskog centera Beograd.
III-002
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Ljubljana, Slovenija, kraj juna 1991.
KRATAK OPIS: Mladen Kačavenda, pomoćnik direktora Savezne uprave carina otet iz službenog automobila u ulici u Ljubljani. U prostorijama nalik katakombama proveo je 36 sati pod psihičkom, moralnom i fizičkom torturom, uz zahteve da prizna da je došao da na silu preuzme slovenačke carine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a Slovenije.
 
DOKAZ: Svedočenje Mladena Kačavende, pomoćnika direktora Savezne uprave carina.
 
III-003
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Na putu prema austrijskoj granici, Slovenija, 26. jun 1991.
KRATAK OPIS: Na putu je prisilno zaustavljeno preko sto teških vozila, stranih i jugoslovenskih, sa očiglednom namerom da se blokira jedinica JNA koja se kretala prema granici. Vozači zaustavljenih vozila silom su sprečeni da se udalje od njihk. U borbenim dejstvima koja su neposredno uzatim usledila život sdu izgubila nekolicina vozača ovih vozila.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici takozvanih slovenačkih oružanih formacija.
 
DOKAZ: "Istina o oružanom sukobu u Sloveniji", posebno izdanje Vojno-izdavačkog i novinskog centra. Beograd 1991.
 
 
III-004
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Rožna dolina, Slovenija, kraj juna 1991.
 
KRATAK OPIS: U napadu na jedinice JNA u Rožnoj dolini pripadnici tzv. slovenačkih oružanih snaga su ispred svojih borbenih sastava isturali civile - žene i decu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici TO Slovenije.
 
DOKAZ: "Istina o oružanom sukobu u Sloveniji", posebno izdanje Vojno-izdavačkog i novinskog centra, Beograd, 1991.
 
III-005
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Sežana, Slovenija, kraj juna 1991.
KRATAK OPIS: Stambena zgrada u Sežani u kojoj su stanovale porodice oficira JNA bila je minirana. Zdenko Lutin, oficir JNA koji je dezertirao, pretio je da će sve članove porodica oficira poklati.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici TO Slovenije.
 
DOKAZ: Svedočenje Dušanke Lazić, supruge oficira JNA, izbegle iz Sežane u Beograd, 30. juna 1991.
 
 
III-006
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Vukovar, juni 1991.
KRATAK OPIS: Artiljerijski napadi na naselje Petrova Gora u Vukovaru, gde pretežno živi srpsko stanovništvo što je imalo za posledicu smrt i teške telesne povrede velikog broja civilnih lica.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: U tim napadima učestvovali su sledeći pripadnici ZNG Republike Hrvatske: Ivica Barbir, Vlado Kovač, Petar Gajun, Darko Sivoš, Arpadah Toth, Andrija Brnetić, Goran Kovačev, Branko Jarić i Stipe Dumendžić, Petar živanović, Dragutin Šipac i Tihomir Vlada.
 
DOKAZ: Vojni tužilac je podneo zahtev za sprovođenje istrage. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I VTK br. 1149/92.
 
NAPOMENA: Pomenuta lica su shodno sporazumu između Vlade SRJ i Hrvatske razmenjena.
 
III-007
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Ljubljana, 30 jun - 1. juli 1991.
KRATAK OPIS: U noći između 30. juna i 1. jula stanovnici ljubljanskog naselja Kosede u kojem su uglavnom živeli članovi porodica JNA, isterani su iz svojih stanova, postrojavani ispred svoje zgrade, fizički i psihički maltretirani, uz pretnje likvidacijom.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici TO i MUP Slovenije.
 
DOKAZ: "Istina o oružanom sukobu u Sloveniji", posebno izdanje Vojno-izdavačkog i novinskog centra, Beograd 1991.
 
III-008
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Borovo naselje, oktobar 1991.
KRATAK OPIS: Prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti primenjivane su mere zastrašivanja putem pretresanja stanova, odvođenja i zatvaranja lica njihovog mučenja kao i nasilne mobilizacije.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: U tome su učestvovali Vlado Šterc i Stevan Demetar, pripadnici ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Vojni tužilac je podneo zahtev za sprovošelje istrage. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I VTK 1364/92.
 
NAPOMENA: Pomenuta lica su shodno sporazuzmu između Vlade SRJ i Hrvatske razmenjena.
 
III-009
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Zadar, Hrvatska , oktobar-novembar 1991.
KRATAK OPIS: Rnjak Nenad iz Zadra uhapšen i držan u zatvoru u naveden vreme pri čemu maltretiran i tučen.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a u Zadru.
 
DOKAZ: Potpisana izjava Rnjak Nenada od 15. marta 1992..
 
III-010
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Mirkovci, od jula 1991. do februara 1992.
KRATAK OPIS: Sledeća lica uhapšena su od strane vojne policije ZNG, odvedena u Vinkovce gde su svirepo mučena i maltretirana. Vladisavljević Milenko, Šašić Nikola, Petkov Milovan, Todorić Rajko.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vojna policija ZNG Republike Hrvatske.
DOKAZ: Izjave svedoka o ovim događajima - Petkov Milovana i Šašić Nikole.
 
 
III-011
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Slavonski Brod, Hrvatska, Sarajevo, Hadžići, Tuzla, Bugojno, Konjic, Bihać, od početka 1992.
KRATAK OPIS: U ovim mestima organizovane su javne kuće u kojima se pripadnici hrvatsko.muslimanskih jedinica seksualno iživljavaju na ženama srpske nacionalnosti koje su u te javne kuće prisilno dovedene i zadržane. Zarobnjenice koje ostaju gravidne zadržavaju se u javnim kućama do petog meseca trudnoće nakon čega im se ne dozvoljava da napuste mesto boravka kako ne bi abortirale. Utvrđeno je da u se u javnim kućama nad srpskim ženama, među kojima ima i devojčica od 13 godina, radi seksualnog iživljavanja puštaju i oni pripadnici muslimansko-hrvatskih jedinica koji boluju od teških zaraznbih bolesti pa i SIDE. Prema nekim informacijama ovoj torturi izloženo je preko hiljadu žena srpske nacionalnosti.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatsko.muslimanske snage.
 
DOKAZ: Izjava uhapšenog pripadnika muslimanskih snaga Alije Smailagića o otmici 28 devojaka srpske nacionalnosti iz sela Sijekovca koje su prebačenu u javnu kuću u Slavonskom Brodu. Kao saučesnike Havić Enesa i Hodžić Bećira. Izjave svedoka čija imena su poznata MUP-u Republike Srpske o silovanjima devojaka u novom gradu, logoru Dretelj kod Čapljine i Ttarčin (u ovom poslednjem poznata imena Nijaza Lihovca, Mirsada Šabića, Mmuhameda Turčinovića, bivših radnika MUP-.a SR BiH.
 
 
III-012
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima
MESTO I VREME: Prijedor, 1989-1992.
 
KRATAK OPIS: Sistematsko smanjivanje nataliteta srpskog življa na području prijedorske opštine putem kastriranja novorođenčadi srpske nacionalnosti. Primenom raznih medikamenata i eksperimenata vršeno onesposobljavanje deca u prijedorskoj bolnic doma zdravlja. Namerno utvršivanje pogrešnih dijagnoza i davanje pogrešnih lekova odraslim licima srpske nacionalnosti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lekari željko Sikora (Hrvat), Mirza Mujsađić i Osman Mahmulji (Musliman) i još neka lica čiji identitet još nije utvršen.
 
DOKAZ: Navedena tri lekara su maja 1992. pritvoreni i priznali svoje aktivnosti.
NAPOMENA: Ova grupa lekara ubila je novembra meseca 1989 lekarku Mirjanu Kovrliju oja je bila zaposlena u prijedorskom domu zdravlja kao stažista. Istragom je utvršeno da je dr Mirjana otkrila zločine svojih kolega nad srpskim življem i da je zbog toga ubijena.
 
IV-001
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima
MESTO I VREME: Gospić, Okružni zatvor, od sredine septembra 1991. do polovine februara 1992.
 
KRATAK OPIS: Zarobljeni oficiri JNA bili su izloženi svakodnevnoj psihofizičkoj torturi. Najčešći oblici zlostavljanja su batinjanje, pretnje streljanjem uz izvošenje pred puščane cevi, čišćenje kruga zatvora za vreme izvošenja borbenih dejstava u Gospiću, čime su namerno bivali izloženi artiljerijskoj vatri, prisiljavanje na pevanje ustaških pesama, prisiljavanje na pozdravljanje nacističkim pozdravom i sl.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Ivica Orešković, Tihomir Orešković i pripadnici ZNG Republike Hrvatske koji su obezbeđivali zatvor.
 
DOKAZ: Izjave svedoka: Branislava Grujića, Tome Ččića, Bogdana Odanovića, Vasić Miće, Rugovaj Fazlije, Milošević Đure, Brodić Ljubiše, Golubović Ivana i Milošević Steve.
 
 
IV-002
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima
MESTO I VREME: Zatvori u Sisku, Kerestincu (Zagreb), Podravskoj Slatini i Osijeku, prvo tromesečje 1992.
KRATAK OPIS: Na osnovu kazivanja lica koja su kao ratni zarobljenici dovedeni na razmenu u s. Nemetin, 27. marta 1992.; proizilazi da je odnos hrvatskih vlasti prema njima za vreme boravka u zatvorima bio krajnje surov i nečovečan.
Nakon razmene, nad zarobnjenicima je izvršen medicinsko.psihološki pregled od strane ekspertgske grupe iz Vojno.medicinske akademije u Beogradu. Pored konstatovanja tragova fizičkog nasilja, eksperti su zaključili da. "fizičko i psiho-socijalno zulostavljanje žrtava se karakteriše animalnom mržnjom prema žrtvama, sadizmom do stepena bestijalnosti, surovišću ekstremnih razmera".
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Ivan Fekete, živković Savo, Juras Zvonko, Franjo Turić, Stošić Ivan, Stjepan Klarić, Goran Štrukenj, lica sa prezimenima Štefana, Tustonić, Begović, lica sa imenima Igor, Viktor, željko i Robert. Svi imenenovani su zatvorski stražari ili inspektori MUP-a.
 
DOKAZ: Izveštaj Komisije za identifikaciju i zbrinjavanje uhapšenih lica, analiza medicinsko.psiloholoških pregleda u VMA, izjava Zlokolice Svetozara i spisak lica razmenjenih 27. marta 1992.
 
IV-003
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", od januara do avgusta 1992.
KRATAK OPIS: Zarobljeni oficiri i vojnici JNA bili su izloženi svakodnevnoj psihofizičkoj torturi. Najteža situacija je bila u bloku C gde su zarobljenici skrivani pre poseta MKCK. Sem u zatvoru nehumano se postupalo i sa zarobljenicima koji su ležali u bolnici Firule. Nehuman tretman nije bio od bolničkog osoblja, već od pripadnika vojne policije ZNG koji su obezbeđivali ranjene zarobljenike.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Toma Dujić, upravnik zatvora, Vrkić Tonči, zamenik upravnika zatvora. Mekić Xevad, Hodžić Rešad i drugi pripadnici vojne policije ZNG Republike Hrvatske koji su obezbeđivali zatvorenike u "Lori" i bolnici Firule.
 
DOKAZ: Izjave žarković Slavka i Đerfi Nikole.
IV-004
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima
MESTO I VREME: Zatvor u Vlaškoj ulici i Kerestinac u Zagrebu od januara do avgusta 1992.
KRATAK OPIS: Zarobljenici su u oba zatvora bili izloženi svakodnevnoj psihofizičkoj torturi. Najčešći oblici zlostavljanja su bili: Batinjanje, stavljanje cevi pištolja u usta zarobljenika, mučenje strujom, prisiljavanje da zarobljenici gutaju razne predmete, pretnje zatvorenicima da će biti zaklani, da će im biti iskopane oči, odsečene uši i sl.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Slavko Bilandžija, pripadnici obezbeđenja u zatvoru pod imenima Zagorac i Meho (Vlaška ulica), Viktor i Goran (Kerestinac).
DOKAZ: Izjava Borojević Stojana.
 
V-001
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima
MESTO I VREME: Slovenija, 28 juni 1991.
KRATAK OPIS: Prilikom napada na kolonu vojnih vozila ranjen je vojnik pripadnik JNA Dejan Bjelogrlić (1971). Po ranjenog vojnika odmah je stiglo sanitetsko vozilo. Nakon preuzimanja ranjenika i pokušaja transporta u bolnicu zbog čestog i očigledno nepotrebnog zadržavanja vozila i maltretiranja lica u sanitetu ranjenik nije blagovremeno doveden u bolnicu.
Ranjeni vojnik Bjelogrlić je umro zbog velikog krvarenja kao posledice onemogućavanja njegovog blagovremenog zbrinjavanja. Po nalazu medicinskih stručnjaka zadobijene povrede be bi dovele do smrti da je bila pružena pravovremena medicinska pomoć.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici TO Slovenije.
 
DOKAZ: Dokunmentacija u Saveznom ministarstvu za odbranu.
 
V-002
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima
MESTO I VREME: Vukovar, 16 oktobar 1991.
KRATAK OPIS: Nakon zarobljavanja ranjenika isti je mučen , a tazim mu je odsečena glava.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Madžarević Slavko (1963), ranije sa prebivalištem u Borovu.
DOKAZ: Dokazi se nalaze u krivičnom spisu Vopjnog suda u Beogradu KI br. 1520/92
V-003
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima
MESTO I VREME: Borovo naselje (Vukovar), 20 oktobar 1991.
KRATAK OPIS: Po završetku borbenih dejstava otvorena vatra iz protivavionskog mitraljeza 12,7mm na sanitetsko vozilo oružanih snaga SFRJ koje je prevozilo ranjenike i bilo vidno obeleženo znakom Crvenog Krsta, Kabina vozila izrešetana, a vozač (čiji se identitet ne zna) ubijen.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Počinilac je željko Martinović pripadnik ZNG Republike Hrvatske koji je u tu svrhu upotrebio protivavionski mitraljez kalibra 12,7 milimetara.
 
DOKAZ: Vojni tužilac je podeno zahtev za sprovođenje istrage. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I VTK 1144/92.
NAPOMENA: Vojno tužilaštvo podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenog Vojnom sudu u Beogradu (br. predmeta 1144/92 od 26. oktobra 1992.). Pomenuta lica su shodno sporazumu između Vlade SRJ i Hrvatske razmenjena.
 
V-004
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima
MESTO I VREME: Mesto nepoznato, oktobar 1991.
KRATAK OPIS: Zarobljavanje i ubistvo dva ranjenika.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Tomašić Josip (1951.) ranije sa prebivalištem u Vukovaru.
 
DOKAZ: Dokazi se nalaze u krivičnim spisima kod Vojnog suda u Beogradu, KI br. 512/92.
NAPOMENA: Istraga protiv okrivljenog nije završena.
 
V-005
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima
MESTO I VREME: Vukovar, oktobar-novembar 1991.
KRATAK OPIS: Veći broj ranjenih vojnika - pripadnika JNA izdahnuo zbog neblagovremenog pružanja neophodne medicinske pomoći. Iz ove grupe identifikovani Boban Gačić i Nestorov Ivica.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Dr Vesna Bosanac,(1949), ranije direktor Medicinskog centra Vukovar i dr Juraj Njavr (1938), ranije hirurg u istoj ustanovi.
 
DOKAZ: Izjave svedoka: dr Mladen Ivanković, dr Tomislav Đuranac i dr Đorđe Kuzmanović.
 
NAPOMENA: Vojno tužilaštvo podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih Vojnom sudu u Beogradu (br. predmeta 1769/92 od 26 oktobra 1992).
 
V-006
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima
MESTO I VREME: Borovo naselje, (Vukovar), 05. novembar 1991.
KRATAK OPIS: Za vreme oružanih sukoba u Borovo naselju pucano na veću grupu ranjenika i vojnika, od kojih na mestu ubijena dvojica (čiji identitet nije utvrđen), a smrtno ranjen desetar JNA Boban Gačić (koji kasnije umro u vukovarskoj bolnici).
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Petar Janjić (1963) iz Vukovara, Tihomir Purda (1969) iz Vukovara i Danko Maslov (1964) iz Borova, svi pripadnici rezervnog sastava ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Izjave svedoka. vojne starešine Dušan Kmezić i Pero Kovačević iz VP 1090 Vršac, bivši vojnici iz ove VP Barišić, Garić, Piperić, kao i civil Mladen Novak, Niko Vardić, Petar Novka, Josip Rajh, Dragan Naceha, Branko Vincelek, Đuro Genenčir i Petar Mađarević.
 
NAPOMENA: Vojno tužilaštvo podnelo je zuahtev za sprovođnjee istrage protiv osumnjičenih Vojnom sudu u Beogradu (br. predmeta 1150/92 od 26. oktobra 1992.).
 
 
VI-001
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Pakrac, septembar/decembar 1991.
KRATAK OPIS: Među taocima koji u hrvatskim zarobljeničkim logorima već duže čekaju na razmenu za zarobljene hrvatske bojovnike, nalaze se i deca strarosti od 6 meseci do 12 godina starosti. Među njima su 13-godišnji Grahovac (Veselina) Goran, koji je zarobljen 20. septembra 1991. u selu Toranj kod Pakraca. Na spisku zatočenih nalaze se još devetogodišnja Biljana Rapajić i njen šestogodišnji brat Davor. Zajedno sa majkoim Đurđom Rapajić oni su novembra 1991. godine prinudno iseljeni iz Borova naselja u Slavonski Brod, a odatle u selo Nova Kapela kod Nove Gradiške. Ništa ne zna ni o porodici Brkić. Zarobljeno je sedam članova ove porodice. Uhapšena je i 13-godišnja Radmila Rajković. Sa porodicom, devojčica je prebačena u zatvor u Novskoj, gde je podvrgnuta najtežem psiho-fizičkom maltretiranju. Ona je sa porodicom razmenjena 2. februara i nalazi se u vrlo teškom psihičkom stanju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lokalne hrvatske vlasei.
 
DOKAZ: Izveštaj TANjUG-a od 20. aprila 1992.
 
VI-002
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Seleo Budimci kod Osijeka, april - maj 1992.
KRATAK OPIS: Nakon razmene zarobljenika izvršene 27. marta 1992. godine u selu Nemetin, utvrđeno je da je hrvatska strana na razmenu dovela ukupno 38 lica (35 muškaraca i 3 žene), od kojih su svega devetorica bili pripadnici oružanih snaga. Oni su bili lokalni stanovnici srpske nacionalnosti koji su lišavani slobode najčešće u vlastitim kućama ili u raznim drugim okolnostima koje nisu imale nikakvog doticaja sa oružanim sukobima. Svi su oni vođeni kao srpski teroristi, pa je u takvom svojstvu na razmenu doveden i Savo Bolić, starac od 73 godine (1919).
U selu Budimci, gde JNA nije izvodila nikakva borbena dejstva, hrvatske vlasti su uhapsile 72 žitelja tog sela. Masovnost i jednovremenost hapšenja implicira zaključak da je u tom selu, ustvari, izvršena racija. To potkrepljuje podatak da je od ukupnog broja uhapšenih, čak 16 iz samo dve porodice - Bošnjak i Došen. Da se zaista ne radi o nikakvim borcima već običnom civilnom stanovništvu, svedoči podatak da je od ukupnog broja dovedenih u Nemetin 14. avgusta 1992. godine gotovo 42% odbilo razmenu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Rukovodeće starešine MUP-a i ZNG u Osijeku.
DOKAZ: Spiskovi razmenjenih lica 27 marta 1992. godine i 14. avgusta 1992. godine i spisak lica koja su odbili razmenu 14. avgusta 1992.
NAPOMENA: Hapšenjem civilnog stanovništva, hrvatske vlasti sprovode etničko čišćenje određenih delova Republike Hrvatske od srpskog stanovništva. proglašavanjem srpskog življa teroristima i korišćenjem razmene zarobljenika, zua njihovo fizičko proterivanje sa hrvatskih prostora, stvaraju se uslovi da kasnije i članovi njihovih porodica napuste svoja vekovna ognjišta.
VI-003
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Bradina, maj 1992.
KRATAK OPIS: Tortura i ubistva srpskog stanovništva u logoru Bradina.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimansko-hrvatske snage.
 
DOKAZ: Izjava svedoka Rajak Đurica iz Zukića, zaseok Bradine data Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.
 
VI-004
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Tomislavgrad, Brdadina, Goražde, Sarajevo, Konjic, Mostar , Čapljina, Ljubuški, Grude, Zenica, Čelebići, Tarčin kod Konjica, maj-juni 1992.
KRATAK OPIS: Tortura i ubistva srpskog civilnog stanovništva u logorima.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Rukovodeće starešine muslimansko-hrvatskih snaga.
DOKAZ: Spiskovi zatočenih lica pribavljeni od strane Udruželja Srba iz BiH.
NAPOMENA: Državna komisija za ratne uzločine i zločine genocida poseduje spisak svih logora u kojima se sprovodi zločin genocida nad srpskim civilnim stanovništvom od strane paravojnih muslimanskih formacija i Hrvatskih odružanih snaga.
 
VI-005
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Selo Tarčin u BiH
 
KRATAK OPIS: Prepad naoružanih Muslimana na svoje sugrađane Srbe i odvođenje u silos u Tarčinu.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Naoružane muslimanske grupe predvođene Tufo Refikom, policajcem u penziji Japalah Izudinom bivšim učenikom vojne škole.
 
DOKAZ: Izjava svedoka učiteljice Travar Nadežde čiji su muž Dragan i sin Boris odvedeni kao taoci i zarobljeni, koja je data Državnoj komisiji za ratne uzločine i zločine genocida.
NAPOMENA: Prilikom svih uzmanja talaca prethodila su fizička mučenja, prebijanja, a ima indicija i svedočenja o brojnim ubistvima.
 
VI-006
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Zatvor Orašje (BiH), proleće 1992.
 
KRATAK OPIS: Psihofizhičko maltretiranje logoraša usled koga je u većem broju slučajeva nastupila smrt.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pero Vincetić, komandir vojne policije HOS i stražari u zatvoru Orašje.
 
DOKAZ: Lična izjava svedoka čiji identitet poznat Srpskoj novinskoj agenciji SRNA (br. izjave 5080 od 24. avgusta 1992. Sarajevo).
NAPOMENA: Svedok obuhvaćen razmenom zarobljenika.
 
VI-007
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora
MESTO I VREME: Logor Čelebići - Konjic (BiH), juni - juli 1992.
KRATAK OPIS: Psihiofizičko maltretiranje uhapšenika civila
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HOS i muslimanskih "Zelenih beretki", stražari u logoru.
 
DOKAZ: Lična izjava svedoka čiji identitet poznat Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.
 
VII-001
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Filip Jakov, Biograd na Moru, Hrvatska 29 marta 1991. i 1. maja 1991.
 
KRATAK OPIS: Uništeno i porušeno 8 kućica za odmor vlasništvo Instituta za ispitivanje materijala Republike Srbije.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi vlasti Republike Hrvatske i opštine Biograd.
DOKAZ: Dokumentacija o uništenjui imovine i krivična prijava Privrednom sudu Beograd od 24. aprila 1992. (br. 2069-5 od 15. aprila 1992.).
 
VII-002
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Vukovar, oktovar 1991.
 
KRATAK OPIS: Uništavanje civilnih objekata u reonu Vukovara koje nije opravdano vojnim potrebama.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zdenko Horvat (1958), ranije sa prebivalištem u Borovu, pripadnik ZNG Republike Hrvatske.
 
DOKAZ: Izjave oštećenih lica, priznanje okrivljenog i drugi dokazi nalaze se u krivičnom spisu Vojnog suda u Beogradu KI br. 999/92 od 8. juna 1992.
NAPOMENA: Istraga protiv okrivljenog nije završena.
 
 
VII-003
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
MESTO I VREME: Sisak, Hrvatska, druga polovina 1991.
 
KRATAK OPIS: Miniranjem srušene 4 radnje i klaonica Dragana Novakovića iz Siska.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatsko društvo "Sokoli" koje deluje pod patronatom MUP-a Hrvatske i koje vrši terorističke aktivnosti protiv Srba i njihove imovine u urbanim sredinama u Hrvatskoj.
 
DOKAZ: Potpisana izjava pred Državnom komisijom Dragana Novakovića, vlasnika pomenutih objekata koji raspolaže i potrebnom dokumentacijom.
 
VII-004
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe
 
MESTO I VREME: Borovo naselje (Vukovar), oktobar 1991.
 
KRATAK OPIS: Minobacački napad (minobacači od 60 mm, ispaljeno oko 60 mina) bez izbora cilja i neopravdanim vojnim potrebama po naselju "Crepulja", čiji stanovnici nisu učestvovali u neprijateljstvima. Više civilnih stambenih objekata teško je oštećeno usled minobacačkog napada.
 
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Dražen Mršić (1968) iz Rijeke, željko Martinović (1961) iz Iloka i Antun Martinović (1963) iz sela Donja Motičina, opština Našice, Mario Šafrana (1970) iz Brezničkog Huma, svi pripadnic